Home » 2 Federacija BiH, Sela » Vogošća

Vogošća

Vogošća, Stanoje Jovanović, Geografsko društvo BiH, 1967

  1. 1. Вогошћа

Насеље Вогошћа налази се, како је већ напоменуто, око доњих токова ријека Вогошће и Јошанице…

У новом насељу у Вогошћи, како је већ раније напоменуто, налазило се до изградње новог насеља (1948) 9 сеоских кућа: 5к Јовановића у којима је било 8п и 4к чији су власници били Салко Алић, Мујо Зеничанин, Јово Радић и Којо Керовић. Те су све куће срушене приликом изградње насеља, а власницима изграђене друге на одговарајућим мјестима. Тако је Јови Радићу изграђена кућа у близини других Радића, у Горњој Јошаници, Који Керовићу поред новог насеља у Вогошћи, а Јовановићима, С. Алићу и М Зеничанину у улици Томе Мендеша у Вогошћи. Ове куће изграђене су од 1953-1957. Сада у овој улици има 9к са 15д. Крајем 1955 у ову улицу доселио се Рашид Сарачевић из околине Прибоја и ту у близини купио већи кодам земље, направио кућу и живио као земљорадник.

Којо Керовић води поријекло из ЦГ (околина Колашина). Керовићи су се некад звали Сикираши. Род су са Сикирашима на Граховишту. Којин отац Васо познат је био под именом Васо Ћулах: носио је капу која се зове ћулах и по томе га је народ прозвао. И данас се у народу чује тај надимак – презиме.

Родитељи Салке Алића су доселили послије ПСР из Врашча у Јошаницу. Салко је као дјечак био по најму у Јошаници и околним засеоцима. Након извјесног времена добио је запослење у Жељезничкој радиони у Сарајеву као физички радник. Крајем 1962 пензионисан је.

Исто тако су родитељи Мује Зеничанина старином из околине Сарајева. Дошли су из Зеника (село иза Блажуја), по се по томе и зову Зеничани, а некад су се звали Нухановићи.

Кућа Ђуле Алић налази се у страни испод Бориша, изнад Дома дње насеља у Вогошћи и зано није ни срушена. Ђула је родом из Солаковића. Послије ПСР удала се за Салку Кемуру који је имао своју земљу у Јошаници. Прије тога Кемура је живио у Сарајеву. Пошто је Ђула остала удовица, послије се преудала за Алић Емина са Соколовића кога доводи у своју кућу у Јошаницу. Емин је неко вријеме прије женидбе био у најму код Симе Јовановића из Јошанице.

Шућури (Гаврићи) из Хотоња, Шућури испод Благовца и Јовановићи из улице Томе Мендеша заједничког су поријекла. Раније су дошли из околине Колашина и населили се у Вогошћи. Некад су се звали Миловановићи а још раније Јелићи. Док су живјели у ЦГ звали су се и Мазали. По предању један је човјек, испред свих тих ст, дошао неком турском феудалцу који је имао земљу у Вогошћи, и затражио од њега да му дозволи да се споменути ст ту населе. Кад је тај човјек, пошто је све образложио, пошао назад, феудалац је полугласно додао, ваљда што му је досађивао: „Шућур алаху кад оде“. Тај човјек који је одлазио од феудалца добро је запамтио шта му је речено, па кад је други пут дошао пред њега рекао је: „Ја сам онај Шућур, што сам раније био овдје“. И од тада се ти људи прозваше Шућури. По другој верзији, Шућури су се прозвали што је неки Сава, који је дошао из Колашина, стално говорио „Шућур богу“ („хвала богу“) и стога га прозвали Шућуром.

Јовановићи из Јошанице или са Бориша исто су се звали Шућури, па су се по неком Ивану прозвали Ивановићи. Сви поменути ст звали су се Шућури, а они су се обогатили и онда промијенили пр да би се разликовали од осталих Шућура, који су били сиромашнији. Тачно је да су се данашњи Јовановићи из Вогошће обогатили па су имали и своје кметове. Кметови су им били: Мујо Кемура са своја три сина, Радоја Радић са Брдаљице и други. У ствари том Ивану по коме су се прозвали Ивановићи право је име било Јован…

Данас ново насеље у Вогошћи броји 131 стамбену зграду са око 1.200 станова…

У новом насељу Вогошћи, станују ове п, које су се доселиле из разних крајева Југославије, углавном у периоду 1948-1960:

Из Вогошће и ближе околице су дошли: Шућури, Влаче, Мочевићи, Благовчани, Копривице, Берберовићи, Алићи, Његовановићи, Тодоровићи, Ђукићи, Зеничани, Бешлије, Карачићи, Крунићи, Миловановићи, Савићи, Фејизовићи, Гладанци, Короње, Мађаревићи, Матићи, Нинковићи, Петричевићи, Арнаутовићи, Новаковићи, Синановићи, Зилџићи и Чекаревићи.

Из Сарајева и ближе околине су дошли: Бујаци, Мулабдићи, Фејзићи, Арифхоџићи, Малкочи, Хушидићи, Инђићи, Харти, Марјановићи, Зубани, Османлићи, Тврдојевићи, Барлови, Анђићи, Миличићи, Ђокићи, Косе, Хасановићи, Краљи, Бранковићи, Пулевићи, Ланџе, Сердаревићи, Мандушићи, Хрле, Шабићи, Бунтићи, Ђанке, Јукићи, Конаковићи, Алагићи, Тахмишчићи, Вукаловићи, Гаврановићи, Долежали, Шошићи, Кучпарићи, Бегићи (даљим поријеклом из Херцеговине), Јарановићи, Дугоњићи, Крунићи, Телалагићи, Сопранићи, Љухери, Кузмановићи, Хусићи, Џонлићи, Ивановићи, Кратовци, Поробићи, Рађеновићи (из Мрковића), Миладиновићи, Руждићи, Силајџићи, Шендеровићи, Њемчевићи, Калабе, Гусињци, Имамовићи, Катаџићи, Бутине, Ристићи, Фаркаши, Фримели, Врањешићи, Куриџе, Омербеговићи, Трикићи, Вилђијевићи, Бошковићи, Башкараде (из Неџарића), Главинке, Хегићи (даљим поријеклом из Бугојна), Марини, Војновићи, Кршићи и Докићи; из Пала и околине: Шадиле, Шкобе, Чворе, Станишићи, Геле, Калбићи, Чечори и Гранићи; од Вареша: Рудежи и Јевтићи; од Високог: Томићи, Нишићи, Врховци, Ковачевићи, Кретије, Шурбати и Бјелоши; из Брезе: Суботићи.

Из Фојнице су дошли: Џафићи и Толе; од Крешева: Краљевићи; од Кисељака: Пецирепи, Слишковићи и Баришићи.

Из Калиновника и околице су дошли: Бибери, Елези, Копривице, Пољаци, Жарковићи, Тепавчевићи, Сладоје, Аџићи, Араповићи, Ковачевићи, Леловићи и Шкоре; од Улога: Ковачевићи, Чопре, Глоговци  Пророци; из Трнова: Регоје, Кењићи, Шкембовићи и Керлете; из Хаџића: Сушићи и Мутабџије.

Са Романије и Сокоца су дошли: Нинковићи, Вулине, Мујагићи, Пајићи, Бубићи, Бановићи, Кочевићи, Вукашиновићи, Реновице, Ђукићи, Чолаковићи, Плање и Шеховићи; из околице Олова: Чолаковићи, Маринковићи, Дураци и Мотике; из Рогатице и околине: Нешићи, Жижовићи, Зукићи, Карахмети, Бановићи, Налбантићи, Обреновићи и Шувалије.

Из Горажда и ближе околице су дошли: Алихоџићи, Мишићи, Скендерагићи, Молдовани, Пезе, Оглечевици, Поповићи, Фазлићи, Трифковићи, Вишићи, Антуновићи и Анџићи; од Чајнича: Шахбеговићи, Поповићи, Скендерагићи и Фазлићи.

Из Зенице су дошли: Челићи (даљим поријеклом из Високог), Нухановићи, Алићи и Миодрази; од Травника: Мутићи, Екићи, Ковачевићи, Шиљкути и Митровићи; из Завидовића: Удовчићи; од Грачанице: Панићи; од Градачца: Петровићи, Дедићи, Јериловићи и Ђурђићи.

Из Тузле и околице су дошли: Гаврићи, Бошковићи, Милановићи, Сефићи, Микићи и Кујунџићи; од Лопара: Стојичићи.

Из Добоја и околице су дошли: Чолићи, Жигићи, Сердаревићи, Бојићи, Ловрени, Црногорци, Радовановићи, Околићи, Кузмановићи, Стевановићи, Ђорђевићи, Секулићи, Баврљићи и Синановићи; од Модриче: Параџике, Вукмировићи, Јефтићи, Ковачевићи, Керићи, Околићи, Кубуре, Јовићи, Чајићи, Лазићи, Рашићи и Теофиловићи;

Од Тешња: Кантићи.

Од Дервенте: Теофиловићи, Тешендићи, Субићи, Новићи, Савићи, Панзаловићи, Матићи, Салковићи, Ђекићи, Танасићи, Дуспаре, Чичци, Лејићи, Усорци, Симатовићи, Турунђићи, Аљићи и Вавре;

Од Теслића: Бошњаци.

Од Оџака: Крушкићи.

Из Бијељине и околине су дошли: Стефановићи, Имановићи, Омеровићи, Чоракићи, Алибеговићи, Грухоњићи, Перковићи, Арнаутовићи, Перићи, Холујићи, Софтићи, Салкићи, Петровићи и Митровићи.

Из Брчког и околине су дошли: Михајловићи, Хаџиавдићи, Рибићи, Имановићи, Глинци, Стевановићи, Новаковићи, Јосиповићи и Радићи;

Из Босанског Шамца: Шишићи, Митреканићи, Панићи, Босићи, Патковићи, Воћкићи, Љубићи, Китићи и Радовановићи.

Из Невесиња и околице су дошли: Брење, Мањци, Радићи, Бошковићи, Ивковићи, Зеленовићи, Крунићи, Зиројевићи, Гузине, Настићи, Братићи, Тодоровићи, Поповићи, Ивезићи, Ратковићи, Жерајићи, Кнежевићи, Мутиловићи, Мусићи, Кравићи, Орози, Папићи, Лазовићи, Ђерићи, Бухе, Кларићи, Дамјанци, Милојевићи, Милошевићи, Љубовићи, Таминџићи, Шкаљићи, Лукете, Касумовићи, Ковачевићи, Радовићи, Вуковићи, Шиповци, Скендеровићи, Вукајловићи и Кујани.

Из Попова поља: Шераци и Бајали.

Од Љубушког: Зукићи, Садиковићи и Мишетићи.

Од Требиња: Башићи, Чустовићи, Карићи, Карамехмедовићи, Бараковићи, Музури, Хаџовићи, Исовићи, Ћоровићи, Спахићи, Станићи, Нуковићи, Борковићи, Пиштењаци, Вулићи, Бурине, Еркочевићи и Батале.

Од Чапљине: Матушке и Вукасовићи.

Од Љубиња: Круљеви, Макере и Новокмети.

Из Стоца и околице су дошли: Ормани, Мујановићи, Ругужи, Зеће, Обрадовићи, Самарџићи, Ружићи, Пролете, Макере, Владовићи, Зекићи, Рудићи, Окуке, Баљићи, Зилићи, Черкези, Вреће, Мустапићи, Зубовићи, Герини и Милојевићи.

Од Билеће: Авдићи, Амиџићи, Стајићи, Јагањци, Овчине, Кустурице, Клепићи, Фржовићи, Шљоке, Влачићи и Нурке.

Из Гацка и околине су дошли: Милошевићи, Гузине, Зиројевићи, Братићи, Станићи, Бабићи, Дангубићи, Стојановићи, Продановићи, Реџићи, Југе, Крвавци, Ружићи, Ђерићи, Мучибабићи, Зеленовићи, Бејатовићи, Овчине, Никитовићи, Хрњези, Дакићи, Башићи, Бејати, Дамјанци, Вилићи, Бакочи, Толићи, Црногорци, Копривице, Говедарице, Петковићи, Нурке и Пешићи.

Из Мостара и околине су дошли: Барине, Лучкани, Андићи, Солде, Галићи, Кустурице, Комади и Аланићи;

Од Коњица: Суџуми, Плавшићи, Соколовићи, Анђелићи и Лукшићи.

Из разних крајева Херцеговине: Бурине, Вучинићи, Зуровци, Дедићи, Андрићи, Беговићи, Кевељи, Ђајићи, Ћоровићи, Станковићи, Сентићи, Вучићи, Таушани, Паје, Чабриле, Чорци, Мусићи, Драшковићи, Трифковићи, Кресе, Бутулије, Скорупи, Пушари и Килибарде.

