Home » 0 Siniša Milutinović » OSNAŽIVANJE PRIVATNOG SEKTORA KROZ JAVNI(SEKTOR)

OSNAŽIVANJE PRIVATNOG SEKTORA KROZ JAVNI(SEKTOR)

Gotovo da ne prođe jedan dan a da ekonomski dijagnostičari, analitičari, i novinari ne naglase da su naši kolosalni problemi-nezaposlenost, mala zaposlenost, veliki javni dug, veliki budžetski deficit, veliki broj radnika u javnom sektoru, broj penzionera koji premašuje broj radnika, mali broj industrijskih radnika. Naime, retko nakon dijagnoze dođe do predloga rešenja, a kada do toga i dođe- kao „ rešenja“ se navode-orijentisanost na poljoprivredu, veće strane investicije, bolji privredni ambijent, poboljšanje radno-pravne regulative, nova industrijalizacija, reindustrijalizacija itd. Svaki seljak koji se bavi bilo kojom vrstom poljoprivredne proizvodnje, kad ga gurnete u makro-diskusiju će Vam reći da treba povećati prihode (ako se može na duži rok) i smanjiti troškove(ovo se uvek može).

Negde na talasima nalaženja rešenja za posustalu srpsku privredu sveprisutan antagonizam koji se iz dana u dan pojačava jeste antagonizam na relaciji privatni i javni sektor. Koreni ovog antagonizma su jako duboki i njime treba da se bave sociolozi. Ekonomisti bi trebalo da vide kako privatni i javni sektor iskoristiti za privredni razvoj jedne zemlje.

Kad govorimo o prihodnoj strani prihod se može povećavati kroz povećano ubiranje poreza i doprinosa. Ako skrajnemo iz
mogućih alternativa dalje povećanje poreza, doprinosa, i taksi jer dolazi do tzv Leferove krive(veće poreske stope u jednom momentu dovode do manjih poreskih prihoda i nije isključeno da se nama upravo to dešava), ostaje nam još nekoliko mogućnosti. Prva mogućnost je povećanje prihoda kroz prodaju imovine(moguće rešenje ali kratkoročno), druga je povećanje broja poreskih obveznika, a treća agresivnija naplata javnih prihoda kod postojećih poreskih obveznika.

Povećanje broja poreskih obveznika (ako isključimo natalitet, jer to nam baš i ne ide) moguće je kroz otvaranje novih firmi. Njih mogu otvarati domaća ili strana fizička ili pravna lica. Licitiralo se da nam je potrebno oko 2,5 mlrd EUR tzv greenfield investicija sa strane, ali se ispostavilo da strani kapital nije raspoložen da u toj meri investira u našu zemlju. Dakle, ostaju nam domaći investitori kao nešto što može biti spiritus movens naše privrede. Ko danas može biti domaći investitor? Formalno,
mogu svi nezaposleni, zaposleni u privatnom ili javnom sektoru, domaćice, penzioneri, studenti, seljaci i svako onaj ko tržištu može da ponudi nešto što on zna da radi, a da neko drugi hoće to da plati. Da se razumemo, to nikako nije lako.

Umesto programa subvencija za zapošljavanje, subvencija za otvaranje novog biznisa i ostalih gotovinskih recepata koji nisu
dali rezultate,a pravili su troškove po budžet i kreirale deficit  jer je keš kvarljiva roba pa uglavnom ne završi tamo gde je namenjen, a sa kontrolom nam nikad nije išlo bog zna kako, treba se okrenuti drugim podsticajnim merama, i to bezgotovinskim.

Ako je proklamovani cilj da se broj radnika u javnom sektoru sa 780,000 zaposlenih smanji za 15%, umesto rata sa sindikatima, mačevanja sa kolektivnim ugovorima, otpremninama, malicioznim komentarima da treba izjednačiti kvalitet rada u javnom i privatnom sektoru nužno je okrenuti se nečemu novom. Otpremnine koštaju, i uglavnom završavaju u automobilima, plazma-televizorima, novim frižiderima i sl. To smo već probali, i to ne pije vodu.

Umesto toga mislim da bi vredelo pokušati sa emitovanjem hartija od vrednosti na ime  svakog radnika javnog sektora koji bi želeo da ih ima. Tako da bi radnik XY umesto otpremnine od 10,000 EUR dobio hartiju od vrednosti od 10,000 EUR koju ne bi mogao da prenosi na drugog, a koju bi mogao jedino i isključivo da iskoristi za plaćanje obaveza a po osnovu svoje privredne delatnosti. Po principu dobrovoljnosti bio bi raspisan javni poziv, i svako bi znao šta mu pripada, i koliko su vredne njegove hartije od vrednosti. Te hartije od vrednosti bi vremenom gubile na vrednosti tj diskontovale bi se, tako da bi brzim opredeljivanjem za privatan biznis, došlo do očuvanja njihove vrednosti. Preduzetnik koji bi posedovao ove hartije od vrednosti bi njima plaćao poreze, doprinose, porez na dobit i sve druge dažbine ali isključivo u okviru privredne delatnosti.

Šta bi se dobilo na ovaj način? Umesto 115,000 ljudi u javnom sektoru koji predstavljaju direktan trošak za budžet, dobili bismo 115,000 privrednika ili kroz njihovo udruživanje neki manji broj. Neko od njih bi propao, neko bi uspeo da napravi održivu priču. Umesto troška koji je po nekim procenama najmanje milijarda eura, imali bismo prihod. I niko ne bi otpremninom kupio frižider.

Sličan program subvencionisanja biznisa kroz hartije od vrednosti bi bio ponuđen i svim nezaposlenim licima. Na ovaj način
imali bismo veći broj poreskih obveznika, a manji broj budžetskih korisnika.

