0 Miroslav Zdravković

EK 5: Srbi i ovce, istorija i svetla budućnost

Некада давно, 1740. године, у Београду је живело осморо Срба! Тада су, у потпуно запустелој земљи Турци пореским олакшицама стимулисали узгој оваца. У кратком року, за седам година, њихов број је повећан 6,7 пута и достигао је 1,2 милиона.  То је било у складу са компаративним предностима: мало људи а много необрађене земље. Историјски потсетник Пре Бечког рата у читавом …

Pročitajte Još »

Izvoz krastavaca iz Srbije

Постоји десетине пољопривредних производа који заслужују мало пажње како би се похвалили њихови резултати у извозу. Један од њих је извоз краставаца и корнишона. Без гледања у упоредиве светске податке, као и податке о увозу, сами подаци о извозу изгледају импресивно: у само три године извоз је повећан више од 4 пута, са 986 хиљада евра у 2013. години на …

Pročitajte Još »

Srbija u svetskom izvozu svežih šljiva

Србија се налази на високом 11 месту у свету према вредности извоза свежих шљива. Међутим, 2016. година је трећа година у низу како се извоз смањује, након рекордних 15,7 милиона евра у 2013 години. Српски шљивари добијају озбиљну конкуренцију у комшијама из БиХ и Македоније БЈР, па у овој и у наредним годинама треба посветити више пажње и енергије у …

Pročitajte Još »

Začinska paprika slatka ljuta i tucana iz Kaća i Kovilja

У манастире Каћ (Рођења Христовог) и Ковиљ ишао сам 29.3.2014 пет недеља након првог одласка у Хиландар. Сада сам, на дан пред други одлазак у Хиландар добио визит карте предузетника из Каћа и Ковиља на сланинијади у Качареву. Знакови поред пута? Симболи? Шта год да је, и без спомињања Хиландара био сам спреман да напишем промотивни текст о два предузетника …

Pročitajte Još »

Stradanje Slovenaca u Drugom svetskom ratu: neki statistički pokazatelji

Словенији сам посветио један месец живота (игнорисање породице, других обавеза…) а како бих статистички заокружио проучавање Другог светског рата (ДСР), након обраде страдања свих других БЈР. Основни утисци, осећања приликом посвећеног времена, су ми помешани, па нећу много трошити речи на опис приложених података, нити сам имао амбицију да идем у дубље детаље (највише страдала насеља, релативно по општинама…). Словенија …

Pročitajte Još »

Rođak američkog predsednika po babine linije

У дневном листу (таблоиду) Информер 8.2.2017 године на петој страни појави се текст да је Доналд Трамп Шоп, а по истраживању Тодора Дичева. Мене је ова вест, наравно, обрадовала и подсетила на путовање у Знепоље, у село Слишковце одакле су се доселили моји са мајчине стране у село Трешњевицу код Параћина. И сада их тамо, али и свуда по Србији …

Pročitajte Još »

Primer transfera profita kroz dvojne fakture: izvoz cigareta iz Srbije u Hong Kong, Japan…

Мотив за писање прилога представља ми изненађење у величини разлике између званичног извоза Србије у Кину (20,2 милиона долара), и увоза Кине из Србије (133,9 милиона долара). Да Кина поштује суверенитет Србије, као и СТО-УНКТАД, па да књижи и увоз руда из КиМ, било ми је познато. Али, „искочила“ ми је вредност увоза цигарета из Србије у 2015 години у …

Pročitajte Još »

Republika Srpska: noćenja turista u 2016 godini

Према подацима Републичког завода за статистику Републике Српске у 2016 години регистровано је 740,6 хиљада ноћења туриста, што је за 7,8% више у односу на 2015 годину. У овом броју ноћења домаћих туриста изнела су 379,1 хиљада (+3,4%), а страних 361,5 хиљада (+12,9%) и овај број страних ноћења представља рекорд у 25 година постојања овог српског ентитета у БиХ. У …

Pročitajte Još »

Drugi svetski rat u Makedoniji BJR: neki podaci

За Други светски рат у БЈР Македонији нисам имао посебну јаку знатижељу сем да упоредим презимена жртава Македонаца са најчешћим презименима у Моравској долини, од Витине и Гњилана преко Бујановца до Пожаревца и Смедерева. Стога се нисам бавио статистиком страдања по насељима и по општинама. Посебне проблеме у погледу интересовања за презимена створиле су две чињенице: (1)    У БЈР Македонији …

Pročitajte Još »

Kađenica i/ili Turčinovac?

Када је народ неписмен, препуштен сам себи у борби за опстанак, и такво стање потраје деценијама, народна предања крену да мешају удаљену прошлост са свеже запамћеним догађајима. На основу дисертације пок. Радмиле Тричковић може се доћи до закључка да Велике сеобе и није било, већ да се радило о страшном геноциду над тадашњим Србима у Србији, а да је друга …

Pročitajte Još »

Robna razmena Crne Gore u 2016. godini

У прошлој, 2016 години, руководство Црне Горе славило је деценију обнове независности и хиљаду година државности (Ово хиљадугодишње сам превиђао целе прошле године!) па постоје и пригодни статистички показатељи тим поводом на порталу Завода за статистику Црне Горе. У том периоду (десетогодишњем, за хиљадугодишњи нема података, али као и све остало биће измишљени) просечна плата у Црној Гори повећана се …

Pročitajte Još »

EK 5: Ko jede čije kobasice

У тексту о свињетини нисмо узели у обзир трговину месним прерађевинама, те овде додајемо набрајање одређених трговинских токова кобасицама у нашем ширем окружењу. Трговина кобасицама има одређене карактеристике токова страних директних инвестиција, у смислу да извоз иде из развијенијих у мање развијене земље. То је и логично јер, на пример, Немци када оду на летовање снабдевају се из немачких трговинских …

Pročitajte Još »

EK 4: Mleko

Док се човек бави кулинарством доводи себе у опасност и да постане филозоф. Ево, на пример, моје бављење млеком довело ме је до закључка да је Србија мајка Црној Гори, јер је снабдева млеком, да је Црна Гора незрео пубертетлија који се одриче свог родитеља и све му је драже од вредности које му мајка представља, па срља у свакојаке …