Из Приједора и околице су дошли: Гајићи, Родићи, Будимлићи, Келечевићи, Нишићи, Кнегињићи, Лукићи, Форићи, Вукајловићи, Корјенићи, Ћирићи, Панићи, Лончари, Бојићи, Милановићи и Толићи.

Од Босанског Новог: Главице, Зобићи, Пилићи, Ивановићи, Смиљановићи и Пилиповићи.

Од Босанског Брода: Брочиле, Ћеримагићи и Јањетовићи.

Од Бања Луке: Обрадовићи, Макивићи, Васићи, Гешићи, Дурбићи, Томаши, Пеулићи, Куске, Шахбази, Марини, Михајловићи, Милановићи, Корице, Максимовићи, Шиљагевићи, Бабићи и Дерини;

Од Дрвара: Бенићи, Грубори и Марјановићи.

Од Бихаћа: Кадијевићи, Кешкићи, Кљајићи, Беширевићи, Жунићи и Михолићи;

Од Цазина: Вејини, Кесеровићи, Ћатићи и Капићи.

Из Љубије: Халиловићи.

Од Кључа: Хаџићи.

Од Санског Моста: Малибашићи, Алагићи и Кондићи.

Од Мркоњић града: Симичићи, Јанковићи и Спасићи.

Од Босанске Дубице су дошли: Нинићи, Богуновићи, Латиновићи, Пајићи, Параши, Лукићи, Бјеловуци, Грбићи, Јекићи и Кларићи.

Од Босанског Петровца: Кецмани, Котури, Кубурићи, Бијелићи, Сабљићи, Кљунићи, Лалиновићи и Јакшићи;

Од Босанске Граидшке: Перићи, Тице и Сарајлићи.

Од Босанске Костајнице: Половине и Палије;

Од Босанске Крупе: Богдановићи, Вигњевићи и Скендеровићи.

Из Прњавора и околине су дошли: Врачевићи, Миросављевићи, Косићи, Микићи, Ђурићи, Тодоровићи, Берзански, Зорићи, Стојичићи, Зеци, Радуловићи, Игњатићи, Живковићи, Чвиљи, Бобари, Јозљевићи, Томаши, Бајрамовићи, Милинчићи, Китићи, Живановићи, Гостимировићи, Кострешићи, Ћетојевићи, Лукићи, Рајлићи, Капришеки и Наградићи.

Из разних крајева Босанске крајине су дошли: Шућури, Марићи, Ђурашковићи, Димићи, Стајићи, Ђукановићи, Минићи, Ивановићи, Срдићи, Његовани, Радићи, Филиповићи, Вукелићи, Јунгићи, Остојићи и Штрпци.

Од Вишеграда су дошли: Јунузи, Ибишевићи, Церићи, Мичевићи, Лоје, Чолпе, Похаре, Акшамије, Фехрићи, Хасанбеговићи, Рачићи, Чоралићи и Омеровићи.

Од Фоче: Међусељци, Алијагићи, Курспахићи, Зечевићи, Дедовићи, Бисери, Лучне и Хаџимусићи;

Од Сребренице: Селимовићи, Малићи и Селманагићи;

Из Милића: Ћирковићи;

Од Прибоја: Сарачевићи.

Од Рудог: Рашићи, Ракићи, Јелићи, Миличићи, Дробњаковићи, Благојевићи, Шахати и Халаћи.

Из Јајца и околице су дошли: Милановићи, Елезовићи, Терзићи, Цумбе, Гуњевићи, Јандрићи и Бубњевићи.

Од Котор Вароши: Бојићи;

Од Бугојна: Петровићи и Удовчићи.

Од Ливна су дошли: Барошчевићи, Доминиковићи, Росићи, Марчете, Бароши и Јагодићи;

Од Купреса: Милишићи и Аџаге;

Од Гламоча: Шавије, Меселџије, Товитовићи, Ракуљи, Инићи, Бојиновићи, Караћи, Кардуми, Бараћи, Купрешани, Боснићи, Милићи и Росићи.

Од Дувна: Дувњаци, Балићи, Јурићи и Диздари.

Од Прозора: Хусеинбеговићи.

Од Доњег Вакуфа: Марјановићи.

Из Македоније су дошли: Биковски, Уковићи, Иговски, Јусуфови и Хајрудиновићи; од Куманова: Демировски и Сулејмановски.

Из разних крајева Србије су дошли: Николићи, Драгојевићи, Ковачевићи, Батовање, Милутиновићи, Петровићи, Миладиновићи, Латине, Мишићи, Милановићи, Ђорђевићи, Вуксановићи, Марковићи, Калановићи, Станисављевићи, Громовићи, Јовановићи, Војновићи, Маринковићи, Баштинци, Станковићи, Станојевићи, Радојевићи, Карановићи, Ратковићи и Стојановићи; из Београда: Цвијетићи, Качански, Павловићи и Жегарци; од Ниша: Нешићи, Ђорђевићи и Јовићи; од Крагујевца: Врбанчићи, Марковићи, Раденковићи и Костићи; од Шабца: Јовановићи, Мишковићи, Милојевићи, Стаменићи, Ширгићи и Михајловићи; из Обреновца: Ђорђевићи; Од Горњег Милановца: Видојевићи; из Врњачке Бање: Ђатићи; од Ужица: Јевремовићи и Најдановићи; од Ваљева: Тадићи, Петровићи и Филиповићи; од Чачка: Салковићи, Ковачевићи, Продановићи и Крњајићи; од Краљева: Марковићи; од Доњег Милановца: Урошевићи; из КиМ: Оруглице; од Пријепоља: Софијанићи и Стиховићи; од Новог Пазара: Кладничани и Крајишници.

Из Војводине су дошли: Ковачи, Сегединци, Савићи, Кантори, Циковићи, Цвијани, Влајковићи и Вулићи; из Баната: Томаси; из Бачке: Татаи; из Сенте: Корпе; од Новог Сада: Вујице, Миладиновићи, Карановићи и Ђуриши; од Никинаца: Џиндрићи; из Инђије: Купрешани.

Из ЦГ су дошли: Хасанбеговићи, Рамусовићи, Митровићи, Поповићи, Ераковићи, Рачићи, Реџепагићи, Медуњани, Барчићи, Кијановићи, Ашћерићи, Зејниловићи и Дубљевићи; од Цетиња: Лазаревићи; од Гусиња: Ферхатовићи; од Колашина: Феројевићи; од Подгорице: Вељовићи; од Пљеваља: Трхуљи, Ходовићи, Драгаши, Дрнде, Жиге и Кулоглије.

Из Лике су дошли: Обрадовићи, Ресановићи, Сабљаци, Узелци, Докмановићи и Милетићи. Из Личког Осика: Хинићи; од Госпића: Павичићи; од Србца: Мијатовићи; од Книна: Тесле; из Горског Котара: Мауери; од Карловца: Маркулини и Мамузићи; из Далмације: Ћелићи, Малеши и Шпољарићи; од Метковића: Крчмари, Врноге, Слишковићи и Перлете; од Имотског: Јокићи, Сутићи, Мутушке и Јоњићи; од Шибеника: Шимпраге и Бегићи; са Пељешца: Прибиловићи и Томићи; из Дубровника и околине: Башићи, Ћаће, Бајрамовићи, Мујачићи и Мараге; од Винковаца: Сабе; из околице Славонског Брода: Јовичићи, Горте, Милићи и Јагари; од Славонске Пожеге: Ћикиризи; из Осијека: Кустурице; од Дарувара: Пужи; из Загреба: Маховне (даљим поријеклом из Славоније) и Трбојевићи; из Славоније: Сарте и Драгојевићи.

Из Словеније су дошли: Костелци, Сушник и Волмајери; из Љубљане: Стергари; из Цеља: Захојник; из Мурске Соботе: Коуси; из Марибора: Фишери.

Из Истре су: Ковачевићи и Павлићи. П Парашћенко је поријеклом из Русије.

На малом узвишењу које се раније звало Џиндићи, од назад десетак година, изграђено је 18 приватних зграда (већином са по два стана). Ту станују сљедеће п које су се доселиле из разних крајева БиХ:

Из околице Вогошће су дошли: Хаџићи, Јожићи, Пикњачи, Кахримани, Перићи, Бешлије, Лукићи и Јовановићи; из Рељева: Макаре; из Рајловца: Копривице; из Високог: Андрићи; из Крушева: Шимићи; из Сокоца: Батовци; из Купреса: Зрне; од Ливна: Јуре и Јурете; од Вишеграда: Рачићи; од Фоче: Пезе; од Босанског Петровца: Пећанци и Радановићи; од Чапљине: Бунтићи; од Прњавора: Илићи.

Саставни дио ст новог насеља у Вогошћи су: Пикњачи 3к, старином су из сарајевске околице; Николићи 1к, дошли су из Србије прије 15г; Радовановићи 1к дошли су од Дервенте послије ДСР; Радани 1к од Невесиња прије неколико година, Берберовићи 1к поријеклом су из Сарајева, Бешлије (1к а 3дом) преселили су из Угљешића послије ДСР.

У близини новог насеља у Вогошћи налазе се 3 старе, тзв „радничке бараке“ које су изграђене док је насеље било у изградњи. Ту станује 28п. Те п су дошле из слиједећих крајева: из Добоја и околине: Тодоровићи, Шуматићи, Марковићи, Јеловићи и Илићи; из Костајнице: Костићи; из Херцеговине: Зиројевићи, Јовићи, Сентићи, Бабићи и Дуганџићи; из Далмације: Репушићи; из Славоније: Милановићи; из околице Горажда: Марковићи; из Милића: Петровићи; из Сарајева: Стојановићи; из Бање Луке: Милојевићи и Бркићи; од Прњавора: Јуришићи и Зеци; из Вареша: Погарчићи; од Вишеграда: Глухићи; од Дервенте: Милановићи; из Ливна: Марчете.

Данас се налази у Вогошћи центру на некадашњем Турбету 39 разних зграда у друштвеној и приватној својини. Ту станују слиједеће п: Делићи 5к старином из околице Средњег (Медојевићи); Церовина 1к дошао из Ријеке 1939 послије експропријације земље, а даљим поријеклом је од Мокрог; Перићи 1к дошли из Поткрајчића послије ДСР; Максимовићи 1к, од Добоја прије неколико година; Мелези 1д, од Калиновника прије 12г; Јурјевићи 1д, из Далмације прије 20г; Јањоши 1д дошли из Сарајева послије ДСР; Ђокићи 1к из Ријеке 1940 (Ријека се називао заселак гдје је данас предузеће „Тито“). До 1939 у Ријеци су се налазиле 4к Ђокића (Лука, Владо, Милан и Митар). Имали су и млин. То су били кметови п Иблизовић из Сарајева. Приликом експропријације земље (1939) Лука и Милан одселили су у Хотоњ, Владо на Турбе, а Митар у Бињежево. Ињац 1д дошао од Ливна 1960; Јањетовићи 1д дошли од Босанског Новог 1961. Маленице 1д, дошли са Вратаца 1962. Благовчани 2к, једни су дошли са Благовца послије 1, а други послије ДСР. Ту се налази и млин (воденица). Шућури 3к а 4д, једна п дошла од Куле или Шућура 1939, а 3 испод Благовца послије ДСР; Ристић 1к дошао од Чајнића прије ДСР; Калинићи 2к род су са Калинићима у Рељеву. Некад су у Вогошћу дошли из Кошеве; Таушани 1к а 2д, дошли од Гацка 1956. Божићи 1к дошли из Перивоја (Хотоњ) послије ДСР.

У једној бараци (у Вогошћи) станује 13п које су се доселиле између 1951 и 1961г: Стјепановићи и Спасојевићи (из Церана код Дервенте), Новићи и Ковачевићи (од Прњавора), Келаве (од Модриче), Перићи (из Каменице), Цанцаревски (из Ђевђелије), Пранићи (са Горе), Бобари (од Босанске Дубице), Моме (од Бања Луке) и Драганићи (од Коњица).

У зградама у друштвеној својини станује 29п које су се доселиле од 1945 до данас: Маринићи од Босанске Градишке, Билићи, Сопићи и Ферхатовићи од Бања Луке, Којићи од Приједора, Велићи од Дувна, Танасићи од Добоја, Муслије и Рамадановићи од Тетова, Дринићи и Алексићи од Прњавора, Марковићи од Нашица, Плавшићи од Коњица, Чаушевићи од Оџака, Бани од Кисељака, Зулићи од Бихаћа, Камбери од Ливна, Најдановићи из Србије, Стојаковићи и Панићи од Б.Градишке, Петраки из Хрватског Загорја, Вукелићи од Б.Брода, Матушке од Требиња, Шеховићи од Гацка, Нухићи из Сарајева, Љуље поријеклом из Албаније, Бектићи са Кобиље Главе и Иветићи из Лике…

Доња Јошаница се углавно м налази на лијевој страни ријеке Вогошће и то у доњем току и високо у трани према Жучи и Грацу, као и по Влачином брду…  У овом раштрканом насељу и саставном дијелу Вогошће, у административном смислу, живе слиједећа д:

Јевтићи 7к, старином су од Колашина. Народ их зове и Јошилима. Род су са Јефтићима у Илијашу.

