0 Miroslav Zdravković

Spoljni dug

Spoljni dug Srbije iznosio je 25.721 milion evra na kraju 2012. godine. U odnosu na novembar 2012 povećan je za 15,7 miliona evra, u odnosu na kraj 2011 za 1.595,6, a u odnosu na kraj 2000 godine povećan je za 14.062,4 miliona evra. Spoljni dug se može analizirati prema dužnicima, ko duguje, i prema poveriocima, kome se duguje. Ovde ćemo …

Pročitajte Još »

Činovnika po glavi stanovnika…

U četiri tabele su prikazani rangovi opština izračunatih pokazatelja na osnovu zvaničnog izveštaja Ministarstva finansija i privrede Republike Srbije od 21.1.2013. „Pregled broja zaposlenih i angažovanih lica i podataka o iznosu isplaćenom za njihove plate, dodatke i naknade u organima lokalne samouprave za korisnike obuhvaćene Zakonom o određivanju maksimalnog broja zaposlenih u lokalnoj administraciji za mesec 11/2012 godine“. Moguće su …

Pročitajte Još »

Odnos broja zaposlenih, penzionera i nezaposlenih i fonda zarada i penzija po oblastima Srbije

Kao i kod velikog broja statističkih tema, tako i kod pokušaja da razvrstamo penzionere po oblastima Srbije nailazimo na problem da je fond PIO teritorijalno rasut na drugačiji način u odnosu na statističke oblasti Srbije te moramo raditi sa pretpostavkom da filijale fonda PIO isplaćuju penzije upravo i samo za oblasti u kojima se nalaze. Dodatan problem predstavljaju isplate penzija …

Pročitajte Još »

Preduzetnici u ekonomskoj krizi: Poređenje dinamike i broja preduzetnika u Srbiji, Hrvatskoj i Sloveniji

U većini razmišljanja i opštih mesta u komunikaciji zarobljenici smo zabluda o našim lošim i dobrim stranama. Dogme treba razbijati a kako bi smo relativizacijama smanjivali loše raspoloženje (nismo najgori), ali i da bi se nacionalni mitovi doveli u vezu sa našom malenkošću (daleko smo od najboljih). Na primer, preduzetništvo. Opšte je mišljenje da smo neinventivan narod koji ne voli …

Pročitajte Još »

Statistika, politika i analitika

U normalnim zemljama raspored je: statistika, analitika i politika. U knjizi razgovora Borhesa i Sabata novinar je pitao obojicu da li veruju u astrologiju. Borhes je, kao čovek od knjige, odgovorio da ne veruje, ili da je moguće u nešto iz nje poverovati. Sabato je, kao čovek od života, odgovorio da veruje, ali da je veoma važno kako konkretni posmatrač …

Pročitajte Još »

Ekonomska politika moje babe

Čest je, sasvim opravdan, i opšti komentar tipa „kako ovi vode ekonomiju i moja baba bi bolje vodila“. Rasprodaj šta je preostalo, zaduži, pa drži vodu dok majstori odu. U skladu sa ovakvim doživljajem i sprovođenjem ekonomske politike gotovo svaka baba (osim onih što piju rakiju i kockaju se) u Srbiji bi istu učinila boljim mestom za život i učinila …

Pročitajte Još »

Etničke promene u Srbiji između popisa 2002-2011, 3. Romi

Za naslov posta želeo sam da stavim „Mi Cigani meraklije, ne možemo bez Srbije“, ali se uplaših od tužbi i kvalifikacija u pogledu rasnih i drugih razlika. A po „babine linije“ sam iz poluciganskog sela Trešnjevica u opštini Paraćin. I mada se nikad nisam zaljubio u „garavu“ (Berluskoni voli izraz „kafeni“), niti dobio batine kao klinac od starijih Roma (što …

Pročitajte Još »

Jabuke: srpska nafta? (ili sok od jabuke?)

Istraživanje o tome šta se proizvodi i izvozi iz Srbije dodatno me je zainteresovalo za izvoz jabuka. O malinama svake godine ažuriram podatke dok sam se jabukama bavio možda dva puta. Nastavak još detaljnijeg istraživanja biće analiza tržišta krušaka, šljiva, breskvi, kajsija, trešnji, višnji, jagoda, sireva, sokova… (oraha, na primer, koji su prodati za 224 hiljada evra, sa cenom od …

Pročitajte Još »

Ekonomska diplomatija ili Šta se proizvodi i izvozi iz Srbije?

Razgovor sa gospodinom Miloradom Popovićem na TV Svet Plus info o skupštinskoj diplomatiji motivisao me je da pripremim ovaj post.  Naime, u Srbiji postoji naopak sistem razmišljanja suprotan ekonomskim interesima najvećeg broja njenih građana, pa ekonomske diplomate treba da nam dovedu investitore, što treba da učine i predsednik i ministri i parlament. Sasvim u skladu sa Domanovićevom Stradijom, ali potpuno …

Pročitajte Još »

Preduzetnički sektor u Srbiji 2006-2011

Oko dinamike u preduzetničkom sektoru postoje neslaganja u podacima. U godišnjim saopštenjima RZS-a broj zaposlenih u preduzetničkom sektoru bio je manji nego u procenama ukupnog broja zaposlenih (šestomesečnim saopštenjima). Ukoliko su procene iz godišnjih saopštenja tačne dolazimo do zaključka da je pad ekonomske aktivnosti u ovom delu privrede bio značajno manji nego što se do sada iznosilo. Naime, na osnovu …

Pročitajte Još »

Udeli Srbije u osnovnim svetskih agregatima BDP-a u 2010 godini

U tabeli su podaci iz baze UNCTAD-a, uz obračunate udele. Udeli komponenti BDP-a po potrošnom i proizvodnom pristupu odudaraju od ukupnog udela u skladu sa odstupanjem potrošnje i formiranja BDP-a u Srbiji u odnosu na ukupne svetske vrednosti i strukturu. Udeo Srbije u svetskom stanovništvu je 0,1% (7 miliona od 7 milijardi), dok je udeo u svetskom BDP-u 0,069% što …

Pročitajte Još »

Proizvodnja i izvoz oružja: razvojna šansa Srbije!?