Što se tiče agresivnije naplate poreza kod već postojećih poreskih obveznika, nema puno prostora osim u delu koji se tiče paušalno oporezivih preduzetnika. Naime, od 220,000 preduzetnika skoro 200,000 preduzetnika je na paušalnom režimu, i ako je utaja poreza samo 50EUR po obvezniku mesečno(jer da im se ne isplati svi bi prešli na knjige), to je utaja od 120 miliona EUR godišnje. Njihovim prevođenjem na poslovne knjige pored povećanja javnih prihoda, došlo bi i do cvetanja knjigovodstvenog biznisa jer bi najmanje 20,000 ljudi našlo posao u ovoj sferi. Povećanje je moguće i u drugim oblicima sive ekonomije, kao i uvođenjem reda u neke prihode lokalnih samouprava koje niko i ne juri niti uteruje.

O rashodnoj strani naše ekonomije pričalo se i priča svakog dana. Svakako su najveći trošak plate i penzije, i valjalo bi svakako razmisliti šta, kako i gde skresati. Ima i ovde maštovitih rešenja a svakako se treba što više orijentisati na merljive kriterijume prilikom donošenja bilo kakve odluke.

I na kraju da se vratimo na seljaka sa početka priče. On ima svoj kantar. Gleda vremensku prognozu. Teorijsku ekonomiju ne razume, ali praktično je kapira kao upravljanje domaćinstvom (što ona etimološki gledano i jeste). U njegovom shvatanju ekonomije kriju su i mnogo veća praktična rešenja, ali nažalost čini mi se da nismo toga svi svesni. Ili nećemo da priznamo da jesmo. Neko na ovom sajtu je primetio da imamo puno analitičara, ali nam fali sinteza stvari. Neko bi to nazvao praktičan pogled na svet. Šumpeter (iako je bio teoretičar) reče da treba rešiti pitanje šta, kako i za koga proizvoditi(prodati).
U rešavanje ovih pitanja svakako da treba da se uključi i privatni i javni sektor. Ali ne kao suprostavljene strane.

40 Komentara na OSNAŽIVANJE PRIVATNOG SEKTORA KROZ JAVNI(SEKTOR)

  1. [...] Синиша Милутиновић | Извор: МАКРОЕКОНОМИЈА [...]

    • Prosto me zanima ko bi to napustio javni sektor i presao u privatni, osim onih koji vec imaju privatne firme koje rade za njihovu maticnu firmu iz javnog sektora (a vode im se na clanove porodice). Tako dolazimo da nam iz javnog sektora odlaze najsposobniji i samo oni, jer ostali da su znali nesto da rade ne bi godinama uzivali blagodeti javnog sektora.
      Mada bih ja obe kategorije “procistila”i oterala. Koliku to fizicku i mentalnu snagu treba da ima covek ako moze da vodi svoju privatnu firmu istovremeno radeci u javnoj efikasno?

      • Ovde se radi o tome da neko može da napusti uz tzv hartije od vrednosti ili da napusti bez hartija od vrednosti a nakon nekoliko meseci. Naravno, da postoji privatni sektor koji je direktno naslonjen na javni i da postoje slučajevi o kojima Vi pišete. Naravno da se ne radi o mentalnoj i fizičkoj snazi o kojoj pišete nego o činjenici da se za vreme radnog vremena u javnom vodi biznis u privatnom.

  2. Ne postoji deo ekonomije javnog sektora koji ne zahteva konstruktuvnu debatu ali je tesko puno toga reci sa malo reci. Elem, ekonomijom (pa samim tim i svim njenim instrumentima – porezima, subvencijama…) se upravlja. Kod nas su subvenciona, pa i poreska resenja predstavljala “stihijske” odluke bez jasno definisanih planova (proracuna i sl.) tako da je nezahvalno komentarisati da li su neke od mera se pokazale uspesnim ili ne kada su one svojom losom postavkom vec bile predodredjene za neuspeh… No,….
    Ono o cemu treba voditi racuna u predlogu o hartijama od vrednosti koje bi se mogle koristiti po strogo definisanim uslovima je da svako od nas nije stvoren za preivrednika (privatnika) i da “prisila” pokretanja “svog” posla je za neke ljude nemoguca misija… I td.
    U svakom slucaju drago mi je razmisljanje koje imate… Srdacno

    • Poštovani Vlade,

      Jasno je da veliki broj ljudi nema preduzetničkog duha, ali je takođe činjenica da ljudi dok ne probaju ne mogu da znaju šta znaju a šta ne znaju. Sa druge strane možda bi se mogla uvesti neka ograničena konvertibilnost ali koja bi takođe išla prema privatnom sektoru kao otkupljivaču ovih hartija ali nikako prema državi. Naravno kupac HOV bi mogao koristiti te HOV samo za novozaposlene a nikako za vraćanje starih obaveza prema državi Srbiji.
      Pozdrav

  3. Treca mera za povecanje prihoda je “…agresivnija naplata nema puno prostora…” – u drzavi gde utaje prelaze tri milijarde evra nema prostora za bolju naplatu, potpuna neobavestenost autora teksta.

    Predlog da svi radnici koji napustaju drazvnu sluzbu dobiju hartije od vrednosti je izuzetno dobar, dobro je i obrazlozen.

    Pausalci taksisti ce tesko preci na knjige, kao i mnogi drugi sa minimalnim prihodima. Resenje za pausalce je da svi koji na mesecnom nivou imaju isplate preko 100 hiljada dinara u gotovini budu prevedeni u vodjenje knjiga, tako bi se sprecilo veliko pranje novca koje se vrsi preko pausalnih obveznika. Takodje bi se advokati, lekari i stomatolozi koji mesecno mogu da prihoduju do 500 hiljada din. sa minimalnim doprinosima (manje od 10%) budu realnije oporezovani, bar kao i radnici sa minimalnim zarada na koje vlasnici firmi placaju 60% poreza i doprinosa (na neto zarade).