Шуљагић 1д доселио из Србије 1953.

Картуле 1д доселили из Каменице прије 15г.

Кајићи 1к дошли из Крешева послије ДСР.

Влаче 4к су из Херцеговине.

Трифковићи 1к дошли су од Праче 1962.

Елези 1к, из Крбљине 1964.

Богдановићи 4к и Буњевци 1к дошли из околице Високог.

Перићи 1к, дошли из Поткрајчића 1958.

Грачани 14к а 15д, некад давно су дошли из Црне Горе. Раније су се звали Ђокићи, а данас се по Грацу зову Грачани.

Величковски 1д дошао од Куманова 1962 на женовину.

Јовандићи 6к, 7д, и Симендићи 1к становали су некад у Кривоглавцима. Јовандићи су род са Јовандићима у Речици и Сарајеву.

Терзићи 4к су поријеклом из Вучије Луке.

Копривице 3к а 5д су дошли са Пињиног брда.

Тинтори 1к, дошли из Црнотине прије ДСР.

Чолаковићи 3к дошли из Гајина (Олово) 1960.

Чакаревићи1к дошли из околице Чачка 1965.

Трифковићи 1к, дошли од Тузле 1962.

Мишковићи 1к, дошли из Семизовца 1965.

Вукмировићи 1к, из Копривне (Добој) 1963.

Крше 4к а 5д старином су из Херцеговине.

Араповићи 1к дошли из Сарајева.

У овим раштрканим засеоцима живе сљедеће п:

Кузмани 7к род су са Кузманима у Кривоглавцима.

Новаковићи 1к дошли од Бања Луке 1960.

Тешићи 1к дошли од Баља Луке 1965.

Тамбури 1к, из Забрђа 1964.

Кошарци 1к доселили из Раздеља 1960.

Лучић 1к дошао са Пала.

Слагали 1к род су са Слагалима на Кремешу.

Радићи 7к а 10д, некад су се звали Галоње по неком Ради Галоњи, који је живио прије 100-ак година.

Спасојевићи 2к некад раније су дошли из ЦГ. Род су са Спасојевићима у Хотоњу. Народ их је називао и Гелбурима.

Влаче 1к а 2д, дошли са Кадине равни послије ДСР.

Пикњачи 3к а 4д, доселили из Доње Јошанице.

Дамјановићи 3к дошли са Кемеша послије посљедњег рата.

Симатовићи 1к дошли из околице Сарајева послије ДСР.

Брадићи 13к а 15д дошли раније из Брадине.

Арнаутовићи 2к а 4д поријеклом из Херцеговине;

Салкановићи 1к дошли од Вишеграда 1961.

Ковачевићи 1к, дошли од Горажда 1962.

Малишевићи 1к дошли из Мошевића 1965.

Смајиловићи 1к из Солаковића 1964.

Требињци 2к једни из Корита 1963, а други из Тиховића 1965.

Хаџићи 1д из Грачанице 1965.

Вуковићи 1к дошли из Висојевице 1964.

Мотике 1к из Кривајевића 1963.

Кожљаци 1к из Врапла 1965.

Vogošća

Bilić (Meho) Kada, rođena 1896. Muslimanka, ubijena 1943. U direktnom teroru, Hrvaćani (1602024008)

Blagovčanin (Jefta) Milutin, rođen 1922. Srbin, ubijen 1943. U zatvoru, Visojevica (1602012003)

Čazim (Bećir) Šakić, rođen 1910. Musliman, ubijen od Nemaca 1943. u logoru, Dachau (1571146025)

Đokić (Marko) Staka, rođena 1908. Srpkinja, ubijena 1941. U direktnom teroru, Vogošća (1576060002)

Đokić (Patar) Trifko, rođen 1905. Srbin, poginuo 1944. u NOBu, Vogošća (1576060003)

Đokić (Trifko) Marko, rođen 1927. Srbin, poginuo 1944. u NOBu, Kralupe (1576060004)

Đokić (Vlado) Savo, rođen 1927. Srbin, poginuo 1943. u NOBu, Visovo (1602012005)

Đokić (Vlado) Simo, rođen 1924. Srbin, ubijen 1945. u zatvoru, Sarajevo (1602012004)

Gračanin (Pero) Aleksa, rođen 1872. Srbin, ubijen 1944. U direktnom teroru, Jošanica (1602023017)

Gračanin (Pero) Vaso, rođen 1877. Srbin, ubijen 1943. u direktnom teroru, Jošanica (1602023011)

Gračanin (Trifko) Đorđe, rođen 1924. Srbin, poginuo 1945. u NOBu, Karlovac (1602023002)

Ikić (Stanko) Jovo, rođen 1918. Srbin, poginuo 1943. u NOBu, Zelengora (1603013017)

Jovandić (Đorđo) Rosa, rođena 1884. Srpkinja, ubijena 1941. U direktnom teroru, Jašanica (1602019002)

Jovandić (Jefto) Milka, rođena 1937. Srpkinja, ubijena od ustaša 1941. u masovnom pokolju, Jošanica (1602019007)

Jovandić (Jefto) Nevenka, rođena 1933. Srpkinja, ubijena od ustaša 1941. u masovnom pokolju, Jošanica (1602019005)

Jovandić (Jefto) Radojka, rođena 1941. Srpkinja, ubijena od ustaša 1941. u masovnom pokolju, Jošanica (1602019008)

Jovandić (Jefto) Simka, rođena 1931. Srpkinja, ubijena od ustaša 1941. u masovnom pokolju, Jošanica (1602019004)

Jovandić (Jefto) Staka, rođena 1935. Srpkinja, ubijena od ustaša 1941. u masovnom pokolju, Jošanica (1602019006)

Jovandić (Jovo) Rosa, rođena 1908. Srpkinja, ubijena 1941. U direktnom teroru, Jašanica (1602019003)

Jovandić (Todor) Janja, rođena 1929. Srpkinja, ubijena od ustaša 1941. u masovnom pokolju, Jošanica (1602019010)

Jovandić (Todor) Spasoje, rođen 1914. Srbin, poginuo 1942. U NOBu, Doboj (1602019009)

Krnjajić (Nn) Milan, rođen 9999. Srbin, ubijen 1941. u direktnom teroru, Podravska maslovina (1602024017)

Krnjajić (Nn) Stanojka, rođena 9999. Srpkinja, ubijena 1941. U direktnom teroru, Podravska maslovina (1602024018)

Lalović (Maksim) Milena, rođena 1905. Srpkinja, nestala 1943. U logoru, Nepoznato (1602012001)

Lučić (Vučin) Risto, rođen 1900. Srbin, ubijen od Nemaca 1942. Kao zarobljeni pripadnik VKJ, Nemački logor (2619022003)

Marin (Drago) Lazo, rođen 1925. Srbin, poginuo 1944. u NOBu, Travnik (1602020003)

Mudrovčić (Milan) Ivan, rođen 1920. Hrvat, poginuo 1943. u NOBu, Našice kod klok (1303025005)

Njegovanović (Vukan) Đorđo, rođen 1920. Srbin, ubijen 1941. U direktnom teroru, Travnik (1578084021)

Njegovanović (Vukan) Vojka, rođena 1923. Srpkinja, ubijena od ustaša 1942. u logoru, Jasenovac (1578084020)

Piknjač (Mujo) Abid, rođen 1913. Musliman, poginuo 1945. u NOBu, Karlovac (1602019011)

Pikušač (Meho) Ramo, rođen 1930. Musliman, poginuo 1945. U NOBu, Karlovac (1602019001)

Prkić (Mijo) Ivo, rođen 1924. Hrvat, nestao 1943. nepoznato, Zenica (1602024003)

Spasojević (Đorđe) Obrad, rođen 1919. Srbin, ubijen 1941. U zatvoru, Doboj (1394035019)

Šućur (Spasoje) Mitar, rođen 1921. Srbin, poginuo 1945. u NOBu, Vogošća (1602020002)

Šućur (Vaso) Đorđe, rođen 1912. Srbin, poginuo 1941. u NOBu, Vareš-pajtovan (1601033012)

Terzić (Makso) Darinka, rođena 1912. Srpkinja, ubijena 1941. U direktnom teroru, Jošanica (1602023009)

Terzić (Milan) Ljeposava, rođena 1939. Srpkinja, ubijena od ustaša 1941. u masovnom pokolju, Jošanica (1602023008)

Terzić (Milan) Momčilo, rođen 1937. Srbin, ubijen od ustaša 1941. U masovnom pokolju, Jošanica (1602023007)

Terzić (Milan) Radoslav, rođen 1930. Srbin, ubijen od ustaša 1941. u masovnom pokolju, Jošanica (1602023005)

Terzić (Milan) Zdravko, rođen 1932. Srbin, ubijen od ustaša 1941. U masovnom pokolju, Jošanica (1602023006)

Terzić (Nedo) Ranka, rođena 1938. Srpkinja, ubijena od ustaša 1941. u masovnom pokolju, Jošanica (1602023010)

Terzić (Nikola) Janja, rođena 1909. Srpkinja, ubijena 1941. U direktnom teroru, Jošanica (1602023004)

Vidović (Petar) Miljkan, rođen 1923. Srbin, poginuo 1944. u NOBu, Drvar (0202012014)

Vlačo (Dušan) Milan, rođen 1914. Srbin, umro 1945. u NOBu, Sarajevo (1602023001)

 

  1. 2. Угљешићи (Вогошћа)

Ово насеље налази се ЈИ од новог насеља у Вогошћи. Смјешено је дијелом у равни са једну и другу страну ријеке Вогошће, а дијелом у страни изнад које се налази коса Жуч. У Угљешићима живе Муслимани, а некад се ово насеље убрајало у махалу Угорско. Онај дио насеља гдје живе Зулићи зове се Мушићи, а гдје су Чаталовићи зове се Дресковача.

У Угљешићима живе слиједећ п:

Бешлије 8к а 15д, некад раније су овдје дошли из околице Храснице.

Хасагићи 3к дошли из Мисоче почетком овог вијека. Заправо тада је мати Мехе Сасагића преудала се у Угљешиће и довела Меху као дијете.

Халве 1к, из Сарајева послије ДСР. То је кућа раније била Етхем-аге Потогије. Његов брат је још раније отишао у Турску.

Жере 5к а 7д, поријсклом су са Горе а звали су се Алићи. Зову се Жере по једном претку који је био љут као жеравица.

Софтићи 4к из Сарајева.

Мујчиновићи 1к а 2д, из Сарајева.

Баручије 2к а 3д, од Фоче, Јабука, послије ДСР.

Казадра 1д са Сокоца.

Конаковићи 1д од Рогатице послије ДСР.

Зулићи 3к, сматрају се сс.

Пикњачи 2к, род су са Пикњачима у Јошаници.

Спахичи 1к из околице Градачца 1964.

Плање 1к а 4д, дошли из околице Рогатице прије 10-ак г.

Панџо 1к прије 15г из Нахорева.

Златар 1к и Суџуковићи 1д дошли из Сарајева послије овог рата. То су Турнађијини зетови. Турнађије су изумрле.

Чаталовићи 3к из Сарајева прије стотињак г.

Блекићи 6к су са Кобиље Главе.

Сокољанини 7к из околице Сребренице прије ПСР.

Кадије 3к су из ове околице.

Пашалићи 1к преселили послије ДСР из Угорског, а поријеклом су из Сарајева.

Хаџићи 1к из Врапча послије ПСР.

Бегићи 1к од Зворника прије неколико година.

Риковићи 1к, из Сарајева послије ДСР.

Хајдаревићи 1к од Брчког 1962.

Хаџи-Јахићи и Џинде су изумрли.

