Евростат је објавио податке о наплати еколошких такси у 2017 (линк). Оне су износиле 369 милијарди евра у 2017, у поређењу са 264 милијарди евра у 2002. У истом периоду њихов удео у укупним јавним приходима од пореза и социјалних доприноса смањен је са 6,8% у 2002 на 6,1% у 2017. Највећи удео у овим приходима од еколошких такси је …
Pročitajte Još »0 Мирослав Здравковић
Kolektivno zlo Hrvata i srpska naivnost
Шестог маја 1991. на демонстрацијама у Сплиту погинуо је Гешоски Сашко, у жељи да и он спасе официра коме су барјаком хрватске заставе стезали врат испред врата наше стражаре. Био је то излив колективне мржње, али ја (желим да) се сећам два случаја људскости: једног старца који нам је пришао који дан касније да се огради од догађаја и да …
Pročitajte Još »Srbija najuspešnija u privlačenju stranih investitora!
За разлику од мог пријатеља Миљана Вукомановића (линк), који сматра да смо успешно колонизовани, мислим да се Србија претходних година успешно интернационализовала. Космополитски дух је завладао, а побеђена је малограђанштина и друге заосталости. Имати инвеститоре из 103 државе и територије је велики успех. Сомалија, Куракао, Демократски Конго, Обала Слоноваче, ма колико да су мало уложили у Србију, развијају се таквом …
Pročitajte Još »Promet u trgovini na malo 2000-2018, ili statistika naša dika
Посматрање одређене појаве, и њено упоређивање са динамиком у другим земљама, зависи од одабраног временског тренутка, у односу на који се та појава посматра. Овде смо узели за пример промет у трговини на мало и посматрање промена у њему у односу на 2000. и 2008. годину. Ако бисмо посматрали промену промета у трговини, у 2017. у односу на 2008, злобно …
Pročitajte Još »Upotreba pametnih telefona i starenje stanovništva
Евростат је под предметом „поверење, безбедност и приватност“ објавио податке о томе колико се штите паметни телефони по земљама чланицама ЕУ (линк ). Пошто постоје у бази и подаци за Србију, али и за коришћење паметних телефона по старосним групама, излистали смо само податке о коришћењу (не и о заштити) паметних телефона према старости корисника. У Србији је у 2018 …
Pročitajte Još »Hrvatsko silovanje istorije
Хрватски приступ историји најбоље се може илустровати сведочанством Егона Бергера о усташи Матковићу који је у Јасеновцу ликвидирао силоване Српкиње које су, након силовања, остале трудне. Пре ликвидације, хицем у слепочницу, Матковић је одржао свој говор о неморалном понашању тих трудница, што се у усташкој Хрватској кажњавало смрћу. Такав је савремени приступ Хрватске историји: ради се о србо-четничкој агресији (1991-1995), …
Pročitajte Još »Sa svežim krastavcima u evropsku budućnost Srbije
Мотив за овај текстић био ми је чланак у дневном листу Дневник (линк) о цени закупа земље и о томе да је она скупља тамо где се гаји шаргарепа. Проверим податке и видим да је у 2018. остварена нова рекордна вредност извоза шаргарепе од око 3,7 милиона евра. Подаци на порталу СТО су само за 11 месеци (ни РЗС до …
Pročitajte Još »O hrvatskom moralu: svedočenja o zverstvima Hrvata nad ženama u Jasenovcu
Prilažem nekoliko svedočenja (6 iz knjige Antuna Miletića: Jasenovac koncentracioni logor) koja će biti u knjizi „Jasenovac – svedočenja iz pakla“. Silovanja pre likvidacije Čuo sam, da su ustaše a naročito poručnik Matković dovodili mlade zatočenice u svoju kancelariju, gdje su ih silovali, a poslije toga ubijali[1]. Sada su i žene u Jasenovcu počele dijeliti sudbinu sa muškarcima. Njihov …
Pročitajte Još »Rang zemalja prema indeksu BDP-a, 1970=100
Два мотива имао сам да бих задовољио себи знатижељу: (1) колико су Русија и Украјина напредовале након распада УССР-а, а под утицајем предавања господина Небојше Катића на тему санкција Русији од пре пар месеци; (2) Кина је имала најнижу стопу раста у 2018. након 1990, је ударна вест претходних дана. Ова друга вест створила ми је горчину, јер да смо …
Pročitajte Još »Mesto Srbije u Evropi prema proizvodnji đubreta
Уколико би се наш светли пут ка чланству у ЕУ мерио нашим приближавањем овој организацији према производњи ђубрета онда би га могли поделити у три фазе. У првој, од 2006 до 2011 веома брзо смо напредовали јер је Србија повећала производњу ђубрета са 44,6% од просека ЕУ на 75,5%. И у 2012 је настао благи заокрет јер смо незнатно смањили …
Pročitajte Još »Sa kvalitetnim kobasicama u svetlu budućnost
