Home » 0 Saša Milojević, 3 Bruto domaći proizvod, Fiskalna poreska politika » Forecast for Serbian Economy Prognoza Ekonomije Srbije, decembar 2013: Između čekića i nakovnja

Forecast for Serbian Economy Prognoza Ekonomije Srbije, decembar 2013: Između čekića i nakovnja

Na kraju godine makroekonomija.org običava objaviti svoju prognozu za ekonomiju Srbije, no iz godina iz godinu ovo postaje sve nezahvalniji posao. Makroekonmske prognoze sa svim svojim neminovnim greškama zavise od pretpostavke sprovođena racionalne makroekonomeke politike. Bez ove pretpostavke ekonomska prognoza postaje domena metafizickog bajanja a prethodnih godina makroekonomska politika Srbije teško bi se mogla okvalifikovati kao domaćinski racionalna a u poređenju sa globalnim makroekonomskim trendovima, fiskalna i monetarna politika u Srbiji je čak bila kontraciklična. U ovoj prognozi mi
pretpostavljamo da su dani iracionalnosti iza nas.

Srpski mediji su sa dosta pažnje propratili prve ministarske korake novopostavljenih ministara finansija i privrede Lazara Krstića i Saše Radulovića. Kao uvodno zagrevanje, jedna od prvih mera Ministra Krstića je bila najava progresivnog porezovanja većih nivoa plata u javnom sektoru. Pretpostavljam da je sama svrha ove mere pre svega simboličke prirode,  da bude najava budućeg  zaokreta državne politike naspram javnog sektora ka restriktivnijem režimu sa većim kontrolisanjem troškova sektora.  Mera sama po sebi, ako donese ikakvu, to će biti  trivijalna ušteda koja se ne hvata u koštac sa stvarnim nagomilanim realnim problemima u javnom sektoru.

Podizanje stope PDV-a sa 8% na 10% je zbog socijalnog stanja velikog dela stanovništva  kontroverznija mera obzirom da teže pogađa niže socijalne slojeve građana Srbije. Iako totalni efekat porasta PDV-a na potrošačku korpu je u stvari malen, prihodi dela domaćinstava su već takvi da i minimalni atak na kućni budžet će predstavljati ozbiljan problem i stres u ovakvim domaćinstvima. Postojeće stanje porodičnih budžeta je kod ovih domaćinstava već odavno takvo da pravljenje balansa između nedovoljnih prihoda i eskalirajućih rashoda je moguće ostvaritii  samo uz pomoć  ponekad neverovatnog talenta za “finansijsku
alhemiju” na koju su mnoga domaćinstva primorana. No ipak, obzirom na stanje državnih finansija teško je kritikovati racionalnost ili potrebu za ovom merom, iako smatramo da pozitivan efekat po budžet će podbaciti, i biti znatno manji
od predviđenog. Preciznu kalkulaciju koliko bi ova mera trebala da donese u idelanim uslovima nismo razmatrali, pretpostavljamo otprilike  nekih 35-40 milijardi dinara. U uslovima kakvi oni realno jesu, može se očekivati da će mera uspeti da prikupi tek nešto iznad polovine ovoga iznosa. Povećanje pdv-a će jednostavno dodatno stimulisati “alhemijske tendencije” domaćinstava sa preusmeravanjem nabavke dodatnog dela potrošačke korpe snabdevanjem u zoni sive ekonomije.

Obzirom da smo kod sive ekonomije, najavljen je paket mera za njeno suzbijanje. Iz određenih perspektiva mera izgleda logično jer izgleda da korelacija između profita ostvarenih u sivoj ekonomiji i porasta budžetnog deficita stvara prostor u kojem bi se moglo pomoći punjenu budžeta ako bi se suzbile siva ekonomija. No srpska ekonomija ima svoje specifičnosti koje nas u pogledu efekata ove mere čine skeptičnim.  U ovoj prognozi ne nameravamo da detaljno obrazlažimo razloge naše skepse jer bi to zahtevalo iscrpnu identifikaciju i diskusiju o instancama gde se prepoznaju elementi sive ekonomije. No da, također, ne bi ostali totalno bez bilo kakvog obrazloženja naše skepse, pokušaćemo da ove razloge obrazložimo situacijom sa sivim zonama unutar trgovačke maloprodaje. Postoje grube procene da nekih, otprilike, 30% transakcija, male trgovine ne izdaju adekvatan fiskalni račun, ili ga  uopšte ne izdaju. Smatramo da pokušaj uspostavljenja fiskalne discipline u ovom konkretnom slučaju je mač sa dve oštrice i to iz barem dva razloga. Pod jedan, treba uzeti u obzir  da sive zone u maloprodajnoj trgovini nisu isključivo
rezultat nastojanja da se maksimizira profit na nelegalne načine, zakidajući državni budžet, već su i uslovne,
rezultat prilagođavanja malog trgovca u interakciji sa svojim mušterijama koji u dobroj meri žive u stanju hronične besparice. Ovde također treba uzeti u obzir da veliki dio malih trgovaca su lokalna trgovina čija je klijentela susedi, prijatelji, rodbina, poznanici…Osim što ovi trgovci imaju problem sa malim prometom, kvarljivosti robe, konkurencijom velikih lanaca i svim drugim problemima karakterističnim za male trgovine,  dobar deo prometa ovih trgovina je roba data na veresiju gde mogućnost konačne naplate je često neizvesna. Mikroekonomska teorija bi mnoge ovakve male firme okarakterisala, da egzistiraju  debelo ispod nivoa marginalno profitabilnih firmi, dakle po ekonomskoj teoriji  business-i koji dugoročno ne mogu opstati. Kao i u mnogim drugim slučajevima u Srbiji ili na Balkanu praktična dešavanja na terenu pobijaju zdravorazumske postulate ekonomske teorije što bi samo po sebi bilo interesantna tema ekonomskog istraživanja.  Odgovor na pitanje zašto i kako ovakve firme opstaju može se  sumirati u par stavki. Osim sto ove firme neizdavanjem fiskalnih računa uspevaju malo da “zavrnu” državu pa time kompenziraju gubitak zbog robe date na veresiju, znatan deo njihovog gubitka je “oportunistički”
trošak koje ne zahteva nikakav “cash flow”. Obzirom da zaposlena radna snaga je često u bliskom srodstvu sa  vlasnikom radnje, kašnjene i neisplaćivanje plata također nije okidač koji dovodi do bankrota firme. Sasvim je razumljivo da iz perspektive ekonomske teorije to zaista izgleda kao da strožiji tretman sive ekonomije bi imao pozitivan efekat po državni budžet. Međutim teorija ne uzima u obzir ponekad šokantne uslove poslovanja ovih malih firmi kao ni sam  koncept veresije karakterističan za tržišta Balkana. Poenta koju želimo da naglasimo je da verujemo da u velikoj delu ova mera je jurenje para tamo gde para nema, ili ih ima manje od očekivanja.  Fiskalni prekršaji naravno da nisu poželjni niti ih dugoročno treba tolerisati ali u sadašnjoj situaciji oni su jedan od razloga zbog kojih firme koje su ispod nivoa marginalne profitabilnosti opstaju.  Strožiji režim sa insistiranjem na fiskalnim računima ne samo da teško da bi imao pozitivni efekat  po državni budžet već bi bankrotirao čitav niz
ovih malih firmi verovatno svodeći niz porodica na rub socijalnih slučajeva. Ako postoji dovoljno velika kritična masa stanovništva koja bivstvuje na egzistencijalnoj margini, gušenje kanala sive zone koji omogućavaju jeftiniju potrošačku korpu ovakvim potrošačima, nije bez rizika po socijalnu stabilnost u zemlji.

Aktivnost ministra Radulovića je izazvala kud i kamo više kontroverzi o kojima ovde nećemo osim što ćemo skrenuti pažnju da je jedan njegov tekst, naslovljen “Dosta je bilo”, imao odjek u čitavom region obzirom, problem koje je Radulović identifikovao su zajednički za ostale zemlje regiona.

Što se tiče ekonomske prognoze za Srbiju  njena izrada je otežana čitavim brojem  nedoumica od kojih će neke biti prominentne u relativno kratkom vremenskom  horizontu. Jedna od svakako najbitnijih dilema koje se tiču prognoze  su vezana za veoma realnu mogućnost državnog bankrota, tokom sledeće godine. Dakle relevantna pitanja koja su za prognozu bitna i koja definišu njen oblik a na koje nemam odgovor su da  li će Srbija bankrotirati i šta bi to značilo da se bankrot desi.  Ili pak, s druge strane da li će Srbija izbeći bankrot, kako, kakva i od koga  će dobiti sredstva da izbegne bankrot, koji će biti  uslovi  ovih kredita?

Pretpostavke koje smo imali u ovom centralnom cenariju su daleko racionalnija i odgovornija makroekonomska politika, pretpostavili smo da će Srbija izbeći državni bankrot ulaženjem u aranžman sa MMF, također predviđamo restriktivniju fiskalnu politiku i znatno stezanje kaiša, pretpostavljamo da će potražnja u tradicionalnim izvoznim tržištima ostati depriminirana neko vreme te i to da će NBS intervenisati da brani kurs tako da preteranih fluktuacija dinara biti neće. Također razmišljali smo
i o alternativnim  pozitivnijem  i negativnijem scenariju,  šta bi se desilo u slučaju državnog bakrota, senzitivitetu ekonomije na kurs dinara ali o ovim scenarijima  ovde neće biti reč.

Pre par dana po objavljivanju predloga budžeta smo sa malo većim zanimanjem pogledali strukturu direktnih obaveza – unutrašnja dugovanja. Ovo nas je zanimalo zbog pretpostavke da je finansiranje na domaćem finansijskom tržištu prvi preferisani izvor finasija pa je interesantna dinamika i struktura ovih zaduživanja. Osim eskalacije duga u zadnjih pet godina, da se primetiti i karakteristična geneza izvora zaduživanja. Od prvobitno gotovo eksluzivno dinarskih denominiranih dugoročnih i kratkoročnih hartija u narednim godinama, tržište je evouliralo ka znatnijem posuđivanju komercijalnih kredita od komercijalnih banaka. Ovi krediti su bili uglavnom denominirani u evrima mada je bilo i par eksperimentalnih dinarski denominiranih kredita. Ovih godina ermisije dugoročnih i kratkoročnih hartija je je stagnirala da bi u godinama nakon ovo tržište ponovo živnulo međutim sa novim dodatkom, dugoročnim hartijama denominiranim u evrima.

Dakle kakva ekonomska perspektiva očekuje Srbiju?

Nažalost, ova prognoza je pesimističnija od trenutnog koncenzusa zbog pretpostavke prolongiranog perioda relativno slabašnog
ekonomskog rasta. Razlozi za ovakvu prognozu nisu prouzrokovani subjekivnim osećajem pesimizma ili optimizma već je uzrokovana jednostavnim priznavanjem činjenice da je došlo vreme za ozbiljnije stezanje kaiša obzirom da pred dilemom da, ili
da bankrotira, ili da pristane na niz kontracikličnih mera štednje, Srbija će pretpostavljamo prihvatiti ovo drugo. Također primećujemo da predlog budžetskih mera je nedorečen i nedovoljan da kreira znatniju budžetsku uštedu. Međutim istovremeno je takav da će  izvršiti dalju kontakciju privatne potrošnje.

Također u našoj prognozi primetna je razlika od konsezusne i u samom obliku kretanja rasta ekonomije. Dok većina trenutnih prognoza predviđaju “tešku” sledeću godinu, oni također predviđaju snažan oporavak ekonomije godinama nakon. Mi, naprotiv, mislim da će ekonomija imati relativno solidniju performansu sledeće godine zbog samog trenutnog momentum i nedorečenosti
budžetnih mera a da će 2015 i 2016 razočarati, nakon kojih nastupa konkretnije poboljšanje.

U ekonomiji Srbije postoji nekoliko kontradiktornih dualiteta sa dodatnom nepoznanicom uslova koje će MMF ispostaviti, a koji mogu dodatno produbiti ove “dualitete”. Zbog prirode najavljenih mera, osetili smo potrebu da proverimo senzitivitete privatne potrošnje i industrijske proizvodnje na promene državne potrošnje i na promene dinamike stranih kredita. Ispostavilo se da je veličina senzitiviteta zabrinjavajuće velika. Ovo znači da će mere imati znatan uticaj na potrošnju deprimirajući dodatno stopu rasta GDP-a. Prilikom upotrebe ekonometrijskih metoda treba biti oprezan sa ekonomskim podacima Srbije. Ekonometrijske metode su ograničene činjenicom da od 2000 godine srpska ekonomija je faktički prošla kroz nekoliko strukturnih promena što komplikuje empirijski pristup, postavljajući znak pitanja nad dobijenim parametrima.  Zbog toga smo nakon ekonometrijske analize osetili potrebu da primenimo i “rule of thumb” pravilo, tj pitali smo se da li ovi parametri izgledaju kao mogući našem zdravom razumu i intuiciji. U ovom potonjem pristupu pokušali smo biti što je moguće konzervativniji tako da smo težili da umanjimo snagu efekta iako nam je njihova prvobitna verzija izgledala u potpunosti realnom. Čak i umanjeni senzitiviteti ukazuju da će udar na privatnu potrošnju biti znatan i prolongiran. Ovde se svakako postavlja sasvim validno pitanje da li je i koliko je moguće agregatno smanjiti domaću potrošnju obzirom na neimaštinu stanovništva čija potrošnja je često na granicama neophodne potrošnje. Međutim čak ako domaćinstva i ne smanje potrošnju, svakako je mogu kako smo već rekli, preusmeriti ka jeftinijim kanalima iz sivih zona ekonomije.

Čak i bez otpuštanja radnika zapošlenih u javnom sektoru kojih verujemo da će morati biti “multiplier” efekat po privatnu
potrošnju je jednostavno takav da će znatno deprimirati nacionalni dohodak, dovodeći u pitanje da li će pozitivni efekat porasta PDV-a uopšte biti ostvaren zbog pada potražnje. Ako aranžman sa MMF bude insistirao na ozbiljnijom smanjivanju
broja zaposlenih u javnom sektoru, efekat po privatnu potrošnju, i dalje na GDP, će biti mnogo izraženiji.

Dinamika ekonomije u budućih par godina uglavnom će zavisi od toga da li izvoz i industrijska proizvodnja mogu ublažiti pad GDP-a nastao restriktivnom politikom i posledičnim padom potražnje? Zbog ovoga smo također proverili senzitivitete promena industrijske proizvodnje na potrošnju kao i relacije između izvoza i industrijske proizvodnje i ohrabrujući odgovor je da je moguća delimična kompenzacija. Također, ne treba zaboraviti da znatan dio našeg izvozno uspešnog industrijskog sektora je privatizovan sa ultimativnom destinacijom ostvarenih profita izvan Srbije. Ovo dalje znači da eventualni pozitivan doprinos rastu GDP-a neće biti simultano propraćen rastom private potrošnje. Bilo bi izvrsno da solidna performansa ovoga sektora “izgura” GDP na neki kredibilan nivo, ali iz perspektive stanja u kome se privatna potrošnja nalazi, korist od ovoga je usko koncentrisana. Ono što nam pada u oko a možda ovde grešimo je da bi rast GDP-a bio veći od naše prognoze, i baziran na
industrijskom izvozu, potrebno nam je ne samo da Fiat zadrži trenutni momentum već da se uz Fiat pojavi još jedan sličan izvoznik, a sve ovo uz solidan agrarni izvoz i pristojne nivoe investicija.

Dakle poenta koju želimo da naglasimo je da će privatna potrošnja biti depriminirana bez obzira na performansu izvoza,
industrijske proizvodnje ili nivoa GDP-a.

Veliki upitnik nad ovim kanalom oporavka (izvoz i industrijska proizvodnja) je stanje ekonomija u Srbijinim tradicionalnim
izvoznim tržištima koja zbog nedostatka potražnje su na ivici deflatornih pritisaka. U svakom slučaju, ekonomiji Srbije će trebati i malo sreće i dobrog vremena da agrarni izvoz ostvari svoj puni potencijal.

Postoje i nedoumice oko budućeg kretanja inflacije. Također želimo da skrenemo pažnju da nam uopšte nije jasno zbog čega se
usporavanje rasta  inflacije  uzima kao uspeh monetarne politike, obzirom na veličinu deflatornih pritisaka izazvanih padom potrošnje. Da li treba podsetiti da je Belgijski Delhaise u trećem kvartalu iznenadio tržište  koje je umesto  očekivanog profita od oko €100 miliona realizovalo gubitak od oko €100 miliona. Razlog gubitka je objašnjen performansom Maxi-ja u Srbiji koja je bila loša zbog naglog pada prodaje.