Pročitajte Još »

Al se nekad mnogo jelo: Promene u strukturi ishrane stanovništva Srbije 1961-2013

У савременој исхрани у Србији, 2013 године, највећу вредност унетих калорија становништво је имало од пшенице и производа од ње (797), шећера и производа (262), свињског меса (242), млека и млечних производа (230), и кукуруза и производа (197). Ових пет група производа објашњава скоро две трећине укупног уноса калорија у просечној исхрани, а која износи 2.725 калорија. Овако изнети подаци …

Pročitajte Još »

EK3: Pasulj

Пасуљ је једна од чешћих намирница у српској кухињи. Тако се мисли. А када се прође кроз податке о светској производњи и употреби у исхрани може се доћи до другачијег закључка. Али да се вратимо у прошлост и разлоге бављења овом економском кухињом: основним животним намирницама, а не високим технологијама, модернизацијом и реформама. Љубав према селу и пољопривреди гајим због …

Pročitajte Još »

Ekonomska kuhinja 2: svinje

Свиње представљају типично европску животињу и најчешћи су састојак у европској кухињи. Уколико се оцењује према овом параметру, Србија је једна од најевропскијих земаља, јер се налази на петом месту у Европи у односу броја свиња на број становника, а на деветом месту у свету, јер су испред ње још четири острвске земље. Испред Србије су, уз Шпанију, три релативно …

Pročitajte Još »

Ekonomska kuhinja 1: kukuruz

За разлику од пекара и кувара, који производе разне укусе и мирисе од житарица и од меса, економисти производе некакве бројеве, покушавају да тумаче берзанске цене кукуруза, свињетине и других производа. Срећом по човечанство, даље и дубље од тога не иду, јер би можда измислили берзанску трговину пустињским песком и његову размену за отпатке од хране, на пример. Развој пољопривреде …

Pročitajte Još »

Jagodina: turistički centar Srbije

Када бисмо повукли линије од Горе, изнад Метохије, до тромеђе Србије са Мађарском и Румунијом, затим од тромеђе Србије са Македонијом БЈР и Бугарском, на југу, и са Мађарском и Хрватском на северу, географски центар Србије био би негде на планини Рудник, у близини манастира Враћевшнице. Али, да не будемо толике цепидлаке, нећемо много погрешити уколико кажемо да је Јагодина …

Pročitajte Još »

Analitička kuhinja

Док са породицом уживам у гледању руске хумористичке серије „Кухиња“ пало ми је на памет да упоредим аналитички рад са свакодневном активношћу домаћица и професионалних кувара и куварица. Шта кувари(це) раде? Одаберу неколико намирница и користећи искуство и рецепте произведу одређени прехрамбени производ. Производи се могу разликовати по укусу, по процесу обраде, по специјалним састојцима или посудама у којима се …

Pročitajte Još »

Vojvodina u Drugom svetskom ratu 2: Banat

1. Увод Банат је регион у коме су релативно најмање страдали Срби, на подручју на коме су живели до Другог светског рата. У Банату је извршена најбржа ликвидација Јевреја на подручју бивше Југославије. То је последица (војне) власти Фолксдојчера у Банату који су већину Јевреја послали у Београд, где је већина мушкараца ликвидирана у Топовским шупама, а већина жена у …

Pročitajte Još »

Investicije po opštinama u 2015. godini

Дана 26.12.2016 године изашао је годишњак „Општине и региони у Републици Србији, 2016“, где постоји могућност преузимања базе података, тако да се могу извршити различите интересантне анализе економских, демографских и других појава на нивоу општина. Наш основни циљ је да дођемо до најважнијих промена у динамици инвестиција на нивоу општина: где је живнула инвестициона активност, а где се она смањује. …

Pročitajte Još »

Genocid hrvatske države u Srbiji: Srem 1941-1945 godine

Увод Срем је био најтеже погођена у област Србије Другом светском рату, што је последица окупације од стране Хрвата, у односу на друге делове Србије које су окупирали Мађари, Немци, Бугари, Шиптари и Италијани. Хрватска је била међународно призната држава 1941. године од истих великих европских земаља које су је као независну признале почетком 1992. године. Данашње понашање хрватских власти …

Pročitajte Još »

Značaj Telekoma za investicionu poziciju Srbije u BiH

Према подацима ММФ-а укупна вредност страних директних инвестиција у БиХ на крају 2015 године износила је 6.792 милиона долара. Највећи инвеститор у БиХ била је, као и код већине земаља Источне Европе због улагања у финансијски сектор, Аустрија са 1.385 милиона долара. Србија је за само 3 милиона долара била испред Хрватске, на другом месту, са 1.149 милиона долара. Аустрија, …

Pročitajte Još »

Srbija u tokovima stranih direktnih investicija na kraju 2015 godine

Према подацима ММФ-а, на крају 2015 године укупна вредност СДИ уложених у Србији била је 28.801 милиона долара. Предузећа регистрована у Србији инвестирала су у иностранство 2.876 милиона долара. Прилив инвестиција био је 10 пута већи од одлива инвестиција. То је у складу са степеном (не)развијености домаћих предузећа и у будућности се може очекивати да ће се овај однос смањивати, …

Pročitajte Još »

Vojvodina u Drugom svetskom ratu: uvod

Српски народ је у Другом светском рату доживео једно од највећих страдања у својој историји. Подела Војводине на три окупационе зоне: Хрвата, Мађара и Немаца симболизује комадање коме је био изложен народ на целом простору тадашњег постојања (сада тај народ не постоји на великој територији где су учињени највећи злочини Хрвата током Другог светског рата у Хрватској и БиХ, па …

Pročitajte Još »

Kolindine čokoladice

На интернету се појавила вест како је хрватска председница, на згражавање родитеља, деци дубровачког вртића чоколадице произведене у Србији. (http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2016&mm=12&dd=07&nav_category=167&nav_id=1207489) Овде нећемо писати о хрватској пропаганди, како, на пример, вест о покушају линча српских стрелаца прати шаховница са сјајним небодером у позадини. Нећемо ни о уделу хрватског капитала у кондиторској индустрији у Србији. Ни о случајности да су чоколадице баш …