Svetska trgovina oružjem je obavijena velom tajni jer se njen najveći deo obavlja pod šifrom „ostali proizvodi, neklasifikovani“. Bez obzira na činjenicu da je trgovina oružjem i municijom povećana za 54% u 2011. u odnosu na 2008. godinu radi se o simboličnoj registrovanoj vrednosti od 10,2 milijarde evra, u čemu više od polovine ostvaruju SAD (2,7 milijarde) i Rusija (2,6 …

Pročitajte Još »

Servisiranje spoljnog duga od izbijanja krize, IX 2008-IX 2012

U prethodnih 48 meseci, od oktobra 2008 do kraja septembra 2012, iz Srbije je u inostranstvo otplaćeno, na osnovu servisiranja spoljnog duga, 14.536 miliona evra. To je mesečan odliv u iznosu od 303 miliona evra, što je u proseku 10 miliona evra dnevno (ukoliko računamo i neradne dane). U ovom iznosu kamata učestvuje sa 3.004 miliona evra, što je u …

Pročitajte Još »

Industrija 1970-2010: Svetska kretanja i Istočna Evropa, relativan pad BJR

  Do pada Gvozdene zavese, 1989. godine, trka u industrijskoj proizvodnji bila je stvar blokovskog prestiža i ponosa. Istočni blok nije vodio računa o kvalitetu i efikasnosti (profitabilnosti) te je osamdesetih godina prošlog veka ušao u period stagnacije, dok je Zapad kroz recesije i nove investicije i rast produktivnosti nastavljao da povećava nivo industrijske proizvodnje i BDP-a. Godine 1970. najveća …

Pročitajte Još »

Građevinarstvo: 1970-2010 Svet i BJR

Prema podacima iz UNCTAD Handbook of statistics u 2010 godini ukupna dodata vrednost u građevinarstvu u svetu bila je 3.428 milijardi dolara. Prvih 11 zemalja učestvovalo je sa tačno dve trećine u ukupnoj novostvorenoj vrednosti građevinarstva, gde su najveći udeo imali SAD (18,6%), Kina (10,5%), Japan (9,7%), Francuska (4,3%), Španija (3,8%), Indija (3,8%), UK (3,6%), Nemačka (3,6%), Italija (3,2%), Kanada …

Pročitajte Još »

Tanjug: Pranje para kroz spoljnu trgovinu – najveći izvor sive ekonomije

U savremenoj svetskoj ekonomiji multinacionalne kompanije, ali i sve druge kompanije, veoma lako transferišu profit iz jedne zemlje u drugu kroz takozvane „transferne cene“. Transfer profita se u profitni centar vrši kroz niže izvozne cene od vrednosti robe i kroz veće uvozne cene od stvarnih po kojima je roba kupljena. Transferne cene predstavljaju međunarodni problem jer se oko 5% godišnje …

Pročitajte Još »

Investicije u osnovna sredstva – osnov buduće razvijenosti

Razvijenost jedne zemlje za deset godina određuje sadašnja vrednost investicija u osnovna sredstva. Može se reći i u narednih 7 ili 40 godina u zavisnosti od strukture investicija, idu li u mašine i opremu ili nekretnine. Prve povećavaju proizvodnu sposobnost zemlje a druge povećavaju bogatstvo ili predstavljaju preduslov za efikasnost prvih (saobraćajna infrastruktura).   Podaci koji se navode su iz …

Pročitajte Još »

Da prodamo, Jano dušo, kolo da igramo

Danima uživajući u Štulićevoj obradi „Tamo daleko“ na YouTube mi se kao prvi srodni izbor nudio Faith No More sa EXIT-a 2010 sa obradom „Ajde Jano“. Idealan izbor za moja višemesečna opterećenja u vezi sa neumerenim zaduživanjem i posledicama za višedecenijsku budućnost: da prodamo, Jano dušo, samo da igramo. http://www.youtube.com/watch?feature=fvwp&v=Fs3z-k90ync&NR=1 Reklo bi se da su naši političari tipični predstavnici naroda …

Pročitajte Još »

Dogme liberalizma 3: Carinska zaštita

Činjenica da će Hrvatska članstvom u EU steći pristup na srpskom tržištu za oko 500 najosetljivijih životnih namirnica po nižim carinskim stopama nego u ugovoru CEFTA, a da će se kod oko 50 višestruko zaštititi većim carinama navelo me je na dodatno istraživanje: gde je Srbija u svetskom sistemu carinske zaštite? Podaci koji su navedeni su preuzeti iz „World Tariff …

Pročitajte Još »

Život u lepim bojama: Rast BDP-a u 2013

U priloženoj tabeli su realne stope rasta BDP-a po delatnostima i BDP u cenama iz 2011. godine. Smisao utrošenog vremena na formiranje tabelice bio je da ukaže na relativan značaj poljoprivrede za BDP Srbije. Pad BDP-a Srbije u ovoj godini od oko 1,5% biće u potpunosti posledica pada od oko 20% poljoprivredne dodate vrednosti. Kada se isključi poljoprivreda, ostatak ekonomije …

Pročitajte Još »

Kad bi bili provincija u Kini: potrošnja domaćinstva Q2 2012 i BJR u 2011

  U sledećoj tabeli su podaci nacionalnog statističkog zavoda Kine o raspoloživim prihodima domaćinstava po provincijama u urbanim sredinama. To znači da kada bi se dodala seoska domaćinstva prosečna potrošnja po članu bi bila manja, a koliko manja zavisi od udela seoskog stanovništva u ukupnom po provincijama i njihovog prosečnog prihoda. U poslednjoj koloni su podaci o potrošnji u evrima …

Pročitajte Još »

Dužničko ropstvo: troškovi kamate

Prema planu o budžetskoj potrošnji u 2013. godini treba platiti 90 milijardi dinara na kamate, što je za 23 milijarde dinara vise nego u 2012 i za 48 milijardi dinara vise nego u 2011 godini. Za samo dve godine iznos koji treba platiti na kamate je vise nego udvostručen i nominalno su vise povećani rashodi za zaposlene, mada su troškovi …

Pročitajte Još »

Carinska zaštita Srbije: sistem opštih carinskih stopa i povlašćenih za uvoz iz EU i CEFTA-a u 2011

Srbija ima složen sistem carinske zaštite. On je posledica različitih sporazuma o slobodnoj ili povlašćenoj trgovini po zemljama i grupama zemalja.  Postoji osnovna carinska zaštita po principu najpovlašćenije nacije (MFN most favored nation), i niz trgovinskih sporazuma sa nižim carinskim stopama. Ovde su agregirani podaci o carinskim stopama za 2011 godinu preuzeti sa portala Svetske trgovinske organizacije (trademap.org). Usled postojanja …

Pročitajte Još »

