Budžet u prvoj polovini godine i predlog rebalansa za drugu

Prema podacima ministarstva finansija primanja budžeta, uključujući i sopstvene prihode korisnika, iznosila su u junu 55,6 milijardi dinara. Nominalno su bili manji za 4,4%, a realno za 9,3% u odnosu na isti mesec prošle godine.

 

Izdaci budžeta u junu iznosili su 77,5 milijardi dinara. Nominalno su povećani za 2,2%, dok su realno smanjeni za 3,2%.

 

Deficit budžeta iznosio je 21,9 milijardi dinara, dok je u istom mesecu prošle godine deficit bio 17,8 milijardi dinara.

 

U prvoj polovini godine primanja budžeta iznosila su 358,6 milijardi dinara, izdaci 469,8 a deficit 111,2 milijarde dinara. U odnosu na isti period prošle godine primanja su povećana za 2,2%, izdaci za 12,3%, a deficit za 65,3%.

 

Naplata PDV-a u junu bila je 26,5 milijardi dinara i povećana je za 6,2% nominalno i 1,2% realno.

 

U drugom tromesečju je naplaćeno PDV-a u iznosu od 90 milijardi dinara, što je nominalni porast od 11,3%, a realni od 7,2% u odnosu na drugo tromesečje prošle godine. U prvom tromesečju je naplaćeno 79,7 milijardi dinara, što je predstavljano nominalni rast od 0,5%, a realan pad od 3,9%.

 

Akcize su u junu naplaćene u iznosu od 12,3 milijarde dinara, što je nominalno smanjenje za 3,7%, a realno za 8,2%.

 

Carine su naplaćene u iznosu od 2,9 milijardi dinara i nominalno smanjivanje iznosilo je 7%, a realno 11,4%.

 

Ukupno je iz ova tri osnovna poreska izvora prikupljeno 41,6 milijardi dinara u junu, što je nominalno više za 2,1%, a realno manje za 2,7%.

 

Primanja budžeta u prvoj polovini godine povećana su za 7,4 milijardi dinara, izdaci za 51,3 milijardi dinara, te je deficit bio veći za 43,9 milijardi dinara u odnosu na isti period prošle godine.

 

Kod primanja PDV je povećan za 9,6 milijardi dinara, porez na dobit preduzeća za 10,4 milijarde dinara, akcize za 8,1 milijardi dinara, a donacije za 0,3 milijardi.

 

Smanjena je naplata poreza na dohodak građana za 17,8 milijardi dinara, carina za 1,8 milijardi, ostalih poreskih prihoda za 0,9 i neporeskih prihoda za 0,5 milijardi dinara.

 

Smanjivanje poreza na dohodak građana za 17,8 milijardi dinara objašnjava sa više od jedne trećine rast ukupnog deficita u prvoj polovini ove godine, dok manje od dve trećine obrazloženja nalazi se u povećanoj potrošnji pred izbore.

 

Znači, čuvenih 7% deficita u BDP-u koji članovi URS-a i nove vlade pominju kao argument za loše vođenje finansija Demokratske stranke posledica je pristanka DS na ucenu URS-a da se povećaju primanja gradova i opština od oktobra prošle godine, a u kojima najveću korist imaju Beograd i Novi Sad u kojima DS ima većinu poslanika.

 

Rashodi su povećani za 51,3 milijardi dinara, a kod svih pozicija je došlo do porasta izuzev kod neto budžetskih pozajmica koje su smanjene za 6,1 milijardi dinara.

 

Povećani su izdaci za:

-         subvencije za 16,7 milijardi dinara;

-         rashodi za zaposlene za 13 milijardi dinara;

-         rashodi za kupovinu roba i usluga za 7,1;

-         rashodi po osnovu otplate kamata za 6,4;

-         transferi organizacijama obaveznog socijalnog osiguranja za 6,3;

-         kapitalni izdaci za 5;

-         socijalna zaštita iz budžeta za 1,4;

-         ostali tekući izdaci za 0,9;

-         transferi ostalim nivoima vlasti za 0,45;

-         dotacije međunarodinim organizacijama za 0,16 milijardi dinara.

 

Dakle, dobitna kombinacija za upropaštavanje javnih finansija glasi: manji prihodi od poreza na dohodak građana za 17,8 milijardi dinara, i veći izdaci za subvencije za 16,7 i za zarade u javnom sektoru za 13 milijardi dinara.

 

Stoga bi izvršenje budžeta u drugoj polovini godine trebalo da bude izuzetno restriktivno, sa rastom primanja i sa smanjivanjem izdataka, a kako bi deficit do kraja godine iznosio 130 milijardi dinara uz prosečan mesečni deficit manji od 3 milijarde dinara, nakon 18,5 milijardi dinara mesečno u prvoj polovini godine. Zadatak za mađioničara?

 

Ili, zadatak za vladu koja je spremna da hitno sanira javne finansije, a uprkos mnoštvu mogućih protesta i zahteva do kraja godine.

 

Šta je minimalistički pristup kako bi se ovo dogodilo?