… У овим баракама има ст који су доселили из разних крајева Југославије, а то су: Капићи (од Високог), Кожљаци (из Тиховића), Клачари (од Пала), Јожићи, Ашчерићи, Иванићи, Зечевићи и Ескићи (од Средњег), Томићи, Зекићи, Дураци и Кахримани (од Олова), Пустахије и Конаковићи (од Сокоца), Мешићи (од Рогатице), Шишићи, Сеферовићи и Вујадиновићи (од Власенице), Крупалије, Влачићи, Ковачевићи, Вуковићи, Ђукићи, Рапе, Шабићи, Колашинци, Јолдаши, Рожићи, Хоџићи, Ђударије, Хруштановићи и Балабани (околица Сарајева), Загорци (од Трнова), Алиомеровићи (од Зенице), Касуми (од Крешева), Кадрићи (Кисељак), Трифковићи, Перићи, Тешићи и Јовићи (од Тузле), Старчевићи, Богдановићи, Јакубовићи и Кнежевићи (од Приједора), Аћимовићи (Лијевче), Ружојчићи, Сивчевићи, Тодоровићи, Инићи, Митреканићи и Хукићи (од Дервенте), Ашиљевићи, Арсенићи, Вишекруне, Сандићи, Душанићи, Рогићи, Лепири и Ферхатовићи (од Бања Луке), Ђурићи, Черековићи и Давидовићи (од Прњавора), Околићи, Јеловићи, Грабовци, Богојевићи, Јовићи, Зидруми, Јондићи, Шубићи, Тешићи, Кесери, Петровићи, Теофиловићи, Кузмановићи, Дејановићи и Ловрићи (од Добоја), Међеди, Мисираче, Кочићи, Бундале, Лајићи, Радосављевићи, Боројевићи, Келезовићи (од Б.Дубице), Пипали и Сонде (од Мостара), Мишковићи и Клисарићи (од Јајца), Узелци (из Лике), Лукановићи и Петровићи (од Градачца), Авдићи (од Гацка), Хајдерпашићи (од Новог Пазара), Карићи (од Коњица), Кондићи и Максимовићи (Бронзани Мајдан), Јуришићи (од Дубровника), Шкарице и Јанковићи (од Никшића), Антићи (из Србије), Радоњићи и Кнежевићи (од Бијељине), Шумадинци (од Б.Новог), Ковачевићи (од Цазина), Стаменовићи (од Ниша), Ђурићи, Стојаковићи и Јелићи (од Прибоја), Драгичевићи (од Брчког), Палиловићи (од Бугојна), Ивићи и Стојаковићи (од Славонске Пожеге), Мађари (из Крајине), Шишићи (од Оџака), Стајићи (од Невесиња), Рупари (од Стоца), Максимовићи (из Копривне), Грлићи (од Сремске Митровице). У овој тзв самачкој колонији станује још 27 самаца.

П.С. Угљешићи су 1991г имали 367с, у томе 348 Муслимана, 5 Срба, 1 Хрвата, 12 Југословена и 1 остали, а у 2013г имали су 339с.

Uglješići

Žezo (Omer) Redžo, rođen 1938. Musliman, ubijen od Nemaca 1943. nepoznato, Uglješići (1602017001)

 

  1. 3. Благовац (Вогошћа)

Насеље Благовац се налази СЗ од предузећа „Тито“. Заправо, Благовац се раније називало село испод косе Плане, у страни, на десној обали ријеке Вогошће. Ту су прије ДСР живјели само Благовчани. Данас се Благовцем назива један шири предио све до предузећа „Тито“ на истоку и до Бориша на југу…

У овом насељу живе Срби. Г1929 било је у Благовцу 7к Благовчана, а 12д, а 1965 18к. Постоји предање да су 3 брата данашњих Благовчана дошли прије око 200г из околице Колашина. Тада су се звали Радовићи. Један брат отишао је у Црни Врх (данас их тамо нема, по предању Турци су их побили), други брат отишао је на Плланиницз, а тречи на Благовац и по Благовцу од тада се прозваше Благовчани. Звали су се и Брадаре.

Терзићи 4к а 5д дошли са Клакиша 1963.

Митровићи 2к дошли од Олова 1964.

Јањићи 1д дошли од Олова 1963.

Чолаковићи 2к од Олова 1963.

Јокићи 3к из Олова 1963.

Тодоровићи 6к старином су из ЦГ, а некад раније звали су се Шалипури. Прича се да су била два брата Шалипура: Тодор и Млађан. Млађан се населио у Швракино село и његови потомци се прозваше Млађеновићи, а Тодор оста у Вогошћи и од тада ти се ст зову Тодоровићи.

Његовановићи 2к дошли из Будишића 1962.

Миловановићи 1к са Убара 1965.

Лукићи 1к а 3д, из (Горњег) Раздеља 1963.

Пејићи 1к, из Нишића 1963.

Цвијетићи 3к а 4д, из Црне Горе, а некад раније су се звали Ђокићи.

Ђукићи 6к, народ их још зове и Нинићи. Поријеклом из ЦГ. Г1938 када је била експропријација земље за војну фабрику захватила и део имања Николе Ђукића, он је направио себи другу кућу у близини пријашње на преосталом имању.

Хаџићи 1к, из Нахорева, некад раније.

Јовковићи 1к а 3д, једна п дошла је из Врапча 1957, а друга из Будишића 1963.

Пустивуци 2к, прича се да су се некад раније звали Цвијетићи и Милидрази, док им није један предак пустио на слободу вука који је ушао у шталу уочи Божића, јер није ништа оштетио од стоке.

Драгићевићи 1к из Велике Њиве (Кустуре) 1955.

Шућури 9к а 11д. Народ их зове и Ивановићи. Старином су из ЦГ.

Марјановићи 1к из Радаве 1965.

Лучићи 3к послије ПСР са Булога.

Ерићи 1к, из околице Мокрог 1960.

Благојевићи 1к а 2д, из Љубине 1962.

Тадићи 1к а 2д, из Луке 1962.

Вуковићи 1к а 2д из Јасиковице 1962.

Мотике 1к из Кривајевића 1961.

Смиљанићи 1к од Б.Новог послије ДСР.

Петрићи 1к из Медојевића 1960.

Кошарци 2к са Кошара 1965.

Недићи 1к, из Нишића 1962.

Грабовци 1к од Добоја 1962.

Симеуновићи 1к 2д, из Нахорева 1961.

Булајићи 1к од Олова 1962.

Blagovac

Blagorčanin (Vlado) Stanko, rođen 1920. Srbin, poginuo 1945. U NOBu, Travnik (1602001001)

Blagovčanin (Dušan) Rajko, rođen 1923. Srbin, poginuo 1942. U NOBu, Nepoznato (1602001003)

Blagovčanin (Ljuba) Janko, rođen 1920. Srbin, poginuo 1943. U NOBu, Crni vrh (1602012002)

Blagovčanin (Mitar) Gavro, rođen 1914. Srbin, poginuo 1943. U NOBu, Crni vrh (1602001004)

Blagovčanin (Mitar) Spasoja, rođen 1908. Srbin, poginuo 1943. U NOBu, Visoko (1602001005)

Šućur (Tadija) Aleksa, rođen 1925. Srbin, poginuo 1943. u NOBu, Doni vareš (1602001006)

Šućur (Vaso) Đorđo, rođen 1911. Srbin, ubijen 1941. u NOBu, Vareš (1602001002)

 

  1. 4. Хотоњ (Вогошћа)

Ово насеље налази се око цесте Вогошћа-Сарајево. Мало узвишење преко кога води цеста од Вогошће према Хотоњу зове се Колачуша. Кроз насеље протиче поток Хотоњ који се улијева у Вогошћу…

У Хотоњу данас живе Срби и Муслимани. Почетком 20в Хотоњ је бројао 19к, а 1966 115к.

Божићи (4к а 5д) раније их је народ називао Дубаре. То су били Бекташијини кметови. Изглиједа да су поријеклом из ЦГ. Код Божића кућа налазио се један чардак који је изгорио.

Терзићи 4к а 5д. Једна п доселила је из Висојевице, а једна из Убара прије неколико година. Остали су поријеклом са Клакиша.

Чоде 1к дошли из Вучије Луке послије ДСР.

Шућури 7к, 10д, народ их је звао Гаврићи по једном претку Гаврићу. То су били Халибашићеви кметови. Г1939 кад је тим Шућурима од Куле или из Шућура окспроприсана земља гдје је данас предузеће „Тито“ доселили су се у Хотоњ. Једино је Милош отишао на Турбе, а Владо нешто раније на Кошевско Брдо (било их је свега 6к). То мјесто звало се Кула што се ту раније налазила велика агинска кула коју је градио Очактан. И сада се прича о Очеткану и његовом дужнику. Остаци те куле срушени су послије ПСР а камен употребљен за градњу околних кућа. У Кули су живјели само Шућури, па се овај заселак називао Шућури по њиховом презимену. Некад су ови Шућури од Куле или Шућура живјели на Брдаљици (Јошаница).

Његовановићи 1к, доселили послије ДСР из Будишића.

Перићи 1к, доселили из Врапча 1959.

Ђокићи 2к, дошли 1939 из Ријеке кад им је експроприсана земља (гдје је данас предузеће „Тито“). Старином су од Колашина.

Микићи 1к дошли из Нахорева послије овог рата.

Лазићи 1к, дошли из Црнотине прије неколико година.

Туке 1к и Радати 1к дошли од Кисељака 1960 (ови су Хрвати).

Рожајци 1к дошли од Олова 1961.

Елек 1к прије неколико година од Калиновика.

Крајишници 3к некад раније дошли су из Новог Шехера.

Фуртуле 1к, дошли из Сарајева 1961.

Мочевићи 3к, дошли са Пољина, а старином су од Пресјенице.

Петровићи 1к, из Мочиоца 1953.

Калинићи 1к из Бара (Шип).

Лопатићи 1к из Мокрог 1964.

Радивојевићи 3к, старином из Црне Горе.

Зуке 2к дошли некад раније из Сарајева.

Софтићи 1к из КиМ послије ДСР.

Лопичићи 1к старином су из ЦГ.

Зоњићи 4к а 5д, поријеклом су из ЦГ.

Црвењак (Црвенковићи, 4к) некад дошли из Тиховића.

Пањете 2к, од Калиновика 1955.

Лоје 1к, из Херцеговине 1959.

Шкоре 1к од Калиновика 1961.

Хоџићи 1к, из Угоксог.

Бериша 1к из оближњих Бара кад му је откупљена земља за ново сарајевско централно гробље. Поријеклом из КиМ.

Беглеровићи 6к су из Цариграда. Народ их зове и Беговићима.

Делије 1к дошли из Трнова послије ДСР.

Циковићи 1к, из Далмације прије неколико година.

Мелези 1к, од Калиновика прије 5г.

Мусићи 1к, од Фоче прије 4г.

Рапе 1к и Мердани 1к дошли од Олова прије неколико г.

Мујезини 1к, дошли од Рогатице 1962.

Џевлани 1к дошли од Калиновника 1961.

Каркеље 1д и Пољаци 1д од Калиновика.

Ђинде 1к од Рогатице 1960.

Хељићи 1д живе у Нур-ефендијиној кули. Ту има тридесетак дунума вакуфске земље.

Ефендићи 9к, некад су живели у Јошаници, па у Вогошћи, а данас у Хотоњу.

Спахићи 1к а 2д, 1960 од Олова.

Арнаутовићи 1к поријеклом су из Сарајева, дошли прије око 70г.

Шехићи 1к дошли раније из Јошанице.

Голоши 1к из Благаја 1953.

Чомаге 5к, род су са Чомагама у Угорском.

Хоџићи 3к род су са Хоџићима у Угорском.

Кожљаци 2к, 1939 из Дубоковића кад им је експроприсана земља.

Шејте 3к, род су са Шејтама у Угорском.

Брадићи 1к из Јошанице.

Влекићи 1к из Дресковаче послије ДСР.

Абазепахићи 1к из ЦГ 1962.

Спасојевићи 3к род су са Спасојевићима у Горњој Јошаници.

Дурићи 4к поријеклом су од Судића.

Кадрићи 1к род су Кадићима у Угорском.

Селимовићи 1к послије овог рата дошли са КиМ.

Авдићи 1к са Кобиље Главе.

Владушићи 1к са Граховишта после ДСР.

Кланце 1к од Судића 1959.

Ферхатовићи 1к и Скендерагићи 1к од Горажда 1965.

Бајрамовићи 1к од Пријепоља 1965.

П.С. Хотоњ је 1991г имао 3.064с, у томе 2.052 Муслимана, 807 Срба, 54 Хрвата, 92 Муслимана и 59 осталих, а у 2013г имао је 4.889с.

Hotonj

Šućur (Aleksa) Jefto, rođen 1915. Srbin, poginuo 1943. u NOBu, Sutjeska-tjent. (1602010002)

Šućur (Neđa) Nedeljko, rođen 1924. Srbin, poginuo 1945. u NOBu, Karlovac (1602010001)

 

  1. 1. Угорско (Вогошћа)

 

У овом насељу живе Муслимани, а куће су му углавном раштркане по осојним странама Жучи, али има их и груписаних. Насеље је прилично старо…

Г1908 поп Стјепо и В. Трифковић у махалу Угоско убројали су: Угљешиће, Угоско, Поље, Градац и Доброш. Тада је ова махала имала 41к, у којима је живјело 4 прав п у 4к и 21 мусл п у 37к. У Угоском је било 1963 48к у којима је живјело 57д, а 12.2.1966 било је 54к са 58д.

Мерџановићи 2к а 4д, дошли су из Дубоковића 1939 када им је експроприсана земља (изградња војне фабрике).

Спахићи 1к дошли од Иванчића послије ДСР.

Турковићи 1к дошли од Горажда 1963.