Pročitajte Još »

Srbija u svetskoj trgovini vinom

Укупан светски извоз је повећан са 20,4 милијарди евра у 2008 години на 28,7 милиона евра у 2015. години. За извоз вина, дакле, нема кризе. Дошло је до пада на 18,4 милијарде евра у 2009. години, али је већ у 2010. години овај пад надокнађен. У светској трговини вином доминирају Француска и Италија јер је њихова половина од укупног светског …

Pročitajte Još »

Izvoz Slovenije: putokaz za Srbiju

Словенија има три и по пута мањи број становника од Србије без КиМ-а, а тачно дупло већу вредност извоза, што значи да има седам пута већу вредност робног извоза од Србије по становнику. Словенија је мала земља, са малом унутрашњом тражњом. Та чињеница тера производна предузећа да највећи део производње извозе и да непрестано траже нова тржишта. Србија, тачније предузећа …

Pročitajte Još »

Centralna Srbija u Drugom svetskom ratu: statistika stradanja po opštinama

Има на планети Земљи свакаквих народа, срећних и трагичних. Срби би се на некој објективној листи нашли међу најтрагичнијима, мерено заблудама и страдањем у претходних више од стотину година. Несрећна творевина Краљевина СХС настала је након Првог светског рата, против воље Хрвата и Словенаца. Срби у Србији су лечили велике ране из тог рата, а комунисти су са усташама и …

Pročitajte Još »

Srbija u svetskom izvozu gaćica

Некада давно, и не тако давно, Србија је имала јунака за извоз. Трагедије два светска рата а затим и „усташко друго полувреме“, деведесетих година прошлог века, значајно су смањиле јуначки део становништва, доста се и раселило, па је сада јунака тешко и наћи. А можда их и сада има много, али су под буком промоција парада поноса и других цивилизацијских …

Pročitajte Još »

Noćenja stranaca u Republici Srpskoj IX 2016

Саопштење РЗСРС о туризму за септембар (http://www2.rzs.rs.ba/static/uploads/saopstenja/turizam/mjesecna_saopstenja/2016/Turizam_Septembar_2016.pdf)  ме је прилично разочарало. Након рекордног броја регистрованих ноћења странаца у августу (35.977) очекивао сам да ће референдум о дану Републике Српске утицати да и у септембру доласци странаца остану на високом нивоу – изнад 30 хиљада. То се, међутим, није догодило. Број ноћења је смањен на 25.666, и био је за само …

Pročitajte Još »

Srbija i nakon osam meseci odmah iza Malte po brzini rasta robnog izvoza

Према подацима СТО, у периоду јануар-август вредност робног извоза износила је 9.626 милијарди долара. У односу на исти период 2008. године вредност је смањена за 4,6%, а у односу на исти период 2015. године смањена је за 4,4%. Робни увоз вредео је 9.722 милијарди долара и смањен је за 9,3% и за 4,9%, респективно. Европска Унија се дезинтегрисала у овом …

Pročitajte Još »

Izvoz Srbije u Saudijsku Arabiju

Растужен чињеницом да Арабијци обилато троше новац на муницију и оружје произведене у Хрватској (а не у Србији), проверио сам на шта троше новац из Србије. И пријатно се изненадих: извоз Србије у Саудијску Арабију је у 2015. години повећан 7,2 пута, са 3,9 на 28,1 милиона евра. У првој половини 2016. године већ је био за 24% већи него …

Pročitajte Još »

Odlični izvozni rezultati hrvatske vojne industrije u prvoj polovini 2016. godine

Према подацима достављеним СТО-у, извоз муниције и оружја из Србије повећан је у првој половини 2016. године за 12,3%, са 21,2 милиона евра, у првој половини 2015. године, на 23,9 милиона евра, у истом периоду текуће године. Највећи купац муниције и оружја је САД, а у другом тромесечју 2016 године у Белгију је извоз вредео преко једног милиона евра. Преко …

Pročitajte Još »

Stradanje Kraljeva u Drugom svetskom ratu

Детаљнији увид у страдање грађана Краљева у Другом светском рату може се стећи пратећи линкове: http://nmkv.rs/ (https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0%B0%D1%81%D0%B0%D0%BA%D1%80_%D1%83_%D0%9A%D1%80%D0%B0%D1%99%D0%B5%D0%B2%D1%83) Краљево је у Другом светском рату насеље које је највише страдало од свих градова у Србији мерено односом броја ликвидираних у односу на први послератни пописани број становника. Под претпоставком да од 1945. до 1948. године није дошло до великог повећања броја становника …

Pročitajte Još »

Kragujevac i Jagodina: poređenje stradanja u Drugom svetskom ratu

Статистичку анализу страдалих у Другом светском раду извршио сам на основу података Музеја жртава геноцида у Београду. За детаљније сазнање о страдању у Крагујевцу видети на порталу Музеја 21 октобар (spomenpark.rs), а за Јагодину и Поморавски срез видети Извештаје команде српске државне страже за округ моравски 1941-1944 (http://www.arhivja.org.rs/images/izvestaji.pdf). Осим детаљног увида у стање у Поморављу, ови извештаји се могу употребити …

Pročitajte Još »

Poređenje stradanja u Drugom svetskom ratu: Bogatić i Aleksinac

На основу евиденције страдалих Музеја жртава геноцида у Београду, може се вршити статистичка анализа догађаја у Другом светском рату. Овде су изложени примери две општине у Србији које су имале различиту судбину. Богатић је 1948 године био скоро упола мањи по броју становника од Алексинца, али је имао више страдалих у Другом светском рату. То је била последица подизања устанка …

Pročitajte Još »

Rekordan rod pšenice, suncokreta i soje u 2016. godini

Према саопштењу РЗС-а (http://webrzs.stat.gov.rs/WebSite/repository/documents/00/02/26/22/PO16-255_2016_srb.pdf) у 2016. години очекује се производња 2.885 хиљада тона пшенице, 627,7 хиљада тона сунцокрета и 587,2 хиљада тона соје, што су рекордне количине након 2000. године. И док се код пшенице може наћи већа произведена количина у даљој прошлости, сунцокрет и соја су биљке чија је производња нагло повећана након 2000. године и ово је за …

Pročitajte Još »

Stranci oduševljeni Republikom Srpskom: rekordan broj noćenja u avgustu!