Прошле су тачно две године од како сам се бавио кобасицама као светлим примером у нашој међународној сарадњи (link). Имам навику да квалитетне сувомеснате производе купујем у Републици Српској (произведене махом у Федерацији БиХ) и у Црној Гори. У Србији говеђе специјалитете купујем у Сјеници. За пар недеља ће бити сланинијада у Качареву на којој се снабдем кобасицама и сличним …
Pročitajte Još »Četke i metle: neiskorišćena izvozna šansa Srbije
Извоз четки и метли из Србије износио је 4,9 милиона, у периоду јануар-септембар 2018, и повећан је за 7,6% у односу на исти период 2017. Уколико је остварена иста стопа раста и у последњем тромесечју то је била рекордна годишња вредност извоза четки и метли од природних материјала до сада – око 6,5 милиона евра. Ипак, нема ту разлога за …
Pročitajte Još »Hrvatska propaganda o radnom logoru Jasenovac
Hrvati su majstori propagande a zato što nemaju stida ni morala, već samo mržnju prema Srbima, Jevrejima i Romima. Ovaj stav se ne odnosi na narod već na ljude koji rukovode hrvatskom politikom, političarima, sveštenicima katoličke crkve i drugima uključenim u holokaust Jevreja i Roma, genocid i etničko čišćenje Srba. Propaganda nam nije tema knjige, ali iznosimo svedočenja preživelih, jer …
Pročitajte Još »Srbija regionalni lider u izvozu toaletnog papira
Према подацима СТО-а у трећем тромесечју 2018. Србија је имала рекордну вредност извоза тоалетног и сличних папира од 10,8 милиона евра. У девет месеци 2018. извоз ових производа повећан је за 15,1% (са 25,9 на 29,8 милиона евра) и достићи ће вредност од око 40 милиона евра. Производња и извоз тоалетног папира могли би да буду развојна парадигма српске привреде: …
Pročitajte Još »Procena efekta dolaska Lidla na poljoprivredno prehrambeni uvoz
Драги колега, проф.др. Драгован Милићевић писао је раније о трговинским маржама у Хрватској (линк ). Против сам оваквог приступа према компанијама од угледа. Није лепо да нас туже због нарушавања њиховог неспорног угледа стеченог поштовањем права потрошача, корпоративном културом и највишим стандардима у екологији и заштити природне средине. Дакле, никада ме није интересовало пословање угледних компанија. Ал` шта ћу, сељачка …
Pročitajte Još »Razbijanje porodice u Srbiji: broj razvoda povećan za 33%
Према подацима из Месечног статистичког билтена 10/2018 (линк ) у периоду јануар-октобар 2018 смањен је број рођене деце за 1% (са 5.330 на 5.274 у просеку месечно), при чему је број рођених дечака остао исти (смањен са 2.739 на 2.733), док је девојчица смањен за 2% (са 2.591 на 2.541). Број умрлих у Србији смањен је за 3%, са 8.623 …
Pročitajte Još »Koliko para toliko i muzike, primer američkih statističara
Ишчекујући податке о спољној трговини САД, који су најављени и требало је да буду објављени 8.1.2019, дуго ми је требало да приметим важно обавештење: NOTICE: Due to a lapse in federal funding this website is not being updated. https://www.census.gov/foreign-trade/index.html Лепо је када радници поштују своје радно време и принадлежности које из њега треба да остваре. Један од најважнијих индикатора о стању …
Pročitajte Još »Spremili su malog topa: šiptarske carine i izvoz Srbije u novembru
Пласман робе из Србије у њену јужну, привремено окупирану, покрајину, смањен је за 21,4 милиона долара у новембру (са 36,9 на 15,5 милиона евра), у односу на новембар 2017. Извоз робе из Србије повећан је за 140,2 милиона евра, са 1.305,8 на 1.446 милиона евра, што је скоро 7 пута више од пада пласмана у јужну покрајину. Када се саберу …
Pročitajte Još »Nema stida u Hrvata: sveti Vukašin Mandrapa
Проучавајући усташке злочине почињене током Другог светског рата основни и најачи утисак оставила ми је чињеница масовности покоља цивилног становништва од стране наоружаних војних јединица – кољача. Након Јеврејског Холокауста ово је највећи масовни злочин почињен у Другом светском рату, па нaкон њега можемо наводити страдање Руса, Рома, и других народа. Ући у око 3.000 села и заклати све што …
Pročitajte Još »Slovenačke, albanske i turske kompanije zamenile srpske na Kosovu i Metohiji
Пре нешто више од три године Хрватска је, због неконтролисаног прилива миграната, затворила граничне прелазе са Србијом. Србија је узвратила контрамером и након пар дана проблем је решен: поново је функционисао робни и људски саобраћај (линк). Поставља се питање зашто Србија није затворила саобраћај према Косову и Метохији када је несразмерно економски, људски, војно и на све друге начине јача …
Pročitajte Još »Lordan Zafranović je najveći Srbin!