Машићи 1к и Хамзићи 2к дошли из Оџака послије ДСР.

Блекићи 3к род су са Блекићима у Угљешићима.

Јашаревићи 2к из Јошанице.

Чомаге 6к а 7д, Хоџићи 7к, Кадрићи 9к и Шејте 2к су старосједиоци.

Халиловићи 1к из Тешња послије ПСР.

Хасановићи 2к из Хаџића прије око 70г.

Мујкићи 3к из Црнотине прије ПСР.

Зулићи 3к род су са Зулићима у Угљешићима.

Рајкићи 1к а 2д, прије 60г из Орашца (Високо).

Кулићи 2к од Ракове Ноге прије 60г.

Кучуци 1к из Трнова прије овог рата.

Емшо 1к из Палежа (Кисељак) послије ДСР.

Агановићи 1к из Сарајева.

Авдићи 1к, од Вишеграда 1964.

Башалићи 1к од Крупца послије овог рата.

Мешићи 1к од Рогатице прије неколико година.

  1. 5. Кобиља Глава (Вогошћа)

Насеље Кобиља Глава налази се око пута Вогошћа – Сарајево.

Овдје живе већином Муслимани, има нешто и Срба. Г1908 у махали Кобиљој Глави било је свега 27к, у којима је живјело 6 прав п у 7к и 13 мусл п у 22к. Ову махалу тада су сачињавала села: Кобиља Глава, Баре, Буча и Граховиште.

Брканићи (Брканлићи 8к), Мехићи 7к, Кобиљаци 6к а 7д, Дедићи 2к и Јамаковићи 6к сматрају се старинцима.

Бектићи (Бегте 5к) дошли су из ове околице некад раније.

Хиндићи (Индије 2к) раније су дошли из Сарајева.

Авдићи 5к старином су из Угљешића. Живјели су и на Пољинама.

Топићи 1к, раније су дошли из ове околице.

Ланџе 1к, 3д, дошли су из Сарајева.

Ристовићи 1к, старином су испод Трескавице.

Семићи 1к из Дубоковића 1939.

Бешлије 3к доселили из Угљешића прије око 30г.

Хасановићи 3к из Лепенице прије 50г.

Кокоти 3к, у 19в из Војковића, били су Џинића кметови. Џинић је био велики богаташ из Сарајева, а погинуо је у својој кући за вријеме ПСР.

Сарајлићи 2к од Грачанице око 1916.

Гајевићи 2к из Доње Вогошће почетком 20в.

Карахасановићи 1к из Сарајева у 19в. Звали су их Нале.

Џаке 2к од Чајнича прије око 40г.

Црвењак 2к из Хотоња (Орахов бријег) послије ПСР.

Карићи 3к прије око 100г из Херцеговине.

Браво 1к из Сарајева послије ПСР.

Кадрић 1к из Угорског почетком 20в.

Трнке 2к а 3д, из Сарајева прије ДСР.

Бузари 1к, са Кошевског Брда 1958.

Чустовићи 3к и Тановићи 2к из Херцеговине почетком 20в.

Ачкари 1к из Херцеговине 1958.

Хоџићи 2к од Олова 1961.

Омерановићи 1к од Бијељине 1960.

Сјенари 2к, од Олова 1960.

Бићо 1к од Горажда.

Рамићи 4к од Рогатице 1956.

Девићи 1к из Ракове Ноге 1963.

Богиловићи 1к од Рогатице 1942.

Пашићи 1к из Сарајева 1956 а поријеклом су од Рогатице.

Хасовићи 2к а 3д, доселили од Горажда око 1931.

Богданићи 1к, од Горажда 1960.

Доловац 1к и Ибишевић 1к од Вишеграда 1960.

Имери 1к са Космета 1946.

Нишићи 1к из Сарајева 1956.

Зучевићи 1к из Сарајева послије ДСР на своју земљу коју су ту имали раније.

Сивац 1к из Ракове Ноге 1964.

Манџука 1к од Коњица 1964.

Хаџимусићи 1к од Пљеваља 1961.

Тутићи 1к од Горажда 1964.

Чаковићи 1к од Пљеваља 1965.

Бајрићи 1к од Гламоча 1964.

Зулићи 1к из Угљешића 1956.

Ћеноновићи 1к од Фојнице 1953.

Зирах 1к из источне Босне 1956.

Јашаревићи 1к од Горажда 1958.

Гранила 2к а 3д, од Бјелимића послије ПСР.

Делалићи 1к из Сарајева послије ДСР.

  1. 1. Граховиште (Вогошћа)

Налази се испод Орлића…

На Граховишту живе Срби, има 21к.

Сикираши 5к а 9д, поријеклом су из Колашина. Некад су се звали Констатиновићи. По „сикири“ Турци су их прозвали Сикираши. Према попу Стјепи и В. Трифковићу први на Граховиште су дошли Сикираши.

Владушићи 7к, звани Ере, поријеклом су из Херцеговине. Род су са Владушићима у Рељеву. Владушићи и Сикираши били су Сврзини кметови.

Салатовићи 2к са Кобиље Главе 1913г. Народ их зове и Салати.

Дунђероивћи 4к а 5д, некад раније из Скопља (код Бугојна) па их по томе народ зове и Скопљаци.

Кутлаче 1к из Бољакова потока (Алипашин Мост) 1939.

Дамјановићи 1к дошли из Радовље (код Високог) 1931.

Марушић Фрањо направио је овдје кућу прије ДСР и има нешто земље. Иначе стално живи у Сарајеву.

 

П.С. Граховиште је 1991г имало 153с, у томе 122 Срба, 15 Муслимана, 3 Хрвата и 13 Југословена, а 2013г имало је 102с.

Grahovište

Sikiraš (Đorđe) Radovan, rođen 1904. Srbin, ubijen 1944. U direktnom teroru, Vogošća (1602008002)

Sikiraš (Mića) Jovo, rođen 1926. Srbin, poginuo 1945. u NOBu, Karlovac (1602008001)

 

  1. 2. Семизовац (Вогошћа)

То је насеље које је углавном настало послије окупације БиХ (1878) а на земљишту Дивљаче, Љубине и Потуровића. Семизовац је насеље друмско-жељезничког типа…

Г1929 у Семизовцу је било 13 мусл, 9 прав и 3 кат куће.

Почетком 1966 у 16 разних зграда које су у друштвеној својини становале су слиједеће п:

Микићи из Херцеговине 1934;

Шутали од Невесиња 1961;

Хањалићи из Сарајева 1950, а поријеклом су од Фоче;

Круези са КиМ 1950;

Баришићи, из Крајине 1961.

Сендићи из Градачца 1950.

Омановићи из Јелећа 1955;

Кондићи из Б.Дубице 1960;

Стојадиновићи из Б.Градишке 1939;

Тривановићи од Б.Дубице 1960;

Лонце из Небочаја 1965;

Хрибари послије ПСР из Словеније;

Јанковићи из Небочаја послије ДСР;

Стојановићи из Подгорице 1936;

Глишићи од Кисељака 1949;

Аждајићи послије ПСР из Краљеве Сутјеске;

Солде из Херцеговине 1959;

Шеремети од Бања Луке 1956;

Делићи од Требиња 1942;

Лазаревићи, старином су из Тузле;

Јеремићи из Рудог 1948;

Кртолице из Херцеговине 1955;

Рајевићи из Пећи 1950.

Миросављевићи из Србије 1960;

Бојићи из Крајине 1949;

Османовићи од Иванчића 1954;

Хете из Херцеговине 1953;

Драговићи од Калиновика 1958;

Бегановићи из Небочаја 1956;

Стажићи од Добоја 1961.

У Семизовцу, у ужем смислу, станују слиједеће п:

Краљевићи послије ДСР од Крешева;

Лучићи 1к од Крешева 1964,

Мушуре 1д из Далмације 1934,

Шумани 1к 1960, а пореклом су од Прибоја;

Ракићи 1к из Биоче 1958,

Мирковићи 2к из Кралупа послије ДСР;

Николићи 1к са Крча 1960;

Бегићи 1к од Кисељака 1960;

Мотике 1к а 2д, из Кривајевића 1959,

Билела до Фојнице 1964,

Јањићи 1к од Кривајевића,

Костићи 1к од Брадине 1955;

Зекићи 1к од Олова 1963,

Лукићи 1к из Небочаја 1962.

Утнери 1к прије ДСР у Доњу Вогошћу, а 1936 у Семизовац.

Милановићи 1к из Подлугова 1954.

Вељићи 1к су непознатог порекла. Живе у Семизовцу одавно.

Чарапине 1к из Љубине прије неколико година, а поријеклом су из Херцеговине.

Поробићи 1к из Сарајева 1946;

Бонтус 1д поријеклом је Нијемац.

Крњајићи 1д из Рељева прије ДСР.

Делхићи 1к од Високог послије ДСР.

Јозићи 1к а 2д из Каменице прије неколико година.

Јовичићи 1к из Кралупа прије неколико година;

Поткоњак 1к станује од прије ДСР у Семизовцу.

Филиповићи 1к из Херцеговине послије ДСР.

Маунаге 1к из Љубине прије ПСР.

Арнаутовићи 1к а 2д, станују од прије рата у Семизовцу.

Гладанац 1к дошао 1936 са Пала, а поријеклом је од Рогатице.

Кубатлије 1к из Кралупа послије ДСР.

Зечевићи 1к из Сарајева прије ДСР.

Чакали 1д од Олова почетком 1966.

Хасановићи 1к из Кривајевића 1956.

Охбауер 1к дошао 1929, поријеклом Нијемац.

Војиновићи 1к из Сарајева послије ДСР.

Прутине 1к од Горажда прије неколико година.

Раунићи 1к, живе у Семизовцу од прије ДСР.

Карићи 1к од Крешева послије ДСР.

Чоловићи 1к послије ПСР од Пљеваља.

Кузмани 1д из Кривоглаваца 1965.

Омерагићи 1к дошли из Јелача 1923.

Костићи 1д, из Тарчина 1950.

Шпирићи 2д из Кривоглаваца 1946.

Биланџије 1д од Мркоњић-Града 1960.

Мијићи 1д, из Крајине 1960.

Гађе 1д из Средњег 1950.

Братићи 1к из Јошанице 1946.

Радаслићи 1д од Гламоча 1942.

Хасановићи 1д из Врањка 1942.

Табаковићи 1д из Херцеговине 1956.

Таминџије 1д дошли од Невесиња 1956.

Парачанин 1д из Средњег 1966.

Куле 2к од Иванчића 1958.

Видићи 1к а 2д из Херцеговине послије ПСР.

Јовичевићи 1к у Семизовцу одавно. М Филиповић пише да су дошли некад из Зете.

Исени 2к, из КиМ 1948.

Обучине 1к, од Трнова 1955.

Девићи 1к а 2д дошли од Иванчића 1960.

Суне 1к од Чевљановића 1958.

Кожљаци 1к из Врапча прије ДСР.

Хасановићи 1д са Косова 1946.

Камберови 1д из КиМ 1951.

Ајрушеви 1д са Косова 1953.

Бубићи 1к 1928 из Сарајева, а поријеклом су из Херцеговине.

Чабаравдићи 1к из Високог 1946.

Вујичићи 1к од Калиновика 1949.

Ћебе 5к а 6д, изгледа да су старинци.

Бајрами 1д и Бешлије 1д дошли послије ДСР из КиМ.

Лисак 1к а 2д, у 19в из околице Високог.

Ахметашевићи 1к, живе у Семизовцу од прије ДСР.

Јанковићи су дошли из Небочаја, послије овог рата.

Цвијетићи од Ужица 1963 (бивши шев жељезничке станице).

Мушановићи, од Фоче послије ДСР.

Мемићи из Грачанице.

Арсеновићи од Шамца послије ДСР.

Југовићи, из Речице.

Пухале, из Сарајева.

Филиповићи, од Вареша.

Видићи из Сарајева.

Филиповићи од Мостара.

Јокићи из Ракове Ноге послије ДСР.

Семизовцу по административној подјели припадају Љубина и Потуровићи.

Љубина се налази поред ријеке Љубине, око пута Семизовац – Средње. Овај заселак је прилично стар. Г1682 спомиње се и неки Никола из Љубине као приложник зејтина за сарајевску православну цркву.

Маунаге 1к са Седражи 1950.

Бошковићи 5к а 6д, старином су из Херцеговине. У 19в су дошли у Љубину.

Ђукановићи 8к су старином из Херцеговине (од Гацка).

Вељићи 1к су род са Вељићима у Семизовцу.

Јањићи 1к су из источне Босне.

Пркићи 1к а 2д дошли из Вареша прије ДСР.

Брочиловићи 1к дошли од Брчког 1955.

Јанковићи 3к дошли раније из Небочаја.

Карићи 1к од Кисељака 1960.