100 najvećih kompanija prema poslovnim prihodima u 2011. godini

Priložena tabela prikazuje 100 najvećih nefinansijskih kompanija prema vrednosti poslovnih prihoda u 2011. godini. Ovih 100 kompanija imalo je 2.431 milijardu poslovnih prihoda i imalo je 163.678 zaposlenih. Među njima 20 je ostvarilo gubitak u ukupnom iznosu od 60,8 milijardi dinara, dok je 80 ostvarilo dobit u zbirnom iznosu od 156,4 milijarde dinara. Ovih 100 kompanija imalo je ukupna sredstva …

Pročitajte Još »

Tanjug: Pol Krugman i srpska ekonomija

Doktorirao sam na temi “Aglomeracije i robna razmena” gde je najveći doprinos u razvoju ekonomske teorije devedesetih godina prošlog veka dao Pol Kruman. Neposredno po izbijanju svetske ekonomske krize Krugman je dobio nobelovu nagradu za razvoj nove ekonomske oblasti modeliranja ekonomskih procesa u prostornoj ekonomiji. Krugmanov doprinos ekonomskoj teoriji je ogroman i spada u najkreativnije ekonomske mislioce od kada postoji …

Pročitajte Još »

Prelepa Srbija

Volim da se samonazovem Jovančom Micić iz Jagodine. Na žalost, proputovao sam svet od Tokija do San Franciska ali nisam bio u selima udaljenim od Jagodine ni pet kilometara. To je bila posledica stava da nisam za vozača, a koja je promenjena kada sam pre godinu dana sa par uglednih javnih ličnosti bio na Oplencu, u Topoli. Tada sam poželeo …

Pročitajte Još »

Dogme liberalizma 2: Strane banke i privredni rast

Još jedno pitanje sukoba mišljenja liberala i konzervativaca je uloga i značaj stranih banaka u ekonomskom razvoju. Liberali su već prepustili domaće bankarsko tržište strancima za šta ih konzervativci optužuju da je akt veleizdaje.  Šta god da je u 2009. godini je Srbija sa udelom od 75% stranih banaka u ukupnoj bilansnoj sumi bila u vrhu inostranizovanih finansijskih sektora u …

Pročitajte Još »

Ugledati se na Nemce i Slovence

Gostovanje na  TV Svet plus info sa gospodinom Michael Schmidt-om (koordinatorom Privredne komore Nemačke u Srbiji, Makedoniji i Albaniji), u nedelju 23.9.2012 inspirisalo me je da ”osvežim” statističke podatke o spoljnoj trgovini Nemačke i bivših Jugoslovenskih republika. Nemačka je u drugom tromesečju 2012. godine imala za 5,9% veću vrednost izvoza nego u uporedivom tromesečju 2008. godine, a neposredno pred izbijanje …

Pročitajte Još »

Dogme liberalizma 1: Lakoća poslovanja i privredni rast

Za svakog pojedinca je najsigurnije da živi u sopstvenom sistemu dogmi i zabluda u kome se oseća dobro. I dok su u svakodnevnom životu zablude dobre, prijaju, uspavljuju duh, u nauci je potrebno baviti se analizama činjenica gde god da rezultati istraživanja dovedu. U ekonomiji je jedna od dogmi kako su uslovi za poslovanje, njihovo stalno poboljšavanje preduslov za ekonomski …

Pročitajte Još »

Slike i snimci za dugo sećanje

Oko-2009 26 06 Oko 120912 Od svih emisija najviše volim „Oko“ na RTS-u i „Rečeno i prećutano“ na Radio Beogradu. U Oku mogu da dobijem 7-8 minuta da zaokružim dve ili tri misli, a da to bude razumljivo. Oko dodatno volim jer postoji arhiva emisija, pa je dostupno ko je kada i šta govorio. Sinoć sam gledao emisiju o fiskalnoj …

Pročitajte Još »

Brinućemo se sami o sebi: Između MMF-a i Ruske Federacije

Teške, depresivne misli su mi prolazile kroz glavu. Sa jedne strane Tomislav Nikolić, predsednik Srbije ide u posetu u Rusiju, dok sa druge strane u Beograd je došla misija MMF-a. Toma će se svašta dogovoriti sa Putinom, ali se ništa, ili gotovo ništa, neće i realizovati od dogovorenog u mandatu ove vlade, jer postoje ograničenja koja postavlja MMF u pogledu …

Pročitajte Još »

Srpski izvoz 1990-2011: promena vrednosti i udela u svetskom

Želja da proverim promene u strukturi srpskog izvoza od 2008. do 2011. godine promenila je pravac ka istorijskom osvrtu. O kriznoj promeni strukture drugom prilikom. Srbija je u 1990. godini učestvovala sa 0,173% u svetskom izvozu da bi taj udeo pao na 0,034% u 1996. godini, uz rast udela u 1997. i 1998. godini (do 0,052), da bi pao na …

Pročitajte Još »

Sinteza ekonomije u Srbiji

Gospodin Milan Knežević mi je lično blizak pa smo temu nedostatka sinteze već raspravljali. Moj kontraargument je da sintetičara imamo previše, a da analitičara u Srbiji gotovo da nema ili se ne mogu na prste jedne ruke prebrojati.   Kako bi izgledala sinteza koju bih ja napisao? Sledi.   U Srbiji je korupcija pravilo a poštenje izuzetak koje se najčešće …

Pročitajte Još »

Odnos broja zaposlenih u primarnom i sekundarnom sektoru prema drugim kategorijama stanovništva

Primarni sektor predstavljaju poljoprivreda, šumarstvo, ribarstvo i rudarstvo, a sekundarni čine prerađivačka industrija, snabdevanje električnom energijom, gasom i parom, snabdevanje vodom i upravljanje otpadnim vodama i građevinarstvo.  Tercijalni sektor predstavljaju svi vidovi usluga. Ud seprembra 2008. godine do maja ove godine broj zaposlenih lica u Srbiji smanjen je za 261.540. Najveće smanjivanje broja zaposlenih imali su preduzetnički sektor, za 166.556 …

Pročitajte Još »

Raspolagati tuđom mukom nije mala zajebancija

U Novostima piše: “Sporna potraživanja i konsolidacija Razvojne banke Vojvodine biće okončana do kraja godine. Gubitak od 6,5 milijardi dinara zbog sumnjivih kredita nadoknadiće država Prema navodima iz pisanih odgovora te banke na pitanja „Novosti“, prvu dokapitalizaciju RVB od dve milijarde dinara je, u decembru 2010, finansirao Fond za razvoj APV. Naredna, vredna 4,2 milijarde koje je, kroz emisiju obveznica, …

Pročitajte Još »

Dug po zaposlenom VI 2012

Privreda je na kraju juna dugovala 19.366 miliona evra (me), javni dug je iznosio 15.292me, a stanovništvo je dugovalo 5.660me. Ukupan dug ovih sektora bankama iznosio je 37.973me (indirektne obaveze države su u dugu privrede) i smanjen je za 100me, u odnosu na maj ove godine, dok je povećan za 1.114me u odnosu na jun prošle godine. U odnosu na …

Pročitajte Još »

Partokratija ili rasipanje gde novca ima?