Према подацима РЗС РС у августу је регистровано 35.977 ноћења странаца у Републици Српској, што је за 6,2% више него у истом месецу 2015 године, и представља нови месечни рекорд, наккон маја ове године када је регистровано 34.324 ноћења странаца. У периоду јануар-август регистровано је 253.425 ноћења, што је за 14,4% више него у истом периоду 2015. године. Највише је …

Pročitajte Još »

Teško vreme za grobare

Месечни статистички билтен РЗС-а погледам једном у 2-3 месеца ради информације о виталним догађајима, јер ових података нема у месечним саопштењима. Почела је јесен, те је прави тренутак да се „баци поглед“ како ће изгледати 2016. година и у овом погледу. Сад поглед баш и није пријатан: смањен је број рођене деце за 4,2%, у првој половини 2016. године у …

Pročitajte Još »

Stradanje stanovništva Centralne Srbije u Drugom svetskom ratu – uvod

Посвећено покојним бакама Смиљани и Љубинки   Из детињства носим у сећању став баке Смиљане, из Ћићевца да су „немачки војници били господа“. Нису дирали локално становништво. Друга бака, по мајци, Љубинка, сећала се италијанских војника који су јој били „романтични“ док су спојених руку, са длановима окренутим за прошење, молили за једно јаје. Деда по оцу, Добривоје, био је …

Pročitajte Još »

Stradanje stanovništva Kosova i Metohije u Drugom svetskom ratu

Према пописним подацима рођених на територији КиМ стадало је 5.525 Срба/Црногораца (СЦГ), 2.122 Шиптара/Албанаца, 118 Муслимана, 89 Јевреја, 52 Хрвата, 34 Турака, 23 Словенаца, 13 Македонаца, 3 Словака, 2 Мађара и 12 осталих нација. Анализиране жртве смо поделили у три групе: СЦГ, Шиптаре и остале, где су у последњој групи 347 припадника осталих националности. Жртве су пописане према месту рођења, …

Pročitajte Još »

Stradanje stanovništva Crne Gore u Drugom svetskom ratu

Приказани бројеви у табелама имају употребну вредност само ради праћења временске и просторне динамике рата у самој Црној Гори. Они, на жалост, немају упоредиву вредност, јер нам недостају подаци за друге републике, а како би се доносиле оцене о интензитету рата и страдања у Црној Гори у односу на друге БЈР. На пример, више је погинуло становника Црне Горе у …

Pročitajte Još »

Srbi: Dobri ljudi skoro blage ćudi?

У покушају да прикупим адекватни статистички материјал за писање текста „Србија: земља кошарке“,  у коме бих желео да докажем тезу да лака доступност кошаркашких терена утиче на нижу стопу криминала у односу на очекивану за низак ниво развијености наше земље, случајно сам наишао на ове податке на порталу Бугарске Агенције за статистику. Намера ми је да просторно сучелим податке о …

Pročitajte Još »

Najvažniji izvozni proizvodi u periodu I-V 2016

База података СТО-а већ „хвата“ извоз раног пролећног воћа, попут јагода, што је и био мотив овог текстића са сличицом на крају. У периоду јануар-мај извоз робе из Србије повећан је за 511 милиона евра. Првих 100 производа који су излистани имало је збирни раст вредности од 787 милиона евра, док је 20 производа са највећим падом вредности имало пад …

Pročitajte Još »

Etničko čišćenje Srba u Federaciji BiH: rezultati popisa

Док приводим крају вишемесечно истраживање страдања Срба, Јевреја и Рома у НДХ свакојаке ми мисли падају на памет. Док пролазим кроз спискове страдалих Хрвата у Далмацији, стално ми пролази кроз главу мисао како су Срби Хрватима у два светска рата требали да би их оружјем одбранили од Италијана. Након Првог светског рата, где су се Хрвати борили на супротној страни, …

Pročitajte Još »

IP 65: Sladoled

У наслову је могло да пише и „Дечија радост“ и већина би одмах погодила о чему се ради. Али, можда постоје и друге радости (патике, обилан оброк…) па смо се ипак држали прецизности. За мене је „Сладолед“ асоцијација на један од ретких шамара у животу који сам од родитеља добио. Крајем 70-их година прошлог века доселили смо се у кућу …

Pročitajte Još »

Posetite Republiku Srpsku i podržite njen razvoj!

Податак да су грађани БиХ у Србији потрошили у 2015. години 140 милиона евра, а да су грађани Србије у БиХ потрошили само 15 милиона евра мотивисао ме је, уз један приватно – стручни разлог, да са породицом одем до Бања Луке на три дана (два ноћења). Уколико би грађани Србије потрошили 92 милиона евра више на путовања у Републику …

Pročitajte Još »

IP 45: Bicikle

Ма колико да свет технолошки напредује, па расте потреба за ајфонима, таблет рачунарима и сличним информатичко-минијатурним справама, расте и тражња за традиционалним производима као што су бицикле. Светски извоз бицикла повећан је са 5 на 7,5 милијарди евра, од 2008. до 2014. године, што упућује на проблеме урбане загађености и жеље за што здравијим животом. Највећи светски извозници бицикла су: …

Pročitajte Još »

IP 43: Život u lepim bojama (staklo i proizvodi od stakla)

Пре цитата Бодлера из збирке „Париски сплин“ навешћемо неколико реченица о извозу стакла из Србије. Међународни извоз стакла повећан је са 44,2, у 2008. години, на 55,6 милијарди евра у 2014. години, што је повећање вредности од 25,8%. Највећи светски извозници стакла су били у 2014г: Кина (12,1 милијарди евра), Немачка (5,5), САД (4,3), Јапан (2,7), Француска (2,7) и Италија …