    • Dragane,

      Nesporno je da ste se Vi očito ozbiljno bavili temom sive I crne ekonomije,i očigledno je da je kod nas ima puno.
      Paušalno oporezivanje vuče koren iz vremena samoupravnog socijalizma kada je država morala da dozvoli privatan sektor u nekim sferama(mesari, frizeri, obućari I sl).

      Danas gotovo da nema razloga da takva vrsta oporezivanja postoji, ali bi vredelo razmisliti o Vašem predlogu da svako ko podiže u proseku vise od 100,000 RSD mesečno predje na knjige. Sa druge strane to bi se moglo rešiti I određenim koeficijentima koji bi bili jasan signal,do kad se državi isplati paušal a kad počinje da se isplati pojedincu a ne državi.

  4. Hvala Dragane. Čitao sam i komentarisao ispod teksta.

  5. Tuzan tekst. Tuzan koliko je promasen. Naslov nosi Osnazivanje privatnog sektora, a onda, posle dva prazna uvodna pasusa, u trecem, u prvoj recenici, kaze da je jedina briga potpisnika ovog teksta povecanje prihodne strane drzavnog budzeta i povecanje poreza. I ostatak teksta je u tom smislu, kako oporezovati, kako napuniti budzet, kako jos oteti iz sive ekonomije…
    S obzirom da je osnovno pravilo da naslov MORA odrazavati duh teksta, ne nadjoj nijedno slovo kako osnaziti privatni sektor. A tek ova tuzna briga za zaposlene u javnom sektoru i decija mastarija o stampanju vrednosnih hartija… Zapanjujuce!

  6. Poštovani Mile,

    Tekst govori o zatvaranju “fronta” između privatnog i javnog sektora, a kroz prelivanje broja radnika u javnom sektoru u privatni sektor što je po defaultu osnaživanje privatnog sektora. Tekst ne sadrži opšte odrednice I floskule tipa treba popraviti ambijent,izmeniti zakonsku regulativu i sl. Dakle, ne postoji nikakva tužna briga za zaposlene u javnom sektoru(već briga uopšte), a emitovanje HOV nije dečija maštarija već mogućnost koja se može zakonom dozvoliti i implementirati.

  7. Siniša, da si deo privatnog sektora, znao bi da je to što predlažeš, prelivanje iz javnog u privatni sektor, apsolutno nemoguće. Apsolutno nemoguće. Apsolutno nemoguće. Puškom da teraš nekoga iz janog sektora u privatni, taj preći neće. I obrnuto, niko iz privatnog sektora neće da primi te iz javnog sektora. Dakle, front ne da se ne može zatvoriti, nego se svakodnevno produbljuje. Srbija će biti zdrava zemlja tek kada kapital bude donosio odluke i kada sadašnji javni sektor u poptunosti ne bude obezvlašćen. Srbiji guši državni sektor i ti ljudi neće milom to prestati da rade.

    • Apsolutno je moguće i poželjno da postoji slobodan protok na tržištu rada i šetanje između sektora.Ovde se radi o tome da je moguće na bezgotovinski način izvršiti restrukturiranje javnog sektora(za koji se većina ljudi slaže da je neophodno), a kroz upošljavanje tih ljudi u privatnom sektoru.
      Front koji postoji mora da se pacifikuje, jer svi smo deo jednog tržišta i moramo svako u svom domenu da uradimo koliko možemo da bi nama lično bilo bolje, pa i zemlji u celini.

  8. Ja iskreno ne razumem ni jedan ni drugi stav. U stvari oba su nerealana.

    Ne poznajem nikoga ko se obogatio radom u javnom sektoru ,naprotiv svi su iz ovog Milovog… Problem je u tom svi ,koliko je to svi..brojcano.

    Sa druge strane ne razumem ni zasto bi javni sektor snazio privatni ?! To mu nije zadatak ?! Potpuno je neprirodno sa jedne strane poredjenje a sa druge strane ocekivanje jednih apropo drugih . Bavljenje ili rad u jednom ili drugom je slobodna volja ?!

    Matematicki je dokazivo da presipanje iz jednog u drugog nime nikakvog efekta kao ni da jedan moze da gusi drugi. To nije tacno i sve sto se na tu temu moze cuti od kvazi ekonomsta u politici sluzi samo da bi se odrazo status quo i dobijalo na vremenu.

    E sad pitanje je ko ima interes od tog dobijanja na vremenu a odgovor je politika. I to spoljna politika,tudja.
    Ista ona koja drzi Makedoniju vec 25 godina ni na nebu ni na zemlji kao branu sponi dve pravoslavne drzave.
    Ista ona koja vedri i oblaci svetskom politickom i ekonomskom scenom.

    Javni i privatni sektor su tu samo dva gladna olinjala kuceta kojima s’vremena na vreme neko baci oglodanu kosku.

    Cudom se ne mogu iscuditi svima onima koji misle da ce Peri i Djoki biti bolji zivot u okviru istog skupa ako neko uzme malo od Pere i da malo Djoki. To je populizam i raspodela koja nema blage veze sa realnom misli a i matematicki je cist idiotizam. Posebno je to glupo ako to radi neki Mika zvani blagajnik koji i jednom i drugom govori da zna sta je za njih bolje.

    Politicko populisticko budalasanje koje nije vredno paznje.

