0 Мирослав Здравковић

Светска трговина хибридним и електричним аутомобилима и место Србије у трговини електричним аутомобилима

Евростат је објавио саопштење (линк) о трговини хибридним и електричним аутомобилима ЕУ са остатком света. Упркос паду трговине аутомобилима код ових врста возила промет је повећан у 2020. У светској трговини аутомобили на бензински погон учествовали су са 80,2% у укупном извозу, дизелаши са 19,4% а остали са само 0,4% у 2001. години. У 2016, последњој години где су све …

Pročitajte Još »

Живот и његов смисао: једна слика са гробља

Једну паметну жену стално цитирам: сви људи би требали једном месечно да иду у болницу и на гробље, а како би смисленије живели. Болнице заобилазим колико је то могуће а на гробљу сам све чешће, у складу са датумом на крштеници. На гробљима се свашта може видети, посебно у источном делу Србије где се мешају српски и румунски утицаји, хришћанство …

Pročitajte Još »

Ризик од сиромаштва и начин становања у Европи 2019.

У Европи постоје разлике у традицији, капиталистичкој и социјалистичкој, нивоу урбанизације, временским условима, пореским системима и други фактори који су утицали на то како ће људи живети: у кућама, спојеним кућама или зградама. САД су пример како је претходних деценија поседовање куће на периферији великих градова одлика високог стандарда и повећања степена безбедности лица и имовине у односу на живот …

Pročitajte Još »

Утицај пандемије COVID-19 на железнички саобраћај у Т4 2020. и интензитет коришћења путничког саобраћаја мерен бројем путовања по становнику

Од марта 2020, државе у Европи су предузеле мноштво ограничавајућих мера како би спречиле ширење вируса COVID-19. (линк) То је значајно погодило сектор саобраћаја, укључујући и железнички саобраћај. Упркос благом опоравку у Т3 2020, број путника у железничком саобраћају додатно је смањен у Т4 2020. у свим чланицама ЕУ са доступним подацима. У Т4 2020, највећи пад броја путника у …

Pročitajte Još »

Додата вредност пољопривреде у Србији и у њеном окружењу, 1995-2018.

ФАО је издао кратко саопштење „Бруто домаћи производ и додата вредност пољопривреде 1970-2019, глобални и регионални трендови“ (линк). На 9. страници овог саопштења налазе се просечне годишње стопе раста по континентима и по деценијама од почетка споменутог периода. Током 70-тих година прошлог века Европа је имала најбржи раст додате вредности пољопривреде, по 3,3% годишње и само тада је била изнад …

Pročitajte Još »

Поређење апсолутних вредности промета у малопродаји Кине и САД-а: јануар-април 2021.

Кина је у 2017. премашила величину економије САД-а у 2017, у 2020. је била већа за 15,3% а у 2021. ће бити већа за 17,6%. Релативна величина Кине се стално коригује наниже како би се сакрила чињеница да је „цар го“, односно да је Кина постала већа од САД као и од ЕУ као збира 27 земаља чланица. По текућим …

Pročitajte Još »

Евростат: Да ли је брак популаран у вашој земљи?

Дугорочни тренд у ЕУ показује да се број склопљених бракова смањује док се број развода повећава (линк). Од 1964. стопа склопљених бракова смањена је са 8 на 1.000 лица у тој години на 4,3 у 2019. У исто време стопа развода је више него дуплирала, са 0,8 на 1,8 на 1.000 лица. Евростат У 2019. су чланице ЕУ са највећим …

Pročitajte Još »

Ранг европских региона према промени броја умрлих у 2020.

Подаци у бази Евростата за Немачку су на двоцифреном нивоу НУТС, док су суседна Хрватска и не суседна Словенија дате на нивоу државе. Података за Босну и Херцеговину и за Косово и Метохију нема. Подаци за УК и за Албанију имају 2 недеље мање у 2020. али је пораст броја умрлих у њима толико велики да и без те две …

Pročitajte Još »

Како летовати у Црној Гори а не финансирати милогорце, и избећи непријатности од комита?

Црна Гора је због забране кретања у 2020. имала највећи економски слом у Европи и била је теже релативно погођена економски него Србија када је НАТО 1999. на њу извршио агресију. Приходи од туризма смањени су за 953,8 милиона евра, што је делом ублажено падом увоза (481,7 милиона евра) али је изазвало раст дефицита текућег рачуна на 1.089 милиона евра …

Pročitajte Još »

Ђурђевдан 1991: демонстрације у Сплиту

Данас је тачно 30 година од излива хрватске мржње у Сплиту према ЈНА и симболима државе коју је требало уништити. Након Јагодине у којој сам рођен, и Београда у коме живим, Сплит је треће место по времену које сам провео у њему. Та година живота, септембар 1990. – септембар 1991, обележена је мржњом Сплићана испољеном од бацања петарди пред мене …

Pročitajte Još »

Раст броја умрлих у последња два месеца 2020. по областима и старости у Србији и поређење са другим земљама у Европи

Према саопштењу РЗС-а (линк) Број умрлих у Републици Србији у периоду јануар−децембар 2020. године износио је 114 954 и, у односу на исти период претходне године, када је број умрлих био 100 963, бележи се раст од 13 991 или за 13,9%. У бази података Евростата (линк) која садржи недељне податке по троцифреним НУТС регионима и према старости (може и …

Pročitajte Još »

Цене електричне енергије и природног гаса у другој половини 2020.