Pročitajte Još »

IP 42: Razni medicinski instrumenti

У међународној подели рада догађају се велике промене последњих година, али постоје неке константе, а то је америчка доминација у производњи и извозу ваздухоплова, хране и медицинске опреме. Код конкретног производа, разних инструмената за медицинске и ветеринарске науке, међународни извоз је повећан са 23,6 милијарди евра у 2008, на 35,8 милијарди у 2014г, а САД су у томе повећале извоз …

Pročitajte Još »

IP 39: Reklamni materijal, komercijalni katalozi i slično

Пре 2 цитата Ернеста Сабата, умрлог у стотој години, ослепелог у старости пар деценија након писања „Извештаја о слепима“ (где је писао о цивилизацијском слепилу, а не о особама без чула вида), даћемо пар реченица о производима из наслова текста. Вредност извоза ових производа повећана је са 2.588 хиљада евра у 2008г на 4.027 хиљада евра у 2015г, што је …

Pročitajte Još »

IP 38: Razne štampane stvari

Овај прилог тенденциозно враћа ведрину у наше пословне активности, јер ако се не могу продати новине и књиге, а оно се могу продати свакакве штампане ствари, уколико садрже употребну вредност. У тој категорији разних штампаних ствари (ХС 491199) предузећа из Србије нису баш добро стајала до 2014 године, али је у 2015г дошло до запажених резултата. У овој категорији производа …

Pročitajte Još »

Živeli izbori!

Априлски подаци о индустријској производњи, о робној размени са иностранством, о наплати пореза, о туристичком промету, и други подаци, још једном нас подсећају на чињеницу да привреда оживи у време избора. То нема везе са предизборном потрошњом, што је случај у развијеним земљама, јер су порески подаци одлични. Подаци који ће бити изложени упућују нас да размишљамо о алтернативном сценарију …

Pročitajte Još »

IP 36: Novine i žurnali

Читајући Мали политикин забавник, као најадекватније штиво за средње животно доба, пало ми је на памет да проверим податке о овом сегменту светске трговине. У ери интернета могу се констатовати само неповољне чињенице у погледу књига и штампе. Ипак, и неповољни подаци заслужују минималну пажњу. У свету је извоз дневних новина, журнала и периодичних часописа смањен са 4,75 милијарди евра …

Pročitajte Još »

IP 32: Krompir pripremljen za upotrebu

Срби су обазрив и неповерљив народ, склон да иноваторе извргне руглу. То није лепо, али је последица вишевековног искуства да му се стално нуде отрови, уместо лекова. Ничеова девиза: „Све што нас не убије, јача нас“ је можда добра за храброг младића у узрасту од 20 година, али код зрелог човека иза четрдесете, који није убијен, та снага се претвори …

Pročitajte Još »

IP30: Džemovi, pekmezi, slatko

Наши преци имали су привилегију да се налазе на путу између две империје, турске и аустријске, под претпоставком да су у тој привилегији довољно дуго живели. Један део народа, под Аустријом, вежбан је у хладној дисциплини и радним навикама, а други део је од Турака могао да се учи уживању у животу (уколико није био његов објекат). И тако, народ …

Pročitajte Još »

Demistifikacija kineske ekonomije u srpskom izdanju

Издавачка кућа Албатрос Плус објавила је у хиљаду примерака књигу кинеског економисте Џастин Јифу Лина „Демистификација кинеске економије“ која на најлепши могући начин објашњава кинеско „чудо“, доводећи читаоца до пуног разумевања вишевековних и вишедеценијских процеса у Кини. Да је величина у једноставности доказује овај кинески економиста својим широким погледом на више различитих друштвених појава, како би објаснио економска кретања. Предговор …

Pročitajte Još »

IP 29: Razni sokovi od voća i povrća i sok od jabuke

Мудри људи у свету и у Србији предвиђају да ће се будући ратови водити око воде као природног ресурса који ће бити све мање доступан нарастајућој човеколикој популацији. Људи је све више, а извора је све мање, па ће они многољуднији и са гушће насељених простора нападати оне мањељудне у проређеним територијама пуним воде. Гледам ирско-канадску серију „Викинзи“ и ова …

Pročitajte Još »

IP 28: Travke pobrljavke ili izvoz lekovitog bilja iz Srbije

Разумнији и искуснији људи кажу да што је једној особи отров, другој може да буде лек и обратно. Србији се, од платно-билансне кризе 1981 године, стално приписују неки лекови од којих би требало да јој буде боље, али она је у све горем стању. И са Копаоника су неке мудре главе поручиле како су учињене тешке мере, а да након …

Pročitajte Još »

Putovanje Starim Vlahom za 24.000 dinara

Путовање је заправо требало да буде Старом Србијом, где би након Пријепоља прошао кроз Пљевља, Дробњаке и Никшић до Требиња, али се са порастом трошкова за путовање долази до сазнања да је заправо летовање у Грчкој најјефтинији вид одмора. Овако 1.000 километара у путовању, са три ноћења, у Студеници, Милешеви и Андрићграду кошта двоје одраслих са једним дететом (друго је …

Pročitajte Još »

Nekada nasmejan narod

Некада давно Срби су били радостан народ. Толико весео да се хришћанство морало прилагодити таквом карактеру, јер како би тако радосни прихватили хришћанску тугу? Крсне славе и пирови су доказ те радости која је трајала кроз векове упркос ропству и окупацијама. Радост Срба сметала је суседним народима и верама. Стога су Турци (или потурице) у мржњи правили масакре над народом …

Pročitajte Još »

Izvozni proizvodi Srbije 22: Ketridži za municiju i eksploziv

Разорна моћ Србије мери се производњом њене наменске индустрије. Производна моћ служи да се обезбеди одређен ниво стандарда одређене земље, а разорна моћ служи да се заштити тај ниво стандарда или да се обезбеди већи. Проф др Михаило Црнобрња је у емисији Ћирилица изјавио (септембра 2013), парафразирам, како се у неком музеју у Аустрији чува камен као доказ да су …