  9. Darko, apsolutno se ne slažem sa tvojim stavom, ali ne želim da polemišem, jer ne vredi. U suštini, 99 posto ljudi nisu u stanju da pobede sopstvenu subjektivnost, zato najčešće i govore isključivo iz sopstvene pozicije. Izjednačavati ljude koji žive od tržišta i one koji žive od budžeta, pogotovu poslednjih 5-6 godina, nije samo metodološki pogrešno, nego je i pokvareno. Polemika, nažalost, iz razloga koji sam naveo, ne može dati rezultate. Reći ću samo jedan statistički podatak prosečna plata u javnom sektoru daleko je veća nego u privatnom. Statistika kaže 30 posto, ali je u stvarnosti daleko veća, otprilike duplo. Otud, ne može se reći to što tvrdiš da je pod vlašču politike svejedno da li si u državnom ili privatnom sektoru. Uostalom, Darko, da je tako kao što ti tvrdiš, ne bi se svi otimali da rade u javnom sektoru i ne bi se štancale lažne dipolome. Lažne diplome se štancaju ISKLJUČIVO radi zaposlenja, veće plate i boljeg položaja u javnom sektoru. U ovoj silnoj polemici oko BRZIH DIPLOMA SRBIJE to niko ne sme da kaže. Ne sme, jer svi koji diskutuju na tu temu u javnosti su takodje zaposleni u javnom sektoru.

    • I ranije sam pisao da statistika daje pogresne podatke, pogotovo o primanjima privatnog sektora ciji sam i ja pripadnik. Vecina pausalno oporezovanih obveznika statisticki ima primanja oko 35 hiljada din., cinjenicno preko 1000 evra. Vise od 50% firmi koje vecim delom kriju prihode, takodje prikazuju nize zarade radnika – 400 hiljada radnika prima jedva nesto vise od minimalne zarade, 200 hiljada sigurno ima veca primanja. Danas se za drzavnu sluzbu otimaju samo oni koji nemaju bas nikakvo zanimanje, mislim na nove klince. Neuporediva je sloboda rada u privatnom sektoru (kao samostalac), non-stop ucenje i dokazivanje kako bi opstali na trzistu i jos mnogo, mnogo prednosti…

  10. Ne Mile ,blagostanje kojeg inace i nema ,nije razlog bezanja u administraciju. To je pogresan pristup.
    Srbija je neuspesna podjednako i u privatnom i u javnom sektoru. To je stanje stvari.

    Kad je neko uspesniji i bolji od drugog to je lako uocljivo.

    Dakle sve i da u Srbiji ostane jedan ( 1) administrator privatni setor ne bi bio ni za promil uspesniji niti bogatiji. Sta vise dve nedelje nakon uspostave tog jednog administratora poceo bi da se urusava ( trzisno) i vrlo brzo bi dosao do samog dna.

    Marljivost,radesnost ,preduzimljivost ne zavise od drustvene preraspodele. Kina je ocit primer ta kve politike jer sve dok je neko pedantno raspodeljivao sredstva oni su imali durustvenu stagnaciju.
    Kada se odustalo od toga svi oni inventivni su odskocili…

    E sad broj uspesnih u jednom drustvu pa cak i porodici odredjuje standard takve zajednice…

    Zato u Srbiji diplome i nemaju specificnu tezinu jer i sa njima i bez njih vecina pojedinaca ne isppunjava osnovni preduslov za uspeh..

    Analogno toj frustraciji svako malo na Balkanu se neko lati oruzja ne bi li na taj nacin popunio svoju zivotnu biografiju.

    meni je zao sto se neki socioloska ustanova ne bavi ozbiljno tom temom jer to bi trebalo da bude u Srbiji predmet koji je preci i od gradjanskog i od veronauke.

  11. Darko, ja u klin, ti u ploču… Bila je i Južna Koreja poljoprivredna zemlja, pa su danas Samsung i LG među najjačim firmama na svetu. Dakle, prilično tačno se zna kako se povećava proizvodnja u nekoj državi. Za početak, država treba da bude posvećena proizvodnji. Ne mogu se stalno stvari objašnjavati sudbinom, usudom i ne mogu se svi stavljati u isti koš. Nisu za propast Srbije, kako vi iz tercijalnog sektora volite da pametujete, svi podjednako krivi. Oni koji rmbaju i decenijama plaćaju porez i penziono, ne zna se kome i zašto, su važe žrtve. Žrtve su i vašeg takvog mišljenja, i vaših promašaja i zabluda. Nije seljak u Zlakusi donosio zakone, niti je određivao referentnu kamatnu stopu, niti je zaduživao Srbiju u inostranstvu. On je jedino mogao da se buni protiv represivnog aparata koji temeljno uništava sve. Taj koji zadužuje zemlju, deo tih pozajmica troši na svoje plate i njemu ništa nije falilo svih ovih godina, sav ceh plaća običan čovek. Nažalost, obični ljudi su prilično neobrazovani, pa ne shvataju ko ih pljačka, već veruje šupljim pričama oligarhije… A i da im ne veruje, na isto mu izađe…

    • Nece bas biti tako..? Ni taj seljak iz Zlakuse kao ni njegov sin i cerka a mozda i unuk nisu od poljoprivrede zaradili kuce i automobile bez kredita od poljoprivrede…

      To sto su satrli sve u cement,ciglu, pesak i gvozdje( i utomobili su pod gvozdje) a ne u fabrike ,tehnologiju ( pa i poljoprivrednu) nije kriva drzava vec njihova pamet. A ta pamet je odlika mentaliteta.

      Onomad ,posle II sv. rata svi su zeleli i bili gladni svega kao i sada i samo traze daj,daj krediti, standard ,cuda…

      Administracija je tu samo prpadajuci deo celine…

      • Gosn Darko i gosn Mile
        Lične diskusije nastavite i vodite na mestima koja su za to otvorena. Svaki dalji, kao i prethodni komentar brišem.

