0 Miroslav Zdravković

Kvalitet života meren strukturom potrošenog vremena u Srbiji i u drugim evropskim zemljama

Живимо у времену невероватно брзог технолошког напретка који утиче на начин на који се понашамо, мислимо, осећамо. Евростат има резултате десетогодишњих истраживања (за 2000 и 2010) о структури коришћења времена на различите активности и старосне групе. Приложени подаци односе се на просечну потрошњу мушкараца и жена у 2010  линк . Много интересантније би било упоредити ове податке са подацима из …

Pročitajte Još »

Jedan od ustaških logora za decu: Sisak

Хрватски историјски ревизионизам добија најодвратније облике и испољавања, па тако и скуп о коме сам случајно видео текст на Србин.инфо, изворно објављен у Политици (линк). Дучић је био потпуно у праву у погледу храбрости и бестидности у Хрвата. Прилажем списак са 1.214 имена малолетних, у томе 1.047 млађих од 10 година којима као место смрти стоји логор у Сиску. У …

Pročitajte Još »

Struktura poljoprivredne proizvodnje u Srbiji i u Evropi u 2017

Често наши пољопривредни експерти, попут професора Шеварлића или Гулана, истичу као неповољну чињеницу да је у Србији удео биљне производње у односу на сточарску превише висок, што је одраз неразвијености. То је тачно, па извозимо сточну храну уместо меса, јер првог имамо у обиљу, а другог ускоро и нећемо имати. Шта нам кажу подаци Евростата, када је тај однос у …

Pročitajte Još »

Gustina naseljenosti svinja u Evropi u 2017

Турци и потурице су вековима гајили нетрпељивост према Србима, и православцима уопште, због чувања свиња. „Поганиле су им изворе“ и шта још, али то Турцима није сметало да убирају порез по свињској глави (рећи грлу је увреда, јер по чему просечан човек више користи главу од свиње?). Након пропасти средњевековне Србије дошло је до промене у структури сточарске производње јер …

Pročitajte Još »

Odakle šalju pare Srbi a odakle Albanci?

Наслов није коректан јер прилив дознака у Србију не стварају само припадници српског народа, већ и националних мањина, баш као што и на КиМ новац шаљу и Срби и други припадници расељеног народа са територије јужне српске покрајине. Али, наслови служе да привуку читаоце, а не да буду тачни. А колико су тачне статистике дознака, такође нам није познато. Да …

Pročitajte Još »

Srbija u evropskim tokovima radničkih doznaka u 2017

Евростат је (линк) 15.11. објавио податке о личним трансферима по земљама ЕУ и за одабране земље у које спада и Србија и њена јужна покрајина.  Из земаља ЕУ 2017. је послато дознака ван територије ЕУ у износу од 32,7 милијарди евра, примљено је 10,7 милијарди, те је нето одлив из ових земаља износио 22 милијарде евра. Највећи нето одлив дознака …

Pročitajte Još »

Prosečnа zaradа u Kini (i u Srbiji) 2008-2017

Просечна зарада у Србији готово да је достигла 420 евра у 2018, и ово је добар податак, нарочито уколико постоје очекивања да ће бити још бољи. Али, просеци више сакривају него што откривају неку појаву, јер не дају нам информацију о проценту запосленог становништва, о незапосленима, о распонима зарада и слично. Тако ћемо овде приказати кинеске податке о просечним зарадама …

Pročitajte Još »

Udeo kamata na javni dug u BDP-u, 2008-2017

Удео камата на јавни дуг у БДП-у зависи од: величине јавног дуга и од просечне каматне стопе која се плаћа на дуг. Нека земља може да има дупло већи дуг од друге земље, али и мања релативна плаћања за камату уколико је просечна каматна стопа више него упола мања. Стога не треба да чуда да Србија има исподпросечан удео јавног …

Pročitajte Još »

Srpski saveznici u Velikom ratu

Српска глупост је у финансијама, а не у политици, мислим се. Србија је стекла независност 1878, али су је велике силе, заједно са Грчком, Бугарском и Турском, обавезале да изгради железничку пругу ради повезивања Беча и Истамбула, што ће бити основни интерес Аустроугарске и Немачке да „згазе“ Србију и повежу се преко Турске са Азијом. Након 15 година од стицања …

Pročitajte Još »

Udeo zarada u državnoj upravi u BDP-u, 2008-2017

Давне 2008. Србија је имала један од највећих удела зарада у државној управи у БДП-у међу европским земљама. Већи удео од Србије имале су: Данска, Малта, Исланд, Кипар, Португалија и Финска. Пошто се ради о релативном показатељу, његова промена може бити последица промена у БДП-у као и промена у вредности зарада. На пример, пад БДП-а у 2009. довео је до …

Pročitajte Još »

Noćenja Amerikanaca, Rusa i Kineza u Evropi 2016

Мотив за прикупљање ових података било је саопштење Евростата (https://ec.europa.eu/eurostat/web/products-eurostat-news/-/EDN-20181107-1?inheritRedirect=true&redirect=%2Feurostat%2F) поводом европског дана туризма седмог новембра. Пошто нисам могао да пронађем приказану поделу туриста на: домаће, из других земаља ЕУ и ван ЕУ, зато што последњу групу нисам нашао обједињену у један податак, реших да проверим где гаје склоности да бораве припадници ових држава из наслова. Ово ми је посебно …

Pročitajte Još »

Uvoz putničkih vozila u Srbiju

Куповина аутомобила у Србији представља достизање вишег материјалног стандарда од просечног. По хијерархији људских потреба прво се морају задовољити потребе за исхраном, па друге свакодневне потребе пре него што се помисли и приушти куповина аутомобила. Осим једнократног трошка куповине аутомобили захтевају и одржавање па је у светској трговини трговина ауто деловима такође веома вредна: у 2017 је продато путничких аутомобила …

Pročitajte Još »

Građevinarska aktivnost u Evropi 2008 – Q2 2018

Грађевинска активност у ЕУ, у просеку, није се још увек опоравила у односу на достигнуту у 2008. (https://ec.europa.eu/eurostat/documents/2995521/9307218/4-17102018-BP-EN.pdf/f0191114-87b2-47a6-9e92-236470a0fac0) Наравно, просеке чине земље које су како испод, тако и изнад, те је 13 земаља чланица ЕУ имало већи ниво активности а 15 мањи. Малта и Естонија су имале највећи пораст активности, али су статистички безначајне, те је Немачка предводник укупног економског …