Са насловом „Мало смањење цена струје и гаса“ Евростат (линк) је објавио податке о кретању ових цена у другој половини 2020. У другој половини 2020, просечна цена струје за домаћинства у ЕУ мало је смањена у односу на другу половину 2019. (21,7 евра за 100 kWh) и износила је 21,3 евра за 100 kWh. Просечна цена гаса је такође смањена …

Pročitajte Još »

Србија у светском увозу апарата за коцкање и клађење

У свету фаустовске цивилизације коцкарнице заузимају веома високо место међу његовим храмовима. Рекао бих друго, након тржишних центара, такозваних шопинг молова. Ипак, шопинг молови су новији изум, па би то значило да су раније коцкарнице биле на првом месту. Али, ко ће да се бави тако великом филозофијом? Подаци о увозу игара могу да буду илустративни и политички поучни. Они …

Pročitajte Još »

Титова пшеница, први део

Уморан од недостатка добре концентрације да поново читам први том Пропасти Запада, пожелео сам да када дођем у Јагодину 23.4.2021. пронађем неко „лако штиво“ како бих остао у менталној кондицији, па и макар на нижем нивоу, али активан. Отворио сам породичну библиотеку и међу малим књижицама (лака и мала је идеална комбинација) прочитао сам наслов „Титова пшеница“. А онда сам …

Pročitajte Još »

Поређење робног извоза Русије и Србије

Када би се о степену развијености земаља расуђивало на основу степена диверсификације извоза помислило би се да је Србија међу најразвијенијим земљама у свету док је Русија на супротном крају, међу најсиромашнијим. Индекс концентрације извоза мери степен зависности укупне вредности од малог броја производа: уколико је цео извоз један производ онда је и вредност један, а уколико има равномерну заступљеност …

Pročitajte Još »

Америка, Америка, земља велика, ал` Србија земља мала више пара дала

Србија је у златном економском добу Тако свако мора да говори и каже А ко каже другачије Тај клевеће и лаже Толико од поетског надахнућа пре бављења подацима. У Србији се већ више од 20 година подучава економски модел потрошачког друштва по угледу на Енглеску и Америку. Ми смо толико добри ученици у овом моделу да смо по много чему …

Pročitajte Još »

Биљна производња у Србији у 2020: рекорди и далека сећања

У бази РЗС-а постоје подаци о биљној производњи у 2020. Неки подаци из редовних саопштења су умањени, код пшенице и кукуруза, на пример, а већина података се не налази у редовним саопштењима. У 2020. забележени су рекорди код шест биљних култура: јечма, тритикале, соје, пашњака, малина и вишњи. Раст производње у односу на 2019. имале су 24 биљне културе, а …

Pročitajte Još »

Метле и четке из Србије за велико цивилизацијско чишћење

У медијима често можемо прочитати о ставу да пандемију вируса COVID-19 треба искористити за велики ресет, шта год да он значио. Као прави Србин не волим много да читам, али зато волим да мислим и проричем и то нам је остало у генима још од Тарабића из Кремана. Свратим тамо кад год могу, и видим да пророчиште још увек функционише …

Pročitajte Još »

Србија 2030: материјали и отпад

Крајем 80-тих година XX века, као средњошколац, проводио сам дане правећи планове о развоју Србије до 2030. или до 2040. Патриотизам, србољубље, огледало се кроз маштања како ће Србија у том дугом периоду проћи пут од европске периферије до натпросечно развијене земље у Европи, што је у овом периоду учинила Ирска у Европи, или Кина на нивоу светске економије. Почетак …

Pročitajte Još »

Албанци са Косова и Метохије „окупирали“ С. Македонију: за 30 више ноћења са КиМ него из Србије и Турске у збиру

Број на нокевања у јануару (линк) био је 65.031 и било је 40.329 домаћих и 24.702 страних туриста. Укупан број је смањен за 40,7%, у односу на јануар 2020, у томе домаћих за 15,3% а страних за 60,2%. Странци су, уобичајено и сезонски очекивано, имали највише ноћења у Скопљу (10.193) и у хотелима са пет звездица (8.891), затим са четири …

Pročitajte Još »

И ми жито за трку имамо: Русија прва код пшенице, а Србија испред Русије код кукуруза

Русија је у 2020. имала највећу вредност и количину продате пшенице на светској пијаци испред САД и Канаде (линк). Док су давне 2009. САД (5,4 милијарди долара), Канада (5,3), Француска (3,8) и Аустралија (3,7) биле далеко испред Русије са фактурисаних 2,8 милијарди долара од извоза кукуруза, у 2020. је Русија била, трећу годину заредом, на првом месту са 8 милијарди …

Pročitajte Još »

Рекордан извоз оваца из Србије у 2020!

У Србији постоји чудна подударност у погледу кретања броја оваца и броја становника главног града. Разлика је била мања од три и по процената од 2004. до 2008. када смо имали највише стопе раста БДП-а у новијој историји, и од 2012. до 2020, када нам и друге економске појаве имају славне показатеље. Кад претегну Београђани, што је био случај 2002, …

Pročitajte Još »

Скандал Евростата: битанге на путу женском напредовању!

Евростат је спремио неколико пригодних саопштења поводом светског дана жена. Једно од њих је насловљено са „Жене су остале надбројане у руковођењу“ (линк). По овом саопштењу, у трећем тромесечју 2020, више од 9,5 милиона лица је било на управљачким позицијама у ЕУ, у томе 6,2 милиона мушкараца и 3,3 милиона жена. Мада су жене учествовале са 46% у укупном броју …

Pročitajte Još »

Регионални БДП у Европи у 2019. по НУТС 2 класификацији и продуктивност рада у 2018. по НУТС 3

Под насловом „Регионални БДП по становнику се кретао од 32% до 260% од просека ЕУ у 2019“ Евростат је објавио податке о регионалној развијености у тој години (линк). Северозападни регион Бугарске и Мајоте, француски, били су на 32% од просека док је Велико војводство Луксембурга било на 260%. Постојале су значајне варијације у нивоу развијености између и унутар чланица ЕУ. …

Pročitajte Još »

Словеначка кружна, одржива или ђубретарска економија – рециклажа

Словенци имају дугу историју чишћења бечких штала, те су кроз векове стекли адекватан однос према ђубрету, да је оно корисно и да има неку своју вредност. Ако бисмо судили о цивилизацијском нивоу на основу удела рециклираног комуналног отпада Словенија би се нашли веома високо у Европи: по уделу рециклираног материјала од 42,5% била је друга у Европи и само су …