Pročitajte Još »

Mi smo Srbi i Cigani sudbinom prokleti

Музеј жртава геноцида у Београду поседује непотпуне податке о броју страдалих у Другом светском рату, али и овакви подацима могу да послуже у сврху статистичке обраде историје која се стварно догодила, а не оне коју смо учили, и коју сада деца уче у школама. У Другом светском рату извршен је геноцид над Србима, Јеврејима и Ромима у усташкој Независној држави …

Pročitajte Još »

Amerika, Amerika, zemlja velika

Али метар мога села, Америка цела. А Србија има око 4.500 села која различитом брзином одумиру, док у свету расте тражња за њиховим производима. Мотив за писање ми је промена у структури извоза САД-а од 2008. до 2014. године, где је дошло до оштрог пада удела производа средњих и високих технологија, са 59,3% на 49,8%, уз пораст удела примарних производа …

Pročitajte Još »

IP 40: U Srbiji je sve više ovaca!

http://webrzs.stat.gov.rs/WebSite/repository/documents/00/02/02/73/PO12_032_2015_srb.pdf “Према подацима приказаним у овом саопштењу, у Републици Србији, са стањем на дан 1. децембра 2015, у односу на претходно стање, укупан број свиња већи је за 1,5%, оваца за 2,3% и живине за 1,6%, док је мањи број говеда за 0,5%, коза за 7,2% и коња за 2,5%. Говеда се највише гаје у Региону Шумадије и Западне Србије …

Pročitajte Još »

Noćenja stranaca u Beogradu i u Zagrebu I 2016

Смисленост неког поређења зависи од заједничких, сличних карактеристика одређених статистичких појава које се посматрају. На пример, поредити туризам Србије и Хрватске је апсолутно бесмислено јер је Хрватској основна компаративна предност туризам, где приходима од туризма остварује већу додату вредност од додате вредности коју остварује Србија кроз извоз робе и још низ других делатности. Али, поредити Београд и Загреб већ има …

Pročitajte Još »

Izvozni proizvodi Srbije 17: Luk

Некада давно, када сам био мали, највише сам волео да проводим распусте код деде и бабе у Трешњевици код Параћина. Ујутро би ми пок. бака спремила мекике и јео бих их са сиром и луком, што би понели и на њиву да једемо кад огладнимо. Увече бих се засладио слаткишима са задушница, и то би било све у исхрани. Прилично …

Pročitajte Još »

Izvozni proizvodi Srbije 16: Trešnje i višnje

У Србији свашта успева: и крупна и ситна стока, и воће и поврће и жито, свашта још, само не људи. Након Другог светског рата, да би се постало човеком, и добила за то потврда од других, напуштала се Србија, нарочито њен источни део, жељан рада а не тоталитарне идеологије која је сељацима наменила непријатељску улогу. Ипак, и упркос таквој прошлости, …

Pročitajte Još »

Izvozni proizvodi Srbije 15: Od Jagodine jagode

Наслов је предалеко у односу на стварност, бајковит је, али и Аушвиц су преживели они који су имали бујну машту, а не они са највећом физичком снагом. Дакле, лепо је кад се машта. У стварности, и у прошлости Срби, али и други балкански народи, су се бавили јагодама. То нам потврђују и топографски називи по атарима насеља: јагодњак, јагодиште… И …

Pročitajte Još »

IP 14.1. Sušene šljive i ostalo sušeno voće

Ако је у 2015г Турска претекла Србију као извозник свежих шљива, то још увек није случај код сушених шљива. У 2014г тржиште сушених шљива је вредело 483,8 милиона евра и Србија је била на петом месту, након Чилеа, САД, Француске и Аргентине са вредношћу извоза од 14,2 милиона евра. Али, у 2015г пала је вредност извоза из Србије на 10,7 …

Pročitajte Još »

Štek užitak okupacije

Дана 30.3. у 19х29м пред дневник РТС-а видео сам рекламу месне индустрије из Врбовског, Хрватска, о ужитку. У том минуту се шаље јача порука него што могу да је пошаљу све странке у Србији заједно у пар минута предвиђених у другој половини Дневника. Разлог: рекламе су након временске прогнозе а пред ударне вести, а након којих много „гледатеља“ одлучи да …

Pročitajte Još »

Zvali su se Zlojutro Čedomir i Boško

Злојутро Милета Чедомир рођен је 1940 године, Србин, убијен од усташа 1942г у збегу на Козари (ИД 1163029023). Не знам да ли је проходао, шта је проговорио, само знам кад је рођен и кад је убијен. Злојутро Милета Бошко рођен је 1941. Србин, убијен од усташа 1942, у збегу на Козари. Сем да је заклан од усташа ништа не друго …

Pročitajte Još »

Izvozni proizvodi Srbije 8: Hrana za kuce, mace i druge kućne ljubimce

Усамљеност људи је логична последица процеса урбанизације, формирања мегалополиса и промене начина живота – отуђивања од природе. Недостатак пријатеља је у САД, и у другим земљама, отворио одлично тржиште психијатрима, психолозима и сличним занимањима. Исто тако, довео је до масовне појаве супститут-пријатељстава: живота са кућним љубимцима, најчешће у становима где им није природно место за живот. И тако се развио …

Pročitajte Još »

Izvozni proizvodi Srbije 23: Sportske i lovačke puške

Без оружја нема ни слободе. Уколико је човек разоружан, онда је он слободна мета лоповима, убицама, лошим властима, и зависи од теорије вероватноће да ли ће се убиство баш њему десити. Модерне државе се труде да ову вероватноћу што више смање, као што и слободе око поседовања оружја смањују. Давне 1829г Ото Дубислав Пирх, обилазећи Србију, приметио је да Србија …

Pročitajte Još »

Kusadak: Proizvođač železničara i krem bananica

Давне 1834г највеће насеље у Србији био је Београд, са 6.023 становника, а након њега били су Шабац (3018) и Јагодина (2.558). Кусадак је тада био на 30. месту са 1.151 становником, испред Краљева (1.022), Чачка (908), Велике Плане (907) и Ваљева (893 становника). Упркос проширењу Србије и укључивању Ниша, Лесковца, Пирота и Врања, Кусадак (4.031) је приликом пописа из …