Pročitajte Još »

Naplata PDV-a u Evropi

Да крв није вода доказује мноштво сличности у Срба и Хрвата. Једна од њих је највећи удео ПДВ-а у БДП-у. Прво су се ослобађали Турака, а онда су њихови владари постали горе харачлије од Турака, Немаца и осталих владара. Шалио се, или не, министарство финансија заслужује похвалу за овако добар показатељ. Он даље упућује на потребу да се година борбе …

Pročitajte Još »

Srbija u svetskoj trgovini testeninama

Еуростат баш уме да обрадује пратиоце веселим темама: док су проблеми у вези са јавним дугом Италије застрашујући, ипак имамо лепу вест: Италијани су највећи произвођачи и извозници тестенина у ЕУ! (https://ec.europa.eu/eurostat/web/products-eurostat-news/-/EDN-20181025-1?inheritRedirect=true&redirect=%2Feurostat%2F) Када требам да купим тестенине нађем се у сукобу личности: рука ми пође за домаћим кесама које коштају 60-80 динара, али супруга у мени мора да преусмери руку …

Pročitajte Još »

Javni dug u Srbiji i u EU

Еуростат је објавио податке о кретању јавног дуга у ЕУ. https://ec.europa.eu/eurostat/documents/2995521/9332918/2-23102018-AP-EN.pdf/62d87091-1ff0-41f6-9f26-afffb1a307b6 У ЕУ јавни дуг има тенденцију опадања, са 83,4 БДП-а на крају 2017, на 81,5% у првом и на 81% у другом тромесечју. У Еврозони пад изгледа: 89,2%, 86,9% и 86,3%, респективно. У Србији је јавни дуг смањен са 58,3% БДП-а, на крају 2018, на 55,3% на крају првог …

Pročitajte Još »

Robna razmena Srbije sa Italijom

Италија је друга по значају за робну размену Србије. Она је то већ скоро 100 година и вероватно ће остати и у деценијама пред нама. Има ту разних разлога и фактора: своде се под „менталитет“, што не би требало да даље објашњавамо јер је то расизам, а и аутошовинизам. Осим „менталитета“ делују као фактори још и економска величина и блискост …

Pročitajte Još »

Javna potrošnja u Evropi 2008-2017

Евростат је 22.10.2018 објавио податке о салду јавних финансија у 2017. чланица ЕУ (https://ec.europa.eu/eurostat/documents/2995521/9328077/2-22102018-AP-EN.pdf/e1b423ef-a337-42ea-90cb-4a6775ba4c07). Из најновије базе ММФ-а додао сам податке за Србију, а како би сагледали где се налази Србија у овим основним макроекономским релацијама. Иза једног податка о јавним приходима или јавној потрошњи налази се низ детаљнијих података који омогућавају да се сагледају специфичности сваке од земаља, али …

Pročitajte Još »

Srbija u svetskoj trgovini vinima

Некада давно, до пар година након Другог светског рата, у Србији је готово свака породица на селу имала свој виноград. То је било могуће јер су породице биле бројније, а коришћени су и деца и старци као радна снага. Миграција из села у градове драстично је смањила површине под виноградима, јер је дошло до недостатка радне снаге за овај радно …

Pročitajte Još »

Srbija u trgovini hranom za pse i mačke

Данашњи свет се све више поларизује: са једне стране имамо развијени запад са остарелим становништвом и псима и мачкама као супститутом за децу, док са друге стране имамо екстремно сиромашне земље у Африци и западној Азији препуне деце. Источна Азија и Латинска Америка се налазе негде између ове две крајности. Како је на западу све мање деце, па производња дечије …

Pročitajte Još »

Turizam u kraljevini Jugoslaviji 1933

Према периоду између два светска рата имам приличну одбојност због последица Великог рата. Мушкарци су већином изгинули, прабабе су остале сиромашне удовице са малом децом, жртве заједничке државе су морале да буду заборављене како би се градила „светла“ будућност. А она се баш добро спремала у усташкој емиграцији у Италији. Хитлер је дошао на власт, економска криза је била веома …

Pročitajte Još »

Srbija u svetskoj trgovini balonima, dirižablima, jedrilicama i zmajevima

Срби су небески народ. Можда баш из тог разлога не користе своју основну компаративну предност: способност да ствари посматрају са висине. Али наше сагледавање са висине је духовно, а не материјално, па од њега нема вајде. Узмимо на пример дрон са заставом велике албаније на фудбалској утакмици пре пар година. Зар су Албанци требали да нам покажу тадашње чудо технике, …

Pročitajte Još »

UNIDO statistika dodate vrednosti u odabranim zemljama, 1990-2017

Приложени подаци о додатној вредности у константним ценама из 2010. садрже очигледне грешке, али нама овде није био циљ да исправљамо „криве Дрине“, већ да сагледамо величину Дрине, као и Босфора и других величина. Најочигледнија је грешка код додате вредности прерађивачке индустрије у БиХ, она је срозана близу нуле, од 1992. до 1995, па је из пепела почело подизање по …

Pročitajte Još »

Geopolitika stranih direktnih investicija

Велики пријатељ Србије Еди Рама изјавио је да инвестиција из Србије није добродошла у телекомуникациони сектор Албаније, без обзира на чињеницу да је албански телеком у приватном власништву. Након филма о Џејмс Бонду снимљеног у Црној Гори Руси су откупили хиљаде викендица некада имућнијих Срба уз Јадранско море и могу их продати Албанцима, Турцима, па и црном Ђаволу, уколико зажеле …

Pročitajte Još »

Saldo robne razmene Kine i SAD po zemljama

Од краја Другог светског рата па до данас амерички увоз, тачније дефицит, је био „мотор“ за развој мање развијених економија. Европске земље, Азијски тигрови и Кина развили су се захваљујући могућности за неограничени раст извоза у САД. Злобници би рекли да су Американци уживали у могућности да мењају своје дужничке обвезнице за робу, али бржи економски раст је заиста био …

Pročitajte Još »