Pročitajte Još »

Демографска катастрофа у С. Македонији и поређење са Београдом

Према подацима Државног завода за статистику (линк) у Т4 2020: Рођено је 4.935 беба што је повећање за 4,8% у односу на Т4 2019.Услед пандемије COVID-19 и каснијих достављања извештаја регионалних статистичких канцеларија за претходна тромесечја у Т4 2020. регистровано је 9.465 умрлих, што је за 89,1% више него у Т4 2019.Природни прираштај је био негативан за 4.530 лица.Регистровано је …

Pročitajte Još »

Зашто ће пропасти Запад? Моћ жена по Шпенглеру и Лујзи Хеј

Као геј, Хрват и добар католик, радујем се усвајању закона о истополним партнерствима. Само бих упозорио сестре лезбејке да буду опрезне приликом склапања брачне заједнице јер је у САД и Немачкој доказано да оне међу женама краће трају него међу мушкарцима. Као циганин, Ром, Влах и Румун осећам стид да о овој теми уопште и размишљам. Зато прилажем два цитата …

Pročitajte Još »

И Рада и Дара и Србија

Размишљао сам да напишем мишљење поводом текста господина Милана Ружића о филму „Дара из Јасеновца“ (линк), да је позитивно да је филм уопште и снимљен, и да ће Кустурица и Зафрановић снимити нове. Није неопходно у једном филму објаснити целокупно зло које је до појединачних злочина довело јер је то већ урадио Зафрановић у Тестаменту, Окупацији у 26 слика и …

Pročitajte Još »

Албанци 71 пута више рециклирају комунални отпад од Срба (а Турци 47)

Под насловом „Пола тоне комуналног отпада је створено по особи у ЕУ“ Евростат је (линк) објавио податке да је 225 милиона тона комуналног отпада створено у 2019. То одговара просеку од 502 килограма по особи, и представља мали раст у односу на 2018 (495 килограма), мада је испод највеће количине у 2008 (518кг). Данска је са 844кг била највећи произвођач …

Pročitajte Još »

Број живине у Србији најмањи од 1966. године (а људи од 1963.)

Гађати представницу ван парламентарне опозиције кокошком је чин примитивизма који заслужује осуду власти, НВО и свих учесника на јавној сцени Србије. Такве простачке чинове могу да одобравају само особе чија је величина мозга упоредива за кокошјим, или чак и мања, што је питање за неуропсихијатре, психологе и друга надлежна тела и професије. Пошто сам економски, а не политички, аналитичар овде …

Pročitajte Još »

Чудне статистике смртности у Србији у 48 недеља 2020, по областима, полу и старости

Евростат је усавршио аналитичко праћење вишка смртности по месецима, недељног броја умрлих па се човек може изненадити када види на колико различитих начина се може пратити овај тако значајан феномен, те се стиче утисак да се до сада и није умирало. Случајно уђох у недељне статистике умрлих на троцифреном регионалном нивоу и изненадих се (аналитички увек пријатно, када има и …

Pročitajte Još »

Жртве није имао ко, или није желео, да попише: пример Норвешке

На ИН4С сам прочитао: Торесен: Усташе слале Србе као ропску снагу у Норвешку Цитиране делове сам желео да проверим: „Он (Торенсен) је нагласио да су ови затвореници живјели су у веома нехуманим условима и да их је 2.398 је изгубило животе, а да је 82,5 одсто умрлих настрадало је у јесен и зиму 1942-43. године. Он је додао да је …

Pročitajte Još »

Производња прерађивачке индустрије у САД у 2020.

Економска криза изазвана пандемијом вируса COVID-19 условила је промене у индустријској производњи у складу са мерама за ширење заразе. Ограничена су кретања становништву и оно је, последично, упућено на дигитални живот, уместо руковања, грљења и блиских контаката (заједничких кафа, ручкова, шетњи…). Као последица забрана кретања промене у индустријској производњи су исте у САД, Кини, ЕУ и већини светских економија: смањена …

Pročitajte Još »

Србија и Енглеска биће земља профитерска, други део

5.2.2021. Не пратим вести преко ТВ-а, крајње селективно преко интернета и у насловима видех да смо у светском и европском врху према стопи вакцинације. Када сам ушао у текст Политике пренет на Стању ствари имао сем се и чему обрадовати: „Боља од Србије по броју вакцинација на милион становника је само Велика Британија, а после Србије су Малта, Данска, Исланд, …

Pročitajte Još »

Потрошња европских туриста по ноћењу у 2016.

Када је небо над Београдом облачно и разводњено за вишедневну кишу готово да нема срећних лица и погледа. Можда има младих, заљубљених или коцкара који излазе са добитком из кладионица, али они су занемариви у броју, а и ко би их од нас утучених приметио? Немци су паметан народ. Они су негде написали да рад ослобађа и те девизе се …

Pročitajte Još »

Еманципација жена, пушење и раст становништва

Да би се видела очигледна веза између женског пушења цигарета и раста становништва довољно је упоредити две слике: https://www.populationpyramid.net/ https://www.populationpyramid.net/ Очигледно је да подручја у Африци и Азији која имају најбржи раст становништва имају и најмањи удео жена које пуше. Ужасавам се и осећам се мучно када видим НВО плаћене на промовишу права жена, указујући на њихову угроженост у задртом, …

Pročitajte Još »

Поређење економске величине Кине у 2020. и ЕУ у 2019.