Потуровићи се налазе уз Семизовац, изнад жељезничке станице…

Лукићи 9к, старином су из Херцеговине, а овдје су дошли у 19в.

Михајловићи 2к а 3д, поријеклом су из Херцеговине.

Крајишници 1к населили су се на Прибојској страни из планине.

Стевановићи 7к а 10д, дошли из Љубине. Прије Лукића су дошли овдје.

Јовановићи 4к а 6д дошли су у 19в из Херцеговине. Живјели су једно вријеме под Небочајем. Један им је предак био по занимању ћурчија, па их стога народ зове и Ћурчије.

Шикуљаци 1к из Дивљаче 1956.

Његовановићи 1к из Хотоња 1964.

Лазићи 1к из Љубине послије ДСР.

Шубаре 1к од Горажда 1960.

Бунијевци 1к са Велике Њиве 1962.

Ђурђићи 1к из околине Чевљановића 1960.

Глуговићи 1к од Пала 1956.

Икановићи 1к из Висојевице 1963.

Франкићи 1к из Вијаке (Вареш) 1954.

Лалићи 1к из Кривоглаваца 1954.

Дешмани 1к из Славоније.

Стоканићи 1д и Бојићи 1д дошли од Скендер-Вакуфа 1958.

У Семизовцу је изграђен друштвени дом 1965 у коме, поред биоскопске сале, бифеа и просторија за друштвени рад, станује и 5д: Коблар (са Пала), Шућур (из Вогошће), Јурковићи (од Ливна), Милић (са Сокоца) и Боснић (из Кутине).

П.С. Семизовац је 1991г имао 848с, у томе 427 Муслимана, 265 Срба, 55 Хрвата, 79 Југословена и 22 осталих, а 2013г имао је 833с.

П.С. Љубина – Потуровићи су 1991г имали 405с, у томе 304 Срба, 54 Муслимана, 24 Хрвата, 13 Југословена и 10 осталих, а 2013г имали су 448с.

Semizovac

Bubić (Šefkija) Slobodan, rođen 1926. Srbin, ubijen 1943. u zatvoru, Nepoznato (1602011001)

Kazarić (Muharem) Ibrahim, rođen 1905. Musliman, ubijen 1943. nepoznato, Ilijaš (1571149045)

Lazarević (Milan) Radoslav, rođen 1921. Srbin, poginuo 1941. Kao zarobljeni pripadnik VKJ, Rajlovac (1577063016)

Lazarević (Milan) Zdravko, rođen 1926. Srbin, ubijen od ustaša 1943. u direktnom teroru, Nabožići-rajlov (1577063017)

Lazarević (Pero) Milan, rođen 1892. Srbin, ubijen 1942. u NOBu, Srednje (1577063015)

Tomić (Milutin) Milan, rođen 1913. Srbin, ubijen 1941. u direktnom teroru, T. užice (0124015004)

Utner (Albert) Oto, rođen 1913. Hrvat, ubijen od ustaša 1942. U logoru, Jasenovac (1602011004)

Veljić (Rade) Aleksa, rođen 1909. Srbin, ubijen od ustaša 1943. U logoru, Jasenovac (1602011008)

 

  1. 3. Кривоглавци (Вогошћа)

Ово насеље налази се на лијевој страни ријеке Босне, непосредно пошто напусти Сарајевско поље иза Рељева…

Кривоглавци су старо насеље. Оно се спомиње у сиџилу сарајевског муле за 1565/66г; тада је у селу било муслимана…

Г1929 Кривоглавци и Марије, укључујући и Мале Кривоглавце, бројали су 29к и 38п. Данас Кривоглавци броје 61к са 64д.

Лалићи 15к старином су из Херцеговине. Род су са Лалићима у Речици, Долипољу и Бргулама.

Копривице 13к поријеклом су из Херцеговине. Род су са Копривицама у Црнотини и на Гласинцу.

Јевтићи 3к старином су из Херцеговине.

Кузмани 7к народ их зове и Зенђили. Род су са Кузманима у Јошаници.

Милинковићи 6к некад су се звали Рајићи. М.Филиповић пише да је то огранак Рајића из Врховине.

Шкркаљи 2к дошли су из Храснице прије 80г.

Торбице 1к дошли из Дивљаче послије ДСР.

Шпире 4к старином су из Крајине. Дошли прије 120-150г.

Павловићи 1к из Видотине 1965г.

Савићи 1д из Херцеговине 1965.

Буниовци 1к са Велике Њиве 1965.

Лазићи 1к а 2д, од Бијељине 1963.

Ђурићи 1к од Добоја прије неколико година.

Ћетковићи 2к из Забрђа.

Иванковићи 1к са Висојевице 1962.

Зиројевићи 1к од Невесиња 1960.

Парађине 1д од Мокрог 1965.

Консуловићи 1к из ове околице.

1941 усташе су попалили Кривоглавце и око 70 становника побили. Остаци побијених сахрањени су у 2 заједничке гробнице…

П.С. Кривоглавци су 1991г имали 456с, у томе 362 Срба, 61 Муслимана, 17 Југословена, 9 Хрвата и 7 осталих, а у 2013г имали су 660с.

Krivoglavci

  1. Četković (Milan) Dositeja, rođena 1885. Srpkinja, ubijena od ustaša 1941. u direktnom teroru, Krivoglavci (1602007002)
  2. Jeftić (Maksim) Drago, rođen 1906. Srbin, ubijen od ustaša 1941. U direktnom teroru, Krivoglavci (1602013017)
  3. Konzulović (Milan) Desa, rođena 1918. Srpkinja, ubijena od ustaša 1941. u direktnom teroru, Krivoglavci (1602013014)
  4. Konzulović (Stevan) Vojno, rođen 1884. Srbin, ubijen od ustaša 1941. u direktnom teroru, Krivoglavci (1602013012)
  5. Konzulović (Vojn) Milan, rođen 1907. Srbin, ubijen od ustaša 1941. u direktnom teroru, Krivoglavci (1602013013)
  6. Koprivica (Aleksa) Mile, rođen 1925. Srbin, ubijen od ustaša 1942. U direktnom teroru, Krivoglavci (1602013025)
  7. Koprivica (Jovo) Joka, rođena 1918. Srpkinja, ubijena od ustaša 1941. u direktnom teroru, Krivoglavci (1602013015)
  8. Koprivica (Stevo) Relja, rođen 1927. Srbin, ubijen od ustaša 1941. U masovnom pokolju, Krivoglavci (1602013016)
  9. Lalić (Simo) Miladin, rođen 1927. Srbin, ubijen od ustaša 1941. U masovnom pokolju, Krivoglavci (1602013001)
  10. Lalić (Simo) Veljko, rođen 1920. Srbin, ubijen od ustaša 1942. U direktnom teroru, Krivoglavci (1602013002)
  11. Milinković (Đorđe) Aleksa, rođen 1890. Srbin, ubijen od ustaša 1941. u direktnom teroru, Krivoglavci (1602013022)
  12. Milinković (Jovo) Radojka, rođena 1919. Srpkinja, poginula 1944. prilikom borbi ili bombardovanja, Semilovac (0891138020)
  13. Milinković (Jovo) Savka, rođena 1888. Srpkinja, ubijena od ustaša 1941. u direktnom teroru, Krivoglavci (1602013005)
  14. Milinković (Jovo) Savo, rođen 1887. Srbin, ubijen od ustaša 1941.  U direktnom teroru, Krivoglavci (1602013004)
  15. Milinković (Jovo) Vaso, rođen 1918. Srbin, ubijen od ustaša 1941. kod kuće, Krivoglavci (0891138021)
  16. Milinković (Kojo) Zagorka, rođena 1925. Srpkinja, ubijena od ustaša 1941. u direktnom teroru, Krivoglavci (1602013009)
  17. Milinković (Maksa) Stana, rođena 1907. Srpkinja, ubijena od ustaša 1941. u direktnom teroru, Krivoglavci (1602013007)
  18. Milinković (Maksa) Stoja, rođena 1891. Srpkinja, ubijena od ustaša 1941. u direktnom teroru, Krivoglavci (1602013019)
  19. Milinković (Marinko) Neđo, rođen 1939. Srbin, ubijen od ustaša 1941. u masovnom pokolju, Krivoglavci (1602013021)
  20. Milinković (Mile) Dragutin, rođen 1885. Srbin, ubijen od ustaša 1941. u direktnom teroru, Krivoglavci (1602013018)
  21. Milinković (Nikola) Boro, rođen 1928. Srbin, ubijen od ustaša 1941. u masovnom pokolju, Krivoglavci (1602013011)
  22. Milinković (Nikola) Todor, rođen 1925. Srbin, ubijen od ustaša 1941. u direktnom teroru, Krivoglavci (1602013008)
  23. Milinković (Nikola) Vlado, rođen 1927. Srbin, ubijen od ustaša 1941. u masovnom pokolju, Krivoglavci (1602013010)
  24. Milinković (Sava) Nikola, rođen 1903. Srbin, ubijen od ustaša 1941. u direktnom teroru, Krivoglavci (1602013006)
  25. Milinković (Vukan) Desa, rođena 1914. Srpkinja, ubijena od ustaša 1941. u direktnom teroru, Krivoglavci (1602013020)
  26. Milinković (Vukan) Vaso, rođen 1919. Srbin, ubijen od ustaša 1941. u direktnom teroru, Krivoglavci (1602013003)
  27. Špirić (Aleksa) Kojo, rođen 1906. Srbin, ubijen od ustaša 1941. U direktnom teroru, Krivoglavci (1602011005)
  28. Špirić (Jovo) Mira, rođena 1932. Srpkinja, ubijena od ustaša 1941. U masovnom pokolju, Krivoglavci (1549103004)
  29. Špirić (Jovo) Nada, rođena 1930. Srpkinja, ubijena od ustaša 1941. u direktnom teroru, Semizovac (1549103005)
  30. Špirić (Maksim) Rosa, rođena 9999. Srpkinja, ubijena 1941. U direktnom teroru, Semizovac (1549103006)
  31. Špirić (Pero) Vasilija, rođena 1907. Srpkinja, ubijena od ustaša 1941. u direktnom teroru, Krivoglavci (1602013023)
  32. Špirić (Petar) Jovo, rođen 9999. Srbin, ubijen 1941. u direktnom teroru, Vogošća (1549103007)
  33. Špirić (Savo) Nedeljka, rođena 1941. Srpkinja, ubijena od ustaša 1941. u masovnom pokolju, Krivoglavci (1602013024)

 

10. Свраке (Вогошћа)

Свраке су заједнички назив за више малих заселака или више мањих група кућа које се налазе на лијевој страни ријеке Босне, а то су: Свраке, Жгујевац, Михољићи, Вуковићи, Плочник, Равни, Грађа, Гајине, Побрежа и Ново Насеље…

Од бивших чардака једино још постоје: Бајталов, у коме станује Хаџић, Скендеров у који долазе власници преко љета из Сарајева и 2 Комашинова, у које долазе из Сарајева преко љета. Нових љетњиковаца има 7: Мулахасановићев, Незирхоџића, Тефтедерин, Хаџибајрића, Кривошијин, Шеханов и Тајибов, сви из Сарајева.

Прича се да су у Свракам раније живјели православни, па су изумрли уз кугу и онда дошли муслимани. Данас у Срвакама живе и Срби и Муслимани.  У Свракама је 1929 било 11 мусл и 7 прав к, поред неколико чардака сарајевских ага…

Тире 1к, крајем 19в из Вранића.

Риђановићи 1к су поријеклом из Вранића.

Нешићи 3к раније су дошли како кметови.

Ћетковићи 7к а 8д, раније су дошли из Забрђа. Има их у Кривоглавцима.

Црногорци 2к старином су из ЦГ.

Капикули 2к род су са Капикулима у Небочају. Дошли у 19в.

Антићи 1к, звали су се некад Стјепићи, Јанковићи и Милинковићи. У 19в доселили су се из планине.

Ђукићи 1к из Подлугова послије ПСР, а пореклом из Херцеговине.

Беровићи 6к дошли раније из Малешића, а пореклом из ЦГ.

Фејзовићи 6к, живе у Свракама врло дуго.

Ехлићи 1к доселили из Кнежине почетком 20в.

Хајре 1к доселили из Биоче пред ПСР.

Пикњачи 2к из Јошанице прије ПСР.

Хиде 1к из Вратнице (Високо).

Кишићи 1к, раније из околине Сарајева.

Хаџићи 1к из Дубоковића 1939.

Дурмићи 4к из Биоче пред ДСР.

Селмовићи 1к из Биоче пред ДСР.

Шехићи 1к и Жиге 1к из Биоче пред ДСР.

Дураковићи 1к из Крајине послије ДСР.

Абази 1к од Средњег послије овог рата на имање Авдаге Фишековића.

Ћебе 2к из Семизовца 1927.

Милавица 1к и 2д, од Каљине 1957.