Tržište kafe u Srbiji, vrednost uvoza, količina i jedinična cena

Текстић је мотивисан чланком објављеном у Новостима (http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/ekonomija/aktuelno.239.html:753377-Da-li-je-trziste-kafe-u-Srbiji-gorko-ili-slatko). Лично, у потрази за правим мирисом кафе, а засићен олигополом у малопродаји, где коју код кафу да купим не разликујем ни мирисе ни укусе, уживам када одем на пијацу и наручим кафу из Колумбије, мешавину бразилске и египатске… Дал` је кобајаги или стварно из тих звучних локација није ни важно, важно је …

Pročitajte Još »

Zavisnost investicione aktivnosti od spoljnog finansiranja: mesto Srbije u svetu

Да је висока стопа инвестиционе активности неопходна за високу стопу економског раста опште је познато. Она јесте неопходна, али не и довољна, јер је потребно и да су инвестиције ефикасно уложене у растуће економске секторе. Пример социјалистичког развоја Источне Европе пре пада Берлинског зида показао је да су економије стагнирале при веома високим стопама инвестиција јер су оне биле неефикасне. …

Pročitajte Još »

Srbija u svetskoj trgovini energentima

Енергенти, највише сирова нафта, деривати нафте и природни гас, су најважнији производи у светској трговини уз путничке аутомобиле. У зависности од кретања њихових цена могу бити на првом или другом месту, јер су цене путничких аутомобила доста стабилније. Цене енергената утичу на унутрашња ценовна кретања по земљама у зависности од њихове осетљивости, а овде смо израчунали уделе нето-трговине у односу …

Pročitajte Još »

Hrvatske svinje su preplavile Srbiju, kada će i Nemačke?

Ових дана је била вест о трајном насељавању мигрантских породица у општини Крагујевац, а о трошку државе Данске. Мислим да се Карађорђе преврће у гробу док се сећа како је спроводио етничко чишћење над муслиманима у Крагујевцу, Јагодини и другде, али ко му је крив када није имао глобалистичког духа? У овом „новом“ свету мултиетичност и мултикултуралност су врлине (осим …

Pročitajte Još »

Ogledalo statistike stranih direktnih investicija u Srbiju

Као што постоје огледало статистике спољне трговине, на порталу СТО-УНКТАД-а, тако и ММФ ради на формирању огледало статистика страних директних инвестиција (СДИ) (Coordinated Direct Investment Survey (CDIS)). На жалост, ММФ није далеко одмакао у овом послу јер је још пуно земаља које не достављају податке о улагањима њихових компанија у друге земље, па не треба да чуди да је до …

Pročitajte Još »

Potrošnja stanovništva na Kosovu i Metohiji u 2017

Свети део српске земље, Косово и Метохија, има срећу да није, попут грешног дела, полигон за економске експерименте, већ има слободу да се неометан од ММФ-а, Светске Банке, немачких и америчких развојних агенција и осталих усрећитеља развија. Тај развој има и позитивних последица, јер еманципација и бољитак распирују похлепу код до недавно гладног становништва, па оно не жели да чека …

Pročitajte Još »

Početni rezultati trgovinskog rata SAD i Kine

Prema američkim podacima američki robni izvoz u julu iznosio je 133,5 milijardi dolara i povećan je za 9,2% u odnosu na jul 2017. Izvoz u Kinu iznosio je 10,3 milijarde dolara i povećan je za 2,2%. Znači, izvoz u Kinu je podprosečno povećan. Ukupan uvoz SAD u julu je iznosio 223 milijarde dolara (+12,7%) a iz Kine je iznosio 49,1 …

Pročitajte Još »

Poslovanje Pinka i Ringiera

Србија је лепа земља добрих људи. У њој влада медијска демократија, што доказују две компаније које анализирамо, јер промовишу различите вредности. У тој промотивној, да кажемо просветитељској, функцији знају ове две компаније повремено да зарате и да употребе ружне речи, али то је само једна малена негативна нуспојава много више функције којој обе служе. Овде смо издвојили пар података из …

Pročitajte Još »

Poslovanje Fijata u Srbiji, par podataka

Текст је мотивисан вешћу о наставку сарадње државе и Фијата. (http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/ekonomija/aktuelno.239.html:750052-Fijat-donosi-pecat) Своје мишљење о једнократној субвенцији како би се привукла велика производна компанија сам већ споменуо у тексту пре двадесетак дана (http://www.makroekonomija.org/0-miroslav-zdravkovic/srbija-u-svetkom-izvozu-putnickih-vozila/). Проблем је што се није извршила једнократна субвенција већ што се не знају редови величина колико нас кошта пословање Фијата, али и других компанија, попут Ер Србије, а …

Pročitajte Još »

Svetsko tržište jogurta

Овај кратак текстић мотивисан је чаробним текстом Миљенка Јерговића у Јутарњем листу (https://www.jutarnji.hr/komentari/da-nije-jednog-migranta-predsjednica-danas-ne-bi-mogla-uzivati-u-raznolikoj-ponudi-jogurta-u-slobodnoj-neovisnoj-bijeloj-i-krscanskoj-hrvatskoj/7839090/). Чаробним, јер су таква сећања на детињство: можда није некада живот био бољи него данас, али је свакако био лепши, јер смо били млађи. Тих давних седамдесетих година ја се не сећам избора јогурта у Јагодини, јер никада нисам жудео за материјалном храном, увек за духовном. Сад, …

Pročitajte Još »

Nova ekonomska kriza je počela?