        • Ne treba prepoznavati nesto licno u ovakvoj prepisci jer ne postoji. Posebno kada se radi o cinjenicama. Ja se uvek naslonim na tekst nekim komentarom nevezano za autora.

          To me navede na misao da bi za statistiku ,koja posle popisa ima te podatke, sada bilo zgodno da izvede prosecno imovinsko stanje stanovnika Srbije. Selo,grad ,prosecna trzisna cena pa na gomilu kroz broj domacinstava…

          Verujem da bi ti podaci zbunili i ozbiljne dramaturge.. A onda ukrstanje sa spoljnim dugom gde ja stojim na stanovistu da je i dug privrede i stanovnistva bankama takodje spoljni dug.

  12. Sa pouzdanošću od 95% tvrdim da bi postojao isto toliki procenat ljudi koji bi želeli da zadrže svoj položaj u javnom sektoru u odnosu na neizvestan prelazak u isti takav privatni.

    • Predraze,

      Nije sporno, taj procenat je sigurno veći od 97 odsto, ali to nije tema.

      • Mislim da ipak jeste s obzirom da je u pitanju povecanje broja zaposlenih u privatnom na ustrb javnog sektora.
        Ideja o hov uz dodatna razmatranja moze i dovesti do zeljenih, ali ipak nepotpunih rezultata. Dobra razmisljanja, mada sve ukupno gledano to je samo iskra u santi leda..

  13. @Sinisa
    Umesto toga mislim da bi vredelo pokušati sa emitovanjem hartija od vrednosti na ime svakog radnika javnog sektora koji bi želeo da ih ima. Tako da bi radnik XY umesto otpremnine od 10,000 EUR dobio hartiju od vrednosti od 10,000 EUR koju ne bi mogao da prenosi na drugog, a koju bi mogao jedino i isključivo da iskoristi za plaćanje obaveza a po osnovu svoje privredne delatnosti. Po principu dobrovoljnosti bio bi raspisan javni poziv, i svako bi znao šta mu pripada, i koliko su vredne njegove hartije od vrednosti. Te hartije od vrednosti bi vremenom gubile na vrednosti tj diskontovale bi se, tako da bi brzim opredeljivanjem za privatan biznis, došlo do očuvanja njihove vrednosti. Preduzetnik koji bi posedovao ove hartije od vrednosti bi njima plaćao poreze, doprinose, porez na dobit i sve druge dažbine ali isključivo u okviru privredne delatnosti.

    Netvrdim da bi radilo niti da nebi samo mislim kuda bi to dovelo.

    1)Koliko sam ja shvatio on bi morao pokrenuti biznis.
    2)A zasto se nebih mogao se zaposliti kod privatnika i placati sam doprinose.
    3)Jedini problem jeste sto HoV nije legalno sredstvo placanja nego je dinar. Kada bi on pokrenuo biznis on bi uplatio sa HoV penziju to znaci da bi penzionin fond trazio od drzave da mu isplati dinare sto bi dovelo do inflacije a kroz penzije i uvoz bi se napravio pritisak na euro.

    • @Nenad

      On bi morao ili da pokrene sopstveni biznis ili da se zaposli kod nekoga ko već ima privatan biznis. Hartije od vrednosti bi bile neka vrsta poreskog kredita, i njegov poslodavac bi bio oslobođen poreza i doprinosa neko vreme a u zavisnosti od vrednosti HOV.Ovde se ne radi šta je legalno sredstvo plaćanja već o tome da bi neko kroz HOV mogao da ostvari staž a bez gotovinskih uplata(uostalom imalo smo primere gde je država bez dinara povezivala staž mnogim pojedincima). Prema tome PIO fond ne bi potraživao dodatne dinare od države Srbije.

      • Zasto bi se iko bavio motivacijom 500.000 zaposlenih u javnom sektoru da predju u privani kad postoji armada 2.000.000 nezaposlnih radnika u Srbiji ?!

        Ta fiksacija javnim sektorom kao resenjem problema za privatni je teska nebuloza i klasicno presipanje iz supljeg u prazno.

        To je ,kao i siva ekonomija ,bavljenje manje bitnim stvarima ,linija manjeg otpora. To ne resava problem vec samo daje privid nekog bavljenja necim.

        Treba se manuti tih stvari i gledati kako da se zaposle nezaposleni a ne rotiraju zaposleni…

        To je isto onoliko glupo koliko i tvrdnja da ce otpustasnje u javnom sektoru podici BDP ,to nema blage veze i daleko je cak i od elementarne logike i najprostije matematicke funkcije.

        To bi samo povecalo broj nezaposlenih ,smanjilo traznju i vodilo ka daljem sunovratu..

        • ‘To bi samo povecalo broj nezaposlenih ,smanjilo traznju i vodilo ka daljem sunovratu..’
          Najbolje da svi predjemo u javni sekor, drzava nastavi da se zaduzuje i tako poveca dvostruko potrosnju.
          Da li to zelis da kazes Darko?

          Ajde Darko jedan predlog, da li se slazes: posto siva ekonomija ne resava problem, trenutno je 50%, ako se ne resava nastavlja da raste i DAJ DA PREDLOZIMO SVIMA DA PREDJU u nelegalno poslovanje.
          Ili, kako mislis da se zaposle novi kada su opterecenja zarada ovakva kakva jesu? Kako neko da otvori nova radna mesta kada ima nelojalnu konkurenciju na sve strane?

          • Ta logika je mozda elementarni problem Srbije. To da drzava resava te i takve probleme. Da ovu polemiku vodimo u SAD svi bi konstatovali da je to komunizam. Pozicija komunizma .