Broj zaposlenih u državnoj upravi povećan je za 1.825 lica od septembra 2008. do marta ove godine. Pri tome je povećan za 1.880 lica od marta prošle godine, dok je do tada broj smanjen za 55 lica. To znači da se broj povećao pred održane izbore, u predizbornom periodu.   Nezahvalno je tumačiti podatke usled postojanja republičke, pokrajinske, gradske i …

Pročitajte Još »

Ekonomski razvoj srpske zajednice na Kosovu i Metohiji

Izreka kaže da ako nahraniš čoveka biće sit jedan dan, ali ukoliko ga naučiš da se sam hrani biće sit ceo život. Što se tiče pomoći srpskom življu na Kosovu i Metohiji nejasno je koliko direktno pomoći ide na KiM, a koliko završava na teritoriji Centralne Srbije. To važi kako za penzionere, tako i za zaposlene i za socijalno ugrožene. …

Pročitajte Još »

Realna ekonomija

Prethodnih dana imali smo dve oprečne vesti: o “tihom hodu” Smederevske železare i o početku proizvodnje Fijata u Kragujevcu za tržište. Oba događaja imaju značajnog uticaja na ekonomska kretanja: prva se već odrazila kroz recesiju od drugog tromesečja prošle godine, a druga može značiti privredni oporavak u poslednjem tromesečju ove godine i tokom cele naredne godine po stopama iznad dva …

Pročitajte Još »

BRICS ili samo Kina?: Udeli USA, EU i BRICS u svetskom BDP-u

Prilažem podatke iz baze MMF-a World Economic Outlook April 2012   Podaci se odnose na udele u svetkom BDP-u po kupovnoj snazi valuta.   Šta kažu podaci: –         Kina će u 2016. godini postati veća ekonomija od EU, a u 2016. godini od SAD sa tendencijom povećavanja razlike u odnosu na EU i SAD. Prema BDP-u po stanovniku biće i …

Pročitajte Još »

Anketa o potrošnji domaćinstava: BJR u 2011 i EU 2005

Kada sam uporedio potrošnju domaćinstava u Srbiji i UNMIK Kosovo, red je da izlistam sve bivše Jugoslovenske republike, a kad to već činim da priložim i podatke EU. Podatke treba posmatrati kao redove veličina jer postoje velike razlike u obuhvatu, metodologiji… Za BiH podaci su iz 2007. godine, a za Sloveniju iz 2009. godine. I dok kod BiH možemo dovoditi …

Pročitajte Još »

Cena uvoznog gasa ili Srbija Banana Republika

Novi premijer Srbije, u iščekivanju da će uskoro postati, izjavio je kako ima da lete ti što najavljuju ili žele poskupljenja. Parafraziram.   Ukoliko su cene na nivou kojim se stvara gubitak (smanjuje vrednost preduzeća) onda je logično da do poskupljenja mora da dođe. Na prvom mestu električne energije, a kako bi EPS nakon više od 20 godina krenuo da …

Pročitajte Još »

Potrošnja domaćinstva: UNMIK Kosovo i Srbija, 2011. godina

S obzirom na činjenicu da će Albanija u ovoj godini, najkasnije u 2013. godini, postati razvijenija od Srbije, nije zgoreg ispratiti i ekonomska kretanja na teritoriji Kosova i Metohije, a radi utvrđivanja trenutka kada će Srbija postati najsiromašnije parče evropskog kontinenta. Prema podacima Kosovske agencije za statistiku prosečna potrošnja domaćinstava na ovoj teritoriji bila je 7.010 evra u prošloj godini …

Pročitajte Još »

BDP u prvom tromesečju ili ja veštac

U saopštenju RZS-a broj 180 od 29.6.2012. godine piše: Реални пад БДП у првом кварталу 2012. године, у односу на исти период претходне године, износио је 1,3%. Посматрано по активностима, у првом кварталу 2012. године најзначајнији реални раст бруто додате вредности забележен је у: сектору грађевинарства, 7,8% и сектору информисања и комуникација, 7,4%. Најзначајнији пад бруто додате вредности забележен је …

Pročitajte Još »

Vitalne statistike u 2011. godini

U prošloj godini je u Srbiji rođeno 65.598 beba, što je za 4% manje nego u 2010. godini, i najmanje je od II svetskog rata. Broj umrlih iznosio je 102.935 lica i smanjen je za 0,3% u odnosu na 2010. godinu. Broj stanovnika, ne računajući migracije van i u Srbiju, je smanjen za 37.337 lica.   Prilažem dve tabele: prva …

Pročitajte Još »

Srbija na svetskom tržištu gvožđa i čelika

Prilažem nekoliko tabela uz osnovne komentare o priloženim podacima. Prošlu godinu je US Steel završio sa gubitkom iznad visine kapitala u iznosu od 34,8 milijardi dinara. U tom iznosu su veća dugovanja i obaveze sada Železare Smederevo od vrednosti imovine i potraživanja kojom raspolaže. Detalje preuzimanja od US Steel-a ne znam, a radi činjenice da li su prilikom prodaje državi …

Pročitajte Još »

Anketa o potrošnji domaćinstva, 2003-2011

Anketa o potrošnji mi ne oduzima puno pažnje jer je ne smatram pouzdanom usled malog uzorka porodica. Ipak, poput ankete o radnoj snazi „hvata ili opipava“ i deo sive ekonomije koji u zvaničnim statističkim saopštenjima nije obuhvaćen. Ako je verovati anketi, šta njeni podaci kažu? Raspoloživa sredstva domaćinstva su u 2011. godini bila za 118,9% veća nego u 2003. godini. …

Pročitajte Još »

BDP: Potrošni i proizvodni pristup, poređenje svih zemalja u 2010. godini

Podaci u prikazanoj radnoj tabeli su prikupljeni iz baza podataka UNCTADSTAT I MMF-ove WEODATABASE (BDP po stanovniku u USD po kupovnoj moći), dok sam izračunao Net exports, kao razliku između izvoza i uvoza, i neto štednju, kao zbir ukupnih investicija i neto izvoza. Pre analize srpskih odstupanja od svetskog proseka, i njenog rangiranja u ekstremima, iskomentarisaću korelacije izabranih varijabli sa …