Хтедох додати и Анте Томић али би наслов био предугачак. Заправо Лордан Зафрановић и Анте Томић су највећи живи Хрвати. Они су интелектуалне, људске и моралне величине за које би лупом требало тражити има ли им таквих до колена у Србији. Када прочитам нови текст Анте Томића у Јутарњем или Слободној Далмацији осетим мало љубомору што не видим никог сличног …
Pročitajte Još »Socijalna zaštita u Evropi
Евростат је објавио податке о социјалној заштити у ЕУ у 2016 (линк), а пошто има и података за Србију овде ћемо само изложити податке, како о апсолутном нивоу заштите тако и о уделима специфичних видова социјалних трансфера у БДП-у. Могуће је извршити и динамичку анализу разградње система социјалне заштите у дужем периоду, од пада Берлинског зида када је тај процес …
Pročitajte Još »Realne količine u potrošnji domaćinstva po namenama u Srbiji, 2012-2017
Бивши министар финансија, у народу од миља прозван „син Лаза“ (линк) предлагао је да се пензије смање за 20% до 25% како би се наш брод спасао од санте леда. Пензије су тада смањене за 10% и ова мера је неспорно уклонила ризик од финансијске катастрофе. Такође је неспорно и да је драматично утицала на пад стандарда пензионера и запослених …
Pročitajte Još »Potrošnja stanovništva, u evrima po stanovniku u Srbiji i u Evropi
Приложени подаци у табели односе се на стварну потрошњу становништва изражену у еврима. Такав приступ не узима у обзир промене валутних курсева и куповну снагу валута. На пример, у Европи најмање новца трошимо на масти и уља, само 23 евра, али уколико су наше цене битно ниже у односу на друге земље, то коригује стварну потрошњу у Србији на више …
Pročitajte Još »Subvencije u Srbiji i u Evropi
Јуче је био велики дан за статистичаре и аналитичаре у Србији (линк). Отворено је преговарачко поглавље за статистику! То ће, надам се, значити да ћемо имати, у разумном року, све податке за Србију у бази Еуростата, те нећемо морати да измишљамо „топлу воду“ упоређујући наше изворне податке са подацима за друге европске земље које прикупља и објављује ова институција. Биће …
Pročitajte Još »Iskorišćenost turističkih kapaciteta u Srbiji i potencijal za dalji rast
Србија је у 2017 имала 8,3 милиона ноћења туриста и ово је био рекордан број у новијој историји. Давне 1990 регистровано је, без светог дела Србије, 10,9 милиона ноћења туриста што је на 108.635 лежајева давало просечну искоришћеност лежајева од 100 ноћења по лежају. У 2018. години, на основу динамике из 10 месеци, можемо очекивати око 9,3 милиона ноћења туриста. …
Pročitajte Još »Geografsko poreklo i koncentracija ustaša u Italiji 1935
Где су најгоре усташе? Ово питање сам често чуо или себи поставио током младости а и много касније. Да ли су у Љубушком, близу Међугорја, или у Чапљини, због Прибиловаца и свих околних села масовних покоља Срба? Или у Госпићу, одакле је најављено „трећинско“ решавање „проблема“ Срба? Изненађење приликом случајног погледа на списак усташа у Италији, због изузетно великог броја …
Pročitajte Još »Izdaci za odbranu u svetu i mesto Srbije
Америчка безбедносна агенција објављује низ интересантних рангирања земаља. Међу њима су и издаци за одбрану (линк). Ради се о релативном показатељу, уделу у БДП-у по текућем курсу, а не о апсолутној вредности. На врху листе налазе се земље у непосредним сукобима или ратној опасности. Србија се са 1,34% БДП-а налази у доњем делу листе на 86. месту међу 155 земаља. …
Pročitajte Još »Ekonomsko rasrbljivanje Crne Gore