            Drzavni aparat uvek tezi da smanji sivu ekonomiju ali ne zato sto je to privredno resenje vec zato sto joj na taj nacin izice deo sredstav za preraspodelu. Administracija uvek tezi da privuce sto vise sredstava pod svoje skute ali ne zato sto je drustveno odgovorna ili socijalno opredeljena vec iz prostog razloga sigurnosti za sto debljom slamaricom.
            Malo je drzava u svetu koje su dobro i pametno upravljale i upravljaju budzetom. Sta vise neke su poput Norveske ,Rusije i jos ponekih odvojile posebne fondove od budzeta upravo da ne doslo do tih niskih pobuda.

            No vazno je reci da svi ti prilivi novca i svi ti budzeti nisu debljali prilivom iz smanjnja sive ekonomje ili pak nekim poreskim nametima vec uvek iz neke produktivnosti.

            Zato je to u osiromasenoj, prezaduzenoj i nezaposlenoj Srbiji mlacenje prazne slame. Cedjenje suve drenovine.
            Neki finansijski um vidi drustvenu korist od smanenja sive ekonomije i ustede u javnom sektoru u drzavi koja ima nezaposleno vise od polovine radno sposobnog stanovnistva. U drzavi koja je prezaduzena i oprhvana spoljnim i unutrasnjim dugom gde vise od 50 % radno sposobnog stanovnistva i privrednih lica nije u mogucnosti da izmiruje kreditne obaveze. U drzavi gde je prosecna kamatna stopa na kredite veca od 15%.

            Naravno da bi to dovelo do kolapsa i odvelo u sunovrat a sto vise gledam i slusam sve sto je u medijskom etru sve vise mislim da ih i ne treba upozoravati. Srbija ima previse dunstera koji improvizuju i uce u hodu. Ja sam mislio da je samo Dinkic jedinka koja nista ne zna bez mogucnosti da uci iz iskustva ali vidim da je to zaraza,skoro pa epidemmija.

            Ostavite zaposlene na miru tj. pronalzite im posao usput dok svo vreme trosite na to kako da zaposlite nezaposlene.
            Srbija mora da zaposljajava a ne da otpusta,mora da se bavi aktivacijom neaktivnih a ne kosmisckom pravdom i vaganjem socijalnih klasa.

            I usput budi receno nisam hteo da budem brutalan ali kad pricate o sivoj ekonomiji zasto medijski preskacete kineze u Srbiji. Mora da oni,po vasoj logici, nemaju nikakav drustveni doprinos ,sta vise ispada da je stetan.
            Knezevic je to pominjao ali onako stidno kao mlada pa …

            Inace opterecenje na zarade su cinjenica u prilog moje teze o niskom strastvima drzave a ne argument kojim se objasnjava otvaranje novih radnih mesta a jos manje to ima veze sa nelojalnom ili bilo kakvom drugom konkurencijom. To fakat,jeste eklatantan primer komunizma.

            Sve vise uvidjam kolika je greska napravljena izbacivanjem Radulovica iz vlade Srbije iako mi je momak potpno antipatican. Meni se zapravo cini da njegov osobenjacki karakter i malo upravljacko iskustvo pravi problem a ne ekonomsko delovanje i to je ocito prava steta za Srbiju.

            To opet znaci da sujete i niske strasti drzavnog aparata i cinovnika u njemu preovladjuju u odnosu na drustvenu korist.

            Nadam se da je sada malo jasnija sva jednokratkost i plitkost takve ekonomske politike.

            Ili uvedite komunizam i ostro ulevo ili bar dajte pokazivac pravca za skretanje u desno ?!

  14. Koja je razlika u statusu radnika javnog ili privatnog sektora ?! U novcima nije a sigurnost i izvesnost javnog sektora je privid. To nije realna pozicija za onog koji zeli radno mesto u istom..

    Manje efektivnog rada moze biti jedini motiv ali to opet vise govori o mentalitetu nego o samom uredjenju edministracije.

    Hocu reci ako je to osnovni motiv onda takav radnik ne valja ni bogu ni narodu.Ni javnom ni privatnom.

    Nepotizam jeste problem jer on u Srbiji postaje obrazac ponasanja koji se podrazumeva. Tako su deca svestenika teolozi,sudija pravnici,lekara doktori pa sve do nizih cinovnickoh pozicija gde se sada uvela praksa da roditelj ide u penziju tek kad dete pristigne da ga zameni na istom radnom mestu.
    I to naravno sve u javnom u sektoru ?! To u globalu niti pomaze niti odmaze drustvu ali stvara nezdravu i nekokonkurentnu atmosferu i to treba iskoreniti.

    No veza ove teme i teme staglacija je u cinjenici da drzava mora da otvara nova radna mesta kroz izgradnju infrastrukture jer podrazumevam da za to treba uci u nove kreditne obaveze. Dakle nikakavi besmisleni projekti poput Beograda na vodi ( koji se usput receno vise i ne pominje) vec samo ozbiljni projekti koji su funkciji privrede poput puteva ,pruga itd..

    To je resenje za stagflaciju a ujedno i javni i privatni sektor a samim tim i odnos penzionera i zapolsenih. O finansijskm efektu da ne govorim..

    Srbija mora da bude mesto gde autoput od Horgosa do Preseva ne moze da se predje pesice ni u jednom trenutku. Mora da se napravi infrastruktura koja ce da primi taj saobracaj da putarine budu simbolicne a cena goriva o regionalnim okvirima. To sve moze da se uradi domacom operativom za manje od 6 meseci a ne da se kod Levosoja na pravom delu puta u toku radnog dana vuce jedan radnik kao prebijena macka i krece jedan kamion marke FAP iz ’70 godina.