Pročitajte Još »

US Steel u Srbiji, Draženko i Miroslav, objavljeno 8.11.2011

Draženko Lukač UNITED STATES STEEL CORPORATION Pozicija/godina 2010 2009 Prihodi od prodaje 17,374 11,048 Poslovna imovina 15,350 15,422 Poslovni dobitak (gubitak) (111) (1684) Neto dobitak (gubitak) (482) (1406) Izvor:  2010 Annual Report and Form 10-k; u milionima $ US STEEL SERBIA DOO SMEDEREVO Pozicija/godina 2010 2009 2008 2007 Prihodi od prodaje 1,050.80 636.59 1,155 966,6 Poslovna imovina 647.33 484.23 Poslovni …

Pročitajte Još »

Bogataši praznih novčanika

Profesor Miodrag Zec voli da uporedi američkog i srpskog generala u penziji. Obojica imaju i stan i vikendicu. Sličnu vrednost imovine. Ono što ih razlikuje je gotovina: američki general od svoje penzije može da putuje po svetu, da troši novac na šta poželi, dok srpski živi krajnje skromno. Ovu razliku između generala možemo uopštiti: Srbi su bogati mereno vrednošću imovine …

Pročitajte Još »

Ekonomska bezbednost Srbije

U situaciji kada postaje izvesno da će se, usled negativnog javnog mnjenja, mnoge institucije (kancelarije, agencije…) spajati sa nadležnim ministarstvima ja bih predložio formiranje nove institucije: Ekonomsko-bezbednosne agencije (EBA). U prethodnih 12 godina strane ambasade i velike kompanije su implementirale svoje interese u Srbiji, a to je spinovano kao „priliv stranih direktnih investicija neophodnih za razvoj Srbije“. Bilo je desetine …

Pročitajte Još »

Ekonomski ciljevi nove vlade do 2016. godine

Nova vlada Republike Srbije naći će se u gadnoj novčanoj oskudaciji. U takvoj situaciji se rešenje traži u aranžmanu sa MMF-om, koji ima kriterijume po kojima treba da se država ponaša, a kako bi došla do novca za likvidnost. Od izbijanja svetske ekonomske krize do danas Srbija je blizu svetskog dna u pogledu pada BDP-a danas u odnosu na 2008. …

Pročitajte Još »

Tastove trešnje, ili između ograničenja i potencijala

Prošli vikend sam proveo berući sa tastom trešnje. Prethodne tri nedelje sam navijao za sunčane dane i periode kako bi trešnje rodile a ne istrulele. Sa samo dva stabla stara oko sedam godina moguće je nabrati preko 200 kilograma trešnji. Po ceni od 200 dinara za kilogram dolazimo do jedne prosečne mesečne plate u Srbiji. Dvadeset stabala trešnji na pet …

Pročitajte Još »

Nova vlada Republike Srbije: Ekonomsko stanje i prioriteti

Nova vlada Srbije naći će se u ekonomskoj situaciji koja je alarmantno loša (nešto novo?) i pred medijskim pritiskom „ekonomista“ koji su ništa drugo nego PR služba interesa krupnog kapitala. Ekonomisti su se mudro ućutali pred izbore, svesni vrednosti renti i privilegija koje iz svoje „stručnosti“ izvlače, i sada kada je prošao drugi krug predsedničkih izbora mogu da nastave da …

Pročitajte Još »

Grčki „bankrot“ i efekti po Srbiju

Objavljeno u Press-u 23.5.2012 Mogući razvoj događaja u vezi sa Grčkim izlaskom iz evrozone ili ostankom u ovoj valutnoj uniji ali uz proglašavanje bankrota je neizvestan. Izvesno je samo da će Grčka ekonomija nastaviti da propada i u najsvetlijem scenariju opstanka u evrozoni bez bankrota. Ne bih da ulazim u teorije zavera, ali od izbijanja svetske ekonomske krize BDP Grčke …

Pročitajte Još »

Nova vlada Republike Srbije

Kada je Tomislav Nikolić stupio u štrajk glađu pre godinu dana napisao sam kratak tekst „I Tadić i Toma“. Mislim da je Srbija ekonomski, politički, društveno, na svaki način, ostarela, iscrpljena i osiromašena da nam nove podele i konflikti u društvu nisu potrebni. Političari će narednih dana verifikovati svoje nove mandate. Da li ćemo ući u političku krizu ne znam. …

Pročitajte Još »

Indeksi koncentracije i diversifikacije robnog izvoza, rang Srbije i drugih BJR

UNCTAD i WTO pružaju analitičarima izuzetno dobre baze podataka, ali i mišljenja u svojim radnim papirima, godišnjacima, koja često zastupaju interese siromašnih država. Stoga su dragocen izvor analitika, ali i mišljenja i stavova.   Hiršmanov indeks koncentracije izvoza meri nivo koncentracije izvoza na proizvode sa najvećim vrednostima gde indeks jednak nuli označava potpuno jednake vrednosti izvoza svih proizvoda a jedinici …

Pročitajte Još »

Moja rođak sa sela ili Ženim brata

Za završnu predstavu u predškolskom programu moj sin je dobio zadatak da kući nauči tekst naše himne. To je i mene stavilo na muku da učim osam strofa napamet u ne baš prikladnim godinama (učenje napamet mrzim od Gorskog Venca kada sam sa 150 stihova više morao da nadoknađujem odsustvo inspiracije za Cvetni Maj). Ova teška aktivnost učenja pesme napamet …

Pročitajte Još »

Trgovinski potencijal Srbije koristeći Gravitacioni model

Priloženo na savetovanju Naučnog društva ekonomista Srbije 5.5.2012. na temu: SRBIJA NA PUTU KA EVROPSKOJ UNIJI: TRANZICIJA, PRISTUPANJE I NEOPHODNE REFORME Napomena: Formule nedostaju usled tehničkih teškoća za unos. Zainteresovanim korisnicima prosledićemo rad u word-u, sa nedostajućim formulama/jednačinama. Abstrakt U prethodnim godinama negativni ekonomski šokovi se iz Zapadne Evrope prelivaju u Srbiju kroz smanjivanje vrednosti njenog izvoza. Srbija izvozi oko …

Pročitajte Još »