Dakle moglo bi se konstatovati da, uprkos deflatornim pritiscima, inflacija je u Srbiji perzistentna te i dalje prominentna i povišena. Ovo naravno ne znači da je NBS pogrešila što je sputila interesnu stopu ali verovatno indicira da bi trebalo biti oprezan u smislu daljne relaksacije monetarne politike, pogotovo uzimajući u obzir da neke od IMF-ovih mera mogu izazvati jednokratni inflatorni šok.
Najveća nepoznanica u ovoj prognozi je budući kurs dinara. U našem centralnom scenariju mi pretpostavljamo relativnu stabilnost dinara sa opaskom koju želimo da naglasimo da fluktuacije kursa na bilo koju stranu bi imale znatan uticaj na
prognozu. Jačanje dinara bi bilo protumačeno kao nespremnost  države da se suoči sa problemima u realnoj ekonomiji te da su joj prioritet kratkoročni pritisci. U kratkom roku ovo bi moglo dovesti čak do porasta špekulativnih portfolio investicija, stvarajući iluziju boljitka i formiranja pozitivnih trendova, što naravno ne bi bilo tačno, dok bi jačanje dinara  otežalo
izvoz i praktično produbilo jamu iz koje zemlja pokušava da se izvuče.

S druge strane pad dinara bi otežao servisiranje kamata na dugove denominirane u evrima, izazvalo bi probleme finansijkom sektoru, a na površinu bi isplivali  problemi sa kontaminiranim „cross border“ kreditima.

117 Komentara na Forecast for Serbian Economy Prognoza Ekonomije Srbije, decembar 2013: Između čekića i nakovnja

  1. I bre Sale al napravi oblande??

    Politika stednje smanjila je drasticno traznju u Srbiji sto je sve sem izvozno orjentisanih dovelo na prag egzistencije. To bi se moglo promeniti da ne postoji vec napravljen dug. To izmedju cekica i nakovnja.

    AKo ne dodje do otpisa dugova ,kredita i poreza nastace veliki problem. To je sada suprotan proces od politike koju zastupa ministarstvo finansija.
    Radulovic pak radi dobar posao ali u raskoraku je izmedju sadasnjosti. Privredna reforma koju on sprovodi nemoguca je u trenutku kad vlada sprovodi politiku stednje. To je put u jednom pravcu.
    Dakle za par meseci nastace veliki jaz i problem a socijalne razlike sve vece ako kreatori ekonomske politike ne shavte da je ovakva politika nemoguca.
    Treba podrzati Radulovicev koncept drugacijom finansijskom konsolidacijom. Kako. Lako i jedino moguce ako ste spremni da promenite drustveno ekonomsku politiku. Jare i pare nece moci da prodju a ova vlada nije ocito ni svesna da ce umesto na pijedestalu zavrsiti vrlo neslavno sto u principu i nije vazno da ne uvlaci Srbiju u novi turbulentan vrtlog.

    Treba napustti koncept stednje ali i rasteretiti privredu ( populaciju) duga. Za tako nesto treba imati pameti i srca i stati protiv finansijskih interesa bankarskog sektora iza kojeg stoji Briselska administracija u polusivoj zoni.

    Uprosceno ,dalje integracije vode u drustveno finansijski bezdan i EU b to lako resila da sve ovo ne traje ves skoro dve decenije pa bi novo zaduzenje dovelo Srbiju u bukvalan banrot i najzaduzenije drzave sveta. To je za njoh izmedju nakovnja i cekica.
    Ako Srbiji date jos novca ona je govova a ako joj ne date gotova je malo ranije.
    I na kraju kako dug nije vrljika da se iskrivi niti zec da pobegne u sumu vreme je da Srbija ucini nesto za sebe i svoj interes.
    Sumnjam da iko to u ovoj vladi zaista razume. Bukvalno mislim da niko ne razume a ne da nece ili ne zeli da sprovede.

  2. Pazite Darko nisam ja kreator niti politike niti makroekonomske politike.
    Sta bi ja radio I komentarisati sta se radi nisu dvije iste stvari.
    Prognoza nije izraz ovoga prvog sto bi ja radio vec uzima kao bogom danu najavljenu makroekonomsu politiku. Sta konkretno mislite da ce radikalno biti drugacije nego u prognozi, uzimajuci kao bogom dat budzet I najavljene mjere.
    Ako mi sumnjamo da ce one biti sprovedene to je alternativni scenario.
    Sta vam ovdej izgleda kao oblanda. Bas me znaima.

  3. Postovani Sale, moram da se osvrnem na vase komentare o sivoj ekonomiji – mislim da su pogresni.

    Kako se ovom materijom bavim desetak godina (za svoju dusu)doaso sam do zakljucka da je najveca siva ekonomija pod plastom legalne firme. Potpuno se pogresno plasira da je to prodaja na kartonskim kutijama, borba za spas nezaposlenih stanovnika Srbije. Kako sam identifikovao utaje po bransama navescu samo po neki primer a neke materijale i rezultate istrazivanja cu vam dostaviti posebno.

    Ovo je prava siva ekonomija!
    Primer 1.
    Zamislite firmu koja se bavi autobuskim prevozom putnika: prijavljen jedan radnik, ima deset dnevnih linija koje su oko 6 hiljada km, godisnje preko dva miliona kilometara. Toj firmi treba najmanje 24 vozaca, skoro 170 miliona dinara za gorivo – u zavrsnom racunu prikazan trosak od 4 miliona a ukupan prihod od 20 miliona. Cinjenicno prihod mora da bude veci od 200 miliona dinara.

    Primer 2
    Turisticka agencija ima prihod u 2012.godini 10 miliona dinara i 7 radnika. Ista agencija ima 6 autobusa. Samo jednim autobusom “na sprat” sa 80 mesta,jedna turisticka tura do Grcke promet je 20 hiljada evra, samo sa 5 tura obavljenih za petnaestak dana se ostvari malo veci promet od 10 miliona dinara. Cinjenicno, ova agencija ostvari godisnji prihod od nekoliko stotina miliona dinara – prava siva ekonomija.

    Ovakvih firmi iz primera 1 i 2 ima vise stotina.

    Primer 3. Firma za obezbedjenje u zavrsnom racunu ima prijavljenih 2 hiljade radnika, na neke ugovore ima prikazano jos toliko a cinjenicno dodatno angazuje jos dve do tri hiljade radnika bez prijave.

    Primer 4. Dobra sendvicara “na cosku” dnevno utaji cak i 100 pa i vise evra, sto na godisnjem nivou daje utaje od 30 hiljada pa sve do 100 hiljada evra. Isto vazi i za pekare na dobrom cosku, razne ugostiteljske objekte i jos mnoge druge.

    Primer 5. Imamo preko 500 hiljada izdavaoca stanova i poslovnog prostora, skoro da niko ne placa porez na izdavanje u zakup.

    ….i jos mnogo drugih primera, vec napisah da je skoro svaka bransa identifikovana sa svojim nacinima utaje.

    Moj zakljucak je sledeci:
    NOVCA ZA BUDZET IMA NA SVAKOM KORAKU, SAMO GA TREBA NAPLATITI!
    SIVA EKONOMIJA JE NAJVECI RESURS SRBIJE ZA IZLAZAK IZ KRIZE!
    PORESKA UPRAVA JE NAJVECI KRIVAC ZA OGROMNU SIVU EKONOMIJU.

    Procena Unije poslodavaca je da se na PDVu gubi oko milijardu evra, kao i jedna ipo milijarda usled rada na crno. Kada se dodaju i ostali izgubljeni porezi stizemo do tri milijarde evra utajenih poreza i doprinosa. Samo sa polovinom naplacenih utajenih poreza Srbija bi za deseta godina bila Svajcarska.

    Sve ovo preko dve godine pisem i dostavljam na mnoge adrese (ministrima, Vladi, profesorima), mnogi me citiraju ali ne razumeju da je “ovo istina”.

    Toliko za sada, ako vas ista bude zanimalo od svega napisanog stojim na raspolaganju.

    U Beogradu, 06.12.2013. DRAGAN RADOVIC

  4. Moja prognoza je da ce Srbija ubrzo napraviti dijametralan zaokret u spoljnopolitickoj i ekonomskoj politici.Ne zbog toga sto to zeli vec zato sto ce to morati da uradi.

    Ovoj vladi je trebalo dve godine da upozna drzavni ustrojstvo Srbije i koliko vidim postaju sve svesniji da ovako nece moci dalje. Posebno u svetlu cinjenice da marketing u Srbiji vise ne radi ,jednostavno se potrosio i ne fuprimenjiv je.

    Inace inflacija je vec deset godina posledica pada traznje i ona ce svakao rasti ako dodje do rasta standarda tako da je ta tema potpuno vanvremenska.

    Sledi prodaja srebrnih koka Srbij jer zlatnih nema i ta ce suma morati da bude upotrebljena za vracanje duga sto znaci da u narednoj deceniji nece doci do znatnijeg rasta standarda.
    Vucic,Krstic i ini lazu kad je taa vrsta optimizma u pitanju.

  5. Ovo Darko sto ste napisali nije prognoza vec diskusija sta bi i kako bi Srbija trebala. Medjutim prognoza se ne bavi tim diskusijama vec sta ce biti uzimajuci zdravo za gotovo najavljeno makro politiku. Slazem se da tema i inflaciji je besmislena. Pad inflacije je besmislica i iluzija. Uprkos padu potrosnje inflacija je visoka. To prognoza jasno i glasno kaze.

  6. Ima smisla to sto govoris samo pod uslovom da ima smisla u najvljenoj ekonomskoj politici. Ne moze se reci ja sutra polazim na put i ici cu samo desno i levo ? Naravno da je prognoza za to putovanje jednaka nuli. Ona je nemoguca?

    Smisleno je u takvoj analizi jedino reci da mora doci do promene takvog stava jer je to falat neminovno. Stedeti od nicega u trenutku kad hocete da povecate BDP a pri tom ste zaduzeni i zapravo ne posedujete novac da vratite dug je valjda cetvorostruki oksimoron.
    Neko bi morao da mi pokaze prstom na drzavu kojoj je to poslo za rukom ??

    Dakle diskusija je samo onaj deo gde se pojasnjava prognoza jer sam svestan da vecina zapravo ne razume jednostavnost nemogucnosti ovakve ekonomse politike.

    Ako bi hteo da budem cinican rekao bi zapravo da je sva ova reformska stednja populisticko manevarski potez Vucica. Kad dotera do duvara reci ce “mali Krstic se nije snasao” , sin nije dorastao” itd.. Vucic sustinski ne zna nista ni o cemu osim o marketinsko politickoj borbi za dolazak na vlast jer samo je to u zivotu radio. Njemu je ovo tranzicioni period iz opozicije u vlast a to je ujedno i lutanje umagli za Srbiju.

    Dakle uzimajuci zdravo za gotovo najavlhenu makro politiku prognoziram da se se od iste odustati. odustati moraju ovi a i neki drugi iza njih jer je nemoguca i fantazmicna.

  7. ah pa ja se nisam izjasnjavao ima li smisla. ali ako vec pitate d aja bi dosat drugacije. medjutim ja prihvatam da je ovo sto jeste takvo kakvo jeste

  8. Ne bih da zvucim previse pesimisticno, ali mislim da je kasno za bilo kakve promene. Mi smo, jednostavno – gotovi. Citam ove proizvoljne, iako dobronamerne, Sasine price o malim trgovcima i sivoj ekonomiji. Razumljivo je, posto ne zivi u Srbiji da poveruje u suplje price kojih ovih dana siri oligarhija o sivoj ekonomiji, jer ne zeli ni sebi, ni narodu da prizna otkud ovoliki pad prometa u trgovini.
    Reci cu samo dve stvari koje potpuno pobijaju tu teoriju. Za pocetak, iskljucicemo sverc tekstilne robe o kome mnogi vole da pricaju, jer se promet te robe, buduci da je sverc u pitanju, nije ni ranije belezio, pa ne moze uticati na katastrofalan pad prometa u trgovini. Dakle, govoricemo o hrani i hemiji, koja je 98 posto prometa u trgovini na malo. Dobar deo te robe male prodavnice upravo kupuju od velikih firmi, kao sto su Metro, tako da je moguca utaja, cak i pod pretpostavkom da sve prodaju na crno, svedena samo na deo pdv-a za marzu malog trgovca, koja je toliko mala i zanemarljiva u ukupnoj ceni, da potpuno neznatno utice na ukupan uplaceni pdv. Onde gde je moguca veca utaja to je deo za doprinose na poreze i plate, ali je i to svedeno na minimum minimuma, jer mnoge male radnje imaju jednog ili nijednog zaposlenog. Poznati su mi primeri, verovali ili ne, da su neke radnje pocele da rade do 16 casova, kako bi radio samo jedan covek. Sta to, jasno kao dan, govori, a od cega svi beze kao djavo od krsta? Promet u privatnim radnjama je toliko pao da biznis vise nije odrziv, cak ako u dve smene rade supruznici. Gomila radnji u mojoj okolini, koje rade do 22 casa, rade tako sto supruga radi pre podne, a suprug drugu smenu. Dakle, nemojte slusati price oligarhije o sivoj ekonomiji, istina je potpuno drugacija – narod je go kao crkveni mis. Jos se drze Beograd, Novi Sad i Kragujevac, sve ostalo je potpuno prslo. Evo jos jednog primera, u gradovima koji imaju blizu 100.000 stanovnika jedino je promet malo jaci kada penzioneri prime penziju, sve ostalo je jad i beda. To je jedina istina. Go se ne skida. Shvatice to uskoro i oligarhija i analiticari, ali je to vise i ne bitno. Mi mali koji zivimo na trzistu smo gadjanje zavrsili. Danas mi je bio komsija trafikant u poseti, radi sam u trafici i planira da zatvori od Nove godine, jer cigarete ponovo poskupljuju za 20 dinara po paklici, a poslednjih mesec-dva se nista osim cigareta i dopuna za mobilni ne prodaje. Pita me sta da radi. Sta da mu kazem, kad ni sam nisam nista bolji… Naravno, povecanje poreza ce tek dotuci male trgovce, a ako neko i prezivi, sacekace ih novi zakon o trgovini. Ovako rigidan zakon u ovako siromasnoj trgovini, dovesce do propasti. Jedno je kada bogati Amerikanac ima opciju da vrati proizvod kada mu dune, a sasvim drugo u nasoj situaciji. Naravno, kreatori zakona su ljudi koji primaju drzavnu platu i oni prave zakon po sopstvenoj meri. U tom grmu lezi zec. Ovde je sve, kao sto sam vise puta dosadjivao, sve napavljeno da funkcionise u korist oligarhije, a to je moralo, pre ili kasnije da dovede do kolapsa. Naravno, nije nam to prvi put, nas je tragican problem sto smo mi ljudi koji iskustvo ne prenose na naredne generacije, vec svakih 10-15 godina ponavljamo iste greske. Cisto kao triviju da pomenem da se 24-og januara puni 20 godina od kako je Avramovic fiksirao dinar za marku. Danas nemamo hiperinflaciju, ali je sve ostalo identicno kao 1993-e.

  9. Da,osetni pad traznje je posledica mera stednje i restriktivne ekonomske politike. Neznam zbog cega su mislili da se to nece ovako oslikati na trzizstu. Pad privredne aktivnosti pokriva se povecanjem izvoza i sve to pretezno zahvaljuci Fijatu .Pri tom zelezara ugasena ,kreditna ativnost u opadanju ,vracanje kredita skandalozno itd..
    Alibi za to je izbegavanje grckog scenarija ali pri tom niko ne kaze da je Srbija vec dvadeset godina po svim performansama gora od Grcke danas. Srbija sada ima vise nezapolsenih nego Grcka na samom dnu?? Sta tu ima da se izbegava i sta tu moze da se predupredi posebno u svetlu cinjenice da vam za par meseci stizu transe za vracanje olako i bezvezno potrosenih kredita.U svetskoj ekonomiji a posebno u EU nece biti bolje ni 2014 ni 2015 a taj koeficijent pogorsanja ekonomskih aktivnosti u Srbiji bice tripliciran.
    Na sve to drugarica guvernerka NBS izjavi da su za NBS izbori maciji kasalj ,samo sto ne kaze da bi valjalo da budu svake godine?!
    Jasno je iz toga da prognoza ,tumacenje ,analiza a pre svega zdrav razum,nalaze da treba menjati makroekonomsku politiku. Mozda je i kontrolisani bankrot jedna od mogucnosti koju ne treba odbaciti.Srbija nije Hrvatska koja ceka ( sumnjam da ce da doceka) dve spojene jake turisticke sezone da izbegne bankrot. Zapravo da odrzi standard na ovom nivou jer i oni imaju prostora za obaranje standarda.No za razliku od Srbije oni fakat imaju turizam a Srbija ima samo nekog Vucicevog drugara, belosvetskog vagabunda u liku razmazenog Arapina. Dakle to i nije makroekonomija to je sve ukupno jedna drzavna neozbiljnost,olicena u svakodnevnoj improvizaciji.