    Da ne govorim o elektrifikaciji jer dve trecine Srbije nema trofaznu struju a trbalo bi da je imaju svakoj trecoj njivi a kamo li u selima. A to je uz puteve osnovni preduslov dolaska industrije i tehnologije uopste..

    Pa kanalizacija ,voda ,kanali ….

    Ova vlada ulazi u trecu godinu a nije se pomakla sa mrtve tacke osim sto je stopirala Deltu kao najvecu kompaniju u razvoju i Kosovske srbe odaljila kosmicku milju od matice..

    Gora nije bila od kako ono DOS pokusa da uvede americki san u Srbiju.

    • Dakle Nenade sa duznim postovanjem prema vasoj licnosti ,najblize receno ne znate o cemu pricate.

      April 7, 2014 at 2:04 am

      http://www.makroekonomija.org/o-ekonomskoj-politici/

      ANALIZA nam se poklapa! :-)

      Meni se cini da je baby-boom generacija odrasla na kaubojskim filmovima pa bi oni uvijek negdje putovali i uvijek prvo grade ceste i pruge. :-)

      • Ne razumem ?! Ako se to odnosi na moju primedbu o infrastrukturi onda je to tacno jer Srbija ima jednu prugu koja je stara 50 godina i delove auto puta koji nikada nisu sastavljeni do kraja. Ako pada kisa od Bg do Bara u duzini od 500 km putuje se dva dana ?!

        Auto put je pocet da se gradi pre 70 godina i jos nije zavrsen .Zapravo kad se zavrsi ovaj manji deo bice potrebno da se nanovo radi sve iz pocetka …

        Srbija nema drugih pristojnih saobracajnica kojim bi se kretalo ijedno strano vozilo ili roba.

        U stvari ima JRB nekoliko barzi koje su takodje stare stare koliko i kapetani oko 60 godina.
        Ima i Jat ciji su avioni neku deceniju mladji ali posto vlada nece da objavi ugovor ne zna se ciji je JAT. Verovatno ga vise nemamo u vlasnistvu ?!

        Da, to zaista lici na kaubojsku atmosferu.

        • Ni ja isto nerazumijem al sa druge strane.

          Uzmimo npr da poslije jedne dobre i kvalitetne debate(ako je to moguce) Vlada R.Srbije odluci da zajedno sa rusima otvori skriljce u Aleksincu. Radovi su milijardu eura.
          E sad, dali ce u roku 10godina cijelom drustvu donjeti vise prihoda sto se neuvozi 500 000 tona nafte ili put na kojeg se isto recimo placa kamata od 2-3-4%?

          Ja mislim da drustvo treba da nesto napravi neki visak pa onda da gradi puteve, pruge i aerodrome.

          Znaci nije sve isto. Sve je vazno al ako netko rmbaci u polju ili rudniku ili pakira na traci ajvar oni kad stvore visak onda gradimo prugu ili cestu.

          Prvo drzava mora odabrati sta hoce i to sam napisao u drugom tekstu.

          http://www.makroekonomija.org/o-evropskoj-uniji/

          Srbija nije Honduras a njom vladaju ljudi koji neznaju sta hoce i to je njezin problem.

  15. “Ostavite zaposlene na miru tj. pronalzite im posao usput dok svo vreme trosite na to kako da zaposlite nezaposlene.
    Srbija mora da zaposljajava a ne da otpusta,mora da se bavi aktivacijom neaktivnih a ne kosmisckom pravdom i vaganjem socijalnih klasa.”

    Ko ce to da zaposljava nove radnike kada su doprinosi ogromni?

    Kineze ne preskacem uopste: da li sam naveo desetominutne kontrole svih izdavaoca fiskalnih racuna sa proverom pazara, zatecenih radnika i ugovora o zakupu? Zar to ne govori da su kineske radnje prve na udaru?

    Za Knezevica siva ekonomija postoji samo kod uvoza kineskog tekstila i na carini koja isti propusta – za njega je Ivan Simic bio izuzetan, uvek mu se javljao na telefonski poziv – nije bitno sto je najmanje za 10% pogurao sivu ekonomiju, unakazio budzet sa nultom tolerancijom.

    Zar Radulovicev glavni predlog nije bio smanjenje opterecenja zarada za trecinu kako bi se radnici preveli sa crnog u legalni rad? I na kraju taj predlog, koji pune tri godine obrazlazem kako da se sprovede, je totalno nakaradno prikazao i dao za pravo sindikatima da ce se poslodavci dodato obogatiti ako bude usvojio.

    • Doprinosi ogromni ,PDV 20% ,kamate na kredite 20% a na pozajmice 40 % uvozne carine skoro pa 1% ?!?

      I onda treba smanjiti sivu ekonomiju da bi se punio budzet ?!

      Onomad je trebalo nesto sitnih novaca da bi narod vijao Milosevica po Beogradu a sad bi se kuka i motika okupila spontano. No mozda to i nije lose ….

      Pitanje je da li bi se siva ekonomija smanjila ili povecala ako bi PDV bio na “turskih” 10% ?!

      Ili kontra, da li bi budzet bio veci da se PDV poveca na 30% ?!
      Ili da li bi buzdet bio puniji da su uvozne carine 30% a doprinosi 10% ?!

      Dakle opet podvlacim ne treba meriti cija je kora hleba veca vec se truditi da svi dobiju mogucnost da zarade svoju.