Кинески статистички завод је објавио прелиминарне резултате БДП-а у 2020, по којима је он износио 101.599 милијарди јуана и повећан је за 2,3% у односу на 2019 (линк). У бази Евростата су објављени подаци само за Немачку, која је имала смањење номиналне вредности БДП-а са 3.449 на 3.329 милијарди евра, али подаци на нивоу економских делатности не постоје. Стога су …

Pročitajte Još »

Поређење демографске пирамиде Нигерије и ЕУ

При крају прошле године заносио сам се идејом да напишем по неколико реченица за десет дечака из различитих средина у 2020. Након младих Црногораца који су изашли на литије и улице са родитељима и кућним иконама, други најјачи утисак прошле године био ми је отмица 800 дечака у Нигерији који ће након кратке обуке бити укључени у локалне оружане сукобе …

Pročitajte Još »

Утицај пандемије COVID-19 на понашање и потрошњу Американаца у 2020.

На заласку ове западне цивилизације слободно се може рећи да је „трошим, дакле живим“ животни мото савременог, западног човека, уколико није прикован уз телевизор или мобилни телефон. Забране кретања утицале су на промене у потрошњи, што значи да су свима промениле свакодневни живот. Неки су се тим променама обрадовали, али већина није, јер је дошло до огромног скока броја незапослених …

Pročitajte Još »

Аргентина и Србија, динамика БДП-а 1980-2020.

Читање „Пре краја“ и „Отпор“ Ернеста Сабата претходних месеци мотивисало ме је да проверим каква је била динамика БДП-а од 1980. до данас, на основу података из базе ММФ-а. Основне сличности Аргентине и Србије јесу то да су већи део времена у посматраном периоду обе провеле у аранжманима са ММФ-ом и обе имају вишак плодне земље и последични извоз житарица. …

Pročitajte Još »

Шарић, Костић и митови

Цитат Ернеста Сабата поводом: Отворено писмо предсједнику тзв. Српске академије наука, Владимиру Костићу Све то, рећи ће неко, нису ништа друго до митови, у које се некада веровало. Међутим, у време када су мисао и поезија били јединствени израз духа који је прожимао све, почев од чаролије обредних речи до представљања људских судбина, од призивања богова до обраћања боговима кроз …

Pročitajte Još »

Динамика смртности у Европи 2000-2018.

Затварање живота током 2020. да би се спречило ширење вируса COVID-19, као и смртност изазвана овим вирусом утицали су да ће у већини европских земаља бити регистрован рекордан број умрлих након Другог светског рата. Мере затварања су утицале на пад промета малопродаје у области одеће и обуће, бензина и других деривата нафте, малих породичних бизниса у готово свим областима пословања, …

Pročitajte Još »

COVID-19 и Велики брат у САД: више надзора а мање религије, забаве и слободе кретања

Према подацима САД (линк) номинална вредност завршених грађевинских радова у новембру била је 123,5 милијарди долара и била је за 4,3% већа него у новембру 2019, док је укупна вредност у 2020. износила 1.314,1 милијарди и повећана је за 4,4%. Вредност стамбених грађевина повећана је за 10,5% а нестамбених за 0,3%. У десезонираној серији података (линк), у новембру је повећана …

Pročitajte Još »

На Бадњи дан: НОВА КУЋА – НОВИ ЖИВОТ!

Под утиском читања књиге „Отпор“ Ернеста Сабата, објављене 2000. када је дошло до економског слома у Аргентини, а и у Србији су се свакакве ђаволске ствари догодиле, покушавам да напишем кратку причу о 10 судбина дечака (или девојчица) у 10 земаља у 2020. Један био био дечак у Црној Гори, који се са оцем, мајком, деком и баком изашао на …

Pročitajte Još »

Најбољи Макси у Србији налази се у средини Блока 70 на Новом Београду

На задњој корици Сабраних дела Јована Дучића у издању Лео комерца пише: „Наше мржње шкоде нама, више него нашем противнику. Говорите рђаво о неком човеку пола сата – и ви сте после тога несрећни и отровни; а говорите пола сата о њему добро, па чак и кад то не заслужује, и бићете мирни и блажени, чак и поносни на лепоту …

Pročitajte Još »

Интензивност рада у пољопривреди по регионима, областима и општинама у 2018.

У публикацији Општине и градови у Србији 2020. (линк) постоје анкетни подаци о пољопривреди из 2018. где се на нивоу општина могу видети основне карактеристике коришћења земљишта, сточног фонда и уложеног времена у пољопривредне активности дефинисане „годишњом радном јединицом“ (ГРЈ). Ова мера настоји да време проведено у пољопривредним радовима изједначи са радним временом радника у другим привредним делатностима. У радовима …

Pročitajte Još »

Учесталост криминалних дела у Србији 2019.

Уколико се мисаоно иде са аналогијама, а без провере чињеница, живимо у заблудама. Моја заблуда је била да је највећа концентрација криминалних дела у Србији у Београду (линк). Када се ставе у однос подаци о правоснажно осуђеним лицима по месту извршења кривичног дела са бројем становника долазимо до податка да је у Београдском региону најмања учесталост кривичних дела, а да …

Pročitajte Još »

Амерички сан 2020: одабране карактеристике становања

Подаци из пописа становништва 2020. (линк) мотивисали су ме да проверим колико је раст становништва по америчким државама у вези са победом Бајдена над Трампом, али су ми се жеље за анализом изјаловиле. Интуитивно, Бајден је победио у брже растућим државама, у односу на оне у којима је становништво пореклом из Немачке, припада белој раси…, али ко сам ја да …

Pročitajte Još »

Смањен извоз божићних производа из Србије

Евростат има образовно саопштење (линк) о божићним производима, поводом католичког Божића са све сликом да њени нови (и стари) становници науче шта се купује за овај празник (Christmas trees, candles, turkey, chocolate, sparkling wine, teddy bear, train set, game consoles, gloves, ski suit, ski boots, ice skates, and socks.). Нема нигде крста (осим на данској застави на јелци) претпостављам да се …

Pročitajte Još »

Јединичне вредности робне размене у 2019: неки показатељи

Пре више деценија у политичкој економији постојала је теза како развијене земље експлоатишу неразвијене кроз односе размене: продају скупље финалне производе а из њих увозе јевтине сировине. Кроз ову експлоатацију негативним односима размене сиромашне земље остају сиромашне, а богате постају све богатије. И данас се израчунавају индикатори односа размене, који указују на то да ли се кроз спољну трговину побољшавају …

Pročitajte Još »

Шта су највеће промене у светској економији и понашању човечанства под утицајем COVID-19 у 2020?