    Suma sumarum ,nakon ratova , Srbija je uspela sa najnize lestvice da se enormno zaduzi,novac besmisleno potrosi a da se sa te niske osnove ne pomeri ni za zeru ?! Bankrot sada je , za neku generaciju ,bolja opcija od bankrota kasnije, i to je jako vazno za oceve i sinove. To je ono sto se populaciji ne objasnjava od strane bilo koje analitike i prognoze.

    Ni dvoglavi Arapin tu ne pomaze.

  10. Mile razlika izmedju mene I vas je sto vi drzite da su ideje o sivoj ekonomije djelo domace pameti, dok sam ja gotovo siguran da je to djelo strane pameti. Nekome od stranih eksperata se mjere uzinila logicnom a nasa pamet je bila odsutna da kaze “cekaj malo postoji tu u surealna druga strana price. Prica o malim trgovcima je namjerno izabrana zbog banalnosti jer poenta nije da sada jurimo instance gdje postoji problem sa sivom ekonomijom I kako mehanizmi sive ekonomije funcionisu vec da identifikujemo da li mjera ima smisla ili ne. Mene ohrabruje sto mislim da i vi, Darko i ja mislimo da jurenje sive ekonomije je promasaj. Mislim da nema dileme da se mi oko ove poente slazemo?
    Darko, sto se tice mijenjanja makroekonomske politike pa procitajte ponovo prvi pasus u ovoj prognozi. Ja mislim da smo jos od vremena ekonomij.org svi kolektivo, vi, ja Mile, Miroslav apolvirali tut emu – jedna od rijetkih stvari gdje smo imali totalni koncenzus mada se nisam slagali sta I kako treba mijenjati.
    Vi I Mile ste obicno veom pazljivi citaoci a citava for a kod ove prognoze je u “malom detalju” preko kojeg ste preletili I ne primjecujuci ga a koji je kljucan. Taj mali detalj je visin budzetnog deficit i visina javnog duga. Da li su nivoi koju prognoza sugestir odrzivi? To je u stvari prava tema.

  11. Za razliku od vasih komentara moje misljenje je da Srbija u sivoj ekonomiji ima ogroman resurs, jedini nacin spasa budzeta je suzbijanje sive ekonomjij. Kako i vecina stanovnistva i vi gresite, siva ekonomija nije prodaja na kartonskim tezgama, najveca siva ekonomija je pod plastom legalne firme.

    Da li znate da ima turistickih agencija koje prikazuju prihod desetak miliona dinara a cinjenicno je vise stotina miliona dinara? Da li znate da ima firmi iz autobuskog prevoza putnika koje prikazuju par desetina miliona prihod a cinjenicno je desetostruko veci? Te iste firme imaju po stotinak neprijavljenih radnika, ili vise.
    Da li znate da ‘sendvicare na cosku’ dnevno samo PDVa utaje za 100 i vise evra, na godisnjem nivou od 30 pa cak i do 100 hiljada evra?
    Kako se bavim problematikom sive ekonomije skoro desetak godina pokusacu u daljim komentarima da vam prenesem mnogo toga.
    Procene Unije poslodavaca su da se samo PDVa utaji za milijardu evra, poreza i doprinosa zbog rada na crno jos milijardu ipo evra, zar to nije frapantno.
    DA li znate da ima preko 500 hiljada izdavaoca stambenog i poslovnog prostora koji uopste ne placaju porez na zakup drzavr?
    Poreski sistem treba da naplacuje poreze i doprinose na osnovu poreske snage obveznika, siva ekonomija je ogromna poresna snaga neoporezovana.

    • To nije bitno ,taj novac je vec u sistemu. To je problem samo budzeta koji je opet nerealan sa troskovne a ne prihodne strane.
      Poenta je da poreska kontrola sive zone nece povecati BDP vec najverovatnije budzet u kratkom a deficit istog u srednjem roku. Tuzno ali istinito i inace univerzalno pravilo.
      Dakle privredni rast moze se povecati samo proizvodnjom i izvozom sto je izmedju cekica i nokovnja u Srbiji jer su svi glavni privredni elementi prezaduzeni. Nema zamajca a on nikada i slovima nikada ne moze i ne sme da dolazi od strane drzave osim u pravnom-poslovnom ambijentu.
      Siva zona je u ovoj prici malo bitan faktor osim ako niste minisar finansija sa enormnim drzavnim aparatom. To je opet licni problem drzavnog aparata a ne Srbije i nejnog privredne buducnosti. To je tamo njihov privatni problem.

    • Gosn Dragane

      Veoma zahvaljujem na vašim komentarima koji su osveženje na sajtu.
      Pitanje: da li mislite da bi sa 3 milijardi evra većim prihodima bili u suficitu i razduživali se, ili da bi možda za 3 milijarde evra potrošnja bila veća, a deficit isti ili veći?

      • Sasvim je svejedno gde bi pare zavrsile, bitno je da bi uslovi privredjivanja bili isti za sve. U Srbiji onaj koji postuje zakone na kraju ispadne budala. Pogledaj ovaj reprogram za struju, oni koji su redovno placali su kaznjene, jer ko nije placao oproste mu 40% duga. Gde ces bolji poziv gradjanima da ne placaju racune, sad znaju da ce im na kraju oprostiti dug.

      • Sa dodatnih tri mlrd.evra u budzetu sve bi “krenulo”. Smanjivanjem sive ekonomije, vec sam pomenuo, ogroman kes novac od prometa roba i usluga, koji sada kruzi u sivoj zoni, uveo bi se u legalne tokove. Procene su da je van tokova promet od 8 do 10 milijardi evra. Kada nema nelegalnog novca (ili se smanji na minimum) automatski se smanjuje potreba za korupcijom. Pun budzet, na prvom mestu od naplacenog PDVa,a zatim od poreza na dobit, poreza na imovinu i poreza na zakup, omogucava vec pomenuto snizavanje opterecenja zarada – jedina mera koja ce podstaci zaposljavanje u privatnom sektoru, spas za nasu privredu. Pokretanjem privatnog sektora, jacanjem plata radnicima, obesmisljava se rad u drzavnim sluzbama. Radnici iz drzavnih sluzbi ce sami poceti da se sele u privatne vode kao samostalci, ili kao radnici. Biti samostalac je velika stvar, velika sloboda u radu, dokazivanje na trzistu, borba znanja i upornosti, bez poltronstva. Sve nabrojano kada donese rezultat daje osecaj zadovoljstva, sujeta zadovoljena, aktiva se povecava, a sto je najvazije i pasiva je regularna. I nikome nista ne dugujete, sa drzavnim inspektorima razgovarater nadmeno, samouvereno i bez straha da cete ih korumpirati.

        • Ovo bi se moglo nazvati demagogijom da u pozadini postoji svest o realnosti. No u Srbiji najcesce to proizilazi iz gotovo “verske” mantre koja se hrani povrsnim znanjem.
          Recimo glavni dokaz apsolutne nesvesti i neznanja o ekonimiji je podatak iz APR o novoosnovanim ,ugasenim ili neaktivnim privrednim licima. Nasi ljudi zapravo nemaju apsolutno nikakvo predznanje u vezi poslovanja i to rezultira finasijskim krahom. Koliko je problem poslovni ambijent jos je veci problem nepismenost i neupucenost.

          Opsti manir u Srbiji je uspeh baziran na iskustvu i samoukosti sto privredu stalno vuce na dole. Problem potice od porodice do obrazovanja jer i vrhunski studenti su skoro pa poslovno neupotrebljivi dan nakon diplomiranja. Zapravo oni i ne studiraju to sto treba da rade..?

          Otud ovako zaludne misli i ideje koje se sire poput zaraze jer ljudi uopste nisu svesni osnovnih principa ekonomije. Posebno mi je nejasno kako se to desilo u bivsoj YU koja je ipak imala nekakavav otklon od njagrublje socijalisticke ekonomije. Kako je Kina to prevazisla znatno lakse ??

          Ovo je zaista socioloski problem kojim se treba ozbiljno pozabaviti. Recimo meni je neverovatno i ono sto Misa tvrdi da su u slucaju neplacanja obaveza EPS-u ispali budale oni koji su redovno placali ?! Meni to nikada ne bi palo na um i ozbiljno sam se zamislio nad takvim logickim sledom.

          Po meni bliskoj logici “budale” su oni koji nisu placali pa su naknadno pristali da plate ?! To mi je potpuna glupost i nerazumevanje marketinga.
          I uopste Srbija hrani i gaji neverovatnu logicku misao koja je u suprotnosti i sa sopstvenim ali i sa tudjim interesima. Tim problem se treba ozbiljno baviti.

          • Sta je tu nelogicno? Ja placam na vreme i platio sam 100%, neko nije placao na vreme i onda dobije rabat od proizvodjaca i plati samo 60%. Ko je tu bolje prosao?

            I javna preduzeca EPS, Srbijagas…., I da su najbolje organizovana opet bi bili gubitasi, ne moze se ovakvom cenovnom politikom biti u plusu. Srbijagas prodaje gas po nizim cenama nego sto ga uvozi, a sve to po nalogu Vlade Srbije i sad svi napadaju Bajatovica, ali niko u tim uslovima nebi mogao da napravi uspesnu firmu. Ovde javna preduzeca sluze za ocuvanje standarda stanovnistva, a ne da bi radile kao profitabilne kompanije.

            • Miso ti si doneo odluku i platio za sebe i to je tvoj izbor . Neko drugi doneo je drugaciju odluku iz ovih ili onih razloga. Uglavnom u oba slucaja odluka je stvar izbora. E sad mnogo bi trajalo da u sitna crevca obrazlazem motive EPS-a da pokrene tu kamapanju ali logicki zakljucak je da su oni procenili da je bolje vrabac u ruci nego golub na grani. I vrabac i golub su ptice ali razlicite .
              Nije logicno nemati strana da neplatis racun pa onda platiti deo jer je neko rekao da ce podneti tuzbu. To je glup ali ocito efektan marketinski trik .

              Iz ovoga deca mladja od 18 godina ne treba da vade ikakve zakljucke ali sutina je da je taj cin prihvatanja placanja naknadna glupost.

              • Tacno da sam bio uzorni gradjanin i placao na vreme, ali sad cu biti los gradjanin i vise necu placati na vreme, ostace mi vise para za druge potrebe.

                • A ne to nije izvestan logicki zakljucak,Niti se na taj nacin gradjani dele na uzorne i neuzorne niti to znaci da je to nacin za neku vrstu ekonomisanja. To je individualni proces ali iz nekog razloga ljudi u Srbiji stalno imaju zelju da se poistovecuju .(sa masom, bilo cim,svim i svacim)
                  Ne znam kako ljudi izvode zakljucak da treba da se opredeljuju na osnovu nekog tudjeg primera..?

  12. Visina duga ili budzet su sekundarni problemi,ne Srbije vec svakog drustva? To naravno ne pise u udzbenicima ali podrazumeva se od trenutka kad je prvi duznik odbio da vrati dug. To je na kraju krajeva za mnoge drzave nacionalni interes, pre svega za SAD.
    Elem guvernerka pre neki dan rece da je pad traznje u marketima ( hrana) posledica preseljenja trgovinu u sive zone gde je apostrofirala pijace,kvantase itd.
    Ta tvrdnja je ortodoksna glupost i elementarna neupucenost u realnost jer pad traznje se prvo pokazao upravo na tim mestima. Prvo je pijacni barometar pokazao pad traznje.

    Dakle pad traznje nema blage veze sa sivom zonom jer sive zone zapravo ima u Srbiji samo onoliko koliko je nacija upucena na sopstveni proizvod. To nije malo jer se sigurno vise od polovine nacije prehranjuje sopstvenom proizvodnjom hrane i to ne radi sto voli i zeli vec zato sto mora.

    Naravno vrli umovi se setise da bi to moglo da se oporezuje pa kao alibi tom cinu oporezovase sinoc i plate u javnom sektoru ,po platnim razredima.

    Ucinak tih dela bice katastrofalan ekonomski a razarajuci za ustrojstvo drzavnog sistema. To je ,za mene, cak vrlo zabavno za posmatranje. To cak ni Milosevic nije radio u hiperinflaciji ,pod sankcijama i u ratnom okruzenju. Ne kazem da mu nije padalo na pamet ali poenta je da je takvu misao odbacivao verovatno kao kosmaran san.

    Zato ce Krstic proci kao “sin se nije snasao”,i “mali ne razume probleme Srbije” ili “ne vodi se ekonomija drzave iz udzbenika”. Zabavno je samo prognozirati u kom trenutku ce stab SNS ( Seselj,Nikolic,Jogrovanka,Vucic) shvatiti i biti u mogucnosti za salto mortale.

    Dakle pod ovim okolnostima budzet,dug,kurs ,BDP , bice sekundarna problematika sve i da dvoglavi arapin gadja svakog srbina u celo sveznjem novcanica pred izbore.

    Sa te strane izbori su trebalo da budu juce jer vec danas je kasno.
    Da li je sve to odrzivo ,naravno da nije i naravno da ce mnogi na kraju reci, pa i Fiskalni savet, da se u prognozama i analitici ne racuna narod. To znaci da budzetska matematika ministarstva finansija da je 1+1=2 nije dobra.

    O demagoskim tvrdnjama o stezanju kaisa za bolje sutra ne treba ni raspravljati jer to je cist dunsteraj. Ne secam se da je FED ikada predlozio Senatu da stednjom mogu smanjiti deficit,vratiti dug i povecati BDP. To je Nemacki izum a Nemcima se tradicionalno moze verovati.Ili mora pod oruzanom pratnjom.

  13. Sasa, naravno da se slazem da je prica o sivoj ekonomiji finigranje i da se tu, u kratkom roku, nista ne moze postici. Pogotovu ne nasiljem oligarhije. Ja sam hteo vise da stavim akcenat na propagandu i neznanje oligarhije. Naime, evo ovo sto je Dragan izneo kao primere sive ekonomije, upravo pokazuje da njihova propaganda proizvodi negativan efekat. Naime, ovi primeri sive ekonomije nisu sporni, ali oni ne objasnjavaju otkud toliki pad prometa poslednjih pola godine u trgovinskim lancima, pa sledstveno tome i padu prihoda od pdv-a. Naime, nije narod poceo naglo da putuje po svetu, niti je drasticno povecao kupovinu pljeskavica i sendvica, niti je svoj novac popslednjih meseci preusmerio u prevoz taksista. Dakle, sivom ekonomijom se ne moze objasniti pad prihoda u budzet. Taksisti su i prosle godine vozili na crno, jeli smo i prosle godine “crne” pljeskavice i sendvice. Ja tvrdim suprotno, potpuni kolaps je potpuno identicno pogodio i te tradicionalne delatnosti u sivoj ekonomiji. Dakle, ne menjajmo teze, oligarhija je poslednju deceniju masovno zaposlila svoje ljude na izmisljena neproduktivna mesta. Ta silesija ljudi guta sve oko sebe. Dodajmo na to konstantan rast broj penzionera i konstantan porast broja ljudi koji ostaju bez posla i eto odgovora. Uostalom, pomenute turisticke agencije upravo su procvetale zahvaljujuci tim novopecenim hordama drzavnih sluzbenika. Oni su njihove musterije, jedino oni imaju para za te egzibicije i neutoljivu zelju da “zive kao sav normalan svet”. I sada je takvima kriva siva ekonomija…

  14. Sasa, sto se tice visine javnog duga i visina deficita budzeta, ja to ne pominjem iz potpuno suprotnog razloga. Ja sam, naime, jos od 2009-e uzasnut tom cinjenicom i pokusavao sam sve u svojoj okolini da animiram na te cinjenice i doziveo sam potpuni fijasko. To apsolutno nikoga ne zanima. Ni politicare, ni obican narod, cak ni kolege ekonomiste. Doziveo sam da su me pojedini prijatelji cudno gledali i iskreno smatrajuci da sam poludeo. Nikoga to u Srbiji ne zanima, ovde ljudi smatraju da to moze vecno da traje. Imalo je genijalaca koji su tvrdili da para ima i da drzava samo taj novac treba da upumpa. Kod nas se sve svodi na puko poredjenje, primera radi, moja sestra prosvetni radnik, osoba sa fakultetom o ekonomiji jedino sto zna da kaze je da ona ima platu 500 evra, a da neki njen imaginarni kolega u inostranstvu ima 2.000 evra. Sve ostalo je ne zanima. Evo, ovih dana smo svedoci da prosvetni radnici, ali i mnogi drugi budzetski korisnici hoce da strajkuju, jer je za njih u budzetu za narednu godinu predvidjeno manje novca nego ranije. Te ljude apsolutno ne zanima na koji se nacin i u kojoj kolicini puni budzet. Takvima se prica o sivoj ekonomiji moze lako prodati, to su ti koji “kradu” “njihove” pare. Samoupravljanje je u Srbiji i dalje jedina ideologija. To se nicim ne da izmeniti. Prica o sivoj ekonomiji je nova verzija price o tajkunima. Zasto nemamo novca? Pa opljackali nas tajkuni. Kako vise ne prolazi prica o tajkunima, novi krivac je siva ekonomija. Dakle, uvek su krivi ljudi koji rade i zive van budzeta. To se zove skretanje paznje. Zasto da pricamo o cinjenicama, kada opsenom mozemo da zasenimo prostotu.