Мада је светска економска криза званично започела у септембру 2008, када је банкрот Лиман брадерса изазвао општу финансијску панику, индиције да ће до кризе доћи постојале су месецима пре тог догађаја. Рецесија у САД из 2007 утицала је да производња прерађивачке индустрије у Европи крене да се смањује након јануара 2008, када је достигла максимум, и до септембра је смањена …

Pročitajte Još »

PKB – neke činjenice

Србија нема нити може да добије ни метар земље на Косову и Метохији, али зато може да прода више од 5% територије града Београда (170 квадратних километара од 3.223 километара) и то по цени која је 4 пута мања од вредности капитала ПКБ-а. Наравно, могуће је да Арапи не уложе ни цента, већ да дају оперативни кредит по каматној стопи …

Pročitajte Još »

Koliko košta Srbija? Prodaja zemlje Arapima

Objavljeno 19.1.2013 Iz predugovora o prodaji 7 društvenih preduzeća i ustupanja prava na korišćenje zemlje Vojne ustanove Morović nije jasno kakav je državni i ekonomski interes Srbije da za 79,2 miliona evra proda 7.453 hektara poljoprivredne zemlje i da ustupi još 3.664 hektara novoj kompaniji. Prodajna vrednost zemljišta je bliska mesečnom iznosu koji se plaća za kamatu na javni dug. Pošto …

Pročitajte Još »

Stopa smrtnosti u saobraćajnim nesrećama u 2015

Сећам се да сам још у раном детињству слушао приче о томе ко су опасни возачи: дал` Турци дал` Швабе. И та прича о „опасним“ возачима је део мачо „фазона“. Ја нисам никад био „алфа-мужјак“, био сам латентни геј и Хрват католик, а док нисам положио вожњу у 41 години, а како бих дао свом лудилу да се размаше: „Anywhere …

Pročitajte Još »

Broj žrtava u Jasenovcu

Без намере да лицитирам бројем жртава концентрационог логора Јасеновац, највећег пакла створеног на планети Земљи, а са довољним стрпљењем да истражим хиљаде, десетине и стотине хиљада непописаних жртава, прилажем први извештај Земаљске комисије за утврђивање злочина окупатора, по коме је у Јасеновцу (без Старе Градишке, Јадовна, Јастребарског, Тења, Ђакова, Славонског Брода, Савске цесте, Максимира…) убијено преко милион људи, 1,4 до …

Pročitajte Još »

Bez ženske zaposlenosti nema ni rađanja

У давно социјалистичко доба, у времену инвестиција и планирања, у сваком већем граду постојала је по једна фабрика тешке индустрије, која је претежно запошљавала мушкарце, и лаке индустрије, у којој је већина запослених била женског рода. Пошто је лака индустрија највећим делом била текстилна, и извозно оријентисана, санкције УН (уз пљачкашку приватизацију и друге факторе) су директно утицале да се …

Pročitajte Još »

Rodna (ne)ravnopravnost: razlike u stopi nezaposlenosti u Srbiji i odabranim zemljama

Изашло је редовно месечно саопштење Еуростата о незапослености у ЕУ по коме је она на рекордно ниском нивоу (https://ec.europa.eu/eurostat/documents/2995521/9105310/3-31082018-AP-EN.pdf/772f2449-74be-415d-b4b0-351f31982720). Мени је пажњу привукла табела о стопама незапослености по полу па пожелех да видим како и ми ту стојимо у погледу родних права. Иначе, када се говори о „правима жена“ осетим приличну мучнину јер паметној и интелигентној жени права нису угрожена, …

Pročitajte Još »

Jasenovac, nepopisane žrtve: Jevreji rođeni van Jugoslavije

Осим десетина хиљада Срба који нису пописани, по разним основама (четници, ликвидирани ван логора у непосредној околини…), усташа и других Хрвата (и муслимана-усташа), број жртава је већи од званичних 83 хиљаде и за стотине или хиљаде Јевреја који нису рођени на територији Југославије, па нису ни пописани као жртве. Овде наводимо имена ликвидираних Јевреја која се налазе на списку 1.189 …

Pročitajte Još »

Kina u tokovima direktnih investicija, odabrane zemlje

Кина у 21. веку враћа свој релативан значај у светској економији какав је имала до краја 18. века. За Кину је 19. век био период „великог понижавања“, а до 1979. године њен удео у светској економији је маргинализован. Отварањем економије започео је раст какав не постоји у економској историји, али он само враћа Кини место у свету какво је имала …

Pročitajte Još »

SDI u BiH i Republiku Srpsku: neke karakteristike

Стране директне инвестиције представљају имплементацију интереса компанија из једне државе у другој. Интереси могу бити економски, али и политички, безбедносни итд… Незгодно је када држава субвенционише туђе интересе у својој земљи, уместо да ради супротно. Једном је Србија помогла Српској преко Телекома Србија, а куповином Телекома Српске, и то је најважнија директна инвестиција из Србије укупно. Осим црпње туђих ресурса …

Pročitajte Još »

Jasenovac, nepopisane žrtve, ustaše

Званично пописан број од 83 хиљаде жртава у логору Јасеновац је веома удаљен од стварног броја из мноштва разлога, попут: Хиљада Јевреја из Загреба за које је непознат логор ликвидације, а највећим делом су били жртве Јасеновца или Аушвица. Хиљада Срба из села где је највећи број становника ликвидиран у Јасеновцу, али преживели нису могли да попишу све предратне становнике. …

Pročitajte Još »

Prosečna zarada u Srbiji 1990-2018

Просечна зарада у Србији у мају 2018 износила је 417 евра, што је 815 марака. Давне 1990. просечна плата у Србији износила је 4.170 динара (без КиМ) што је износило 595 марака, а садашњих 304 евра. Куповну моћ тадашње и садашње просечне зараде можемо израчунати на основу цена основних животних намирница тада и сада, али и дефлационирајући их растом цена …

Pročitajte Još »

Srbija u svetskom izvozu putničkih vozila

Светски извоз путничких возила изражен у еврима повећан је за 52%, од 2008. до 2017. Од 2013 је повећан за 28,8%. Због јачања долара према евру, раст доларске вредности био је знатно мањи: са 637 милијарди у 2008. на 743 милијарде у 2017. Након рекордне вредности извоза из Србије од 1.465 милиона евра у 2013, извоз путничких возила из Србије …

Pročitajte Još »

Potencijal za izvoz magaraca iz Srbije

Годинама уназад, сваког месеца штедим по 100 евра на име „трошкова школовања деце у иностранству“. Међутим, схватио сам да је то прилично глупо и непотребно: шта ће деци образовање? Само ће постати несрећни, јер ће себи постављати беспотребна питања: ко сам, шта је смисао мог живота, шта ово раде са Србијом, итд? Боље је да остану здрави, дебели и весели, …

Pročitajte Još »