Pročitajte Još »

Vojska Srbije u službi narodnog opstanka

Бела куга је невидљиви убица народа. У претходних 15 година број становника Србије је смањен, мањим бројем рођених од умрлих, колико је Срба погинуло у Другом светском рату. Овај невидљиви убица је саможив и еманципован: достојни представник материјалних вредности које формирају опште стање духа. Војска Србије би могла да одигра значајну улогу у борби са белом кугом кроз добровољно служење …

Pročitajte Još »

Iz Srbije sa ljubavlju: izvoz ruža

Навике у понашању мање су последица система вредности, васпитања и образовања, а више су последица материјалних могућности. У Србији материјална оскудација чини да одрасли имају по једно одело, евентуално и друго за сахрану. Тако чини и да се за 8 март еманципованој супрузи купује нова мотика или метла, и то није став мушкарца према новотаријава, већ последица сиромаштва које подноси …

Pročitajte Još »

Urbana ekonomija: noćenja stranaca u Beogradu, Zagrebu i Ljubljani, 2015

У односу на ранију конкурентност држава, са развојем информационих и свих других технологија, све више преовладава концепт конкуренције урбаних језгара, метрополитских подручја… Један од сегмената урбане економије је и урбани туризам. Најчешће су гости из иностранства мотивисани пословним активностима, али до креативности је градских власти и свих појединаца у урбаним центрима, хоће ли доћи до зараде од музичких фестивала, спортских …

Pročitajte Još »

Svanulo je u Srbiji (i smrklo u Turskoj)

Руско-Турски конфликт око Сирије који је довео до блокаде извоза пољопривредних производа из Турске у Русију створио је Србији огромну извозну шансу: да повећа извоз пољопривредних и прехрамбених производа у Русију. Раст извоза у 2016 години, и у свим наредним, могао би повољно да се одрази на приходе сеоских домаћинстава, на пораст инвестиција у пољопривреди и на успоравање негативних демографских …

Pročitajte Još »

Srbi Sanaderi, a biće i Karamarkova, Crnoja…

Бављење историјом насеља, за шта користим књиге објављене у електронској форми на порталу Poreklo.rs, служи ми да разумем несрећну историју српског народа, а и личну несрећу јер, како је неки мудрац написао: обично су „народни усрећитељи“ дубоко несрећне особе (колико је Хитлер патио?). У тој потрази наилазим на сасвим другачију историју од оне коју сам учио у школи, што је …

Pročitajte Još »

Samo kobasice spašavaju Srbiju i/ili Beogradfest u Zoo-vrtu

Kada se pomene kobasica prva asocijacija su dobro popunjeni Nemci, Amerikanci, Danci, koji ih zadovoljno jedu/gutaju uz kriglu hladnog piva. Asocijacija je tačna jer osim što su najveći konzumenti kobasica, ovi narodi su i njihovi najveći izvoznici, pa od 4 milijardi evra vrednog izvoza kobasica u svetu, Nemačka izvozi 621 miliona evra, SAD 430, Italija 379, Španija 301, Austrija 204, …

Pročitajte Još »

Imena škola i ulica u Srbiji

Након кошаркашке утакмице дечака узраста од 9-11 година стајао сам и разговарaо са једним родитељем. Пришао му је старији син и поставио му питање: „тата, како се ова школа зове?“. Не чекајући да се његов отац сети и одговори, рекао сам му: „неким чудом, и након 30 година, зове се Франц Прешерн“, на шта се његов отац надовезао са: „а …

Pročitajte Još »

Vojvodina u Drugom svetskom ratu 3: Bačka

Увод   У региону Бачке није био претерано активан антифашистички покрет, што је последица тадашњег релативно малог удела Срба у укупном становништву и већинског становништва које је припадало фашистичким земљама (Мађари, Немци и Хрвати). Стога се Други светски рат у Бачкој може уопштити кроз неколико основних карактеристика: (1) масован покољ Срба у Новом Саду и његовој околини на почетку 1942 …

Pročitajte Još »

Muzej voštanih figurica

Ministar Ivica Dačić izjavio je: „Lično sam bio svedok ideja i inicijativa koje je on pretvorio u delo. Njegova (Markovićeva) je ideja ZOO vrt, Akva park, Muzej voštanih figura, za koji sada sprema figuru Vladimira Putina (predsednika Ruske Federacije), hteo je i moju i Aleksandara Vučića, a ja sam mu rekao polako, mi nismo još za muzej“, rekao je Dačić. Izvor …

Pročitajte Još »

Uvozne potrebe Kine za mesom i izvozna šansa za opštine Kragujevac i Jagodinu

Председник Србије Томислав Николић је поменуо у Упитнику РТС-а пословну могућност за пољопривреднике Шумадије да годишње произведу и извезу у Кину 50.000 тона меса. Ова кратка информација мотивисала ме је да прикупим основне информације у увозу Кине и сточарству у Шумадијском и Поморавском округу (области, нахији, како год). Кина је постала „мотор“ економског раста земаља које у њу извозе робу, …

Pročitajte Još »

Dok Srbi drže dijetu, Albanci sve više jedu: FAO statistike o ishrani

Према подацима ФАО, просечан дневни унос KCal по особи у свету износи 2.870, а у ЕУ он је знатно већи и износи 3.416 KCal. Док је овај однос код биљних производа уједначен (2.362 према 2.424) код меса је он у корист ЕУ већи скоро два пута (508 према 993). Још када би из светског просека искључили ЕУ и друге развијене …

Pročitajte Još »

Robna trgovina Srbije sa prijateljskim zemljama, 2008-2014

Србија нема непријатеља. Тако гласи званичан став наших званичника. Али, ако нема непријатеља, то не значи да су нам сви пријатељи. И једнако пријатељи, неки су више а неки мање. Један од главних евроатланских спинова у Србији је како она пласира у ЕУ преко 60% од укупног извоза. Овај спин наши политичари користе у свом бескрајном гутању жаба које се …