Ko to tamo peva

U subotu 28.4 krenuo sam za Jagodinu sa porodicom autobusom D.O.O „Ristić Commerce“ iz Novog Sada redovnom linijom sa polaskom u 14.15 iz Beograda. Osim što je autobus kasnio našao sam se u problemu da je u vozilo pušteno oko 10 osoba više nego što ima mesta. Za decu smo „osvojili“ dva a onda krenuli da se svađamo sa vozačem, …

Pročitajte Još »

Najneprijatnija istina o javnom dugu (i BDP-u) i konsolidacija javne potrošnje u mandatu nove vlade

Republički zavod za statistiku je saopštenjem broj 083 od 30.3.2012. godine procenio da je BDP u prošloj godini izneo 3.110,9 milijardi dinara. Obaveštenjem od 19.4 vrednost BDP-a u 2010. godini revidirana je i iznosi 2.881,9 milijardi dinara. Šta je tako neprijatno u ovim podacima? Prema podacima na portalu Ministarstva finansija BDP je u 2010. godini izneo 2.986,6 milijardi dinara, a …

Pročitajte Još »

Prosečna potrošnja domaćinstava

Prema podacima iz Ankete o potrošnji domaćinstava u 2011. godini u Srbiji je bilo 2,5 miliona porodica koje su u proseku raspolagale sa 51.641 dinar i trošile po 47.574 dinara mesečno. Pošto prosečno domaćinstvo ima 2,9 članova dolazimo do prosečne potrošnje po članu od 17.807 dinara mesečno. Ako nekome ovaj podatak izgleda prevelik treba videti strukturu stanovništva prema primanjima. U …

Pročitajte Još »

Fijat i ekonomska tranformacija Srbije

Srbija je u prošloj godini bila na 65. mestu u svetu po vrednosti izvoza automobila, u iznosu od 37 miliona evra. Ukoliko do 2014. godine Fijat dostigne željeni kapacitet proizvodnje i izvoza Srbija bi sa 2 milijarde evra pretekla Sloveniju, zauzevši 25. mestu na svetu prema vrednosti izvoza automobila. Koliko je važna automobilska industrija, uz elektronsku, za ekonomsku transformaciju bivših …

Pročitajte Još »

Srpska privreda u recesiji

Na osnovu podataka RZS-a, u trećem tromesečju prošle godine BDP je desezonirano smanjen za 0,7%, u četvrtom za 0,3%, što znači da je recesija počela u drugoj polovini prošle godine i da smo upravo ušli u četvrto tromesečje nove recesije. Moguće je da usled previše dubokog pada privredne aktivnosti u prvom tromesečju u drugom čak dođe i po blagog rasta, …

Pročitajte Još »

Aranžman Srbije sa MMF-om, Kopaj Lazare zakopaj se

Objavljeno u novembru 2008. godine na portalu ekonomija. Da li ste čitali priču o svetom Lazaru? Ja priznajem da nisam i da ću se potruditi da je pročitam. Nikola Tasić mi je preveo pesmu Nick Cave-a „Dig Lazarus Dig“ i ona mi je u glavi od njegovog koncerta u Beogradu (4. juna ove godine). Par nedelja nakon izbora i par …

Pročitajte Još »

Godina beba

Prema podacima iz Statističkog biltena RZS-a u prošloj godini je rođeno 66.310 beba, što je za 5% manje u odnosu na 2010. godinu. Ovaj trend smanjivanja broja rođene dece biće nastavljen i u 2012. godini, uprkos tome što je proglašena za godinu beba. Radi se o višedecenijskom procesu za čiji preokret je neophodna reakcija države mnogo veća i bolje ciljana …

Pročitajte Još »

SUSP

Objavljeno u Press blog-u juna 2009. Stranka ujedinjenih srpskih porodilja Pokušajmo da zamislimo da će se novi izbori za republički parlament održati do kraja godine. Pretpostavka je potrebna radi budžetskih aritmetika koje bi smo želeli da prikažemo. Pretpostavimo da se registruje nova stranka sa punim imenom kao u podnaslovu mišljenja i da se priključi nekoj od većih partija u predizbornoj …

Pročitajte Još »

Platni bilans 2001-2011

Pošto su izašli konačni platno-bilansni podaci za prošlu godinu, može da se sabere ukupan neto priliv i odliv para u prethodnih 11 godina. Kumulativan deficit tekućeg računa izneo je 27,7 milijardi evra, suficit kapitalnih i finansijskih transakcija 38,8 milijardi evra, te su devizne rezerve povećane za za 10,9 milijardi evra (uz deficit na računima „greške i propusti“ od 165 miliona …

Pročitajte Još »

Svinje među Srbima

Mišljenja sam da se u Srbiji potcenjuje značaj svinja. Kao što su krave svete životinje u Indiji, tako bi i u Srbiji trebalo da svinje proglasimo za svete životinje, uz adekvatno poštovanje koje zaslužuju. Svinja je simbol srpske slobode: da svinjski trgovci nisu sa Austrijancima početkom 19. veka razmenjivali svinje za oružje, srpski oslobodilački ustanci i borbe bili bi jalovi. Svinja …

Pročitajte Još »

Prosečne zarade i izvoz po zaposlenom, poređenje BJR

Када прикупљам месечне вредности извоза и месечни фонд зарада по становнику пала ми је напамет подударност редова величина, те приложена табела указује на очигледну правилност: колико се из неке земље извезе по раднику упола мање износи просечна нето зарада. Србија је прошлу годину завршила са просечном зарадом од 373 евра. Извоз робе и услуга изнео је 11,4 милијарди евра, па …

Pročitajte Još »

Srbija između domaćih parazita i međunarodnih štetočina

Stižu novi izbori. Sa njima stiže nova nada. Vrli politički anđeli Boris Tadić, Tomislav Nikolić, Ivica Dačić, Vojislav Koštunica, Velimir Ilić, Čedomir Jovanović, Mlađan Dinkić, i drugi, ponudiće nam veliku i svetlu budućnost. Bolji život. Koliko ovaca ko prikupi u stado, toliko će i gladnih vukova nakon izbora moći da pođe u operaciju šišanja i dranja. Šta će se događati …

Pročitajte Još »

Pad cena nafte ugrozio bi srpsku ekonomiju

Objavljeno na portalu B92 20.6.2008. godine Srbiji, ali ne samo njoj, već i svim drugim zemljama Centralne i Istočne Evrope (CIE), preti ozbiljna platno-bilansna kriza u slučaju da dođe do oštog pada cene nafte i smanjenog finansiranja „petrodolarima“. Ekonomisti Međunarodnog monetarnog fonda su u svom polugodišnjem izveštaju (World Economic Outlook) došli do saznanja da su ekonomska kretanja nakon 2000. godine …

Pročitajte Još »

Predizborni priručnik iz makroekonomije

Ulazimo u predizbornu kampanju. U njoj će se narod zaludeti silinom i količinom velikih cifara, nada, svašta će se govoriti. Avansno mogu da tvrdim da će se u 99% slučajeva raditi o fantazmagorijama koje ničim nisu utemeljene u realnosti. Da bi se smisleno govorilo i delovalo neophodna je informativno-činjenično-ekonomska pismenost, a ne stavovi bazirani na „pročitao sam u novinama…“. U …

Pročitajte Još »

Glasam za Palmu – zato što volim život!