    • Mile mi smo jos od dana ekonomija.org upozoravali na porast duga, jos dok se Dinkic glupirao izjavama o dugu. No rast duga cak i nije problematican koliko promaseno trosenje novih kredita

      • Sasa ,ranije se kritikovala ekonmska politika generalno kao losa ali sada je problem sto se zauzeo pogresan pravac.Prihvatila se Nemacka doktrina i to iz niskih pobuda.
        Elem sve se ovo radi ne bi li se na mala vratanca Srbija domogla EU fondova .Zamisao je da onda taj novac bude privrdni zamajac i to se reformski objasnjava jedinom solucijom. Da budemo jasni od toga nema nista jer prenebegava cinjenicu da Nemacka pa i SAD ( imaju zajednicki interes) jednostavno nece geopoliticki dozvoliti bilo kakav vid napretka Srbije. Oni sada imaju dug kao polugu i to je to.

        Nije mi jasna i jedna jedina ocoba iz Srbije kojoj to nije kristalno jasno.
        Valjda je trebalo Janukovic iz Ukrajine da prvi kaze sta je to naconalni interes da bi neki u Srbiji prestali da se stide svoje misli.
        No mi kao i uvek i u svemu proigravamo i tako par ratova kasnije ima nas troduplo manje. Proigravamo do poslednjeg Srbina koji ce na kraju pokusati da iscupa sljivu i njom se brani, od nemca verovatno.

  15. Moje glediste je da pad prometa u Srbiji nastaje usled sve veceg prelaska legalnog poslovanja u sivu ekonomiju. Puno puta sam kritikovao NBS usled objavljenih podataka o padu prometa, verujem da je guvernerka na kraju prihvatila moje objasnjenje, to je i objavila. Drugi veliki razlog pada prometa je taj sto nam banke mnogo novca isisavaju kroz najvece kamate u Evropi – drugi najveci uzrok pada privrednih aktivnosti.
    Moram pojasniti jos zasto je po meni siva ekonomija najveci resurs za izlazak iz krize. Objavljeno je istrazivanje u dnevnom listu INFORMER o utajama poreza i doprinosa u jednom delu saobracajne branse, autobuski prevoz putika – verovali ili ne, 250 miliona evra se “vrti” bez registrovanja prometa i oko 80 miiona evra utaja. To je novac koji je namenjen PIO fondu, prosveti, zdravstvu. U turizmu, moja pretpostavka je, da su utaje preko 200 miliona evra, a da se “vrti” 500 miliona evra novca van tokova. Ovoliki sivi novac, sto je najgore, puni dzepove pojedincima – kako privrednicima, tako i raznim inspekcijskim organima. Ovi organi su napravili svoju drzavu, paradrzavu, cuvaju samo svoje interese umesto interesa drzave. Sto je najgore, vecina ovih utajivaca novac iznosi iz zemlje, ulazuci u nekretnine van granica Srbije, u skupe dzipove i ko zna sta jos. Kada bi se novac iz sive zone zadrzao u Srbiji, kada bi se porezi i doprinosi naplatili, mogle bi se povecati primanja budzetskih korisnika. Zamislite 500 hiljada radnik na budzetu da dobije samo po 50 evra mesecno vece zarade, kao i 1,7 miiona penzionera 50 evra vece penzije – slojevi stanovnistva koji novac trose u Srbiji – pa to je 110 miliona evra mesecna inekcija potrosnji, to je 1,32 milijarde evra na godisnjem nivou(ovo je iznos manji od polovine utaja u Srbiji na godisnjem nivou). E zbog toga mora da se naplati novac iz sive ekonomije.

  16. Naprotiv Mile, siva ekonomija se moze suzbiti u vrlo kratkom roku, za samo godinu dana. Na zalost, uveren sam da vodeci ekonomisti, ministri iz Vlade, kao i vecina gradjana nije shvatila srz ovog zla. Sve dok se ogromne svote neoporezovanih prihoda “vrte” u Srbiji necemo moci ni korupciju da sprecimo. Suzbijanjem sive ekonomije, nestaje kes novac, nestaje ili se smanjuje korupcija.

    • U velikoj ste strukovnoj zabludi kada su osnovni ekonomski principi u pitanju. Razmisljate kao drzava i poistovecujete sa sa njenim obavezama a zapravo u Srbiji bi drzavu trebalo sto vise rasteretiti tih obaveza .I kad prosvete i kod zdravstva, osiguranja ,pensiong fonda ect…

      Otud dolaze te zablude i to je krucjalna stvar koju Zec stalno govori o moci preraspodele. Pravno -poslovni ambijent ne izskuje enormne svote novca pa cak ni onda kad imate 300 poslanika ,10 parlamentarnih stranaka i ne znam koliko ministarsava. O deficitu budzeta u atmosferi preraspodele koju vrsi drzavni aparat iluzorno je i pricati.
      To je ideoloska zabluda.

    • Dragane ja mislim da vi sa jedne strane i Darko, Mile i ja se mimoilazimo u razl

  17. Inace siva ekonomija je za drzavu oportunitetni trosak i samo bogate drzave nasle su interes da je permanentno suzbijaju.

  18. Sta je po vama zabluda: to sto penzioneri dobijaju premale svoje vec zaradjene penzije? Ili sto treba prosveti povecati zarade? Ili zdravstvenim radnicima? Ja nisam rekao da treba opstinskim sluzbenicima povecati zarade, ili ko jos zna kojim parazitskih drzavnim sluzbenicima. I da napravimo raziliku, sivu ekonomiju pominjem iskljucivo u cilju punjenja budzeta. A sto se tice rasterecenja privrednika (i ja sam privrednik koji na platnom spisku ima 13 radnika), punjenjem budzeta sa naplacenim PDVom iz sive ekonomije stvaraju se uslovi da se rastereti opterecenje zarada radnika – jedina pomoc koja je potrebna poslodavcima da bi krenuli napred. Generalno gledano, osim opterecenja zarada koje je previsoko (62%), sva ostala opterecenja su u granicama ili cak i niza od vecine evropskih zemalja.

  19. Greskom kliknoh ne potpun komentar. Razlika je sto vi Dragane ne gledate da li ima profita u sivoj ekonomiji. Da li je siva ekonomija izazvana zeljom za maksimizacijom profita evizijom placanja poreza, ili je je rezultat da bez ovih prekrsaja te firme ne ni opstele. Dakle krucijalno pitanje je koliko ce ovih firmi nestati kad se pocne utjerivati fiskalna disciplina. Mojaprocjena njih 70%

    • Moja procena je 100% ,jer ni javna preduzeca gde je fizicki lopovluk jedini vid sive ekonomije ne moze da funkcionise profitabilno iako ima budzetska ledja.

      Ranije su govorili da je to stvar menadzmenta ,sada tehnologije ali sustina je ista nema profita.
      To je ono stanoviste koje M.Kostic ima u vidu kada trazi da mu daju ZTP…

  20. Zabluda je da se povecanjem budzeta povecava BDP,posebo u Srbiji.
    To nije zabluda mozda samo u nekim bogatim drzavama gde se povecanjem budzeta vrse veca izdvajanja za vojsku,nauku,socijalna davanja..
    Opterecenja i rasterecenja zarada,robe,poljoprivrednih proizvodjaca je samo preraspodela. To je sustinski nevazno apropo rasta BDP. Posebno u Srbiji gde tkava sustinska stelovanja nemaju nikakvog efekta osim u smanjenju i povecanju ukupne mase za prerapodelu.

    Vidite recimo kad bi se drzava delom oslobodila balasta nekih delatnosti kao sto su zdravstvo,osiguranje,bankarstvo,prosvet a suzbila sivu ekonomiju na nulto stanje i kad bi pri tome BDP znacajno porastao,budzet bi opet trebalo da bude na znatno nizem nivo nego sada.
    Sve dok se drzava bude igrala tate i mame svaka akrobatika tog tipa bice zabluda. To nije reforma ,to je preraspodela jer ako smanjite zarade javnom sektoru,a povecate opterecenja robi i poljoprivredi necete dobiti nista ,bas nista.
    Savim druga je prica ako bi se sve kompletno srezalo i taj novac prenaputio za vracanje spoljnjeg duga.To je vec nesto sto se moze nazvati smislenim.
    Ali da vidim majcinog sina cija karijera bi nakon toga trajala duze od 30 dana.

    Na stranu cinjenica da je cak i rat mozda pametniji nacionalni izbor jer nakon tog poteza tesko bi se iko vise ikada izvadio iz gliba. To je recimo stanoviste i doktrina SAD ali oni imaju oruzje,tehnologiju i ljudstvo.

    Sve u svemu stednjom se ne puni budzet iz kog bi mnogi da zadovolje sve ,to je utopija i zato treba promeniti ekonomsku politiku.

    • Ali nije zabluda da se povecanjem BDPa puni i budzet. Upravo suzbijanjem sive ekonomije ce se povecati BDP, automatski i budzetski prihodi.
      O tome da je pametniji rat mogu da pricaju samo oni koji su gledali ratne filmove….sigurno nece o ratu pricati stotine hiljada izbeglih sa svog ognjista.

  21. Dakle konkretno u maloprodaji proca o sivoj ekonomiji bi bila smislena da umjesto podizanja pdv on je smanjen na npr 2% pa da onda tu djelimicno utjeruju sivu ekonomiju. U svoj mantri o sivoj ekonomiji izgleda da u vladi ne razumiju razoge zbog cega ona postoji. Po njima jedini razlog jer hoce da zajxxxx drzavu.

  22. “Zamislite 500 hiljada radnik na budzetu da dobije samo po 50 evra mesecno vece zarade, kao i 1,7 miiona penzionera 50 evra vece penzije”

    Ne, Dragane, ja zamisljam nesto sasvim drugo, da svi na budzetu dobiju 100 eura manje ili da se otpuste svi nepotrebni zaposleni. Takodje, zamisljam da svi koji imaju penzije vece od 300 eura, dobiju 50 eura manje.
    Ja zamisljam da se privredi prepolove porezi i doprinosi, pa da onda zaposleni u prviredi dobiju po 100 evra vise…
    Budezt i penzioneri ne proizvode. Da bi se smanjio dug, mi moramo da izvozimo, a nije mi poznato sta proizvode zaposleni na budzetu i penzioneri…

    • Nebi zaposleni kod privatnikadobili vece plate, nego bi gazda dobio veci profit. Meni nije bas poznato sta to proizvode i izvoze domaci tajkuni. Sav izvoz nam se sveo na nekoliko stranih kompanija koje ovde rade.

      I mile sa sadasnjim kursom neme profitabilnog izvoza. Mnogo je profitabilnije, i manje rizicno, uvoziti.

  23. Ma sve je ovo posledica 5. oktobra, tada smo prihvatili ovaj ekonomski model i sad dozivljavamo njegove posledice. I zaduzivanje drzave je bila iznudjena mera tajkuna. Setite se cuvenog Kopaonickog foruma ekonomista iz 2008me kada su tajkuni trzaili da se drzava sto vise zaduzi i tako odlozi krizu. To je drzava i radila, zaduzivala se isplacvivala plate, penzije, subvencije…, tako povecavala promet robe, a rezultat znamo, drzava u deugovima a privreda se razduzuje. Da to nije uradjeno 2008me, tajkuni bi propali, neki i jesu (Drakulic, Nicevic…), prtomet bi vec te godine pao, ali drzava nebi bila ovoliko zaduzena. Drugi problem je devizni kurs, NBS uopste ne refinansira banke dinarskom emisijom, nego se pretvorila u menjacnicu, rezultat znamo cuvaju se duznici, od tajkuna koji su se zaduzili u inostranstvu do gradjana koji su podigli kredite indeksirane u valuti. Naravno takav kurs potpuno onemogucava izvoz i proizvodnju, na kraju je sve jeftinije uvoziti, a ne proizvoditi.

    Samo sada smo se priblizili tuznom kraju, a jedini izbor nam je dali cemo bankrotirati danas ili sutra. Nema te ekonomske politike koja nam danas moze pomoci.

  24. Kucam sa iphona a veliki prsti pa geskom saljem. Dakle dragane da bi utjerali fiskalnu disciplinu, mora biti i mrkva firmama tako da u pogledu profitabilnosti ovih firmi je blagi pozitivni efekat ili barem nulti. Bez toga ovo je harac i to bez smisla.

  25. Sasa, vidis sa cim ovde mi imamo posla. Svi se zgrazavaju nad sivom ekonomijom i primere za to navode boraniju tipa taksist i slicno, koji jedva mogu da zarade 30.000 dinara mesecno. Isti ti koji su se obrusili na taksiste, puni su razumevanja za probleme zdravstvenih i prosvetnih radnika. Kakvo licemerje! Stvari u realnom zivotu stoje potpuno drugacije – glavni utajivaci poreza su upravo lekari, prosvetni radnici i njihovi ortaci advokati. Taj mocni lobi je izdejstvovao da ne izdaje fiskalne racune. Zubari i lekari u privatnim ordinacija uzimaju milione, ali njima nikada nece doci poreska, jer su to njihovi ortaci. Nikada u zubarsku ordinaciju nece doci trzisna inspekcija, ali ce ta ista inspekcija da proganja neku sirotinju koja na kartonskoj kutiji prodaje plasticne stipaljke za ves. Kada je neki poreski inspektor otisao u neku advokatsku kancelariju? Kada su otisli u neku privatnu kliniku? A da ne pricam o lekarima koji su zaposleni u drzavnim bolnicama i primaju kesh? Zasto nikada nikome nije palo na pamet da onaj ko zeli da da novac, to ne uradi na blagajni bolnice, umesto sto da lekaru na ruke? Zasto neki poreski inspektor nije otisao kod razrednog staresine koji za 5 dana ekskurzije u Madjarskoj uzme na ruke 1000 eura? Da li je na tu cifru obracunato 62 posto poreza i doprinosa? Da li je neki poreksi inspektor otisao kod profesora koji drze pripreme iz srpskog i matematike za prijemni u srednju i koji naplacuju, i to u devizama. Ne, tamo se ne ide, to su im kolege, to je ta oligarhija. Za njih ne vaze zakoni. Zakoni vaze samo za obican puk i sirotinju. Zato nasa oligarhija najvise i voli stranog ulagaca, zato njemu i daju toliko para iz budzeta. Oni stranom investitoru rentiraju siroti narod za male pare, ali tog stranog investitora ne zanmiaju unutrasnji odnosi. Ne daj boze da se neki domaci covek obogati, taj moze svasta da pomisli i da radi, kada ne zavisi od oligarhije, moze da mu jednog dana padne na pamet da, umesto oligarhije, dodje na vlast. Dakle, okreni-obrni, dolazimo na isto. Nece ovi nista promeniti ni kada dodjemo do bankrota. Oni drugacije ne umeju. Oni nisu deo resenja. Problem je sa ovim drugima, koji bi trebalo da budu resenje, sto ti ne shvataju da nema nekog cike koji ce resiti njihove probleme, vec to moraju sami.

  26. Sasa, tvoja racunica da problem nece resiti uterivanje sitnih trgovaca je savrseno tacna. Cista matematika. Ja, po obicaju, pricam o onome sto smatram da izaziva sve ovo u cemu zivimo.

  27. Moram jos po nesto da pojasnim: od 1990. godine imam i knjigovodstvenu agenciju – od tada pa do danas radio sam mnoge firme, vecina je ugasena i ostalo mi je samo 15tak komitenata. Zamislite, opstali su samo oni koji su radili 100% legalno, sve obaveze su placali drzavi, iako paprene u odjedjenim godinama. Zasto firme iz sive zone najcesce pucaju? Zato sto se vlasnici zavaravaju da su veliki biznismeni, dobri privrednici – zamislite kada ne placate niti jednog dinara drzavi koliko ste povoljniji, ne treba da vodite racuna o troskovima, uvek ste u plusu i sa nizim cenama – bahato se ponasate. Zato je vecina “biznismena” propala.
    Kada sam rekao 500 hiljada sa budzeta, ponavljam, mislio sam na prosvetu, zdravstvo, vojsku, policiju – sve kategorije koje trose novac u zemlji a imaju niska primanja. A sto se tice penzionera, da li vi zelite da im smanjimo primanja na 100 eura, ili da ih nema?
    Zar se ne povecava BDP ako se sve delatnosti uvedu u legalne tokove?
    Da li ja treba da shvatim da je najbolje da siva ekonomija nastavi da se siri, unisti legalno poslovanje?
    Da li vi hocete da kazete da su poslodavci koji drze preko 500 hiljada radnika na crno u pravu? Da li i mi svi drugi treba da otpustimo radnike i prevedemo u rad na crno?
    Hocete jos primera o utajama poreza i doprinosa, u svim bransama, da vam napisem kako bih pojasnio moje stavove?

