Home » 0 Dragovan Milićević, BJR poređenja, BJR spoljna trgovina » KOMPARATIVNA ANALIZA IZVOZA ZEMALJA BIVŠIH YU REPUBLIKA

KOMPARATIVNA ANALIZA IZVOZA ZEMALJA BIVŠIH YU REPUBLIKA

Cilj ove analize je pre svega izvodjenje zaključaka o osnovnim tendencijama u izvozu navednih zemalja, kao i stepen otvorenosti nacionalnih ekonomija prema svetu. Takodje zemlje bivše SFRJ su u ekonomskom pogledu bitno različite. Slovenija je već nekoliko godina punopravan član EU, Hrvatska se sprema da to postane već iduće godine, ostale tri zemlje su u značajnom zaostaku za evrointegracijama, ali, pokazaće se iz analize spoljnotrgovinske razmene i u dubokom zaostatku u reformisanju privrede i  učšeća tehnološki naprednih proizvoda u izvozu.  Stepen tehnološke opreljenosti se najbolje vidi prema učešću poizvoda viših faza prerade u izvozu zemlje. Počećemo sa analizom Slovenije.

 

 

Privreda Slovenije je visoko izvozno orijentisana. Najbolji pokazatelj izvozne orijentacije je učešće izvoza u GDP. Ukupna izvoz Slovenije se kretao u proseku oko 27 milijardi dolara samo proizvoda (bez usluga), u 2011 koju posmatramo kao referentnu godinu izvoz je bio preko 28 milijardi dolara. Obziom na broj stanovnika od nešto više od 2 miliona, izvoz po stanovniku je bio preko 14 hiljada dolara. Slovenački GDP po PPP vrednosti je u 2011 bio 58,560 milijardi, odnosno učešće izvoza je bilo 48,27%, odnosno gotovo polovina  GDP Slovenije je dolazio samo od izvoza što pokazuje izrazitu otvorenost privrede Slovenije prema izvozu, što je razumljiva orijentacija  obzirom na malo domaće tržište od svega 2 miliona stanovnika. Slovenija ima izrazito veliko učešće tehnološki složenih proizvoda u izvozu. Nosioci su automobili, lekovi, delovi za automobile, električna energija i naftna ulja. Stepen koncentracije izvoza je veliki jer 30 tarifnih stavova  nose preko 50% izvoza (od ukupno 1215 koliko ima proizvoda svrstanih u tarifne stavove-četvorocfrene carinske oznake). Interesanto je da u 30 glavnih tarifinih stavova u Sloveniji praktične nema prehrmabene industrije niti industrije pića i sl. Slovenija beleži značajan rast sofisticiranih proizvoda u izvozu u 2011 u odnosu na 2007 i to pre svega lekova, električne energije (vrlo tehnološki složenog proizvoda), zatim elektrotehničkih proizvoda, dok pada učešće tehnološki jednostavnijih proizvoda (alumijumskih delova, slavina i sl). Slovenija je u poslednjih pet godina imala značajan tehnološki napredak gledano prema strukturi izvoza viših tehnoloških faza.

 

Hrvatska

Hrvatska za razliku od Slovenije ima veoma nizak koeficjent otvorenosti svoje ekonomije prema svetu mereno ucescem izvoza u GDP. Kod Hrvatske ovaj koeficijent je samo 0,15 ili 15% GDP Hrvatska ostvaruje izvoznim aktivnostima. Hrvatska je tehnološki inferiornija zemlja od Slovenije. Glavni izvozni proizvodi Hrvatske su: Naftna ulja, brodovi, lekovi, elektični pretvarači, naftni gasovi i sl. Hrvatska medjutim u glavnim izvoznim proizvodima ima drvo, djubriva, otpaci i ostaci od gvoždja i čelika i sl. Od tehnološki intezivnih proizvoda Hrvatska u prvoj grupi ima samo lekove i naftna ulja. Svi ostali proizvodi su niže faze prerade (radno i sirovinski intezvini) dok otpaci i ostaci od gvoždja su značajan izvozni proizvod. U Hrvatkskom izvozu raste učešće brodova i plovila, dok pada učešće proizvoda prehrmabene industrije (šećer).  U Hrvatskom izvozu značajno raste koncentracija izvoza jer 30 grupa proizvoda ima 53% učešća u ukupnom izvozu (od 1215 grupa proizvoda)

 

 