„Kosovski problem“ ili kratko putovanje kroz istoriju Pomoravlja

Након медијског излуђивања народа „датумом“, од јесени 2012. до потписивања Бриселског споразума средином 2013, претходних месеци жртве смо понављања клепанице „косовски проблем“.  Ваљда ћемо сви полетети од среће у свемир када се прекине са свакодневним понављањем „проблема“? Но, уместо светлог погледа у будућност када „проблем“ буде решен, ја бих се вратио мало у историју. За викенд, 25.8.2018. отишао сам са …

Pročitajte Još »

Intenzivnost stočnog fonda po regionima i po stanovniku u Evropi

Подаци које ћемо изложити нису потпуни јер недостају региони Немачке, Уједињеног Краљевства и низа малих земаља. Што се тиче УК, оно никад и није било дао Европе, већ светски владалац или америчка башта при Европи, али никад интегративни део ЕУ. Немачка је већ нешто друго. Скуп свих европских земаља без ње не вреди ништа, а ЕУ-28-1 (УК) се може слободно …

Pročitajte Još »

Srbija u svetskoj trgovini nadgrobnim pločama

Светска трговина надгробним плочама има различиту динамику у доларима и у еврима: у доларима стагнира, док је у еврима повећана за 40,3%, од 2008. до 2017. Ми ћемо користити податке у еврима јер су еври новац европске монетарне уније ка којој тежимо и у коју ћемо ући неколико година након уласка у ЕУ. Шта нам кажу подаци о светској трговини …

Pročitajte Još »

Tržište rada na Kosovu i Metohiji

Западне силе имају драматично различит однос према нашој јужној покрајини и према Србији у њеном смањеном и мање оскрнављеном делу. Парада поноса је већ 2001. одржана у Београду, али са инцидентима са навијачима. Ипак је требало да прођу године да ова највиша цивилизацијска тековина у Београду заживи и да се центром града прошетају представници амбасада, НВО и остали поносни и, …

Pročitajte Još »

Kretanje broja samozaposlenih u EU, 2008-2018

Укупан број самозапослених у ЕУ смањен ја за 2,2%, од првог тромесечја 2008 до истог периода 2018. Посматрано по делатностима највећи допринос овом смањењу проистекао је услед пада броја пољопривредника за четвртину. Самозапосленост је пала још у шест делатности, док је повећана у 10 делатности. Највећи релативан раст самозапошљаваја имао је сектор образовања (за 47%), затим образовања (29%) и информација …

Pročitajte Još »

Neće Švabe u zemlju Tompsona: Noćenja turista u Hrvatskoj VII 2018

  Кад већ читам свакодневне анализе о паду броја гостију у Хрватској у августу, шта га је изазвало и шта је чинити, ред је био да проверим саопштење Државног завода за статистику. Да су Срби „овце за клање“ доказује скок броја ноћења у јулу за 25,8%. Расте број ноћења из већине земаља, па је из Кине раст за 20,2%, Јапана …

Pročitajte Još »

Robna razmena Srbije i Turske

Срби и Турци имају војне, економске, културне и сваке друге односе већ пуних 7 векова. Били су Србима Турци господари, и то добри до Бечког рата 1683-1699, а онда је све кренуло по злу када су Швабе придобиле Србе да ратују на њиховој страни. Турци су, заједно са кугом и глађу, драматично смањили бројност Срба, они су се повукли у …

Pročitajte Još »

Efekti Tramponomije stižu u Evropu: prerađivačka industrija u junu 2018

Евростат је објавио податке о производњи прерађивачке индустрије у јуну, по којима је она смањена у еврозони за 0,7% у јуну, услед пада производње капиталних добара за 2,9%. Међугодишње, пораст производње износио је 2,5%. У саопштењу из истог дана (14.8.2018) стоји да је БДП у ЕУ повећан за 0,4% десезонирано у другом тромесечју (2,2% међугодишње). Подаци су тромесечни, док су …

Pročitajte Još »

Stopa ubistava na 100.000 stanovnika: Srbija i Evropa

Евростат је 6. августа објавио годишње податке о стопи убистава по земљама чланицама за 2015. (http://ec.europa.eu/eurostat/web/products-eurostat-news/-/DDN-20180806-1?inheritRedirect=true&redirect=%2Feurostat%2F) Осетио сам олакшање јер је ту и Србија уврштена и као и код све већег броја показатеља ми се налазимо у крајностима, дал` по сиромаштву ил` по убиствима, али да стрчимо, то морамо. Да не би били најгрђи морао сам да узмем и старије …

Pročitajte Još »

Robna razmena Turske i SAD

Према наводима из електронских медија Турска је увела драстичне царинске стопе за увоз путничких возила, дувана и алкохолних пића из САД. Да би се сазнали ефекти потребно је имати детаљни увид у обострану трговину. У приложеној табели обојени су одређени производи: у жуто предмет повећања царинских стопа, црвено медицинских производа а у зелено војних. Број обојених производа може се повећати, …

Pročitajte Još »

Turska: sila u usponu

Турска је земља која је традиционално економски нестабилна: земља са високим стопама раста БДП-а, високом инфлацијом и спољном неравнотежом. Ипак, ова нестабилност није разарајућа, већ стваратељска: БДП Турске повећан је од 1980 године 5,7 пута, док је удео у светској економији повећан са 1,18% на 1,72%. Србија није турске среће, јер јој је БДП у 2017 био за 15,8% мањи …

Pročitajte Još »

Srpkinje i Albanke, statistika rađanja u Evropi

Евростат је објавио саопштење о демографским кретањима (http://ec.europa.eu/eurostat/web/products-eurostat-news/-/DDN-20180809-1?inheritRedirect=true&redirect=%2Feurostat%2F) па је ред видети где је Србија у Европи. У Европи је: The proportion of live births which occurred outside marriage in the EU stood at 43 % in 2016. This is just over 15 percentage points above the value in 2000. From 2000 the share steadily increased by around 1 percentage point …

Pročitajte Još »

Broj goveda u Srbiji i njihov značaj

Посета председника Србије фабрици за прераду меса „Срем Шид“ мотивисала ме је да проверим историјске податке о броју говеда у Србији, да видим динамику робне размене, а онда и значај говедарства за пољопривредно-прехрамбени сектор. (http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/5/ekonomija/3224570/vucic-posetio-fabriku-za-preradu-mesa-srem-sid.html) Најмањи број говеда у последњих стотинак година забележен је у 2016, када их је било 892 хиљаде, да би у 2017. дошло до раста за …