    • Dragane vjerovatno tacna konstatacija da se radi o neuspjesnim “biznismenima”. Sad da li zbog toga sto su losi ili im sistemski nije dopusteno je druga tema ali ovdje nebitna. ono sto je bitno sta s ovim ljudim. Ekonomija ne stvara posao za ove ljude, para nema da im da socijalnu proviziju, dakle sta raditi sa ovim ljudima?

    • Na prste jedne ruke mogu se izbrojati uspesne privatne firme, a da nisu radili za drzavu i javni sektor. Sve, da ponovim jos jednom, sve koje su radile iskljucivo na trzistu su dozivele dramatican pad od 2008-e pa na ovamo. Dubina propasti je iskljucivo povezana sa elasticnoscu traznje za njihovim proizvodima. Mnoge delatnosti su jednostavno nestale poslednjih godina. O “uspesnima” koje rade sa drzavom, mogu romani da se napisu…

  28. Mile, u pravu ste za advokate i lekare, takodje sam ih identifikovao kao velike perace u narednoj godini. Ja se uopste nisam okomio na taksiste, vec obrnuto, na velike utajivace. Evo vam kompletan materijal pa ce vam biti sve jasniije.

    0. AUTOBUSKI PREVOZ PUTNIKA
    O rezultatima analize ove branse Ministarstvo je vec upoznato kao i javnost objavljenim clankom u dnevnom informativnom listu INFORMER. Preko 80 miliona evra su procenjene utaje raznih poreza i doprinosa. Kao jedan od autora istrazivanja ove branse instruirao sam inspektore Poreske uprave o nacinu kontrole ovih preduzeca, napisane su instrukcije sa kojima se kontrolisano preduzece za 48 sati potpuno“ofira“ sa svim utajama. U ovim kontrolama Poreska uprava je pokazala svu svoju sporost u radu, kontrole koje traju nedeljama. ( o nacinu rada PU na kraju materijala).
    1. TURIZAM – agencije svoje aranzmane prodaju u gotovin, dinarima i cvrstoj valuti, bez evidentiranja prometa. Tako imamo firmu iz BGDa koja ima sest autobusa, samo jednim autobusom za dve nedelje odveze turiste u inostranstvo za 100 hiljada evra, a godisnji prihod prikaze manje od 100 hiljada evra. Ova agencija ne prikaze cak i nekoliko miliona evra prometa. Vecina agencija koje imaju svoje autobuse imaju isti sistem rada, niko i nikada ih nije kontrolisao. Sav kes koji dobijaju koriste za placanje inostranih aranzmana na ruke, takodje i domace aranzmane placaju na ruke – znaci doticemo i nase hotelijere koji vecinom u turistickim mestima rade za gotovinu i bez registrovanja prometa. Sve dodatne usluge koje agencije vrse turistima u inostranstvu su potpuno neregistrovane.
    Veliki turisticki centri su meka za pranje novca i sivu ekonomiju.
    Pre par dana objavljen podatak da je kasa u Vrnjackoj Banji prazna jer grad od gostiju nije naplatio ni dinara takse – sve su zadrzali gradjani koji izdaju sobe i apartmane gostima a ne prijavljuju promet. Preko leta u toj banji dnevno ima i po 20 hiljada gostiju.
    Zlatibor, Soko Banja, kao i mnogi turisticki centri su vodeci u utajama novca po vise osnova: neregistrovanje prometa gostiju, neplacanje gradske takse, ugostiteljske i mnoge druge usluge se vrse bez izdavanja racuna.

    2. Prosveta
    Na turizam se oslanja i prosveta sa svojim ekskurzijama, rekreativnim nastavama. Nastavnici i ucitelji su posebno placeni za ekskurzije i rekreativne nastave, skoro uvek gotovinski i bez obracunavanja poreza po odbitku – vrlo je lako proveriti sve isplate preko provere turisickih agencija koje su bile duzne da po ugovoru naplate celokupan ugovoren iznos i od toga uplate dnevnice.
    U prosveti je izrazena naplata DJACKOG DINARA. Perfidno se plasira da je to novac namenjen obezbedjenju, samo 10 do 20% tog novca ide na obezbedjenje a ostatak direktori raspolazu po svom nahodjenju bez ikakavog pravdanja bilo kome za trosenje tog novca.
    Ceste su zloupotrebe sala za fiskulturu koje se izdaju raznim klubovima ili grupama gradjana za rekreaciju. Ili pak izdavanje terena na duzi rok gde ce neko napraviti balon za izdavanje.
    O prodaji uzine ili otvaranju neke pekarice u okviru skole i da ne pricamo.
    3. Razne firme za obezbedjenje objekata koje najcesce uzimaju i ciscenje.
    Neverovatno da radnici u tim firmama rade na neke ugovore od 2 meseca za plate od 16 do 17 hiljada din., bez prijave na staz, kao neka obuka – posle dobijaju otkaz. Taj novac ide na ruke, bez evidentiranja. Kazu da ima firmi koje imaju i po 500 radnika na takve ugovore, a neke najjace i do 2000 hiljade radnika. Nema puno takvih firmi, vrlo lako bi se identifikovale. Firme za ciscenje ucestvuju na tenderima gde nude radnika po ceni od 25 hilj. din. mesecno – takve firme ne prijavljuju radnike uopste, isplate prvih mesec – dva, par meseci ne isplate platu i onda otpustaju radnike. Vrlo jednostavno se proveri svaka firma iz ove branse – proverom sklopljenih ugovora sa naruciocima posla.
    4. Ugostiteljski objekti
    Vec je poznato koliko ne dobijate racune u raznim restoranima, kaficima, pivnicama, picerijama. Ili se dobije racun koji u stvari uopste nije racun, na kome sitnim slovima pise: molimo sacekajte racun. To su fore koje su ubacili programeri, vrlo lako se spreci utaja izbacivanjem takve opcije iz softvera. Vec sam navodio primere da bolje sendvicare na cosku, kao i restorani, dnevno utaje od 100 pa i vise stotina evra sto na godisnjem nivou daje od 30 do 100 hiljada evra utaje PDVa. Primeri velikih sala koje se izdaju za svadbe: cesto bude 200 do 500 gostiju, meni kosta od 20 do 40 evra po osobi, ceh bude od 4 hiljade evra do 10 ili cak i 20 hiljada evra prometa – a utajeni PDV ide od 1 do 3 ili 4 hiljade evra samo za jedan dan u tom objektu – velike sale su najcesce svaki vikend oba dana zauzete. A gde su neprijavljeni konobari, hrana koja keteringom stize iz Raske ili Novog Pazara, fotografi sa vise hiljada fotografija po paprenoj ceni, muzicari koji su obicno cisti divljaci.

    5. Prodaja hrane
    Obzirom da se u Srbiji najvise novca trosi za hranu logicno je da su utaje i najvece u prodaji hrane. Vracamo se ponovo na sendvicare, pekare, kao i sve druge koji prodaju hranu – retko kada cete dobiti racun. Takodje i piljare gde je vecina robe prodata na crno. Vrlo zanimljivo da se u tim radnjama roba nabavlja zvanicno, proda na crno, u knjigama se trenutno vidi nesklad – ali da ima ko to da pogleda.
    O pijacama da i ne govorimo, sva roba se nabavlja na kvantaskim pijacama od preprodavaca, niko nema koristi, sto je najgore ubijaju sa cenama one prodavnice koje su u blizini i htele bi da rade legalno. Kvantasi su leglo preprodavaca.
    PEKARE su posebna tema u okviru prodaje hrane. Najsmesnije je kada pekari kazu da rade sa gubitkom a od kilogram brasna najcesce naplate i do 500 dinara od napravljenih pogacica i ostalih proizvoda – mnoge pekare do prosle godine nisu bile u sistemu PDVa, a promet od 4 miliona su ostvarivale mesecno. Kod pekara je sve na crno. od nabavke sirovina pa sve do prodaje. Najcesce su i radnici bez prijave.
    6. Buvljaci – najcuveniji Pancevacki buvljak gde se sve prodaje nova roba. Direktor Poreske uprave je pocetkom godine obisao tu pijacu, konstatovao da je TO STRASNO i nista nije uradio po tom pitanju – u prevodu je PODRZAO takvu prodaju. Slicno je i na Novom Beogradu, OTC je leglo sive prodaje gde su najvecu korist imali reketasi trzisni inspektori (najkorumpiranija inspekcija koja postoji, jajare najobicnije, bilo sta da im date u kontroli zadovoljice se i napisati samo neki sitni mandatni prekrsaj).
    7. Na buvljake se oslanja najvise prodaja TEKSTILA. O kineskim tekstilima koji dominiraju sivom prodajom da ne pricamo. Tu su i razni domaci proizvodjaci: Pazarci sa teksasom, Ariljci sa svojim vesom, razni drugi prozvodjaci rublja, posteljina (ove robe na pijacama ima u izobilju, sve na crno).
    8. Carina kao izvor robe na crno.
    Iz Asocijacije malih i srednjih preduzeca Milan Knezevic je na konferenciji za novinare rekao da vrednost robe koja udje iz inostranstva na carinu, izadje 4 milijardi evra manja vrednost – carina prokrijumcari toliko, podatak koji je izjavio pred direktorom Poreske uprave Srbije. O carini i njihovim sistemima se moze pricati do mile volje.Strucnjaci iz Poreske policije su misljenja da treba uporediti sve papire uvoznih roba koji stizu u luke Pulu i Kopar sa papirima koji se predaju nasoj carini (sve uvezene robe, najvise iz Kine)
    9. Otkupljivaci: – leglo pranja novca. Otkup sekundarnih sirovina sa pumpanjem kolicina i cena sluzi za velika pranja (otkup svih vrsta voca:malina, kupina, jagoda, visanja, sipuraka). Posebna prica su otkupljivaci mleka – manje mlekare u unutrasnjosti koje imaju svoju proizvodnju kackavalja, mekog sira – proizvode plasiraju restoranima ili manjim piljaram bez registrovanja prometa.
    10. SPORT – o velikim pranjima prilikom prodaje sportista i ne treba pricati, sve je vec poznato. Sportski savezi su generatori sive ekonomije a klubovi izvrsioci. U klubovima je samo kes u opticaju: clanarina, placanje zakupa po raznim salama, angazovanje trenera, stipendije igraca i igracica. Sva placanja kada su takmicenja:sudije, delegati i druga zvanicna lica idu kes na ruke – savezi ne dozvoljavaju pocetak utakmice ako nisu izmirene sudije, priznanica je dokaz.

    11. GRADJEVINARSTVO – leglo rada na crno, bez prijave radnika. Jos vece pranje novca stecenog iz svih prethodnih tacaka. Vrlo lako se sve otkrije. Najcesce se vrsi prodaja stanova i poslovnog prostora placanjem kesom, uvek se prikazuje niza cena od trzisne. Prilikom vrsenja prenosa Poreska uprava Srbije – deo za prenos apsolutnih prava razrezuje porez na prenos – jedina korumpirana sluzba u Poreskoj upravi (PU je, odgovorno tvrdim najnekorumpiranija sluzba u drzavi). Na prenosu sluzbenici imaju istu foru u svim gradovima po Srbiji (u po nekom gradu su posteni sluzbenici): razrezu 50 do 100% vecu osnovicu, onda osteceni uvek nadje vezu, casti 100 do 200 evra, dobije resenje koje je opet 30% jace od realnog – drzava vise dobila, poreznik zadovoljan, kupac manje platio .
    12. Proizvodnja stolarije – od PVCa, drveta, aluminijuma – najcesce se radi u kucnim radionicama. Vece firme koje se bave proizvodnjom stolarije snabdevaju tacku 11., sve kes i na ruke.
    13. Na tacku 11. se oslanja i proizvodnja kuhinjskog namestaja po meri od plocastih materijala – najveca je proizvodnja u garazama, podrumima, malim radionicama – retko ko kupuje u namenskim prodavnicama po nekim standardizovanim merama.
    15. Saobracaj sa pocetka prve teme – transport robe – domaci i inostrani – manji kamioni i kombi prevoz skoro uvek na ruke. Razne su procene koliko ima transportnih vozila, cak i preko 100 hiljada. Najcesce su vozaci bez prijave na rad. Ako su prijavljeni onda su im plate na minimalnoj osnovici. Najizrazeniji primer je medjunarodni transport gde svi vozaci rade za 21 hiljadu din. Zvanicne plate su od 500 do 1500 evra, odnosno 10 do 15 % od ugovorene ture koju voze – vlasnici im obracunavaju fiktivne dnevnice za sluzbeni put u inostranstvo, radnik preda jedan obracun sa troskovima, vlasnik pravi drugi (falsifikat) sa naduvanim dnevnicama, izvrsi se uplata na tekuci racun radnika, vlasnik vec ima ovlascenje i podigne novac. TAko se desi da na ime radnika bude i po 20 do 30 hiljada evra uplacenih dnevnica na tekuci a da radnik uopste i ne zna da je preko njegovog racuna vrseno veliko pranje novca. TAko radi vecina firmi oz ove branse. ‘Ako bi nam to ukinuli svi bi prestali da rade’, kazu vlasnici.
    16. ZAKUP STAMBENOG I POSLOVNOG PROSTORA
    Neke procene su da ima preko 500 hiljada zakupodavaca. SAmo u Beogradu ima preko 200 hiljada stanova koji se izdaju i vise desetina hiljada lokala. Trenutno je porez na zakup 20% na osnovicu koja je umanjena za 25% .
    17. ZDRAVSTVO – vecina doktora sa raznim specijalizacijama radi dodatno u privatnim ordinacijama. Razne sitne operacije se naplacuju po 1000, 2 hiljade evra za sat – dva posla, sve to ide na ruke. Katastrofalno je sto je pocetkom godine donet zakon da su sve ordinacije pausalci sa limitom od 6 miliona dinara. Dobicete doktore koji imaju i do 500 hiljada din.dodatnih mesecih primanja uz minimalni placeni porez.
    18. ADVOKATI – isti zakon o pausalcima je donet i za advokate,limit do 6 miliona. Ove poslednje dve tacke, posebno advokati,koristice svoje limite za pranje novca svojim komitentima uz proviz. od 10 %.
    19. MENJACNICE
    Menjacnice znacajno ucestvuju u pranju novca, sve vece kolicine gotovine koje se podignu sa racuna firmi na razne nacine menjaju se za valutu i to suprotno Zakonu o sprecavanju pranja novca, – transakcije preko 15 hiljada evra se ne registruju. Javna je tajna da mnogi menjaci imaju i po nekoliko stotina hiljada evra neregistrovanog gotovog novca koji ima sluzi za obavljanje poslova bez registrovanja prometa.
    20. ESTRADA
    Treba pojacati kontrole prodaje karata na svim vecim koncertima u areni, vecim gradskim halama. Posebno uvesti stalnu proveru poznatijih disko i nocnih klubova gde nastupaju domace „zvezde“.
    21. AKCIZNA ROBA – NAFTINI DERIVATI I DUVANSKE PRERADJEVINE SU VEC IDENTIFIKOVANE OD STRANE DRZAVE KAO BRANSE GDE SE UTAJI PREKO 300 MILIONA EVRA.
    22. RAZNE OPSTINSKE TAKSE KOJE GRADJANI NE PLACAJU – koriscenje javnih povrsina, vec pomenute takse za turiste i mnoge druge.
    23. sve druge nepomenute branse.

    PORESKA UPRAVA SRBIJE
    Ova sluzba je do sada potpuno pogresno radila. Da ne bih sada pisao o greskama, predstavicu nacin kako da se suzbije sivu ekonomiju. Kako je g. Simic govorio da ima samo 700, kasnije smanjio na samo 600 inspektora, predlazem da se izdboji dve stotine inspektora terenske kontrole – podeli u dve grupe po sto ljudi: jedna za kontrolu neizdavaoca fiskalnih racuna a druga za kontrolu privrednika po bransama. Kontrola po bransama treba da bude sledeca: instruirani inspektori krecu svi odjednom u kontorole u 100 firmi, kontrola traje samo jednu nedelju. Branse ce se odrediti po prioritetima. Svake nedelje druga bransa
    Analizom podataka kojima raspolaze sluzba ce utvrditi: sve firme koje isplacuju minimalne zarade, kao i procenu kvalifikacione strukture radnika po bransama; firme koje u svakom poreskom periodu uplacuju minimalni PDV; male radnje koje na kraju obracunskog perioda imaju nesrazmerno velike zalihe (a placale su malo PDVa – verovatno nisu prijavljivale promet a koristile su prethodni PDV, nerazduzena roba i preveliki nepostojeci lager).