Крај године је време да се сагледа шта се у њој догодило и да се размишља о томе шта се у наредној години може догодити. Након Другог светског рата 2020. је по много чему била најнеобичнија година. Овде ћу изнети неке од показатеља на основу прикупљања аналитичког материјала, и они не морају да буду и рангирани по тежини и значају. …

Pročitajte Još »

Строгоћа COVID-19 закључавања и прекомерна смртност у чланицама ЕУ

У песми „Papa Won’t Leave You, Henry“ Nick Cave има следеће стихове: And the tears that we will weep todayWill all be washed awayBy the tears that we will weepWill weep again tomorrow Они су мотив за истраживачко питање: да ли су мере закључавања становништва током пролећа изазвале прекомерну смртност на крају 2020. године зато што су хронични болесници током …

Pročitajte Još »

Малопродаја у САД-у и поређење са Кином

Укупан промет на мало, укључујући и аутомобиле, износио је 546,4 милијарди долара у новембру, у десезонираној серији података, и смањен је за 1,1% у односу на октобар 2020, док је повећан за 4,1% у односу на новембар 2019 (линк). Без аутомобила промет је износио 433,7 милијарди долара и смањен је за 0,9% и повећан за 3,6% респективно. Укупан промет, у …

Pročitajte Još »

Кинеска COVID-19 економија: инвестиције у лекове и здравство

Док се САД, ЕУ и највећи део света налазе у озбиљним економским минусима, кинеска економија од марта бележи опоравак, а већ од средине године убрзава раст са тенденцијом да у 2021. оствари изузетно високу стопу раста, као и у годинама пре 2020. Саопштење о инвестицијама указује на факторе раста у 2021. те треба очекивати наставак здравствених криза широм света и …

Pročitajte Još »

30 књига којима се враћам

Септембар 1993. године у мом животу има велики значај. У том месецу сам по први пут пао, не један, него три испита истовремено да бих сва три у октобарском (крајем септембра) року положио, и два пута сам озбиљно повредио мајку. Први пут, када сам пао сва три испита, питањем: „како мислиш да ћу да положим испите уколико само спавам јер …

Pročitajte Još »

САД, тромесечне вредности продаје и профита, Т4 2000- Т3 2020.

У оригиналној серији података (линк) профит након опорезивања компанија у области прерађивачке индустрије САД износио је 160,6 милијарди долара, у Т3 2020, и био је за 2,5% већи него у Т3 2019, док је повећан три пута у односу на Т2 2020. Укупне продаје индустријских компанија износиле су 1.578,3 милијарде долара у Т3 2020, и смањене су за 9,3% у …

Pročitajte Još »

Неке карактеристике становања у Европи 2019.

Евростат је објавио интерактивну публикацију: Становање у Европи – визуелизоване статистике (линк). Публикација се састоји из три дела и садржи мноштво упоредивих показатеља за чланице ЕУ, али и за друге европске земље са доступним подацима. Овде смо изнели податке о уделу становника који живе у својим становнима, и о промени удела након 2013. од када постоје подаци за Србију. Удео …

Pročitajte Još »

Турска у светској трговини малим борбеним летелицама

У Његошево време важило је да бој не бије свијетло оружје већ срце у јунака. И данас би за разне врсте бојева, симболичке и стварне, могли да кажемо да овај став још увек важи. Ипак, технолошки супериорна опрема може да надокнади недостатак јунака и војника на терену и то траје деценијама уназад. А и српска војска, уз јунаштво, дисциплину морала …

Pročitajte Još »

Америчка прерађивачка индустрија у 2020. под утицајем COVID-19

Пандемија вируса COVID-19 одузела је нормалност већини становника планете, коју су имали пре марта 2020. Константа је остала храна: потреба да се заситимо. Профитирала је фармацеутска индустрија широм света. Прехрамбена и медицинска безбедност постале су много значајније него у нормално време. Шта би било у земљама које увозе храну и лекове да је била обустављена међународна трговина због обуставе саобраћаја? …

Pročitajte Još »

Џини коефицијент расподеле дохотка у Европи у 2019.

Да је Србија постала Енглеска у малом, између осталог доказује готово идентична вредност Џини коефицијента расподеле у Србији у 2019. (33,3) са УК у 2018. (33,5). Већ пуних 20 година у Србији се, уз помоћ ММФ-а, Светске банке, развојних агенција САД и Немачке, страних пословних удружења, спроводе мере којима се економија претвара у онакву каква постоји у уџбеницима писаним у …

Pročitajte Još »

Колико се у Европи трошило на алкохол и цигарете у 2019?

Након „демократских“ промена у Украјини био је један виц о разговору на граници паса из ове земље и из Белорусије. Први пас се хвалио како је дошла демократија а са њом и слобода лајања, али да нема шта да се једе. Питао је како је у Белорусији? Пас из Белорусије је рекао да има хране у изобиљу али да је …

Pročitajte Još »

Економска кретања у Црној Гори, октобар 2020.

У октобру је дошло до сезонски очекиваног смањења броја запослених за 2.817 лица. У октобру 2019. смањење је износило 2.863 лица, па је међугодишњи пад смањен са -36.872 лица у септембру на -36.826 лица у октобру ове године. Релативна стопа пада укупног броја запослених ипак је повећана са -17,9% у септембру на -18,2% у октобру. Број незапослених лица је међугодишње …

Pročitajte Još »

Ранг европских земаља према релативном паду броја ноћења у 2020.