      Treba raskrstiti sam sa sobom u glavi sta je vaznije i drustveno korisnije. Ja bi vise voleo da se svih 4 miliona radno sposobnih srba bave sivom ekonomijom nego da samo polovina nacije jede hleb od pozajmljenog novca, kao sto je sada slucaj.
      Dakle i siva ekonomija je drustveno korisna i ona je aktivnost .
      Zasto neko zeli da cak i tu radnu aktivnost unisti u Srbiji ?! Nema drugog objasnjenja osim konfornijeg politickog polozaja ?!

      Onda ce ,kad se jos malo ljudi otpusti iz javnog sektora i unisti siva ekonomija, tri miliona srba da sedi ispred tv i gleda kako se Vucic pravda da je pravnik a ne ekonomista ?!
      A predsednik je samo isao tetki po lek u Bajcetinu gde pravi isti od svetih gnjilih sljiva. Na kraju krajeva i on ce izjaviti da nije ekonomitsa nego ima diplomu …..ne mogu se setim koju ,ciju i kadasnju..

      Ne dirajte zaposlene i sve one koje iole doprinose svojim radom vec se bavite uposljavanjem miliona nezaposlenih.

      A i ja se pitam ko ce da ih zaposlajava ali ne samo zato sto su doprinosi veliki vec zato sto Srbija gaji atmosferu u kojoj je veliki biznis nepozeljan. Pogledajte jos samo se s’vremena na vreme oglasava Kostic svi ostali su nestali sa videla ?! Oce ih apse jer u Srbiji je bolje biti strani nasledni bogatas kao arapski princ nego domaci odvratni prljavi lopovsi tajkun. U Srbiji je bolje biti nemac,arapin,turcin,azerbejdzan,rus,belorus,kekec sve samo ne uspesan srbin. Uspesan srbin je najveca opasnost po svaki srpski ego.

      Stbija je prodala Mobtel a sad ce i Telekom i ne vidim da se vikinzi bune na ogromne doprinose ,sto bi pa to se prelije na cenu usluga koju placa nacija i to duplo. Kako duplo ?! Pa posto nemamo novca ni za placanje osnovnih racuna mi pozajmimo novac pa na njega placamo jos i kamatu i tako fakticki dva puta opteretimo sami sebe zato sto smo nesvesna bica.

      I na kraj da se nadovezem na Ciganski harac kao istorijsko iskustvo koji nam govori da sto veci budzet to siromasniji narod a bogatija vlastela.
      I Tu nema posle pa ja nisam tako mislio ja sam dobar i posten komunsta koji je hteo da svi imaju podjednako i mnogo.

      Kako bi on sa gomilom psenice ( koja je pod drzavnim nazorom) sa koje svi uzimaju koliko hoce i jos ima i da prretekne…

  16. Siva ekonomija u Srbiji postoji iskljucivo zbog kriminalnih radnji zasticenih privrednika i onih koji ih stite, korumpiranih drzavnih sluzbenika kojima ovo stanje najvise odgovara.

    • Evo nas na pocetku ?! Siva ekonomija nije kriminalna delatnost mada bi svaka vlada zelela de sve na svetu proglasi kriminalom i upotrebi moc i silu ?!
      Crna ekonomija je kriminal.

      Korupcija je nesto drugo i moze ali i ne mora biti u vezi sa sivom ekonomijom. Najcesce nije ,vec je delo koristoljublja.

      Takav stav o sivoj ekonomiji je sizofren ali nista me ne cudi jer citava atmosfera u Srbiji je takva. Marketinska manija gonjenja.

  17. Da, aposlutno se slažem sa Darkom, siva ekonomija je jedino što običan čovek ima kao odbranu od represivnog sistema i nezajažljive oligarhije. Ako razne budale na vlasti širom Srbije poslednjih godina zaposle desetine hiljada zgubidana na državne jasle, na izmišljena radna mesta, sa platom koja sa doprinosima prelazi 100.000 dinara mesečno, a u isto to vreme prihodi u budžete rapidno padaju, a zaduženja rapidno rastu, onda običan čovek jasno vidi da oligarhiju država Srbija i narod koji tu živi apsolutno ne zanima, već isključivo lični interes, onda je siva ekonomija potpuno prirodni odgovor. Jedini odgovor. A svako ko misli suprotno, neka hitno da otkaz u državnom sektoru i krene u lukrativne sfere privatnog biznisa. I kada je tako fanatično za plaćanje poreza, neka doprinese svojim ličnim primerom. Neka da kuću pod hipoteku, uzme kredi, pa krene u neku proizvodnju. Dobro došli!

    • Nemoj tako Mile ,premijer je juce rekao da narod mora da pocne da se bavi ?1? Pa sta mu bog da ?!

      I to bio ljut ko ris….na zamisljenog neprijatelja.Sve nesto gleda nekud preko glava i vice …
      Kaze pitao i predsednika da li deli njegovo misljenje..?!

      Meni prosto neprijatno sto ne poznajem nekog Misirca a prvi put cujem za njega ociju mi ,ne pravim se blesav ?! A on kaze svi vi znate ali nemate hrabosti i pravite se blesavi…

      Smesno bre ljudi u XXI veku ,ima li neko u vladi da predaju kulturu obracanja ili i to neko diplomirao u trecoj smeni..

  18. Malo bih dopunio predlog autora:
    1. Diskontovanje ”Hartija” do momenta zapošinjanja sopstvenog biznisa. Nakon toga je diskontovanje otimačina, jer porezi i doprinosi koji bi se plaćali tim ”hartijama” dospevaju u odredjenim vremenskim razmacima.
    2. Kod otpuštanja tih 15% ”igrati” poput privatnog sektora… Ili ćeš uzeti danas 20 hiljada u ”hartijama”, ili ćeš uzeti danas 10 hiljada u kešu, ili će te sistematizacija počistiti sa 2 hiljade za tri meseca. U svakom slučaju moraš napolje.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>