  29. I, kada pricamo o placanju poreza, vazno je postaviti stvari na noge. Od sume ne vidimo drvo. Da podjemo od sustine samog pojma porez. Zasto su porezi uvedeni? Dakle, prvo i osnovno pitanje je ovo – ako neko od mene trazi da platim porez, mora jasno da mi odgovori sta ja dobijam za uplaceni novac. U Srbiji se o tome odavno ne razgovoara. Budzetski korisnici imaju svoje prohteve i tacka. E pa, gospodo, ako vam trebaju pare, izvolite pa sami zaradite. Ja ovoj drzavi placam porez 30 godina i sta sam dobio za te pare? Politicki teror i progon, stalno maltretiranje od strane raznih drzavnih organa. Gde su ti putevi za koje sam odvajao? Kakav nam je kvalitet zdravstva koje placam 30 godina? Harac, harac je ovo, a ne porez. Placao sam porez Milosevicu, Kostunici, Velju Ilicu, Vuku Draskovicu, Tadicu, Dacicu i Vucicu. Sta sam dobio kao protiv uslugu? Nove kredite koje tek treba da vracam? E, pa, ne moze vise. Gotovo je.

    • Somalija Mile Somalija, raj za privatnike, nema drzave, nema drzavnih sluzbenika, nema poreza…

      • Sto bi ti Zdravkovic rekao, eno ti tamo rubirke Misa i Mile o komunizmu, pa samo udri.

        Evo, sad slisam Beograd 202. Kazu da je DS izdao sledece saopstenje:
        DS Novog Sada u saopštenju navodi da je 4. decembra, nakon isteka radnog vremena, od 16 časova pa sve do ponoći, u Elektrovojvodini zaposlena armija stranačkih aktivista Srpske napredne stranke i Jedinstvene Srbije. Stranka ističe da svedoci tvrde da je za osam sati zaposleno između 80 i 100 ljudi i da “to svedoči o farsi koju sprovodi ova Vlada, o nameri da se ugasi javni sektor, na teret budžeta i građana”.
        O kakvoj mi sivoj ekonomiji pricamo? O kakvim tricama i kucinama raspredamo?

  30. Dragane, neko te je obmanuo za utaju poreza na zelenim pijacama (stavka 5). Od kada je sveta i veka ne placa se porez na promet na tu robu. Zato placaju debele takse lokalnim komunalnim preduzecima koji su tek primer nerada i nepotizma. Javna je tajna da lokale na pijacama takodje dobijaju razni inspektori i drugi drzavni sluzbenici, pa onda oni rentiraju dalje… Morate se spustiti na mikro nivo, da bi shvatili ovaj sistem. Pravo je cudo do kojih sitnih detalja je ovaj sistem razradjen. I uvek se nalaze novi modusi.
    Nije tacno ni za pekare. Sve pekare gde ja kupujem uredno izdaju fiskalne racune. U pravu si za izdavanje stanova. Milioni su u pitanju, a stanove, zna se ko ima… Kako rece Dinkic, mojoj mami su uzeli staru deviznu stednju i red je da se to vrati. I ko sad vraca? Ja, koji nisam ni imao tu deviznu stednju? Drug opljackali Dinkicevu mamu, a ja joj sad vracam ukradeni novac…

    • Ista ti hje stvar i sa restitucijom, zasto bi ja placao za restituciju?

      • Slazem se. I ne treba je placati. Ti zi zaboravio rasprave na tu temu. Oni koji su otimali, ti neka i vracaju, ja sa tim nisam imao nista.

    • Mile, ne radi se o porezu na promet na pijacama vec se radi o prometu koji skoro uvek vrse nakupci – kvantaske pijace. Ta roba dospeva u male piljare, neregistrovana, prodaje se i dalje bez izdavanja fiskalnog racuna. A sto se tice pekara, samo u BGDu mozete dobiti racun i u gde jedan vlasnik ima lanac pekara. Moje analize obuhvataju celu teritoriju Srbije – ima pekara koje do prosle godine nisu bile u sistemu PDVa, manji promet od cetiri miliona, a mesecni promet im je bio veci od limita za PDV sistem.
      Moj zakljucak da u sivoj zoni nisu uopste socijalni slucajevi vec i te kako solidno situirani privrednici.

  31. Kvatro, u malim prodavnicama gde ja kupujem zelenis, koji se uzima, kako kazes sa kvantasa, sto takodje nije skroz tacno, vidi se da ste opcinjeni Beogradom, meni uredno izdaju fiskalni racun. Za sve ove godine nikada se nije desilo da mi nisu izdali fiskalni racun. I za sargarepu, ali i za domaci ratluk, cak i za domace salasnjake. Znam coveka koji u svojoj prodavnici prodaje svoje jabuke, jer je registrovao poljoprivredno domacinstvo i takodje mi uvek izdaje racun. Naravno, sigurno da ima prodavnica koje ne izdaju racune, ali apsolutno podrzavam Sasu i siguran sam da se pricom o sivoj ekonomiji puca na slona, a pogodice se – mis. To je najmanji problem koji Srbija ima. Evo i da kfantifikujem – koliko vagona sargarepe je moguce kupiti za kilometar autop-puta u koji milijarde skrkasmo, a nista ne napravismo?

  32. Da budem precizan. Jedino ko mi ne izdaje racun poslednjih 7-8 godina je zubarka, a jednu belu plombu naplacuje 3.000 dinara.

  33. Mozda nije interesantno za ovu temu ali za nekog ko pravi zbirku paradoksa u Srbiji vazno je pomenuti stanje na pijacama i kvantasima.

    Ta dva mesta postala su steciste gubitnika i nepotrebno finansijsko opterecenje malim poljoprivrednim proizvodjacima. Naime gro prometa odvija se u velikim marketima koji se direktno snadebevaju od proizvodjaca dok je kvantas ( oveca pijaca) ,pijace ,piljare male trgovine postale steciste najnizih socijalnih grupa.
    Tamo Romi otkupljuju kutije i prodaju ih proizvodjacima a ovi dovoze robu ponajvise kombijima. O sleperima nema govora osim kad je u pitanju izvozni poljoprivredni vansezonski proizvod kao sto je juzno voce ili paradajz u januaru.
    To je sve na jedno jako niskom nivou po svim performasama od kolicine ,prometa do higijenskih uslova. Zapravo svaka iole odgovorna ispekcija momentalano bi ta mesta zatvorila.

    To je Srbija danas kada su u pitanju kvantasi i pijace i zato ta prica koju je druga’rca gvernerka iz SNS-a izrekla kompletna glupost. Ona inace izdaje saopstenja NBS kao da je portparol SNS sto je izgleda neizlecivo.

    Nije to siva zona ,to je jad ,beda i cemer pod otvorenim nebom na +40 i -20 celzijusa.

  34. Gosn. Mile i Mišo
    Prekinite ili ću po 5-10 prethodnih da obrišem. Krećem od sledećeg

    • Zdravkovicu, postalo mi je prilicno dosadno ovo tvoje opominjanje. Nikada nisam prvi usao u polemiku sa Mishom, vec se on zaleti da polemise sa nekim mojim stavovima. Ovoga puta sam cak i odbio da polemisem. Sto je najcudnije, opomenu koju ste napisali je na moj komentar koji se uopste ne ondosi na Mishu, nego na Draganov komentar. Dakle, ako ne zelite polemiku, vi onda njega brisite, a mene nemojte opominjati, jer se osecam kao da sam u osnovnoj skoli.
      Ako vam se ne svidja sta pisem, takodje slobodno izbrisite bez opomene. Najbolje je da napisete koje teme su zabranjene za komentarisanje, tako ce svima biti lakse. Ako vam se ne svidja kritika drzavne oligarhije, slobodno recite da o tome ne pisem, nemojte me vise opominjati za Misine upadice. Ja sa njim nemam nista.

      • Ne trebate biti toliko sentimentalni oko ovoga. ne radi se o cenzuri vec o tome da sajt ima svoje kapacitete kao i o tome da odrzavane sajta kosta. Cisto da diskusiaj ne bi otisla u nedogled a skrenula sa teme.Ajmo malo svi razumjevanja sa ovaj sajt. Necete sad reci Mile da je sajt sklon cenzurisanju.Ja mislim da jos od dana ekonomija.org postoji semao par pravila koji diskusiju cine kvalitetnijom.

        • Sasa, kakve veze ima cena kostanja sajta sa mojih napisanih pet recenica? Ova opomena danas apsolutno nije bila na mestu, jer sam ja odgovoria na Draganove i Quatrove komentar, a Misho, kako se moze videti, na Darkov komentar. Dakle, u konkrentom slucaju nikakve polemike izmedju nas dvojice nije bilo. Onda se pojavljuje Zdravkovic i kaze da ce da brise prethodnih 5-10 komentara. Kako su skoro svi moji komentari na ovoj temi upuceni drugima, onda jedino mogu da pomislim da mu se nesto ne svidja u tih 5-10 komentara, a da je opomena za polemisanje izmedju mene i Misha cista postapalica… Nije ideologija ovo sta ja pisem, a sto Zdravkovic uporno hoce da mi pripise, vec je ideologija kada se napise da je ta korupcija o kojoj se toliko prica poslednjih godina, kada piljari potplacuju nekakve imaginarne drzavne cinovnike. Jedino protiv cega se ja borim je ta nevidjena kolicina mrznje koja se vec godinama upucuje sitnim privatnicima. Svi mi koji se bavimo privatnim poslom to odlicno osecamo na svojoj kozi, a kada to ja javno napisem to se nazove ideologijom. Dakle, ne smem ni da se bunim kada me maltretiraju, a ako se bunim onda je to ideologija. I nije problem u ideologiji, nego je problem u nepozeljnoj idelogiji. Moramo jednog dana nauciti da zivimo u drustvu pojedinaca sa razlicitim interesima i pogledima na svet, ali ce nam za to, ocigledno, trebati jos puno godina.

        • Sasa, posto mi se cini da pratis srpske medije, dacu ti jedan primer – mozes se uveriti da apsolutno SVI u javnosti poslednjih godina kazu – nije problem samo u te 24 sporne privatizacije, vec su sporne sve privatizacije. E, to se zove ideologija. Problemi i korupcija u procesu privatizacije omogogucili su protivincima privatizacije da osporavaju ceo proces. Sporno je pretvaranje drustvenog i drzavnog vlasnistva u privatno i nema vise nikoga na javnoj sceni ko ima hrabrosti da kaze suprotno. Kako se zove drustvo koje je protiv privatnog vlasnistva nad sredstvima za proizvodnju? U kakvom to drustvu mi zivimo kada niko ne sme, cak i da nije u pravu, da javno bude za privatnu svojinu? I sad sam ja krivac, jer ukazujem na takve pojave? Ili mozda to nije tako, nego ja umisljam?

      • U poslednjih 13 godina nije utrostručena administracija. Ovakvim lažima Srbiju uništavaju gore od Hitlera i Ustaša. A protiv njih bi se pobunili i podigli…
        To je propaganda g.Mile. Laži sa zlom namerom. A to Vi, naravno, znate.

  35. Kada mi gradjani placamo robu u maloprodaji, naplati nam se puna cena u kojoj je uracunat PDV. Mi placamo da bi taj PDV otisao u kasu a ne u dzep tog piljara iz vaseg kraja g. Mile. Drzavni cinovnici se i hrane korupcijom upravo od tih vasih piljara koji moraju da potplate kako ih niko ne bi dirao zbog nepostovanja zakona. Zato sve one firme koje rade legalno po dvadeset i vise godina nikada i nikome nisu dale mito. Verujem da ste razumeli poentu.

    • Kvatro, nije tacno to sto si napisao. Mali trgovac placa pdv prilikom nabavke robe, tako da ostaje vrlo mali deo za utaju poreza. Tgovac je, a ne vi, dragi moj Kvatro, vec platio porez drzavi, tek kada vi kupite robu, onda trgovac moze da povrati deo poreza koji je vec platio. Ako trgovac ne proda robu, onda je izgubio kompletan iznos, i za robu i za pdv koji je platio drzavi, nema vas kupca tu nigde, onda je trgovac kupac. To sto vi pricate vazilo je nekada, dok se nije pojavio pdv, dok je bio porez na promet. A da ne pricam i o raznim uslugama koje nisu u sistemu pdv-a, gde su krajnji kupci sitni biznismeni.
      Vasa tvrdnja da se korupcijom bave sitni piljari je potpuno smesna, da i ne zavredjuje komentar.

  36. I reci cu vam jos nesto, gospodine Zdravkovicu. Sve sto sam napisao poslednjih nekoliko godina na Vasem sajtu, napisao sam u cilju odbrane obicnog naroda, koji ne prima platu od drzave, kao i u ime malog dela tog naroda koji je pokusao sam da zaradjuje za svoj zivot, tzv. preduzenika, a koje je svaka sila maltretirala poslednje dve decenije. Sto govorim u ime te dve grupacije, te klase, potpuno je logicno, jer njima pripadam. Nema tu ni trunke ideologije koju Vi redovno pokusavate da mi pripisete. Glas obicnog naroda nema prilike da se cuje ni na vodecim medijima, a, kako vidim, cak i u virtuelnom svetu. Oni goramo imaju svoje vizije i projekcije, a mi doljamo smo iskljucivi krivci sto se ne trudimo vise da se u te ingeniozne projekcije uklopimo… I posle raspredamo sto deficit i spoljnji dug rastu.

    • Mile, ajde jos jednom da ponovim(Dragan i Kvatro je isto): imam knjigovodstvenu agenciju od 1990. godine, preko 600 uradjenih poslovnih godina dokumentacije i isto toliko predatih zavrsnih racuna. Mnogo poreskih reformi do sada sam prosao, svaki poreski propis procitao hiljadu puta, hobi mi je siva ekonomija preko deset godina – verujem da cete ozbiljnije shvatiti moje komentare.Takodje imam i firmu sa 13 radnika iz oblasti poljoprivede koja radi vec pet godina izuzetno uspesno. Sto se tice PDVa koje placa mali piljar, kako kazete, isti taj PDV se koristi kao prethodni PDV i odbija se prilikom obracuna PDVa u obracunskom periodu. Ovde nisu bitni piljari, ovde su obuhvacene sve male radnje od kojih vecina dobrim delom radi na crno. Vec sam napomenuo da je svaka bransa identifikovana sa svojim nacinima utaje. Ponavljam jos jednom: rad 100% na belo je garancija opstanka na trzistu, rad koji se ne oslanja na politiku i drzavne firme. Sve ostale firme koje se izbegavaju u bilo kojoj meri legalan rad osudjene su na propast, ranije ili kasnije – ovo je moj zakljucak za 23 god.rada kao privrednik – preduzetnik.

      • Dragane, vasi komentari su interesantni i dragocjeni. No ja ipak mislim da vi s jedne strane, Mile, Darko i ja ne govorimo o istim stvarima. Dakel uopste se ne radi o kontradiktornim pogledima, ili stvarima koje negiraju jednu drugu. Pat Maxi-jevog profita je veoma indikativan ja sumnjam da drzavna makroekonomska politika uopste dobro interpretira razloge ovog pada.

        • Pad prometa prehrambenih proizvoda je delom i rezultat pada broja stanovnika, ali to nije glavni razlog pada. Sa jedne strane imamo pad prometa u maloprodaji, a sa druge rast stednje gradjana u bankama. To je najbolji dokaz da dolazi do ubrzanog raslojavanja gradjana, na one koji nemaju ni za hranu i one koji mogu da ustede vise od pola milijarde eura godisnje.

      • Respektujući Vaše dugogodišnje iskustvo, dolazim do zaključka da se protiv Sive Ekonomije nema potrebe ni boriti, jer “Sve ostale firme koje se izbegavaju u bilo kojoj meri legalan rad osudjene su na propast, ranije ili kasnije – ovo je moj zakljucak za 23 god.rada kao privrednik – preduzetnik.”
        Ne dovodeći u pitanje Vaš zaključak, čemu onda pojačana borba protiv nečega što i samo propada?

        • Vlada nije to poenta. Poenta je da makroekonomska politika cesve opciej prije nego sto ono sto treba u stvari da ucini ili sto ovdje Darko kaze totalni zaokret makro pravca. Ono sto pokusavamo reci da u sivoj ekonomiji nema toliko profita koliko se ocekuje da ima. Ocekuju ovom mejrom da napune budzet u nekom procentu koji nece biti ostvaren. Eto to je poenta

          • Ja samo komentarišem, Draganova iskustva, da firme koje rade na Sivo vremenom propadaju, i njegova očekivanja da uvodjenjem poslovanja istih tih firmi u legalne tokove očekuje masovan priliv para u bužet.