Укупан број ноћења у ЕУ смањен је за 49,1% у периоду јануар-септембар 2020. у односу на исти период 2019. Пад броја ноћења за 1,2 милијарде значи да 300 до 400 милиона грађана Европе није путовало (а у 2019. јесте) или странаца није посетило европски континент. Више ових других него првих. Пошто се у Црној Гори бира нова влада коју ће …

Pročitajte Još »

Број уметника по глави становника у Европи у 2019.

Србија је земља у којој се изузетно поштује активност уметника. Култура у Србији је на највишем нивоу и мало је земаља у свету где људи прво када се пробуде погледају репертоар у позориштима, затим који се уметнички филмови приказују у тржишним центрима, па када се спокојно попије прва јутарња кафа читају се пробрана дела писаца добитника Нобелове награде. Пре него …

Pročitajte Još »

Будућност малопродаје је на интернету: пример Кине

Промет у малопродаји у Кини (линк) у октобру повећан је за 4,3% међугодишње, што је за 1% већа стопа него претходног месеца. Укупна вредност била је 3.857,6 милијарди јуана. Промет потрошње робе без аутомобила износио је 3.486,8 милијарди и повећан је за 3,6%. У периоду јануар-октобар промет робе широке потрошње износио је 31.190,1 милијарди јуана, што је за 5,9% мање …

Pročitajte Još »

Криминал је урбани феномен: број пљачки у 2010. по земљама и регионима

Арчибалд Рајс је написао познату књигу „Чујте Срби“, као упозорење на будућност која се након његове књиге заиста и догодила. Читајући његову књигу након проучавања порекла становништва сматрао сам да је Рајс описао негативне последице урбанизације: био је задивљен племенитошћу српског сељака а у Београду је (после Великог рата) могао да види и осети поквареност „интелигенције“ и грађанског друштва. Ако …

Pročitajte Još »

Бели лук: народни лек против заразних болести

Живимо у тешком времену, можда најтежем од Другог светског рада за човечанство, за Србе нема лаких времена. Како се ко брани од негативних информација и од мрачног окружења, не знам. Унутрашња одбрана је избор добрих књига од Сабата, Хандкеа, Андрића, Дучића… За спољну примењујем народну медицину. Једем бели лук са сиром преливен јогуртом. И уживам. Бели лук има двоструку одбрамбену …

Pročitajte Još »

Полна дискриминација у европским затворима

Монтескије је написао да у Француској постоји једна кућа (лудница) чија је сврха да увери све ван ње да су нормални. По аналогији, функцију затвора би могли да сматрамо доказом да смо ван њега сви поштени. Мотивација за проверу затворских статистика на Евростату (линк) била ми је жеља да видим црну страну миграција: колико досељеници уместо у „америчком сну“ уживају …

Pročitajte Još »

Поверење у полицију, правни и политички систем у Европи 2013.

Мотив за ову цртицу су ми текст професора др. Јована Душанића објављен на Стању ствари (линк) и вест (линк) о квалитету живота у Београду. Професора Душанића изузетно поштујем и имао сам пар пута прилику и да слушам, на економском факултету и промоцији књиге Небојше Катића (мислим). Од 2000. до 2004. године имао сам веру у промену економског система док подаци …

Pročitajte Još »

Лакоћа и учесталост преласка у туђе држављанство Срба и Албанаца, 2013-2018.

У приложеној табели укрштени су подаци о дозволама за боравак и о пријему у држављанство и израчунати су удели пријема у држављанство као однос пријема према дозволама, а како би добили индикатор „лакоће“ добијања држављанства по земљама. То није прави индикатор лакоће, јер би за то било потребно знати колико је захтева за пријем (промену? Да ли се задржава и …

Pročitajte Još »

Дозволе за боравак и пријем у држављанство у ЕУ и другим развијеним земљама Европе 2013-2019.

Терористички напади у Ници и Бечу мотивисали су ме да проверим колико је повећан број свих странаца у ЕУ и у Швајцарској, Норвешкој, УК и Исланду. Проблем представља чињеница да су младићи који су извршили нападе и учествовали у организацији истих већином рођени у ЕУ док су им родитељи дошли у ове земље. Дакле, податак промени броја дозвола за боравак …

Pročitajte Još »

У Немачкој чак 85.434 првих дозвола за боравак у 2019. са подручја Западног Балкана

Након терористичког напада у Бечу у целој западној Европи Албанци ће бити подвргнути пажљивијој контроли у понашању и у намерама. Колико их је, иду ли у џамије, посећују ли екстремистичке сајтове… У бази података Евростата о првим дозволама за боравак (линк) постоје подаци за већину чланица ЕУ до 2017, за Аустрију постоје подаци и за 2018, док је Немачка једина, …

Pročitajte Još »

Порез на ускршња јаја

Уколико претпоставимо да у Србији живи око 6 милиона хришћана, и уколико, скромно, претпоставимо и да се по хришћанину украси по 5 јаја, при порезу од 10 динара по јајету долазимо до пореског прихода од 300 милиона динара. Овај порез би могао да се наменски искористи за финансирање невладиних организација које у Србији промовишу родну, верску и друге равноправности. Хркљуш! …

Pročitajte Još »

Структурне промене у европским економијама 2008-2019.

У Србији се 20 година мантра о „структурним реформама“. То су чаробне речи, мистичног значења. А можда и нису? Структурна промена представља промену у структури неке појаве. То значи да ли је промењен удео неког састојка у укупној појави. Повољна структурна промена је уколико у килограму сарме уместо 300 грама купуса, 600 грама пиринча и 100 грама меса имамо 100 …

Pročitajte Još »

Релативан значај исламских земаља за робну размену Француске

Француска је Србији непријатељска држава. Србији су непријатељи све државе које су признале као независно Косово и Метохију. Државе које повуку признање КиМ могу опет бити пријатељи Србије. Постављање Тачија између Путина и Меркелове на обележавању 100 година од завршетка Великог рата доказ је тог непријатељства. Нема грешака у протоколу, постоје намере и њихово симболичко значење. У табели су подаци …

Pročitajte Još »

Однос коња и магараца спрам мула у 2018.