Pročitajte Još »

Turističkа razmena Srbije i Hrvatske

Касарну војне полиције у Сплиту напустио сам на сопствену одговорност средином септембра 1991. Покупљен од зенги одведен сам у трећу полицијску постају. Шеф постаје ми је, са чашицом ракије, наздравио са: „да дођеш опет, али као турист а не као четник!“. Одговорио сам му да као туриста сигурно нећу моћи ни за десет година. Прошло је 27 година и у …

Pročitajte Još »

Američki izvoz: Tom Waits, Diamonds and Gold

Постоје чуда која се речима не могу описати. Слушајући албум Rain Dogs дека Томе отворио сам статистике америчког извоза. Унапред очекујући да ће на првим местима бити кукуруз, соја и ваздухоплови, изненадих се да се на четвртом месту (не рачунајући неразврстану робу) налазе дијаманти, а на петом злато. И баш кад се нађох у чуду слушао сам песму са овим …

Pročitajte Još »

Trgovinski rat SAD i Kine i izbegavanje plaćanja poreza na profit

Амерички статистички завод (census.org) објавио је податке о трговини у јуну и сада је време да почну да се прате резултати трговинског рата. Они не могу још увек да се виде услед превентивног увоза производа за које се знало да ће бити предмет увођења царина. Стога међугодишњи раст извоза у Кину, који је повећан са 7,6% у мају на 14,4% …

Pročitajte Još »

Preduzetnost u Srba najveća u Evropi!

Од 2000. налазимо се у процесу прања мозгова у коме се хиљадама и милионима пута понављају ружне квалификације о народу а да би то прешло у аутошовинизам код народа а у аутоколонизацију код политичара. Признање Косова и Метохије на крају овог процеса треба да потврди исправност НАТО агресије над Србијом (опростиће ти Ђура што те је тукао), а креирање аутошовинизма …

Pročitajte Još »

Plate po stanovniku po opštinama u 2017

Према подацима РЗС-а у 2017 је у Србији без КиМ живело у просеку 7.020.858 становника (што значи да смо почетком ове године пали испод седам милиона), имали смо 1.977 хиљада запослених са просечном зарадом од 47.893 динара. Када се помноже запослени и просечне зараде долазимо до просечног месечног фонда зарада од 94,7 милијарди динара, што је 13.489 динара по становнику. …

Pročitajte Još »

Istopolni brakovi u Nemačkoj

Ја као геј-Хрват католик са све већом страшћу почињем да се интересујем за легална права истополаца на планети Земљи. Читајући вест у Слободној Далмацији о броју странаца у Немачкој, (https://www.slobodnadalmacija.hr/novosti/svijet/clanak/id/558988/svaki-cetvrti-stanovnik-njemacke-je-stranog-porijekla-najvise-ih-potjece-iz-turske-poljske-i-rusije) те да је међу њима 398.000 Хрвата ред је био и да сазнам колико има гејева. Збирну статистику о укупном броју не нађох (ваља погледати и у статистичком годишњаку) али …

Pročitajte Još »

Turistička aktivnost stanovnika EU u 2016

Према подацима Еуростата (http://ec.europa.eu/eurostat/documents/2995521/9030500/4-29062018-BP-EN.pdf/e0f8618d-e979-4996-b5ba-462580d6f08d) у 2016. години више од трећине становника ЕУ (37,9%) није имало туристичких путовања ни унутар своје земље ни у иностранство. Међу њима 47,8% је навело да су спречени из финансијских разлога, 19,5% из здравствених разлога, 20,2% је било без мотивације за путовањима, 13,3% због породичних обавеза, 15,8% због радних или образовних обавеза и 10,8% из других …

Pročitajte Još »

Višnje, najveći svetski proizvođači, izvoznici i kupci iz Srbije

Шта је заједничко Русији, Пољској, Турској, Украјини, САД-у, Ирану и Србији? Одговор је у наслову текста. Ове земље су највећи светски произвођачи вишања.  Међу 20 највећих у свету налазе се од земаља са којима се граничимо и Мађарска, Албанија, БЈР Македонија, Хрватска и Босна и Херцеговина. Највећи произвођачи одређеног пољопривредног производа не морају нужно да буду и његови највећи извозници. …

Pročitajte Još »

Građevinarstvo Srbije u evropskim poređenjima

Према подацима РЗС-а грађевинарство је у првом тромесечју 2018 имало раст додате вредности за 26,4% и ово је највиша стопа раста међу агрегираним делатностима како се обрачунава тромесечна додата вредност. Овако висока стопа раста заслужује пар реченица пажње, а у погледу динамике грађевинарства у Србији и у земљама за које Еуростат објављује податке. Грађевинарство је највећи број запослених имало 1980 …

Pročitajte Još »

Odliv stranih direktnih investicija u 2017

Одлив страних директних инвестиција у 2017 износио је 1.430 милијарди долара и смањен је за 3% у односу на 2016. Развијене земље имале су одлив 1.009 милијарди долара и учествовале су са 70,6% у укупном одливу, а ЕУ је учествовала са 30,5% у укупном светском финансирању спољних инвестиција. Иако доминирају развијене земље постепено смањују релативан значај као извор инвестиција. У …

Pročitajte Još »

Srbija u svetskoj trgovini uslugama Q1 2018

Слабљење вредности долара према евру за око 13,5%, у првом тромесечју 2018. према истом тромесечју 2017. имало је повољних последица по исказивање трговине услугама. Европска Унија је повећала доларску вредност извоза за 19,8% а увоза за 15,4%. СТО прикупља податке за педесетак земаља међу којима је и Србија и лепо је те прикупљене податке (умањено за земље које касне са …

Pročitajte Još »

Potencijal za rast izvoza u Kinu u svetlu trgovinskog rata Kine i SAD

Последице започетог трговинског рата између САД и Кине, али и низа билатералних одговора других земаља на америчке царине на гвожђе и челик, сада нису сагледиве. Извесно је да ће уздрмати постојећи економски систем и изазвати највећу неизвесност у светској економији од 1945. Када се повећа неизвесност смањују се инвестиције, а и оне мењају своје токове и мотивацију (tariff jumping FDI). …

Pročitajte Još »