Ибишевићи 1к а 2д из Иванчића 1962.

Салкићи 1к а 2д, од Дервенте 1958.

Поповићи 1к од Приједора 1961.

Прутине 1к а 2д, од Горажда 1961.

Драгаљи 1к од Горажда, 1962.

Хаџићи 1к од Устиколине 1956.

Душанићи 1к са КиМ 1964.

Арнаутовићи 1к из Кривоглаваца 1962.

Грујићи 1к од Средњег 1958.

Лугавије 1к од Иванчића 1965.

Прибиње 1к и Кошарићи 1к из Херцеговине 1947.

Дервишевићи 2к и Хасановићи 1к дошли из Средњег 1961,

Абаџије 1к из Каменице 1962.

Косовци 1к из Кралупа 1962.

Мандре 2к, из Судића 1962.

Пајкићи 1к из Малешића 1960.

Лисаци 1к из Љешева прије око 60г.

Халачи 2к а 3д, из Тиховића послије ДСР.

Бешлије 1к из Корита 1945.

Спахићи 2к од Иванчића 1961.

Барјактаревићи 3к из Врутака (Бакићи) 1962.

Хоџићи 3к из Врутака 1961.

Зехеровићи 1к из Конџила (Радовље) 1956.

Какуће 1к из Кралупа 1958.

Алићи 3к из Корита 1956.

Куле 1к из Судића 1962.

Бајрамовићи 2к а 3д од Чевљановића 1963.

Шабићи 2к из Кнежине 1954.

Шехићи 1к из Тиховића 1959.

Пустахије 2к а 4д, од Олова 1961

Керле 5к од Каљине 1960.

Оглечевци 1к од Вишеграда 1951.

Гљивице 1к од Олова 1963.

Мумали 3к а 5д из Речице 1952.

Вулиновићи 1к од Олова 1962.

Чеховићи 1к од Вишеграда 1960.

Делићи 1к из Села 1958.

Халиловићи 1к са Горе 1956.

Хрњићи 1к из Кралупа 1961.

Шишићи 1к од Кисељака 1961.

Зековићи 1к из КиМ 1945.

Шљиве 1к од Средњег 1946.

Еље 1к од Олова 1960.

Дурмићи 3к из Иванчића 1962.

Мурачевићи 1к из Зенице 1965.

П.С. Свраке су 1991г имале 1.245с, у томе 1.036 Муслимана, 170 Срба, 2 Хрвата, 21 Југословена и 16 осталих, а 2013г имале су 1.243с.

Švrake

Antić (Đorđe) Milada, rođen 1919. Srbin, ubijen 1943. u direktnom teroru, Švrake (1602015005)

Antić (Milan) Miladin, rođen 1943. Srbin, poginuo 1944. nepoznato, Semizovac (1602015009)

Antić (Milan) Rosa, rođena 1939. Srpkinja, ubijena od ustaša 1941 u masovnom pokolju, Krivoglavci (1602001015)

Antić (Milan) Stevan, rođen 1940. Srbin, ubijen od ustaša 1941. U masovnom pokolju, Krivoglavci (1602015008)

Antić (Stevan) Đorđo, rođen 1880. Srbin, ubijen od ustaša 1941. U direktnom teroru, Krivoglavci (1602015004)

Antić (Vukan) Radojka, rođena 1922. Srpkinja, poginula 1944. prilikom borbi ili bombardovanja, Semizovac (1602015006)

Berović (Jovo) Borka, rođena 1937. Srpkinja, ubijena od ustaša 1941. u direktnom teroru, Semizovac (1602011011)

Berović (Jovo) Miroslav, rođen 1939. Srbin, ubijen od ustaša 1941. nepoznato, Semizovac (1602011012)

Berović (Lazar) Zorka, rođena 1909. Srpkinja, ubijena 1941. U direktnom teroru, Semizovac (1602011010)

Berović (Maksim) Jovo, rođen 1908. Srbin, ubijen 1944. u direktnom teroru, Sokolac (1602011009)

Berović (Maksim) Risto, rođen 1900. Srbin, ubijen 1941. U direktnom teroru, Semizovci (1602015011)

Crnogorac (Danilo) Marica, rođena 1930. Srpkinja, ubijena od ustaša 1941. u masovnom pokolju, Krivoglavci (1602015003)

Đukić (Jovo) Cvjetko, rođen 1929. Srbin, ubijen od ustaša 1941. U masovnom pokolju, Krivoglavci (1602015010)

Miladinović (Lazo) Rosa, rođena 1908. Srpkinja, ubijena 1942. U direktnom teroru, Svrake semizova (1550117005)

Vidić (Jovo) Milan, rođen 1904. Srbin, poginuo 1944. u NOBu, Bijeljina (1602015001)

 

11. Небочај (Вогошћа)

Насеље се налази дијелом у равни (Небочај поље), на десној страни ријеке Босне, а већим дијелом високо изнад поља, у страни испод Небочајског брда или Крша…

У Небочају живе Срби и Муслимани. 1929 у Небочају (без Врањка) било је 28к са 29п.

Петрићевићи 3к доселилили су 1959 из Малешића.

Ђукићи 1к дошли послије ПСР из Малешића.

Гајевићи 2к, некад дошли из Сарајева.

Крунићи 2к око 1920 из источне Босне.

Мирићи 2к из Малешића око 1880г.

Максимовићи 2к су из Херцеговине.

Петровићи 6к, у 19в из Мракова. М.Филиповић пише да су Петровићи истог поријекла као и Николићи на Крчу и у Маркову.

Лонце 2к, 4д, старином су из ЦГ.

Лукићи 6к род су са оним Лукићима у Потуровићима.

Капикули 5к дошли давно с Карауле.

Јанковићи 5к, одавно живе у Небочају. Изгледа да су старином из Крајине.

Хусејиновићи 1к од Средњег 1956.

Рамићи 3к од Олова 1954.

Росуљаши 2к из Мисоче 1963.

Мотике 2к из Кривајевића 1961.

Бродници 1к око 1927 из Словеније.

Буачи 2к живе у Небочају одавно. Не знају порекло.

Мацановићи 2к а 4д, из Кадарића 1939.

Лазаревићи 3к из околице Олова 1956.

Шејићи 1к од Олова 1962.

Врањеши 1к из Лике 1948.

Крке 1к у Небочају прије ПСР.

Јухићи 1к прије ДСР.

Дилберовићи 1к од Олова 1951.

Рајићи 1к из Врховине 1951.

Икановићи 1к из Висојевице 1951.

Ђоге 1к од Олова 1960.

Продановићи 1к из Раздјела 1953.

Кубатлије 1к из Високог 1950.

Спахићи 2к, од Средњег 1955.

Зекићи 1к прије неколико година из Карауле (код Округлице).

Бајићи 1к из Соврла прије 50-ак година.

Живковићи 1к, 1960 од Модриће.

Савићи 2к, дошли из Малешића послије ДСР.

Маунаге 1к са Содражи 1953.

Бектићи 1к а 2д, поријеклом су Цигани. Ово је једина циганска кућа у Врањку.

Милићи 1к из Ћетојевића 1960.

Кошарци 1к са Кошара 1961.

Чолаковићи 3к из околице Олова 1963.

Драгичевићи 1к са Велике Њиве 1954.

Гаврићи 1к од Округлице 1955.

П.С. Небочај је 1991г имао 465с, у томе 356 Срба, 94 Муслимана, 13 Југословена и 2 осталих, а у 2013г имао је 447с.

Nebočaj

  1. Bajić (Gavro) Mićo, rođen 1897. Srbin, ubijen 1941. u direktnom teroru, Ilijaš (1602025027)
  2. Lanco (Kosta) Risto, rođen 1920. Srbin, ubijen od Nemaca 1943. kao zarobljeni pripadnik VKJ, Nemački logor (1602014006)
  3. Lanco (Nn) Kosta, rođen 1887. Srbin, ubijen od ustaša 1945. U logoru, Jasenovac (1602014005)
  4. Lazić (Rista) Jovo, rođen 1912. Srbin, ubijen 1944. kod kuće, Nebočaj (1602014002)
  5. Lazić (Rista) Milutin, rođen 1924. Srbin, poginuo 1942. u NOBu, I Proleterska (1602014001)
  6. Lukić (Jovan) Rasko, rođen 1896. Srbin, ubijen od ustaša 1941. U logoru, Jasenovac (1602014007)
  7. Lukić (Luka) Bogdan, rođen 1920. Srbin, ubijen od ustaša 1943. U logoru, Jasenovac (1602014003)
  8. Petričević (Ljuboje) Dušan, rođen 1908. Srbin, ubijen 1941. U direktnom teroru, Malešići (1602014004)

 

12. Кремеш (Вогошћа)

Ово насеље према административној подјели обухвата више заселака или боље речено више скупина кућа: Кремеш, Долове, Гареж, Соколић, Сријетежа, Грабљиву Њиву, Црни Врх и Дубово.

Кремеш:

Дамјановићи 6к а 8д су поријеклом од Чемерна (ЦГ). Народ их зове Дамњановићи.

Слагали 2к раније су живјели у Јошаници, а старином су из ЦГ. Прича се да је један човјек од тих Слагала на моби на кошевини добио надимак Слагало. Кад су га послије ручка питали да ли се најео пите одговорио је: „Баш сам се наслагао“ и од тада оста тај човјек Слагало. Прије тога звали су се Ђурићи.

Тамбури 1к из Семизовца прије ДСР.

Бошковићи 1к дошли прије ДСР из Љубине.

Долови: су испод Кремеша, око поменутог сеоског пута Вогошћа – Кремеш. У Доловима живе Срби и Муслимани:

Братићи 2к, живјели су раније у Доброшу, а старином су од Јајца. Прије него што су дошли у Долове живјели су извјесно вријеме у Доњој Јошаници, ондје гдје је Вољевица имао своју кућу, па су и његов млин изнајмили.

Миловановићи 1к дошли са Убара 1957.

Пикњачи 3к доселили из Јошанице. Народ их зове и Питњацима, а поријеклом су из околине.

Гареж се налази испод Великог дола, на лијевој страни ријеке Љубине…

Алићи 7к род су са Алићима на Гори.

Требињци 4к су поријеклом из Солаковића, а некад су дошли од Требиња, па се по томе и зову Требињци.

Хајвазии 1к из КиМ послије ДСР.

Стоморњаци су изумрли.

Соколић се налази у осојној страни испод Вјетрене главе…

Алићи 4к дошли су некад раније из Гарежа.

Тадићи 1к из Луке (Висојевица) 1955.

Керле 1к из Каљина 1964.

Сантрач и Шундули су изумрли.

Сријетежа се налази у присојној страни испод Вјетрене главе. У овом засеоку су 4 српске куће и то око пута.

Савићи 3к старином су из ЦГ.

Вуковићи 1к из Стублине 1960.

Грабљива Њива је заселак на десној страни ријеке Јошанице, а испод Сријетежа… Овдје живе Срби.

Терзићи 2к, са Убара 1957.

Кокоње 1к а 2д, из Крајине.

Божићи 2к из ЦГ. Прича се: кад су дошли у Орашац подигли су хан на мјесту гдје је раније искрчено.

Миловановићи 1к, са Убара послије ДСР.

Вуковићи 2к а 3д са Јасиковице послије ДСР.

Црни Врх се налази у присојној страни изнад Црновршког потока а испод Матијине равни. Налази се извор у близини кућа. Овдје се налазе 3к Вуковића, који су дошли у Црни Врх прије 100-ак година. Старином су из Црне Горе.

Дубово се налази у осоју истоименог брда, на лијевој страни ријеке Љубине, а поред остатака старог калдрмисаног пута који је повезивао Сарајево и Олово. На Дубовом се налазе 2к, Терзића 1к и Миловановића 1к који су дошли са Убара послије ДСР.

П.С. Кремеш је 1991г имао 181с, у томе 116 Срба, 59 Муслимана и 6 осталих, а у 2013г имао је 116с.

Гареш је 1991г имао 76с, све Муслимана, а у 2013г имао је 22с.

 

13. Тиховићи (Вогошћа)

У овом насељу живе Муслимани, а налази се СЗ од предузећа „Тито“, односно испод Тиховићког брда и Града…

Г1929 ово насеље бројало је 26к, а 1956 34к са 36д.

Кожљаци 14к доселили су давно из Кожљег, па се по томе и зову Кожљаци (једни су се звали и Муратовићи.

Халачи 10к а 12д, из Бегових Њива.

Кахримани 5к дошли су у 19в, не знају поријекло.

Аземовићи 1к, из Дубоковића 1939.

Хаџићи 1к, Шехићи 1к и Хрусте 1к, дошли из Врапча.

Требињци 1к са Корита прије ПСР.

П.С. Тиховићи су 1991г имали 368с, у томе 367 Муслимана и 1 осталог, а 2013г имали су 340с.