Мула је назив хибрида насталог укрштањем кобиле са магарцем. Услед разлике у броју хромозома код родитељских врста, мула има непаран диплоидан број хромозома те је у већини случајева стерилна. Нема података о плодним мужјацима муле, а пријављени су случајеви укрштања женки са магарцима и коњима. (линк). Једна од првих асоцијација на муле на Гуглу је филм Клинт Иствуда из 2018 (линк). Само што није реч о животињама, већ о људима који …

Pročitajte Još »

Први сусрет са Богом

Можда ово и није био први сусрет, али сазнање о томе имаћу непосредно пред смрт када нећу моћи никоме да га саопштим. Мотив за ово присећање су ми речи Ернеста Сабата у уводу књиге „Пре краја“: „Али и птицама које ми уливају снагу када чујем њихову песму, у свануће; или када моја стара маца дође да ми легне у крило; …

Pročitajte Još »

Утицај COVID-19 на ваздушни путнички саобраћај у Т2 2020.

Да би се спречило ширење пандемије COVID-19, државе су широм света предузеле разнолике ограничавајуће мере (линк). Док подаци из Т1 2020. већ показују значајан утицај на ваздушни саобраћај, утицај у Т2 је био још оштрији. У односу на Т2 2019, број путника који су превезени смањен је за више од 96% у свих 19 чланица ЕУ са доступним подацима за …

Pročitajte Još »

Војводина је и највеће европско сојиште!

Соја је биљка која нема дугу историју у гајењу у Србији. Било је наглих скокова у њеној производњи 1975 (са 4,4 хиљаде тона у 1974, на 20,9), у 1982. (са 84,6 на 179,6) и у години бомбардовања Србије (са 159,9 у 1998. на 294 хиљаде тона), да би тек у последње три године имали континуирани раст производње: са 461 хиљада …

Pročitajte Još »

Економија Србије до 2025. према прогнози ММФ-а

ММФ је објавио свој полугодишњи извештај о светској економији (линк). У овој години само ће 24 државе и територије остварити раст БДП-а, три ће задржати ниво из 2019, док ће 167 имати пад. Највећи релативни добитник пада светске економије биће Кина која ће повећати удео у светској економији за 1,175 процентних поена, са 17,385% на 18,56%. Овакав релативни раст имала …

Pročitajte Još »

Војводина је европско кукурузиште

У економији Србија нема много тога чиме би могла да се похвали осим Западном Србијом као европским воћарским центром и Војводином као европским шампионом у производњи кукуруза. Причало се давно, а и сада по мало, да је Војводина европска житница. Има много равница у Европи које производе више жита од Војводине. Али, оно што њу одваја од других житница је …

Pročitajte Još »

Што је Загребу Ватикан то је Београду Москва

Москва или Лондон, у зависности од афинитета јер је Москва на 2.184 километара а Лондон на 2.099, па ових 85 километара краћег пута до Лондона може да буде ограничено тешкоћом добијања британске визе. Мотив за ова географска мерења биле су ми просечне удаљености снабдевача тржишта Хрватске и Србије које су у 2019. биле на 68. и 69. месту по вредности …

Pročitajte Još »

Удео лица без средње школе у 2019, рођених од 1995. до 2001., по земљама и регионима НУТС2

Евростат је објавио саопштење о уделу лица који рано напуштају школовање, старости од 18 до 24 године у 2019 (линк). Овај удео је био 10,2% у ЕУ, оних који су имали највише основно образовање. Циљ Европе 2020, био је да се до ове године удео спусти испод 10%. Удео мањи од 10% је већ достигнут у већини региона источне Европе …

Pročitajte Još »

Предлог за компјутерску игру: преживети у Београду

Београд пружа много свакодневних изненађења и узбуђења и човек и не примети како му је живот прошао, или се променио. Супрузи и мени су деца порасла и налазимо се у новој животној стварности да са њима имамо ратну зону око купатила и повремене сусрете у кухињи, ако огладне и поднесу осећај презира због сусрета са створитељима. Нова стварност се може …

Pročitajte Još »

Трошкови (улагања) истраживања и развоја унутар школских система у одабраним земљама у 2018.

Према подацима Евростата (линк), Србија је имала, услед ниске основице, бржи релативан пораст улагања у истраживања и развој (ИР, на даље), од просечног у ЕУ: у Србији је било +55,5%, у периоду од 2009 до 2018, а у ЕУ 39,4%. Бржим растом улагања Србија је повећала однос са 7,6% од улагања у ЕУ у 2009, до 8,5% у 2018. Бржи …

Pročitajte Još »

Српски региони у очекиваном трајању живота у Европи 2018.

Евростат је објавио регионалне податке о очекиваном трајању живота новорођених и старих 65 година у 2018 (линк). У тој години очекивано трајање живота за новорођене било је 81 година. За жене је очекивано трајање 5,5 година дуже (83,7) него код мушкараца (78,2 године). Очекивано трајање живота је код жена дуже него код мушкараца у свим регионима двоцифрене НУТС класификације. У …

Pročitajte Još »

Предлог уједињења Републике Српске са Словенијом и Федерације БиХ са Србијом

Приликом преговора о „свеобухватној нормализацији односа Србије са Косовом (и Метохијом) никако ми није јасно како је могуће да се КиМ отцепи од Србије, а да није могуће да се Република Српска припоји Србији. Међу словенским државама, а можда и међу већином других, постоји правилност о нетрпељивости међу суседима и пријатељским односима са земљама са којима се не граничи. Словенија …

Pročitajte Još »