 

1. Povećati udeo republike u porezu na zarade sa 20% na 40% kao prvu meru vlade radi gašenja budžetskog požara od početka avgusta. To bi uticalo na rast ovog poreskog izvora sa 20,2 milijarde dinara u prvoj polovini godine na 34 milijardi dinara u drugoj polovini godine. Efekat od oko 13 milijardi dinara većih primanja budžeta. Kao kontrameru, kako bi se ublažile posledice po budžete najsiromašnijih opština, trebalo bi do kraja godine povećati transfere najsiromašnijim opštinama za 2 milijarde dinara, sa 34 na 36 milijardi dinara po polugodištima;
2. Druga mera po značaju bio bi rast akciza na cigarete, alkoholna pića i druge proizvode, ukoliko je neophodno. Prosečna rast prihoda od akciza za oko 15%.To bi povećalo primanja od akciza u drugoj polovini godine za oko 12 milijardi dinara (rast sa očekivanih 96 na 108 milijardi dinara). Na prihodnoj strani budžeta nisu potrebne nikakve dodatne mere. Samo ove dve mere bi povećale prosečna mesečna primanja budžeta sa 59,8 na 74,8 milijardi dinara mesečno, uz sezonski očekivani rast naplate većine primanja u drugoj polovini godine.
3. Zaleđivanje zarada u javnom sektoru do kraja godine na postojećem nivou uticalo bi na međugodišnje smanjivanje izdataka sa 12,5%, u prvoj polovini godine na 8,5% do kraja godine. Rast zarada za, recimo 4%, uticao bi na rast ukupnih izdataka za oko 9 milijardi dinara.
4. Održavanje prosečnih rashoda za robe i usluge na postignutom nivou (sezonski se obično povećaju u drugoj polovini godine), uticalo bi da se njihov godišnji porast zadrži na nivou od 7 milijardi dinara;
5. Rashodi po osnovu otplate kamata nisu kategorija koja zavisi od nečije želje, već su posledica cene po kojoj je država spremna da pozajmljuje novac. Ukoliko bi deficit bio minimalan, i cena pozajmljivanja ostala na dosadašnjem nivou imali bi smo istu vrednost plaćenih kamata (po 26 milijardi u prvoj i drugoj polovini godine) i iste prosečne mesečne izdatke od oko 4,4 milijarde dinara; Pretpostavka je minimalan mesečni budžetski deficit u drugoj polovini godine.
6. Smanjivanje subvencija sa 37,5 milijardi dinara, u prvoj polovini godine, na 30 milijardi dinara, u drugoj polovini godine bila bi četvrta najvažnija mera (uz rast prihoda od poreza na dohodak građana, akciza i zaleđivanja zarada). U drugoj polovini prošle godine na ime subvencija isplaćeno je 35 milijardi dinara, tako da bi trebalo potiskivati i sezonski očekivan rast subvencionisanja.
7. Neusklađivanje penzija sa rastom cena u oktobru uticalo bi na isti nivo transfera organizacijama obaveznog socijalnog osiguranja do kraja godine i značio bi neznatan godišnji rast izdataka za ovu poziciju (sa 277,4 na 283 milijarde dinara).
8. Socijalna zaštita iz budžeta, kao i transferi OOSO, neznatno su povećani u prvoj polovini godine tako da bi mogli da se povećaju sa 43 na 47 milijardi dinara;
9. Ostale tekuće rashode trebalo bi smanjiti sa 1,8 na 0,96 milijardi dinara mesečno, a kako bi i oni imali neznatan porast u odnosu na prošlu godinu.
10. Kapitalni izdaci bi, u skladu sa njihovim sezonskim porastom u drugoj polovini godine mogli da se povećaju sa 14,2 na 17,2 milijarde dinara, i bili bi za 10% veći od prošlogodišnjih. Mesečno bi se povećala izdvajanja sa 2,4 na 2,9 milijardi dinara.

 

Svih ovih 10 mera, ili odsustva mera, uticalo bi da se deficit u ovoj godini smanji na 122,6 milijarde dinara (sa 132,5 u prošloj godini), a mesečni sa 18,5, u prvoj polovini godine, na 1,9 milijardi dinara u drugoj polovini godine.

 

Ovoliko veliko smanjivanje deficita bilo bi posledica rasta primanja od poreza na dohodak, akciza, i sezonski očekivanog rasta ostalih primanja, uz kontrolu svih vidova potrošnje i odustajanja od korigovanja plata i penzija za očekivanu inflaciju od marta do septembra ove godine.

 

Svaki drugačiji pristup imao bi i drugačije efekte na ukupan budžetski rezultat u ovoj godini.

Kada bi se došlo do uravnoteženih javnih finansija lako bi se za iduću godinu mogao projektovati određen rast plata i penzija, smanjivanje broja zaposlenih u javnoj administraciji, zdravstvu i obrazovanju i niz drugih nepopularnih mera, a uz zdrave javne finansije.

Ovaj optimistički pogled nije uzeo u obzir da će i jul proći bez ikakvih promena u javnoj potrošnji, te da bi efekti bili mogući u 5 a ne u 6 meseci, te i da će deficit izvesno biti veći od 122 milijarde dinara.