Karakteristike istopolnih brakova u SAD

“-         Genije – objasnih joj poučitelnim i mirnim tonom – to je onaj ko otkrije identičnost među protivurečnostima. Vezu između stvari koje naizgled nemaju međusobnih veza. Onaj ko otkrije istovetnost u različnosti, stvarnost u prividu. Onaj ko otkrije da su kamen koji pada i Mesec koji ne pada zapravo jedan te isti fenomen. Nastavnica je pratila moje izlaganje s podrugljivošću …

Pročitajte Još »

Nezaposlenost u EU, starenje stanovništva i migrantska kriza

У ЕУ је у мају 2018. било мало мање од 17 милиона незапослених лица (16.988 хиљада). Ово се први пут догодило од октобра 2008. Стопа незапослености од 6,9% била је најнижа од септембра 2008, док је рекордно ниска, након 2000, била у јулу 2008 (6,7%), па ће вероватно у наредним месецима превазићи овај минимум. Подударање података о броју незапослених и …

Pročitajte Još »

Rado ide Srbin u Hrvate

Као моравски Србин, потомак малобројних преживелих Срба са Косова и Метохије геноцида из 1690. године (када су се преживели „померили“ по 80 до 100 километара у шуме, далеко од друмова) немам никакав осећај шта значи бити „Србин на граници“, крајишник. Ми смо Моравци радни и питоми, незаинтересовани за друге народе и народности и оперисани од мржње, сем према првом комшији, …

Pročitajte Još »

Saldo tokova direktnih investicija po zemljama u 2017

Србија је, са у њу инвестираних 37,7 милијарди долара била рангирана као 65. локација у свету за спољне инвеститоре. Као што Завод за статистику Црне Горе ставља вредност увоза пре вредности извоза, тако и ми волимо да причамо о томе колико је у Србију инвестирано, а ређе колико су фирме из Србије инвестирале у иностранство. То је и логично уколико …

Pročitajte Još »

Rang Srbije prema vrednosti priliva SDI u 2017.

Према подацима из базе података УНКТАД-а у 2017 је прилив СДИ у свету износио 1.429,8 милијарди долара и био је смањен за 23,5% у односу на 2016. Разлог за пад прилива био је смањење улагања у развијене земље (-37,1%) а посебно у ЕУ (-42,1%). ЕУ је маргинализована по значају за прилив СДИ јер је учествовала са 21,2% у 2017. док …

Pročitajte Još »

Srbija i Bugarska: industrijske bliznakinje

Када се анализирају подаци из Еуростатове базе података за производњу прерађивачке индустрије, у периоду од 2000 до 2018 највећи степен подударања динамике индекси прерађивачке индустрије у Србији имају са индексима Словеније (коефицијент корелације 0,778). То је лако и логично објашњиво сељењем делова процеса производње или потпуним измештањем производње из Словеније у Србију. Уколико посматрамо само период од 2008 до 2018 …

Pročitajte Još »

Albanska najezda i robna razmena (carinska unija)

До 1690. године Метохија и Косово су биле готово потпуно етнички чисте територије насељене искључиво српским становништвом. До тада се Срби и Албанци нису битно разликовали док аустријанци нису заиграли на разлику између католика (Албанци) и православаца (Срби, тада грко-источњака, како год). Клименти су кренули у сеобу са Србима и једва је једна четвртина њих преживела до Саве и они …

Pročitajte Još »

Bitka na Sutjesci i Jasenovac: delimičan i netačan popis poginulih

Поводом 75 година од битке на Сутјесци желео сам да приложим списак жртава ове битке и суочио сам се са истим проблемом као и са жртвама Јасеновца: место страдања је различито обележено па се не може доћи до цифре од 7.000 палих бораца. За 3.568 жртава наведена је Сутјеска. Њима можемо додати жртве за које стоји да су погинуле на …

Pročitajte Još »

Tramponomija 2: trgovina drumskim vozilima i delovima

Овде ћемо изнети неколико реченица о светској трговини друмским возилима и трговини САД и ЕУ у тој области трговине, на основу приложене табеле. Док гвожђе и челик имају релативно мали удео у светској трговини и у трговинским односима САД-ЕУ, друмска возила и делови (ХС 87) представљају најзначајнији део светске трговини и они најбрже реагују на назнаке економске кризе, што се …

Pročitajte Još »

Nigde Romima nije (bilo) lepše nego među Srbima

Хтедох да напишем Циганима, али сад се то сматра погрдним, увредљивим називом, а ја под Циганима подразумевам све најлепше. Боеми, заљубљеници у живот, без злих мисли и поступака који су постали нужни инструменти за свакодневно преживљавање. Мотив за ових пар реченица било ми је изненађење када сам на порталу општине Јагодина погледао податке о броју становника, домаћинстава и станова по …

Pročitajte Još »

Pekar, lekar, apotekar 1900, drugi put

Некада давно, када сам био мали, желео сам да постанем мечкар. Ваљда ми се свиђала та индустрија забаве (entertaiment industry) и маштао сам како ће и око мене и моје мечке деца да трче знатижељна, уплашена и радосна, а да ћу ја бити главни јер водим мечку. 1900. је у Србији било 24 мечкара који су издржавали 113 стомака, а …

Pročitajte Još »

Ukupne investicije u Srbiji i poređenje sa zemljama EU, EFTA i CEFTA

Према подацима са Еуростата бруто фиксне инвестиције у Србији износиле су 6.791 милиона евра и повећане су за 10,6% у односу на 2016. Већа вредност евидентирана је само у 2007. и у 2008. Већу вредност инвестиција Србија је имала од следећих чланица ЕУ: Естоније, Кипра, Латвине и Малте. У 2016. све чланице ЦЕФТА, без Србије, а укључујући Косово и Метохију …

Pročitajte Još »

Gde su srpske plate u svetskom poređenju?

Приложена табела из базе података МОР-а може бити унапред одбачена као злонамерна и тенденциозна. Србија се налази на ниском 90. месту међу 121 земљом за које подаци постоје. Примедбе на табелу могу бити да: (1) садржи различите године по земљама; (2) садржи различите изворе података; (3) не знамо да ли су помешани бруто и нето подаци, нпр. хрватских 1.454 долара …

Pročitajte Još »

Gde se najmanje radi, a gde se najviše crnči?