Halač (Bego) Alija, rođen 1937. Musliman, poginuo 1942. nepoznato, Kobilja glava (1602002002)

Kožljak (Ahmed) Hasan, rođen 1897. Musliman, ubijen 1942. U direktnom teroru, Donja jašanica (1602002001)

 

14. Будишићи (Вогошћа)

Ово насеље се налази на десној страни ријеке Вогошће, а сјеверније од предузећа „Тито“. У њему живе Срби. Прилично је старо…

Сјеверније од Будишића је мјесто Паклина. Она припада Будишићима. 1929 у Будишићима је било 5к, убрајајући ту и Паклину, а данас има 8к са 10д. Послије ДСР из Будишића је одселило 10п Његовановића: 2 у Рајловац, 1 у Кошево, 1 у Хотоњ, 1 на Пољине, 2 у Благовац и 3 у Вогошћу.

Његовановићи 2к а 4д и Јовковићи 2к поријеклом су из ЦГ. Прво су се населили Његовановићи и по неком претку Његи прозвали се Његовановићи. Јовковићи су род са Јовковићима у Врапчу.

Бјелоши 2к из Херцеговине.

Кошарци 1к са Висојевице 1932.

П.С. Будишићи су 1991г имали 11 становника, Срба, а у 2013г нису имали становника.

Budišići

Alić (Osman) Sulejman, rođen 1927. Musliman, ubijen 1943. nepoznato, Nepoznato (5012s00042)

Njegovanović (Luka) Pero, rođen 1876. Srbin, ubijen 1941. U zatvoru, Nepoznato (1602003003)

Njegovanović (Miloš) Obren, rođen 1927. Srbin, poginuo 1945. prilikom borbi ili bombardovanja, Vogošća (1602003001)

Njegovanović (Rade) Milinka, rođen 1926. Srbin, ubijen 1943. prilikom borbi ili bombardovanja, Vogošća (1602003002)

Rabović (Adem) Halil, rođen 1884. Musliman, ubijen 1941. nepoznato, Nepoznato (5012s00041)

Ramić (Mujo) Osman, rođen 1882. Musliman, ubijen 1941. nepoznato, Nepoznato (5012s00040)

Ramić (Osman) Hadžan, rođen 1906. ostalo, ubijen 1941. nepoznato, Nepoznato (5012s00038)

Ramić (Osman) Rahima, rođena 1883. Muslimanka, ubijena 1941. nepoznato, Nepoznato (5012s00039)

 

15. Врапче (Вогошћа)

Насеље Врапче налази се високо у страни испод Мотке, на десној страни ријеке Вогошће. Заправо, ово је назив за неколико мањих скупина кућа у којима живе Муслимани и Срби…

Г 1929 било је у Врапчу 7 мусл и 6 прав кућа. Данас има 18к са 20д.

Јовковићи 10к а 11д. Род су са оним Јовковићима у Будишићима.

Халиловићи 1к а 2д, не знају поријекло. М Филиповић пише да су из Загорја.

Кожљаци 3к дошли из Дубоковића 1939 кад им је откупљена земља за изградњу војне фабрике.

Перићи 4к старином су из Херцеговине. Некад су се звали Ђурићи. Данас Перићи живе у Поткрајчићима, а некад их је било и испод Будишића. Г1939, кад је била експропријација земље за поменуту војну фабрику ти Перићи испод Будишића раселили су се: 2п отишле су уКошево, а 3 су се помакле ближе Врашчу.

Рамићи, Алићи и Латифовићи су се иселили или изумрли.

П.С. Врапче је 1991г имало 59с, у томе 36 Срба и 23 Муслимана, а у 2013г није имало становника.

Vrapče

Božić (Luka) Sretko, rođen 1923. Srbin, poginuo 1943. u NOBu, Sutjeska-tjent. (1602010003)

Jovković (Ljubo) Rajko, rođen 1919. Srbin, ubijen 1941. u NOBu, Ilijaš (1602004003)

Jovković (Sava) Vaso, rođen 1919. Srbin, ubijen 1942. nepoznato, Olovo (1602004001)

Jovković (Vaso) Rosa, rođena 1901. Srpkinja, ubijena 1941. nepoznato, Skakavac (1602004002)

 

16. Перца (Вогошћа)

Ово мало и раштркано насеље налази се с обје стране горњег тока ријеке Вогошће. Куће се налазе на Убарама, Клакишама и Перцима…

Ово насеље има 16к у којима живе Срби.

Клакише. Терзићи 6к, поријеклом су из ЦГ.

Убаре. Миловановићи 5к, живе врло дуго на Убарама, не знају поријекло.

Перца. Вуковићи 1к дошли из ове околине. – Терзићи 4к су са Клакиша дошли раније.

П.С. Перца су 1991г имала 8с, све Срба, а у 2013г нису имала ниједног становника.

Perca

Terzić (Miloš) Mirko, rođen 1924. Srbin, poginuo 1943. u NOBu, Sutjeska (1602025017)

Terzić (Rista) Cvijan, rođen 1876. Srbin, ubijen 1941. u direktnom teroru, Vogošća (1602005002)

Terzić (Tadija) Krsto, rođen 1904. Srbin, ubijen 1945. u direktnom teroru, Perca (1602005001)

 

17. Гора (Вогошћа)

Ово насеље чине више мањих заселака, различитих по положају и привредним приликама, као и по саставу ст. Углавном налази се испод Набожића. Ти засеоци су: Дивљача, Крч, Седраж, Градача и Гора.

Дивљача се налази испод Градине, у једном долу, између брда Врањка и Дивљаче. Овдје живе Срби у 2к. – Торбица 1к су дошли из Херцеговине у 19в. – Шикуљци 1к а 2д дошли су из Шикуља у планини. – Палангетићи 1д дошли су од Олова 1956.

Седраж се налази у страни између потока Плавуљаче и Бјелаве, а испод Градине. Г1929 овдје се налазило 6к, а данас (1965) има 7к у којима жив 11д. На Седражи живе Срби.

Маунаге 5к а 8д, некад су дошли из Тилаве, а старином су из Херцеговине.

Баковићи 1к од Високог прије ДСР.

Перићи из Бокшића 1959.

Трифковићи 1д из Нишића 1964.

Г1929 на Крчу су се налазиле 2 прав и 4 мусл куће, а данас има 19к са 23д.

Николићи 4к а 8д старином су од Колашина. Дошли су на Крч у доба турске управе. Прича се да је Крч добио име по некаквом Крчи, а то су данашњи Николићи. И данас Крча има у близини Олова.

Паче 8к живе овдје врло дуго, а старином су из Хаџића.

Невесињци 1к, од Средњег прије ДСР.

Чутуре 2к из Мракова 1932.

Спахићи 1к од Рогатице око 1937.

Медићи 1к од Средњег 1959.

Млинарићи 1к прије ДСР из Стона.

Осме 1к од Иванчића 1963.

У Градачи живе Хрвати.

Перићи 5к из Љетовика. Род су им Перићи у Бокшићима. Бабићи 2к живели дуго у Градачи.

Пранићи 1к од Травника пред ДСР.

Блажевићи 1к из Каменице 1943.

Матићи 1к живе у Градачи од ПСР. Дошли из Тисовика. Има их у Вишњици.

Мирчићи 1к су пред ПСР из Орача.

Кајићи 1к са Горе пред ДСР.

Гора се налази у присојним странама под Небожићем. У Гори се налази неколико старих стећака. Г1929 овдје је било 7 мусл и 1 кат кућа, а данас их има 21 у којима живи 26д.

Алићи 9к а 12д поријеклом су из Гацка.

Кајићи 4к а 5д дошли из Солаковића у 19в.

Хајре 6к живе дуго у Гори. Дошли су из ове околине.

Чутуре 1к а 2д, дошли из Мракова 1932.

Фетићи 1к од Вареша пред ДСР.

П.С. Гора је 1991г имала 478с, у томе 293 Муслимана, 97 Хрвата, 78 Срба, 9 Југословена и 1 осталих, а у 2013г имала је 282с.

Gora

Krečar (Jozo) Ilija, rođen 1907. Hrvat, poginuo 1945. u NOBu, Karlovac (1602006003)

Maunaga (Milan) Ljubo, rođen 1906. Srbin, ubijen 1941. U direktnom teroru, Ilijaš (1602007003)

Nikolić (Maksa) Panto, rođen 1923. Srbin, poginuo 1942. u NOBu, Vučja luka (1602007004)

Nikolić (Neđa) Tošo, rođen 1922. Srbin, ubijen od ustaša 1945. U logoru, Jasenovac (1602007005)

 

18. Каменица (Вогошћа)

Каменица је прилично раштркано насеље на десној страни ријеке Љубине према Набожићу. Оно се састоји од више заселака, који су по свом положају и саставу ст различити. Ти засеоци су: Љетовик, Каменица, Поријеч (Порјеч), Криваче, Дучевци, Селишће и Црњовац.

Љетовик се налази у присојној страни истоимене косе испод Набожића. Ту живе: Абаџије (7к а 8д) старином су из Сарајева. – Николићи 2к род су са Николићима на Крчу. – Латифовићи 1к дошли из Горе прије око 50г. – Илићи 3к, изгледа дошли су из Видотине, а некад се звали Јозићи. – Милановићи 1к из Сарајевског Поља. – Блажевићи 1к а 2д некад дошли из ове околине. – Делићи 1к, 1955 из Средњег.

Каменица се налази у страни испод Стијене, између Ждријела и Дучевца у којој живе Хрвати. Јозићи 9к а 10д дошли из Вијаке. – Петровићи 2к поријеклом из СП. – Мијатовићи 1к из ове околине. – Ивићи 1к из Насића (Бреза) 1960.

Дучевци се састоје од 3к у којима живе Хрвати. Барићи 2к доселили из Насића (Бреза) прије око 60г. – Илићи 1к из околине Сарајева.

Криваче су у страни испод пута за Каменицу. Овдје живе Хрвати. Кнежевићи 4к а 7д старином су из Далмације. – Бартуле 1к из ове околине. – Барићи 1к из Солаковића 1962.

Поријеч (Порјеч) се налази у страни под Гором, а поред ријеке. Ту живе Хрвати.

Роковићи 4к старином су од Шибеника. – Јозићи 1к дошли из Вијаке. – Матићи 1к а 2д дошли у 19в из околине Вареша. – Лукићи 1к прије око 70г из околине Јајца. – Кнежевићи 1к из Кривача 1950. – Зечевићи – Тиквине су изумрли и изгинули 1942.

Селишће (Селиште) је у страни испод Гајева, а изнад Љетовика. Ту су 4к Хрвата и Муслимана.

Бартуле 1к су из ове околине.

Кахримани 1к доселили из ове околине. Живе овдје од почетка 20в.

Хајре 1к из Горе 1955.

Илићи 1к из Дучевца 1950.

Црњовац (Црниовац) је заселак у коме се налази 6к Хрвата.

Блажевићи 1к, народ их је звао Угарци.

Бартуле 2к а 3д, старином Бартуловићи из Кожљег.

Пранићи 1к су из ове околице.

Зечевићи 1к доселили се са Тарчин Дола 1961.

Барићи 1к дошли из Солаковића 1958.

Старчевина се налази испод Љетовика. Ту су 4к Хрвата. Билићи 2к а 3д су дошли из Бокшића. – Блажевићи 1к из Љетовика на дједовину прије око 39г. – Барићи 1к из Дучевца 1963. – Пранићи су изумрли.

П.С. Каменица је 1991г имала 410с, у томе 241 Хрвата, 103 Муслимана, 54 Југословена, 7 осталих и 5 Срба, а 2013г имала је 100с.

Kamenica

Bartula (Ante) Stjepan, rođen 1906. Hrvat, ubijen 1944. u direktnom teroru, Nepoznato (1576054005)

Bartula (Ivo) Mato, rođen 1930. Hrvat, ubijen od Nemaca 1941. nepoznato, Srednje, ilijaš (1602006007)

Bartula (Marijan) Ivo, rođen 1898. Hrvat, nestao od Nemaca 1941. nepoznato, Srednje (1602006006)

Jozić (Ante) Marijan, rođen 1914. Hrvat, nestao 1941. nepoznato, Vogošća (1602006005)

Krečar (Jozo) Stjepan, rođen 1917. Hrvat, poginuo 1945. u NOBu, Karlovac (1602006004)

Nikolić (Lazar) Veljko, rođen 1926. Srbin, poginuo 1945. u NOBu, H. kostajnica (1602006008)

Nikolić (Milan) Janko, rođen 1920. Srbin, ubijen 1945. u zatvoru, Sarajevo (1602007001)

Zečević (Ilija) Ivo, rođen 1890. Hrvat, ubijen 1942. u direktnom teroru, Vogošća (1602006001)

Zečević (Jure) Kata, rođena 1895. Hrvatica, ubijena 1942. U direktnom teroru, Vogošća (1602006002)

 

 

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>