Pročitajte Još »

Gašenje Tanjuga i „spoljni izvori moći“

У Дневнику 2 РТС-а 4.11.2015 године имали смо две вести: После 72 године, новинска агенција „Танјуг“ престаје да постоји. У два покушаја приватизације „Танјуг“ није нашао новог власника, па је ово епилог по Закону о информисању. Имовину преузима Дирекција за имовину, архивску грађу Архив, а 188 запослених добиће отпремнине. „Танјуг“, како тврди директорка, није оставио дугове. Министар полиције Небојша Стефановић …

Pročitajte Još »

Srbija: barut u balkanskom buretu

Ако је Балкан буре барута, онда је Србија сигурно барут, док су остале земље буренце. То се сада доказује и оградама које се дижу око Србије, додуше, ван њеног балканског дела, већ у панонском делу. Али, што се буре буде чвршће стезало, то ће барут опасније експлодирати. За ово мишљење није потребно знати физику, довољно је мало загребати у прошлост… …

Pročitajte Još »

Velika Crna Gora ili Severna Albanija? Geopolitički izbor Srbije u svetlu budućih integracija

Док обрађујем порекло становништва по насељима, а достигао сам пристојних 4.375 од укупно 22.169 на подручју бивше Југославије без Словеније, свакојаке грешне мисли ми падају на памет, од којих су у наслову две најважније: како да променимо име грешној Србији а да би боље прошла у будућности, и интересу све наше деце и будућих нараштаја. Елем, од око 4.080 насеља …

Pročitajte Još »

Srbi na Kosovu i Metohiji po naseljima 1961-1981

Након што су Срби на територији Косова и Метохије етнички очишћени током и после агресије НАТО пакта под еуфемистичким називом „Племенити анђео“, из више стотина насеља у којима су живели, пријемом „Косова“ у УНЕСКО потребно је завршити операцију потпуног чишћења ове српске покрајине од било каквих трагова да су ту Срби икада живели. Док се овај процес у потпуности не …

Pročitajte Još »

Nakon hrvatsko-srpskih sankcija: ofanzivno u svinjogojstvo!

У катaстарском попису области Бранковића из 1455г наводи се велико дреничко село Горња Клина, са 85 кућа. Ту се наводе и следећи подаци из области земљорадње и сродних пољопривредних делатности. Принос од пшенице је износио 1200 лукана, од тога поседнички феудални доходак 150 лукана, принос од јечма, зоби и другог износио је 1.120 лукана, а од тога доходак 140 лукана. …

Pročitajte Još »

Hrvatske svinje, najveće žrtve srpskih kontramera Hrvatskoj

Ukupan izvor Hrvatske u Srbiju, prema podacima STO, iznosio je 582 miliona evra u 2014 godini, i u njemu su, nakon električne energije (41,8 miliona evra), najveće po vrednosti bile žive svinje (25,8 miliona evra). Izvoz svinja iz Hrvatske u Srbiju rastao je do ove godine ozbiljnom brzinom, sa 4,4 miliona evra u 2012, na 8,6 miliona u 2013 i …

Pročitajte Još »

Troškovi i koristi od hrvatske granice za Srbiju (i BiH)

У овом опасном времену буђења шовинистичких духова који јако подсећају на Европу уочи Другог светског рата неопходно је хладне главе сагледавати користи и трошкове од ирационалних потеза на које су спремне повампирене шовинистичке владе суседних земаља и територија. Колика је дневна штета од затварања хрватске границе за произвођаче у Србији? Она зависи од обима промета који се обавља преко граничних …

Pročitajte Još »

Slovenija: San za izbeglice

Кроз медије је прошла вест како Словенија предлаже да се избегличка криза реши кроз формирање избегличких кампова на границама ЕУ, и кроз њихово збрињавање у трећим земљама од стратешког интереса за ЕУ. Овај став Словеније пробудио ми је сећање на словеначке избеглице у Србији 1941 године, као и на поносну историју ове младе европске државе. Хитлер је изговорио ону чувену …

Pročitajte Još »

Kosovo i Metohija u Bugarskoj: čudni su putevi ljudski

Изучавање порекла становништва на нивоу насеља може бити јако интересантан начин да се проучавају историја и друге друштвене науке. Ово тим пре што смо у дугом временском периоду имали идеолошки обојено изучавање историје од стране комунистички подобних историчара. Тако је, на пример, у свакој књизи, краљевина СХС формирана из интереса „српске грађанске класе“, а да при томе ни један историчар …

Pročitajte Još »

Jovan Dučić o propagandi

Пре неког времена, хрватски председник владе је, поводом кукастог крста на стадиону Пољуд у Сплиту, у одбрану хрватског фудбала и државе изјавио како је, парафразирам, Хрватска у Другом светском рату имала релативно највећи број антифашистичких бораца у Европи. Ово да би спречио избацивање репрезентације Хрватске са неког првенства у фудбалу (не пратим фудбал). И тако, на стадиону ЈНА је летео …

Pročitajte Još »

Točak mercedesa nije točak istorije: etničko čišćenje Srba u Hrvatskoj u Bljesku, Oluji i Mržnji

Ово што пишем и што следи је у складу са мојим омиљеним ликом бата Милашина, само да „константујем“. Био сам у војној полицији у Сплиту када је избио рат. Најбољи друг ми је био пок. Гешоски Сашко, убијен на демонстрацијама 6.5.1991 године, а уз њега су ми најбољи другари били двојица Муслимана, један из Грачанице код Добоја, а други из …

Pročitajte Još »

Zaposleni u Srbiji po delatnostima i opštinama III 2015

Према подацима РЗС-а, на крају марта 2015 године, не рачунајући пољопривреду, у Србији је било запослено 1.716.077 лица, што је за 11.145 више него на крају септембра 2014 године, а за 25.638 више него на крају марта 2014 године. Дневно је број запослених повећаван за 70 лица, од марта до марта. Ипак, број запослених је нижи за 8.994 лица у …

Pročitajte Još »