Medijski se polako kreira slika o novoj „ekspertskoj“ vladi nakon izbora. Većinu eksperata znam lično, i od nekih od njih sam na svojoj koži osetio mržnju, zavist i potrebu da budem povređen. Čast izuzecima. Šta su tek od eksperata izabrani likovi da rukovode i sprovode ekonomske eksperimente, posebna je priča. Krajnje je predvidivo ponašanje eksperata nakon izbora. Ukratko oni će: …

Pročitajte Još »

Uticaj organizovanja evropskog prvenstva u rukometu na rast dolazaka i noćenja stranaca u Srbiju

Dok je trajalo evropsko prvenstvo u rukometu često je u medijima naglašavan porast posete Makedonaca Nišu, zbog mečeva njihove reprezentacije. Tada sam razmišljao kako ću tek 29.2.2012. godine saznati stvarni efekat ovog takmičenja na rast dolazaka i noćenja stranaca u Srbiju. Organizacije sportskih takmičenja imaju pozitivne efekte na rast broja registrovanih dolazaka i noćenja stranaca. Na primer, rekordan broj noćenja …

Pročitajte Još »

Podaci Agencije za privredne registre

    Kada se priča o (ne)opravdanosti postojanja desetina agencija APR bi, po ličnom mišljenju dobio jedno od najopravdanijih mišljenja: sakuplja i kreira mnoštvo dragocenih podataka o privredi i ima spoljnu upotrebnu vrednost mnogo veću od troškova svog postojanja i poslovanja.   Podaci u tabeli prikupljeni su iz mape o merama i podsticajima regionalnog razvoja, sumirani na nivou Srbije. Analizom …

Pročitajte Još »

„Nerazvrstana roba“ u svetskom uvozu, a i u srpskom

Pesma “Krivo srastanje” Azre mi je jedna od najboljih radi opisa Srbije (gospođice od tri pedlja). Najviše zato što “niko ne pokušava da bude više od hladne želatine, koja laprda među krajnostima kao rijetko…”. Ima još dosta upotrebljivih, ali… Pošto je Srbija uvek u krajnostima, pa ima najbolje svetske sportiste, a jednu od najgorih ekonomija ( ili ekonomiste?), najbolje matematičare i …

Pročitajte Još »

Poređenje strukture robnog izvoza Srbije i Hrvatske u 2011. godini

Kao pravi srpski seljak uvek volim da zavirim u komšijsko dvorište. Stoga poredim ekonomske pokazatelje Srbije sa bivšim jugoslovenskim republikama, u kategorijama koje su mi interesantne. Najinteresantnija kategorija mi je robni izvoz, a najinteresantniji komšija Hrvatska, a zbog podataka izlistanih u tabeli. Pre pet godina Srbija je imala upola manju vrednost robnog izvoza od Hrvatske, a prošlu godinu je završila …

Pročitajte Još »

Državni intervencionizam u vreme krize

Od početka osamdesetih godina prošlog veka do izbijanja svetske ekonomske krize u nauci, ali i u javnosti, vladao je neoliberalan ekonomski koncept. Najsnažnije poruke ovog ekonomskog koncepta su da je „država problem, a tržište rešenje“, da tržište najbolje reguliše svaki problem, da je neophodna deregulacija, jer se regulativnom guše individualne slobode i interesi. Ovaj koncept je u praksi doveo do …

Pročitajte Još »

Mapa vladi Srbije za potragu za novim vlasnikom smederevske železare

Ne znam detalje oko sporazuma vlade Srbije sa US Steel-om oko kupovine železare za jedan dolar, tu bi Draženko i Dragovan bili mnogo kompetentniji od mene kada bi bili dostupni bilansi za 2011. godinu, ili za presek bilansa stanja i uspeha na datum primopredaje. Izlistao sam zemlje koje su najveći izvoznici i uvoznici gvožđa i čelika (lako je naći i …

Pročitajte Još »

Procena ulaganja Srbije u Kosovo i Metohiju, 1950-1990

U periodu nakon Drugog svetskog rata do raspada SFRJ, Srbija je (kao i Slovenija i Hrvatska) ulagala u nerazvijena područja zajedničke zemlje preko zajedničkih fondova, direktnih ulaganja preduzeća i na druge načine. Najveći korisnik te bespovratne pomoći bilo je područje Kosova i Metohije, zatim BiH, Makedonija i Crna Gora. O koliko velikim ulaganjima se radilo izvršili smo procenu u sadašnjim …

Pročitajte Još »

Tehnokratska vlada Srbije: sanjanje lepše budućnosti

Smrt Ante Markovića, inženjera po struci, naterala me je da se zamislim o tehnokratskoj vladi Srbije – vladi čiji bi članovi bili isključivo inženjeri mašinstva, elektrotehnike, tehnološki, poljoprivredni, programeri… U takvoj vladi bi bio zabranjen pristup ekonomistima (posebno ekspertima) i bankarima. Političari bi se preusmerili na humanitarni rad, kako bi uvek nešto delili i poklanjali. Za razliku od ekonomista koji …

Pročitajte Još »

Ponašati se kao Nemačka

  Srbija je jedna od retkih zemalja u svetu u kojoj novac ima različite boje, poželjne i nepoželjne. Kod poželjnih postoje novci koji nama vrede tri puta više od istih novčanica, u zavisnosti od toga iz čijeg novčanika se vade i daju. Kada pišem, govorim, ponavljam, da Srbija treba što više da se preorijentiše na Istok, valjda to činim logičnim …

Pročitajte Još »

Svetska trgovina poljoprivrednim proizvodima i značaj izvoza SAD u Kinu za ukupne tokove

Osnovna motivacija za prikupljanje priloženih podataka o trgovini poljoprivredno-prehrambenim proizvodima bila mi je da utvrdim relativan značaj izvoza SAD u Kinu sa ukupne svetske trgovinske tokove ovim proizvodima. Kada rastu cene hrane kaže se da je to usled velikog rasta tražnje Kine, i da će taj rast biti trajan. Bez obzira na činjenicu da se krajem 2008. godine dogodio slom …