        • Obavljanje delatnosti legalno, placanjem svih dazbina(i prvisokih na zarade) tera vas da domacinski poslujete, vodite racuna o svim troskovima koje pravite, non-stop se borite da osvojite “jos” trziste, danonocno razmisljanje, usavrsavanje, rad i borba. Sve ostalo je rad na “foru” koji se ranije ili kasnije zavrsava neuspehom. Tu je problem vecine u Srbiji, sto misle da treba otvoriti firmu i obogatiti se – a proizvod ili usluga, pa radicemo nesto…
          Kao sto vidite, nije na prvom mestu legalan rad da bi se napunio budzet – vec legalan rad da bi opstali u poslu, zdavo radili i privredjivali – paralelno se puni i budzet.
          U ovom momentu je najvaznije da se oporavi budzet kako bi se smanjilo opterecenje zarada za trecinu, jedina mera koja bi pogurala poslodavce da zaposle nove radnike. I tocak bi se pokrenuo…

          • Previse moralisanja, sa vama se nebi slozilu upravo “najuspesniji privrednici”: Kole, Beko, Peconi, Miskovic, Mitrovic…, svi su se oni obogatili “na foru”, privatizujuci narodnu imovinu u dilu sa politicarima. Nego gde su tu privrednici koji su krenuli od nulke, a da su se obogatili, bez saradnje sa drzavnim funkcionerima?

          • “U ovom momentu je najvaznije da se oporavi budzet kako bi se smanjilo opterecenje zarada za trecinu”
            Eto dokle smo dosli u dvadeset prvom veku. Najvaznija stvar u Srbiji je da se oporavi budzet… Nista ljudi, nista stoka, nista divlje zivotinje i tome slicno, najvaznjie je da mi napunimo budzet… Uz usputnu demagogiju, da se sve to radi zbog nas privatnika, da bi nam drugovi smanjili porez…
            Nikada u zivotu nisam imao zelju da zivim bilo gde osim ovde gde zivim celog zivota. Ako sam ikada pomislio da odem sto dalje, to se desavalao kada cujem nekoga iz okoline sa ovakvim stavovima…

          • Dakle, po Vama, ko ima veće troškove on je konkurentniji, od onoga ko ima manje troškove, jer to nadomešćuje većim radom i usavršavanjem.
            Dakle, ako Vi, firmi koja nije u PDV-u, naplatite Vaše usluge 100 din+PDV, a neki Sivi 100 din, Vi niste konkurentni. Vi mu dakle morate naplatiti 83,33din+PDV, ako želite da imate mušteriju. Međutim onaj Sivi supusti na 90 dinara i mušterija ode kod njega. Sivi opet zarađuje 6,67 dinara više nego što bi Vi zarađivali, da je mušterija postala Vaša. Međutim on se uljuljka, Vi zapnete, više radite od njega i usavršavate se i on, neminovno, propada.
            To me potseća na generaciju kojoj su sankcije bile izazov.

            • Vlado, taj sivi kako kazete, je srecan sto je ukrao PDV i ode odmah i casti drustvo, ode na skupo letovanje jer je “uspesni biznismen”, vozi extra auto – ne razmislja o prosirenju delatnosti, ne ulaze u svoje znanje jer je “prepametan” kada vrlo uspesno vara drzavu.
              Mile, zasto mi ne verujete? Naravno da je najvaznije da se oporavi budzet od onih koji ga kradu (radom u sivoj zoni). Ovo nije nikakva demagogija vec logika jednog privrednika koji je krenuo 1990. godine, nikada niti jedan dinar nije naplacen od drzavne firme, iskljucivo rad sa privatnim firmama. I opstao sam, placajuci uvek sve sto je drzava propisala. I svi moji prijatelji koji su radili isto kao ja su opstali, za godinu-dve proslavice 25 godina postojanje svoje firme.
              Ako se oporavi budzet nacinom koji sam pojasnio, umanje doprinosi na zarade za trecinu, stotine hiljada radnika bice prevedeno sa rada na crno u legalan rad. Otvoice se hiljade radnih mesta, jedini nacin da se danasnja omladina zaposli.
              I znate ko najvise kuka na drzavu? Upravo oni koji najvise rade u sivoj zoni, oni koji najmanje placaju. Mi koji placamo sve, nemamo primedbi.

              • Da li neko radi legalno ili nelegalno nema nikakve veze sa tim da li će se neko ponašati kao “uspešan biznismen”. Ako neko ima manje troškova, i nije budala, je konkurentniji od Vas i ima više para za širenje i usavršavanje.
                Po Vašoj logici trebalo bi još povećati poreze na plate da bi se ljudi još više usavršavali i širili poslovanje.

              • Dragane po vasem ispada da nasi uspjesni privatni privrednici su oni sto su posteno pordmirivali drug drzavi dok neuspjesni su oni koji nisu. Pitanje za vas da li milsiti da su kod nas uslovi poslovanja fer I isti za sve private privrednike? Drava prije svega treba da se zapita da li zakonska regulative drzvae stvara podjednake uslove poslovanja. Ako ne stvara, onda ovaj sto djeluje u sivoj zoni a jedan je od onih preko cijih ledja se lome ovi nefer uslovi, onda moze sasvim ciste savjesti da zezne drzavu ya pokoji porez. Sto kazu anglosaksonci treba pogedati tokove para zadnjih deset godina Cijenim vase iskustvo I mislim da to sto pricate jeste dio price ali to je samo jedan dio. Ono sto mi pokusavamo da da kazemo svo vrijeme da mnoge firme koje su u djelimicno u sivoj zoni ekonomije to upavo cine zbog nedostatke profitibilnost. Para je tu daleko manje nego sto se ocekuje.
                Ako ste vi vise u pravu nego mi mislimo da jeste onda bi to bilo odlicno. Budzet bi u 2014 trebao biti znatno popunjeniji sa manjim deficitom. Dakle ostaje da sjedimo I da cekamo.

                • Generalni zakljucak je sledeci: treba se skoncentrisati na sopstveni proizvod, na kvalitet, niza cena i veci obrt, osvajanje trzista step to step. Uvek sam bio protiv rada sa drzavom jer ne treba davati novac pojedinim drzavnim korumpiranim kriminalcima. Kada uradite sve prethodno, bas vas briga da li su uslovi isti za sve, da li je drzava pravedna ili ne? Darko,materijal koji je na pocetku pisanija, koji po tackama objasnjava utaje po bransama imaju svi ministri,kao i PPV. Mnogi su me citirali do sada, pokusavaju da iskoriste, ne uspevaju jer ne poznaju materiju. Ne ljutite se, kao i vi sto se ne slazete sa mojim stavovima. Ovim komentarom zavrsavam svoje ucestvovanje o temi siva ekonomija, vi budite sigurni: ako ne krene frontalna borba protiv sive ekonomije (mnogo siri materijal na ovu temu postoji), ako nista ne uradimo do kraja 2014. godine, mnogo nam se lose pise – NEMA NAM SPASA.
                  Veliki pozdrav svima, takodje i Administratoru.

              • Sta znaci “opstao”,kolika vam je kapitalna dobit nakon 23 godine? Imam utisak da ljudi cesto mesaju pojmove kad govore o poslovanju i bavljenju necim..
                Knjigovodstvena agencija sa tako malim brojem komintenata ili mala firma sa 13 zaposlenih je zanatska delatost i to nije platforma sa koje se moze posmatrati bilo sta sto kreira ekonomiju jedne mesne zajednice a kamo li drzave.

                • Darko, vec sam pomenuo da imam preko 600 predatih zavrsnih racuna – vodio sam firme sa teritorije cele Srbije: Leskovac, Kragujevac, Topola, Arandjelovac, Beograd najvise, Smederevo i drugi gradovi – nekada je bilo i po 40 komitenata – sve napisano je iz licnih saznanja i iskustava. Kada je neko privrednik 23 godine, sve ste vec procitali, slozicete se da mora biti i materijalne koristi. Da je obrnuto, verovatno bih blatio drzavu i ja. Naravno da nije idealna, jos mnogo toga treba da promenimo na bolje (a jos nismo ni poceli). Vi svi kazete da drzava nije dobra, slazem se, bolje su sve zemlje Evropske unije. Upravo te zemlje rade na nacin koji i ja predlazem. Tacno je da i kod njih postoji siva ekonomija, 12 do 15% kazu strucnjaci.

      • Izvinite Dragane, ali vam apsolutno ne verujem da ste privatnik. Vasi stavovi mi pre lice na stavove nekog poreskog inspektora koji u zivotu nije izasao na teren. Nije Srbija poslednja u Evropi po svim mogucim parametrima zbog sive ekonomije, koja, uzgred, postoji svugde u svetu, vec zbog potpune dugogodisnje dezorijentisane oligarhije koja od 1990-e sprovodi brutalnu otimacinu.

        • Mile, kada ste vi sreli inspektora da sve ovo sto sam napisao zna?

          http://www.politika.rs/rubrike/ostali-komentari/217956.sr.html

          • Prihvatite cinjenicu da knjigovodstveni pogled nije i ne mora da bude i ekonomski relevantan. Knjigovodstvo se krece u okvirima promenljivog i primenljivog zakonodavca dok su makroekonomske postavke daleko univerzalnije.

          • Dragane, svako ima pravo da misli sta mu padne na pamet. Ja se sa ovim sto ste vi danas napisali ne slazem ni slovo. Aposlutno me ne zanima prica o sivoj ekonomiji. To bi po rangu vaznosti sta treba promeniti u ovoj drzavi kod mene zauzimalo izmedju tridesetog i cetrdesetog mesta. Kao sto sam vec nekoliko puta rekao, nisu piljari ti koji su upropastili Srbiju, a tema o sivoj ekonomiji sluzi samo za skretanje paznje.
            Takodje, ne vidim nijedan razlog zasto bi mene zanimo njihov budzet. Ja uplacujem u taj budzet 25 godina, a za uzvrat nisam dobio nista, naprotiv dobili smo od ove drzave sve najgore sto se moglo dobiti. Ova oligarhija je odavno izgubila moralni kredibilitet da bi se njima placao porez. Naravno, vase je pravo da agitujete da se uplacuje u budzet, ali kada sam ja u pitanju, pogresnoj se crkvi molite.
            Vlast u ovoj drzavi je poslednjih cetvrt decenije sprovela:
            zajam za preporod, najvecu hiperinflaciju u istoriji do tada, sankcije, bombardovanje, otimanje stare devizne stednje, kradje izbora, visemesecne demonstracije, masovno zaposljavanje svojih ljudi na grbacu poreskih obveznika… Da ne pricam o najnoviji dogadjanjima, kada oni koje placamo, razni zandari, ubijaju i spaljuju ljude. Gradska opstina u kojoj ja zivim je za poslednjih 6 godina zaposlila na izmisljena radna mesta preko 100 ljudi i vi sad kao glavnog krivca imenujete sitne privatnike koji sivim radom dodjodse glave budzetu…

            • Zao mi je MIle za vase zakljucke: samo sam hteo da predstavim moj nacin razmisljanja, potkovan primerima iz zivota, kako ce sitnim privatnicima biti bolje. Jedina svrha svega sto sam napisao je da privatnom sektoru bude bolje, zato se zalazem.
              Ajde mi onda obrazlozite zasto svi moji prijatelji koji rade kao i ja opstaju preko 20 godina? Pa ne mislite valjda da me zanimaju birokrate, kriminalci pod plastom drzave? Ja sam samo hteo da predstavim nacin na koji cete sigurno uspeti: rad, rad, rad, neprestano usavrsavanje i napredovanje, borba, domacinsko poslovanje, strogo kontrolisanje troskova – uspeh nece izostati, necete nikoga korumpirati, izdrzacete sve sisteme i krize.

              • Ima istine u tome sto govorite ,evo recimo ja smatram da naciju treba otrezniti i zalazm se da sve ugostiteljske radnje mogu tociti alkoholna pica samo i iskljucivo uz hranu .Da svi restorani i nocni barovi mogu raditi samo do 22h i sl..Jel da bi radili,radili i radili potrebno je prvo da se ne bude mamurno orno za rad.
                E sad, to bi verovtno dotuklo poslovanje malih privrednika ugostitelja ali to je kolateral. Dalje prerduzeo bi sve da se ekstra oporezuje svaki luksuz a posebno uvoznog porekla. E sad to bi verovatno dotuklo male trgovce koji bi mahom pozatvarali radnje ali sta da se radi kolateral.

                Naravno sve te koji bi izgubili posao trebaolo bi zaposliti u inspektore za suzbijanje sive zone koja se neminovno javlja kod deficita robe i usluga na trzistu ect..

                Karikiram malo ali nadam se da razumete poentu besmislenosti nekih naizgled logickih poteza i dela na trzistu i u ekonomiji uopste.

                I na kraju reci cu vam nesto sto verovatno nigde niste procitali u vezi male privrede i malih privrednika. Oni su mali i oznacavaju sve ono sto prefiks “mali” i jeste. Mala privreda je prva iza socijalne kategorije i ima svoje mesto u drustvu ali svakako sporedno.
                Kada neko kaze spas je u maloj privredi on zapravo lupa gluposti.
                Ne postoji drzava na svetu koja ce se potresti zbog rezultata “male privrede” ali zato je problem velike industrije nacionalni problem. Naravno mala privreda kao pojam kod nas nije isto sto i pojam preduzetnistva i kod nas se te dve kategorije cesto mesaju.Zapravo uvek . Siguran uspeh nije nikada garantovan a najgore je ako dozivite neuspeh nakon 20 ili 30 godina bavljenja nekom delatnoscu.Ne postoji garancija opstanka koja nastaje iz poslovne etike? Doduse Bafet jos dokazuje suprotno ali on je kao i Coca Cola redak izuzetak.

                A opet kada bi hteo da budem maliciozan mogao bi da postavim teoriju po kojoj je uspeh Bafeta ili Coca Cole u direktnoj korelaciji sa ukupnim spoljnjim dugom SAD.

                Dakle krilatica o izvesnosti poreza i smrti je zapravo samo marketinski trik tj. samo je smrt izvesna.

            • jos jednom molim da procitate sa pocetka pisanja materijal o utajama po bransama – autobuski saobracaj, kamionski transport, turisticke agencije – najmanje hiljadu firmi ima koje kriju promet i do milion evra godisnje.

              • Odaktivno Srbiji treba jedno 50 milijardi jedne od dve vodece valute ,da stane na noge. Dvadeset za dugove a trideset za pokretanje privrednih delatnosti sto kroz infrastrukturu sto za tehnolski razvoj. I tada joj se ne garantuje uspeh vec samo dolazi u istu ravan sa okruzenjem apropo konkurentnosti.

                Nadam se da se razume poenta reda vrednosti..

  37. Telegram podrske za druga Mila.

  38. I ja stalno tvrdim da ovaj sitem ne valja, kao i Mile, a rezultati zadnjih 13 godina to i potvrdjuju. Sa Miletom se sporim kakav nam sistem treba kad ovaj propadne, a sa ovakvim rezultatima propasce sigurno. Nema tu nikakve ideologije samo rasprava koji sistem bi dao bolje rezultate i podigao standard naroda.

  39. U svakom slucaju dobrodosli ovdje Dragane. Vasi postovi su zaista dragocjeni i interesantni i bilo bi dobro da ono gde ste nabrojali instance sive zone se objavi ovdje kao clanak za sbe. Ova nasa neslaganju su nebitna. To je razlika gledista, dobro je da se diskutuje

    • Hvala Sasa. Molim pogledajte gore navedene linkove. SVe ovo sto smo danas diskutovali, mnogo sire hiljadu puta sam napisao – nije mi jasno kako nisam ranije saznao za ovaj sajt. Videcete da su moji predlozi vrlo realni i u cilju poboljsanja uslova privredjivanja.
      Moja email adresa je kvatro@sezampro.rs, pustite mi vase adrese i dostavicu vam mnogo materijala o temi siva ekonomija (drugu veliku ekonomiju ne znam i ne zanima me puno).

      • Kada shvatite da je u Srbiji imperativ da budzet bude manji i da ce nam tada biti bolje drugacije ce te poimati sustinu poreza a u tom svetlu i sive zone.
        Ako bi poceli u sitna crevca da razlazemo budzet shvatili bi da novac iz sive zone ima svrhu u budzetu da socijalno podmiruje upravo ljude koje apostrofirate sivom zonom.I posto su nekoliko puta izigrani ,oni jednostavno razmisljaju profitabilno.
        I ovo sto Rogof predlaze ima smisla apropo uloge drzave,budzeta i preraspodele. Doduse tu ima varijacija na temu ali Srbija kao interesantna geostrteska tacka mogla bi da realizuje nesto od tih ideja. Bar onaj deo o infrastrukturi.

  40. Srbija mora da smanji fiskalni deficit, kao sto ga smanjuje Nemacka, Francuska, SAD ili bilo koja druga zemlja i to iskljucivo kroz smanjenje rashodne strane.