Албанија је пољопривредна сила у односу на Србију

„Копање“ по подацима је опасан посао јер постоји велика могућност да се „ископају“ и нежељене информације, попут ове која је у наслову текста. Дуго сам се мучио на порталу албанског института за статистику (линк) покушавајући да нађем додату вредност по делатностима, па сам одустао и покупио податке са Евростата (линк). Када се покупљеним подацима о додатој вредности по делатностима дода …

Pročitajte Još »

Концентрација фармацеута у Европи на 100.000 становника

Евростат је објавио пригодно саопштење (линк) о фармацеутима као есенцијално важним даваоцима услуга у време епидемије COVID-19. Г. Димитријевић је објавио текст о новом Ватикану (линк) где се бави медицином као новом религијом цитирајући мени најдражег страног писца Сабата. Апотеке су продужетак власти новог Ватикана. У Србији је пре 120 година било 406 лекара и 313 апотекара (линк), али је …

Pročitajte Još »

Србија има најзагушљивији БДП у Европи

Да би лакше разумели шта значи исказ у наслову, и они који нису одмакли даље од читања стрипова у основној школи, неопходно је да се послужим сликовитим изражавањем. Најчистији БДП ствара се у умном делу услужног сектора, у ИТ и консултантским услугама, где се при стварању додате вредности користи само рачунар, који се напаја, по могућству, електричном енергијом из обновљивих …

Pročitajte Još »

Колика је релативна концентрација Чворовића у Европи?

Србија је мирна, правдољубива земља са снажним институцијама и изненадило ме је саопштење Евростата (линк) како постоји циљ о одрживом развоју број 16 који се зове: „Мир, правда и јаке институције“. Е, где су ти Европљани заостали када такве циљеве себи постављају? У 2018, 12% становника ЕУ је позивало полицију због присуства криминала у комшилуку, што је за 2,6пп мање …

Pročitajte Još »

Лепота у оку посматрача 6: корона ефекат крваве Мери

У шетњи центром Београда пријатељица ме је питала да ли сам приметио колико је девојака у кратким панталонама? Па, након корона затварања у пролеће, логично је да дође до веће обнажености у односу на уобичајену. А још и без скидања на плажи крај мора? Имам тинејџере у кући и патим као да сам у њиховој кожи. Замислите за 10 година …

Pročitajte Još »

Лепота у оку посматрача 5: мала плодност жена и велика живост фирми у Србији

Да се мало деце у Србији рађа деценијама у назад, то је свакоме познато. У Србији, и у већини земаља „белог“ света (развијеном не припадамо) жене суверено одлучују о томе колико ће деце родити. Еманципација жена је пут у пропаст цивилизације коју имамо, али бујање живота у Африци, Азији и Латинској Америци довешће до неких промена у будућности које нећемо …

Pročitajte Još »

Лепота у оку посматрача 4: пољопривредна производња 1947-2019.

Поглед на пољопривредне статистике увек ми изазове жал за младошћу, сећање на: деду са чашицом ракије под јабуком, баку на њиви или док ми спрема уштипке и сир, седење на крушци Аранђеловци, прве девојке и пољупце код друга у Брзану, дедину причу о коњу Драгану који је убио партизана кад су га одводили, дивље јагоде и страх од змија, Мораву …

Pročitajte Još »

Лепота у оку посматрача 3: индустријска производња

Прилажем три графикона како би се сагледала лепота посматрања. Први графикон представља индустријску производњу од 1939. до 2020, са нивоом производње у 1989. као мером (једнако 100). Индустријска производња у Србији била је за петину мања у 1946. у односу на 1939, али је већ у 1947. била већа за 54,7%. Онда је дуго стагнирала и тек је у 1955. …

Pročitajte Još »

Лепота у оку посматрача 2: Динамика БДП-а од 1970. до 2019.

Под претпоставком да ме је мајка носила у стомаку тачно девет месеци испада да сам зачет за католички Божић 1970. Уколико је то тачно, онда је ово објашњење за последњу трећину мог тројства (геј, Хрват и добар католик), јер су симболи моћна ствар. У бази УНКТАД-а постоје подаци од 1970, али планета Земља пати од статистичких недостатака јер је уједињење …

Pročitajte Još »

Динамика малопродаје у Европи 2000-2020. или лепота је у оку посматрача

Када се отвори саопштење Евростата (линк) може се ући у базу података о малопродаји а затим одабрати жељени параметри о времену, врсти индекса (номинални, реални…), врсти промета (прехрамбени, непрехрамбени, гориво за аутомобиле, интернет продаје…) и други. Да би се разумело и значење конкретних показатеља неопходно је и неко предзнање о конкретним економијама. Шта се догађало у Луксембургу или Данској, на …

Pročitajte Još »

Пензионери и запослени, пензије и плате у Румунији и Србији

Румунски институт за статистику објавио је редовно саопштење о броју пензионера и пензијама у нама суседној, и још увек пријатељској, земљи. Она ће нам бити мало мање пријатељска уколико признамо право румунској православној цркви да до Велике Мораве и до Црног Тимока обавља, само она, верску делатност, а могла би и у целом Банату, а да при томе Румунија призна …

Pročitajte Još »

Економска кретања у Црној Гори, јул 2020.

Управа за статистику Црне Горе, са доцњом од 10 дана, одлучила је да објави Мјесечни статистички преглед (линк), из кога се види наставак свих негативних тенденција у јулу, испољених у претходном периоду. Због одлуке да забрани улазак становницима Србије и Русије у Црну Гору током лета, одлазећи режим је свесно изазвао економску катастрофу у Црној Гори и она има низ …

Pročitajte Još »

Забрана гласања старијима од 49 година као мера за демократизацију Србије

Наредних дана пуним 49 година, што значи да ћу 31 годину бити пунолетан. Са овом старошћу па до 65. рођендана сврставам се у „стару радну снагу“, узраста од 49 до 64 година. Стара радна снага почиње нагло да обољева, да физички и психички слаби, те се њен удео у укупној запослености смањује, што због потврђене немоћи, то и због стицања …

Pročitajte Još »