Pročitajte Još »

Reforme koje malo koštaju, a mnogo znače

U srednjoj školi sam kao zamenu na par časova imao izuzetno interesantnog predavača na Marksizmu. Imao je prilično nadahnute govore o svim životnim temama, nezavisno od predmeta, a mi smo (ili makar ja) ih upijali. Tako je jednom govorio o rečima. Obično počinju Velikim slovom, pa pređu na malo, a završe pod navodnicama. Tako je Revolucija značila velika očekivanja, kad …

Pročitajte Još »

Udeli Kine i Turske u svetskom izvozu tekstilnih i srodnih proizvoda

Podatak koji sam čuo od Milana Kneževića da Turska ima izvoz od 27 milijardi dolara tekstila i tekstilnih proizvoda zainteresovao me je da podatak i proverim. Tačan je, i u tabeli su prikazane ukupne svetske vrednosti, Kine i Turske u trgovini tekstilom, odećom i obućom i sličnim proizvodima. Interesantnija bi bila detaljnija analiza koja bi obuhvatila i dinamiku kroz godine, …

Pročitajte Još »

Potencijali za ekonomski oporavak kroz intenziviranje saradnje bivših jugoslovenskih republika

Svetska ekonomska kriza je pokazala da je većina zemalja u sistemu spojenih sudova i da se negativni ekonomski talasi prenose gotovo u nekoliko dana i nedelja. Kriza će trajati dok se ne ograniči poslovanje banaka na poslovanje u skladu sa depozitima i kreditima, i dok se ne reguliše uloga banaka i drugih finansijskih institucija na berzama (novca, kapitala, akcija, obveznica, …

Pročitajte Još »

KOMUNIZAM DANAS, KAJANJE SUTRA

Osnovna načela:   Svako ko ima para je lopov. Ko je još od rada stekao bogatstvo. U našoj Srbiji biće izvršena konfiskacija svake imovine (mimo egzistencijalne) bez ispitivanja porekla. Ko se pobuni, na prinudni rad (oni će biti jezgro radne snage u Srbiji).   Komunizam nema veze sa nacionalnom pripadnošću. Albanci su izuzetak, kao provereno agresivan narod. Rešenje nacionalno-državnog pitanja …

Pročitajte Još »

Evropska perspektiva Srbije

Na diskusiji o kandidaturi Srbije za članstvo u EU, 17.10.2011. u Klubu poslanika našao sam se zbunjen pred više TV kamera. Zbunjenost su mi pojačala pitanja o ekonomskim efektima dobijanja statusa kandidata na ekonomiju, pa sam se istrabunjao o politici i ekonomiji. Elem, u Srbiji se potpuno pogrešno i tendenciozno političkim događajima pridaje nepostojeći ekonomski značaj. Uzmimo, na primer, ekonomska …

Pročitajte Još »

Slovenačka spoljna ravnoteža

Slovenija je jedina od bivših jugoslovenskih republika koja je u prethodnih 20 godina vodila politiku spoljne i unutrašnje ravnoteže. To znači da je izvoz jednak uvozu i da je potrošnja države jednaka poreskim prihodima. Postizanje spoljne ravnoteže bilo je moguće ekspanzijom slovenačkih preduzeća na tržišta BJR i bivše SSSR. Podaci centralne banke Slovenije za 2010. godinu pokazuju kako Slovenija postiže …

Pročitajte Još »

Strane direktne investicije iz Ruske Federacije

  U tekstu „U EU kad se pomirimo sa susedima“ postavljenom 6.10.2011. izneo sam previše oštar stav da je iz Ruske Federacije i Kine u Srbiju investirano prošle godine najmanje među evropskim zemljama. Naša statistika stranih direktnih investicija ne registruje, ili ne obuhvata potpuno, reinvestiranu dobit i intrakompanijske zajmove. Profit koji su ostvarile firme u punom ili delimičnom ruskom vlasništvu, …

Pročitajte Još »

Trademap i izvoz malina, još jednom

Sasvim slučajno, pošto već baratam sa previše mnogo detaljnih baza podataka da bi mi trebale nove, otvorio sam kvartalne, a onda i mesečne, baze podataka na trademap.org. Iznenadih se da ima i jednih i drugih podataka za Srbiju, i da postoji docnja od dva i po meseca u odnosu na zvanično objavljene podatke RZS-a.   Još uvek nisu prikupljeni i …

Pročitajte Još »

Mogućnosti za izvoz Srbije u Irak

Uvoz Iraka je na nivou uvoza Srbije ili Hrvatske, oko 15 milijardi evra. Za razliku od ove dve zemlje Irak ima dvostruko veću vrednost izvoza, a ne upola manju, što omogućava veliki rast potrošnje u budućnosti.   Turska i Kina učestvuju sa nepunih 50% u ukupnom uvozu Iraka, tako da naša preduzeća treba da se suoče sa jakom cenovnom konkurencijom …

Pročitajte Još »

U EU kada se pomirimo sa susedima

“Treba igrati na privlačnosti pridruživanja Evropi da bi se pomoglo tim zemljama na putu demokratije i vladavine prava i pomoći im da smire svoje odnose sa susedima“, dodao je Leoneti. U utorak je u vestima bilo da iz EU preporučuju javnu debatu o tome da li je isplativije iću u EU ili sarađivati sa Rusijom i Kinom. Šta ova druga …

Pročitajte Još »

Koliko je para ušlo u Srbiju i na šta su potrošene?

Za podatke priložene u tabeli bilo bi neophodno da se napiše obimniji metodološki materijal kao uvod u to šta predstavljaju. Moj cilj je da pružim grubu, nikako tačnu, računicu o redovima veličina. Pri tome, valja imati u vidu razlike između bruto i neto veličina, mnogo toga treba imati u vidu i uzeti u obzir. Žutom bojom sam označio pozicije priliva, …

Pročitajte Još »

Poljska u mome srcu

Podatak da je u BiH u julu registrovano 22.946 noćenja turista iz Poljske, što je najviše posmatrano po zemljama, podstakao me je da obratim pažnju prvo na dolaske Poljaka u sve BJR, zatim na robnu razmenu… Elem, za Poljsku, tačnije za Poljakinje, vezuju me prva emotivna sećanja sa tinejdžerskih letovanja u Hrvatskoj, prvi poljupci (i Slovenkinje, Srpkinja sam se načekao), …

Pročitajte Još »