    Problem je sto sa druge strane ne postoji spremnost da se smanje porezi i podstakne privreda kroz nize kamatne stope (niza referentna kamatna stopa koja bi donela nesto vecu inflaciju, ali daleko vecu likvidnost). Mozda bi spustanje referentne kamatne stope devalviralo dinar nesto brze nego sto se ocekuje, ali bi pozitivni efekti visestruko nadmasili negativne.

    Stalno se govorilo da je Grcka u problemu, jer je u Evrozoni i nema svoju valutu. Srbija ima svoju valutu, koja joj omogucuje da uz devalvaciju i nesto visu inflaciju, lakse prebrodi otklanjanje disbalansa. Takodje, Srbija lako moze da izbegne deflaciju koja je nesto najopasnije sto moze da snadje neku zemlju, jer je vuce u dugorocnu recesiju (primer Japana). Ono sto je problem Srbije je veliko ucesce duga u stranoj valuti u javnom dugu, koji bi devalvacijom naglo narastao. Postoji i velika zaduzenost privrede i gradjana u stranoj valuti. To su sve veliki problemi, ali se oni ne resavaju daljim besomucnim zaduzivanjem u stranoj valuti.

    Siva ekonomija jeste problem, ali postoji nesto sto se zove Laffer curve. Mi smo ocigledno presli granicu i sada prihodi samo padaju, a porezi i dalje rastu. Kontraproduktivno.

    Efekat naplate PDV-a je 2006. bio preko 85%, a onda je sa dolaskom krize pao na 75-76%. Kada smo imali povecanje PDV-a ove godine, naplata je pala na ispod 73%. Sledece godine imamo novo povecanje PDV-a uz stednju drzave, odnosno manju traznju. Efekat naplate ce pasti ispod 70%. A Zakonom o budzetu je predvidjeno da ce naplata biti 75,3%. Akcize na duvan – ove godine je 10-15 milijardi dinara izgubljeno prodajom rezanog duvana. Budzetom predvidjeno potpuno ukidanje prodaje na crno. Krenite malo medju narod, pa vidite da li je to moguce. Narod ce uvek naci rupu. Sada postoji jos i internet. Ne morate da dajete oglas u novinama. Da li ste svesni da nasi ljudi u Svedskoj svercuju cigarete i alkohol? Da li neko veruje da mi imamo efikasniju drzavu od Svedske?

    Dakle, zakljucak je da sledece godine nema nista od 430 milijardi dinara od PDV-a, bice ispod 400 milijardi dinara.
    Od akciza na duvan nece se uzeti nista vise nego ove godine, moze samo da bude manje. To je nova rupa od 10-15 milijardi dinara u odnosu na ocekivani prihod. Ta rupa ce ako ne bude dodatnih mera dovesti do toga da deficit bude 8,5% do 9%.
    Taj deficit ce nas ako ne u 2014., a ono u 2015. sigurno odvesti u bankrot.

    • Hvala na odlicnom postu. Evo ovdje je diskusija otisla na preko 100 postova i uglavnom smo diskutovali o dijelu texta koji se tice sive ekonomije, gdje sam ja samo iz citave price izvukao banalan primjer sive ekonomije, cisto da bi prezentovao siri kontekst. Ono o cemu nije bilo puno rijeci je sama tabela koja je u stvari centralna a ostatak texta je samo “slika” koja pokusava da objasni cifre. Ono o cemu nije bilo price je da li realno ocekivati da Srbija moze da nastavi da se zaduzuje da je budzetni deficit visok ada ne dodje do kurslusa. Cak i da industr. proizvodnja i izvoz iznenade i izguraju gdp na respektibilan nivo, opet ce biti problem sa budzetnim deficitom. No ja samza nijansu optimisticniji za sljedecu g ali sam pesimisticniji za godine nakon. Ovo iz cisto omehanickih razloga. Postoji trenutni momentum u ekonomiji i on ce bez obzira na mjere neko vrijeme trajati dok ekonomija napravi “adjustment”. Udar na sivu ekonomiju moze dati inicijalni rezultat ali nakon koga siva ekonomija ce takodjer “adjust”. Sto se tice opasnosti od deflacije tu se ne slazem s vama mada razumijem vasu poentu i mada je ovo neslaganje minorno. Naime ja i dalje mislim da je i dalje problem inflacija obzirom da uprkos silnog deflatornog protiska cpi je ostao visok. Ovo naravno ne znaci da NBS mema prostor za daljne rezanje rate ali znaci da treba biti oprezan i uzeti u obzir “dan poslije”. I prva recenica koju ste rekli je sustina. Budzet mora biti olaksan kontrolom rashoda a politika i dalje juri prihode gajeci iluzije. I sa kontrolom rashoda treba odmah u hodu, pragmaticno metodom “trial end error” jer ovdje ne postoji niti bezbolna niti magicna solucija. To ce biti cotav niz manje ili vise bolnih solucija neke ispjesne neko promasene. Ali bitno je imati mehanizme da se neke odluke i mjere mogu brzo osmisliti i implementirati . Na ekonomija.org mi smo ovo predlagali jos od 2008 dakle prije nego je “austerity” postala glavna globalna tema. Naime bilo je ocito kuda plovi ovaj brod i sta nam je raditi, a kad je vec tako bolje je bilo da su bolne mjere stednje pocele prije 5 g u relativno podnosljivim dozama razmazane na period od 5 i vise godina. Posto je Srbija imala za ovo sansu a koju nije iskoristila kad tad joj sljeduje paket brutalnih mjera koje ce devastirati i ono sto valja. Zbog cega je ovako, ne znam. U sustini vjerovatno zbog toga jer nas politicki establishment je zapanjujuce monoliton. Uniformnost povodom ciljeva, uniformnost povodom ideja i kao slag na vrhu on je kukavicki. Ja pretpostavljam da su oni tacno i precizno znali sta treba ciniti ali su nespremni prihvatiti kratkorocni politicki rizik jer politicka scena Srbije je vjecno u stanju izborne kampanje.

      • Ako pricamo o sustini ona se nalazi u apsolutno pogresnom ekonomskom pravcu. Ako pricamo o trenutnim i predlozenim merama za sanaciju ekonomije treba jsno reci da je koncept stednje apsolutno poguban. Taj koncept samo kupuje vreme i nista vise. Dok kupuje vreme stvara kolateralne zrtve.
        Da li bi ,apropo vec postojeceg duga , dijametralan koncept potrosnje dao neki bolji rezultat ostaje nepoznanica za sve.
        Jedno je sigurno ,opet apropo postojeceg duga, i nakon stednje Srbija se mora dodatno zaduziti da bi krenula napred ili bar zaustavila slobodni pad.

        Jasno je dakle da je koncept stednje beskoristan ali na zalost on je politicki potreban. Dakle koncept stednje ima jedino uporiste u politickoj upotrebi, sto je drzavno- drustveno-eknnomski potpuno nebitno i nekorisno za Srbiju.
        Taj koncept je udvoricki prema Nemackoj ,i uopste EU u toku naseg drzavnog sunjanja ka EU fondovima.

        No problem je,kao i uvek ,u zagljavljivanju u zivo blato na nneplaniranom delu puta. Onda nastaje bezanija i ekonomska ali i politicka.
        Smeo bi da se zakunem da ce sledeca vlad tesko da se formira iskljucivo zato sto se niko nece otimati da udje u nju. Na scenu stupa drugi kraj politicke demagogije.

        mene licno sada ni puskom ne bi mogli naterati cak ni da statiram u vladi Srbije kao fikus.

        • O ovome mozemo da diskutujemo, ali moje misljenje je da je smanjenje deficita jedino moguce, ali veoma zakasnelo, pa je sada rizik ogroman.

          “Jedno je sigurno ,opet apropo postojeceg duga, i nakon stednje Srbija se mora dodatno zaduziti da bi krenula napred ili bar zaustavila slobodni pad.”

          Ovo bih posebno prokomentarisao. Sustina je da Srbija treba da dovede svoj fiskalni deficit na 1 ili 2% i da paralelno spusti referentnu kamatnu stopu na 2 ili 3%. Tada bi se Srbija zaduzivala vise u dinarima, jer bi stopa zaduzivanja bila znatno niza nego sada. Dakle, resenje je ono sto rade velike ekonomije. Spustiti deficit, a onda povecati likvidnost ubacivanjem jeftinih dinara. Ako se banka zaduzuje za recimo 2%, nema razloga da kamata u dinarima bude vise od 4 ili 5%. Zarada je zagarantovana. Dakle, zaduzivanje NE MORA i NE TREBA da bude u stranoj valuti. Ali sa ovolikom javnom potrosnjom bi ubacivanjem jeftinih dinara nastala hiperinflacija.

          • Lepo zvuci ali u knjigama. Na ovako niskoj osnovici ,bez privredne delatnosti nemate na osnovu cega da igrate na dinarsko zaduzenje. To i jeste problem od doba Ante Markovica.
            Deficit se mora spustiti ali ne tako sto cete podici prihod budzeta jer kod nas , Srba , svaki povecan prihod po automatizmu podrazumeva i povecanje potrosnje. Sindrom gladnih ociju.
            I na kraju sve je u kolicini kapitala ,ako NBS stvori atmosferu u kojoj je strana valuta neprofitablna ona ce promeniti destinaciju .Otici ce nepovratno a za takvu opciju treba imati spremnu soluciju..

            Da sad ne razglabamo na tu temu ali jos od Beckog sporazuma tu se ide po ivici zileta. Trziste nije nelikvidno vec neproduktivno sto u krajnjoj istanci daje privid nelikvidnosti. No to je sa jedne strane oprez zajmodavca i nemogucnost zajmoprinca da servisira obaveze.

            Na stranu nebuloze koje izgovara guvernerka o mudrosti borda da smanji inflaciju u drzavi ciji stanovnici kupuju jabuke na komad i savijaju svercovan duvan.
            Hocu reci da ta spirala stvara pad traznje i da ceo sistem tone u zivom pesku ,znaci ne brzo ali tone sigurno.

            No sve je ovo sad politika niskog reformskog inteziteta dok ne dodje do pocetka pregovora sa EU a onda ce nesto ozbiljno morati da se promeni. Recimo ako bi se obezbedila dovoljna kolicina kapitala da apsorbuje bankarsku reakciju mozda bi moglo da se krene u pravcu povecanja potrosnje. Ako bi se taj vakum prebrodio bez vecih posledica Srbija bi mogla da napravi zaokret bez prevelikog talasanja sto je najpozeljnije.
            Onda bi spirala mogla da krene u suprotnom pravcu ,spustanja ref.kam stope itd…

      • Hvala na pohvali.

        Samo kratko vezano za deflaciju.
        Hteo sam da kazem da zemlje sa cvrstom valutom u situaciji kada dolazi do smanjenja deficita, imaju cesto problem sa deflacijom, zbog pada traznje(Grcka).
        Srbija taj problem ne moze da ima, jer ima svoju valutu koja uvek moze da devalvira i time doprinese inflaciji(uvozna inflacija).

        Sto se tice 2013., realno nismo imali smanjenje deficita, ali smo u 2012.-oj imali devalvaciju, pa je inflacija u 2013. delimicno uzrokovana i time.

        Vidimo da je inflacija krajem godine niska, ali je tokom godine bila visoka upravo iz ovog razloga. Prosecna inflacija je oko 8%-8,5%.

        Takodje, treba znati da je stvarni deficit u 2013. bio jos visi zbog zaduzivanja javnih preduzeca. Drzava ce taj dug verovatno preuzeti u 2014., ali realno je on nastao ranije.

        Ukoliko imamo stvarni pad zaduzivanja u 2014., gde racunam i javna preduzeca i lokalne samouprave, inflatorni pritisak bi mogao da izazove samo rast PDV-a i niza referentna kamatna stopa, jer ce traznja svakako pasti.

  41. Kolega “ja”
    “Srbija mora da smanji fiskalni deficit, kao sto ga smanjuje Nemacka, Francuska, SAD ili bilo koja druga zemlja i to iskljucivo kroz smanjenje rashodne strane.”

    USA ima dijametralno suprotan nacin izlaska iz krize od Njemacke tj EU. Njemacka zeli stednju i prisiljava ostale dok USA ima QI sa 85 milijardi dolara mjesecno, otkupljujuci dug tj stampa dolare. Ja vjerujem da ce nova guvernerka FED to i povecati.

    Puno pozz

    • Nece povecati. Eventualno kao one off ali sad vec ulaze u “managaent ” izlaska iz QE..tesko da ce imati potrebe osim ako opet ne bukne recesija

      • QE jeste americka ekonomija. Sa QE jedino sto raste je stock market & US bonds, part time poslovi konobarica i usluznih djelatnosti, dok manufacturing jobs nestaju ko mitraljezom pokoseni!

    • Dobro sam upoznat sa tim da se metode SAD i Nemacke bitno razlikuju, ali je cilj isti: stavljanje javnog duga pod kontrolu, vracanje poverenja u drzavu i otklanjanje rizika bankrota.

      Rezultat je manje vise isti. Smanjenje budzetskog deficita. U SAD je budzetski deficit oboren sa 10% GDP-a u 2009. na 4,1% u fiskalnoj 2013. godini. U fiskalnoj 2014. ocekuje se dodatni pad i prvi rezultati su odlicni. Deficit ce biti oko 3,2%. Nemacka ima jos nizi deficit.

      Da li je njena politika(i generalno evropska) drugacija od Americke zato sto su tako izabrali ili su primorani na to(zbog manje moci evra od dolara), to je drugo pitanje i mnogo cemo se rasplinuti ako o tome diskutujemo.

      SAD maksimalno koristi svoju valutu, koja je svetska valuta broj jedan. Zato je i dozvoljeno ogromno upumpavanje dolara bez efekta inflacije. Jednostavno, dolari se razliju svuda po svetu, Americke banke imaju od toga korist, jer ce dobiti kamatu za svoje investicije(a to ce imati pun efekat kad FED “zavrne slavinu”, a kamate znatno skoce).

      Medjutim, svakako da postoji dugorocni rizik od hiperinflacije, koja bi se dogodila ako svet izgubi poverenje u dolar. Ta crvena linija je jos uvek daleko, jer dolar i dalje nema pravu alternativu. Najblizi tome je evro, ali je problem Evrope zavisnost u segmentu prirodnih resursa. Odnosno, ako skoci cena nafte, skace inflacija u Evrozoni, sto vezuje ruke ECB-u.

      Sve u svemu, ako izanalizirate sve bitne drzave u svetu koje imaju neki problem sa dugom, videcete da su svi u manjoj ili vecoj meri smanjili svoj deficit od 2009. do danas.

      Ocigledno je da je jedino moguce da i Srbija to uradi, jer nas ne ocekuje vreme visokog rasta GDP-a, niti visoke inflacije dolara i evra(nas javni dug je pretezno u ovim valutama). U suprotnom ne vidim kako ce Srbija izbeci bankrot. Srbija i danas bitno kasni u tim merama, ali vreme ne mozemo da vratimo.

      • “SAD maksimalno koristi svoju valutu, koja je svetska valuta broj jedan. Zato je i dozvoljeno ogromno upumpavanje dolara bez efekta inflacije. Jednostavno, dolari se razliju svuda po svetu” apsolutno tocno samo da ti kazem prosli tjedan Kina je objavila da im vise nije u interesu da skupljaju dolar(po mome misljenju zbog QE).

        “Americke banke imaju od toga korist, jer ce dobiti kamatu za svoje investicije(a to ce imati pun efekat kad FED “zavrne slavinu”, a kamate znatno skoce).”

        Apsolutno krivo i dijametralno suprotno! Ako FED zavrne pipu prve koje ce propast, ponovno kao i 2008, su banke.

        • Ostaje nam da cekamo i vidimo sta ce se desiti.
          Americke banke su propale 2008., ali pre toga nismo imali upumpavanje dolara u ovoj meri.

          Sada ce se dogoditi masovni bankrot drzava koje su se zaduzile u dolarima(primer Argentine, propali su tako sto su se zaduzili jeftino – petrol dolari, a onda je FED zavrnuo slavinu i kamate su skocile). SAD ce pokupiti zlatne rezerve i kljucne resurse mnogih drzava. Znaju oni sta rade, ne brini za njih.

          • Ne moraju to da rade, oni vec sa stampanim dolarima kupuju aktivu sirom sveta. Nedavno je jedan investicioni fond iz SAD kupio 9% Sber banke, a garanciju za placanje dao FED. Lepo izlicitiras najbolju cenu, a FED ostampa kolko ti treba.

            • Karakteristika ove krize je sto zabrinjava americku politicku elitu, a bogami i vojsku, jer je epicentar bio u srednjoj klasi.Jedini tko je profitirao od housing bubbla je financijsku sektor. Zbog jeftino stampanog dollara sada se preselio u US bonds, stock market tj u dollar. E kad to sranje prsne (po meni najkasnije 2016), ide drugi dio depresije koji ce napraviti 2008. kao skolski piknik.

              Puno pozz

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>