Међународна огранизација рада располаже подацима из анкете о радној снази из 130 земаља о времену проведеном на раду. У овој бази 59 од 130 земаља има недељни фонд рада мањи од 40 сати по запосленом. Најмањи имају у Руанди (?) пре Холандије и Етиопије, а највећи имају радници у Уједињеним Арапским Емиратима, Мијанмару и Катару. У тим Емиратима, према овим …

Pročitajte Još »

Srbi su bili najveći stočari na svetu!

http://pod2.stat.gov.rs/ObjavljenePublikacije/G1870/pdf/G187011001.pdf У Државопису Србије, свеска 4, обрађен је попис кућевне стоке у Србији из 1866. Србија је тада била напреднија него данас, јер је спадала у групу од двадесетак земаља које су уопште имале државну статистику, а све да би се њено људство и стока и остала економија што више и брже развијале и множиле. У Србији је још увек …

Pročitajte Još »

Lament nad srpskim selom

Према подацима из базе података ИЛО-а, у Србији ће у 2018. бити за 8,7% мање запослених него у 2000. години. При томе ће број запослених у пољопривреди бити мањи за 41,8%, у индустрији за 22,2%, а у услужном сектору је број повећан за 23,4%. Пад броја запослених у пољопривреди са 1.065 хиљада у 2000. на 632 хиљаде у 2018. указује …

Pročitajte Još »

Rang zemalja prema produktivnosti rada u 2017

Вредност производње по запосленом је мера продуктивности рада. Међутим, ова мера пре указује на капиталну интензивност, колико је уложено капитала да би се нешто произвело, него што нам индицира да се негде два или три пута више ради. Тако би и требало тумачити податке. Лично, изненадио ме је релативно низак ранг Јапана тек на 34. месту. Ипак је ова земља …

Pročitajte Još »

Indeksi BDP-a, zaposlenosti i produktivnosti: 1955-2017

БДП Србије је, у односу на 1989, у 2017 био мањи за 20%, број запослених за 13%, а продуктивност рада за 8%. У међувремену је светски БДП повећан за 112%, а значајно су повећани и број запослених (укључивање Кине и Источне Европе у међународну поделу рада) и продуктивност рада. Период од 2000. до 2008. упоредив је са седамдесетим годинама прошлог …

Pročitajte Još »

Turistička intenzivnost evropskih regiona: broj noćenja stranaca na 1.000 stanovnika

Европска Унија имала је 511,5 милиона становника у 2017. У 2015 регистровано је 1,2 милијарди ноћења странаца па у просеку на 1.000 становника има око 2.400 ноћења странаца. Србија је у 2017 имала 3.175 хиљада ноћења странаца што је при 7 милиона становника давало око 450 ноћења, што је 5,3 пута мање од просека у ЕУ. Овде смо упоредили четири …

Pročitajte Još »

Punoletstvo ekonomske tranzicije u Srbiji

У уторак 17.4. изашла је нова шестомесечна база података ММФ-а „World Economic Outlook Database April 2018“. У њој је садржана већина основних макроекономских података за све земље чланице ове међународне организације и представља основ за макроекономска истраживања. На овом месту осврнућемо се на три податка за Србију и њено место у свету: очекивани раст у 2018, раст остварен од 2000. …

Pročitajte Još »

Koja su područja u Evropi najviše, a koja najmanje obrazovana?

Према подацима из пописа становништва 2011. у Србији је 34,4% лица старијих од 15 година имало само основну школу, и мање од ње, 48,9% је имало средњу школу, а 16,2% је имало вишу школу или факултет. Када се из укупних података издвоје Београд, Нови Сад и Ниш, и преостане остатак Србије, долази се до огромних разлика у образовној структури становништва. …

Pročitajte Još »

Dinamika rađanja u metropolskim područjima i van njih

У Београду је 2015. рођено 18.356 беба и он је био на високом 37. месту према овом показатељу. Овај податак ме је прилично изненадио, очекивао сам нижи ранг у односу на број становника (39) али подаци за остатак Србије су ми пружили и образложење. Још више ме је изненадио податак да је Београд на 21. месту мерено према повећању броја …

Pročitajte Još »

Strategija podsticanja rađanja – najvažniji dokument u savremenoj istoriji Srbije

16. марта ове године, пре непуних месец дана Влада Републике Србије је донела најважнији документ за будућност Србије: Стратегију подстицања рађања. Без улажења у детаље стратегије (http://www.srbija.gov.rs/vesti/dokumenti_sekcija.php?id=45678) овде ћемо само изложити податке о повећању броја рођене деце у Русији и Израелу и најавити почетак пажљивог праћења месечних података о броју рођене деце у Србији, а како бисмо у дужем временском …

Pročitajte Još »

Beograd, Novi Sad i Niš u Evropi: broj stanovnika i BDP per capita

Низак ранг Београда према БДП-у, на 180. месту метрополских подручја у Европи, који ме је изненадио (очекивао сам око стотог места) мотивисао ме је да додатно утврдим место Београда у Европи (без података за Швајцарску, Албанију, БиХ…) према броју становника и БДП-у по становнику. Београд је на 39. месту по броју становника, упоредив са метрополским подручјима Порта и Софије (додавањем …

Pročitajte Još »

Beograd, Novi Sad, Niš i ostatak Srbije u odnosu na druge evropske metropole prema vrednosti BDP-a u tekućim evrima

Вредност БДП-а наших метро подручја била би већа уколико би се кориговала са куповну снагу валута, али то би онда требало урадити и за све европске метрополе и неметрополска подручја. Овако само желимо да видимо где је Београд (за Нови Сад и Ниш и не треба излиставати податке, сигурно су на европском дну, без података за Албанију и БиХ). Подаци …

Pročitajte Još »

Metropolitska područja u Evropi: Beograd, Novi Sad i Niš u poređenju strukture zaposlenih

Метрополитска подручја Еуростат дефинише као урбана подручја са више од 250 хиљада становника. Осим градова са већим бројем становника то могу бити и скупови блиских мањих градова, као и шира подручја у односу на административну границу неког велеграда. Овде смо преузели податке Еуростата  о запосленима по делатностима за 2014, јер још увек нису прикупљени подаци за 2015. Њима смо додали …

Pročitajte Još »