BiH

Privreda BiH je izvozno potpuno indiferentna. Mada se mora priznati da ima rastuću tendenciju od 2007 godine vrednost izvoza je porsla za oko 40%. Ukupna GDP Bosne i Hercegovine je 31,7 milijardi dolara po PPP vrednosti, učešće izvoza z GDP je u 2011 bio 18,3% što je više nego Hrvatske (bez usluga naravno, gde je Hrvatska zbog turizma apsolutni lider od svih bivših YU republika). U strukturi izvoza BIH domantano mesto imaju sirovinsko intezivni,radno intezivni i kapitalno intezivni proizvodi. Tehnološki jedino izvoz naftnih ulja je u zoni visoke tehnologije, svi ostali proizvodi su u zonama niskih tehnoloških nivoa. (drvorerada,  proizvodnja obuće i sl.) primetna je takodje i visoka koncetnracija izvoza i u posmatranom periodu je značajno povećana, tako da 30 grupa proizvoda ima 61% ukupnog izvoza.

 

BiH je tehnološki inferiorna izvozna privreda jer se u pet posmatranih godina nije i izvozu pojavila ni jedna  nova tehnološki opremljena grana. Praktično je sav izvoz koncentrisan uglavnom na postojeće grane samo su se relativni udeli promenili.

 

 

 

 

Makedonija

 

Učešće izvoza u GDP Makedonije je 20,82% u 2011 godini, što je veoma slučno učešću Bosne i Hercegovine. Medjutim u statističkom pregledu izvoza Makedonija nema podatke za dve godine posmatranog perioda, ali je  izvoz u 2011 u odnosu na 2007 doživeo velike promene. Nosilac izvoza su proizvod pod tarifnim stavom 3815, koji nije bio zastupljen u 2007 godini. Glavni izvozni proizvodi su pored već pomenutog i fero legure, čelik odnosno toplo valjani proizvodi od gvoždja i čelika, naftni proizvodi (Rafinerija Skoplje), odeća i  sirovi duvan. Velika koncentracija izvoza je glavna karakteristika, od svih posmatrih zemalja u Makedoniji je najveća (73%)

 

Srbija

 


Glavni izvozni proizvod Srbije u 2011 je toplovaljani proizvodi, medjutim prestankom rada US Stilla i krize na tržištu čelika, očekivano je dalje smanjenje izvoza ovih proizvoda, dok je na drugom mestu kukuruz. Auto gume su na trećem mestu pre svega zahvlajujući Tigru Pirot, ostali proizvodi sa značajnim učešćem su odeća, obuća, čarape i sl. Ovde se vidi sva tehnočoška inferiornost srpske izvozne ponude, jer  u njoj učestvuju uglavnom sirovinsko i radno intezivni proizvodi. Od svih posmatranih zemalja samo su sirovine i poluproizvodi glavne izvozne stavke, dok kod drugih zemalja situacija je sasvim drugačiiju. Jedino farmaceutski proizvodi donekle popravljaju sliku izvozne ponude što se tiče tehnološke zastupljnosti. Koncentracija izvoza srpske privrede je uglavnom konstantna u posmatranom periodu, dok je stepen otvorenosti privrede najmanji u regionu samo 14,97% (čak manji i od Hrvatske gde usluge značajno učestvjuju u trgovinskom bilansu).

Zaključak

Zemlje regiona (izuzev Slovenije) imaju autarhičnu i nedovoljno otvorenu privredu, zbog toga su osetljive na šokove domaće tražnje i praktično imaju ograničenja rasta i razvoja. Privrede  nisu izvršile tehnološku modernizaciju  kako zbog objektivnih tako i subjektivnih faktora (ratovi devedsetih, devastacija privrednih postrojenja, loša privatizacija i sl.) Najveći stepen otvorenosti prema  svetu ima Slovenija, gde izvoz učestvuje u GDP sa 48%, dok je Srbija najzatvorenija ekonomija sa 14,97%učešća izvoza u GDP.  Srbija je takodje i tehnološki najinferiornija zemlja, jer su glavne izvozne grane i ivzozni proizvodi veoma niskog stepena obrade. Suša ove godine će prepoloviti izvoz kukuruza tako da će se devizni priliv po tom osnovu značajno smanjiti. Prehrambena industrija ni kod jedne zemlje ne zauzima značajno mesto u izvozu i pored povoljnih uslova (prevashodno kod Srbije i Hrvatkse). Ni kod jedne zemlje (izuzev Slovenije) nema znanjem intezivnih proizvoda u izvozu. Izovzna strutkura Srbije se neće uskoro značajno menjati jer su neophodne velike kapitalno intezivne investicije  kojih nema na vidiku.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>