Број Срба у Црној Гори смањен је са 198 хиљада, приликом пописа 2003, на 178 хиљада приликом пописа 2011, а њихов удео у укупном становништву смањен је са 32% на 28,7%. На основу знатно веће просечне старости Срба (преко 45 година) од Црногораца (око 35 година) приликом пописа становништва у 2021 можемо очекивати да ће број Срба бити смањен на …
Pročitajte Još »Broj psihijatara na 100.000 stanovnika: Srbija u Evropi
У Србији у свакодневној комуникацији превише често чујемо исказ „ко овде није полудео, није нормалан“. Да смо луд народ то је познато. Борислав Пекић је ту лудост и махнитост у Златном руну упоредио са грчким митским херојима, а у односу на проклете Цинцаре осуђене да целога живота брину о стицању и поседу. Сад, нико не поставља питање: а ко се …
Pročitajte Još »Kvalitet života meren strukturom potrošenog vremena u Srbiji i u drugim evropskim zemljama
Живимо у времену невероватно брзог технолошког напретка који утиче на начин на који се понашамо, мислимо, осећамо. Евростат има резултате десетогодишњих истраживања (за 2000 и 2010) о структури коришћења времена на различите активности и старосне групе. Приложени подаци односе се на просечну потрошњу мушкараца и жена у 2010 линк . Много интересантније би било упоредити ове податке са подацима из …
Pročitajte Još »Jedan od ustaških logora za decu: Sisak
Хрватски историјски ревизионизам добија најодвратније облике и испољавања, па тако и скуп о коме сам случајно видео текст на Србин.инфо, изворно објављен у Политици (линк). Дучић је био потпуно у праву у погледу храбрости и бестидности у Хрвата. Прилажем списак са 1.214 имена малолетних, у томе 1.047 млађих од 10 година којима као место смрти стоји логор у Сиску. У …
Pročitajte Još »Struktura poljoprivredne proizvodnje u Srbiji i u Evropi u 2017
Често наши пољопривредни експерти, попут професора Шеварлића или Гулана, истичу као неповољну чињеницу да је у Србији удео биљне производње у односу на сточарску превише висок, што је одраз неразвијености. То је тачно, па извозимо сточну храну уместо меса, јер првог имамо у обиљу, а другог ускоро и нећемо имати. Шта нам кажу подаци Евростата, када је тај однос у …
Pročitajte Još »Gustina naseljenosti svinja u Evropi u 2017
Турци и потурице су вековима гајили нетрпељивост према Србима, и православцима уопште, због чувања свиња. „Поганиле су им изворе“ и шта још, али то Турцима није сметало да убирају порез по свињској глави (рећи грлу је увреда, јер по чему просечан човек више користи главу од свиње?). Након пропасти средњевековне Србије дошло је до промене у структури сточарске производње јер …
Pročitajte Još »Odakle šalju pare Srbi a odakle Albanci?
Наслов није коректан јер прилив дознака у Србију не стварају само припадници српског народа, већ и националних мањина, баш као што и на КиМ новац шаљу и Срби и други припадници расељеног народа са територије јужне српске покрајине. Али, наслови служе да привуку читаоце, а не да буду тачни. А колико су тачне статистике дознака, такође нам није познато. Да …
Pročitajte Još »Srbija u evropskim tokovima radničkih doznaka u 2017
Евростат је (линк) 15.11. објавио податке о личним трансферима по земљама ЕУ и за одабране земље у које спада и Србија и њена јужна покрајина. Из земаља ЕУ 2017. је послато дознака ван територије ЕУ у износу од 32,7 милијарди евра, примљено је 10,7 милијарди, те је нето одлив из ових земаља износио 22 милијарде евра. Највећи нето одлив дознака …
Pročitajte Još »Prosečnа zaradа u Kini (i u Srbiji) 2008-2017
Просечна зарада у Србији готово да је достигла 420 евра у 2018, и ово је добар податак, нарочито уколико постоје очекивања да ће бити још бољи. Али, просеци више сакривају него што откривају неку појаву, јер не дају нам информацију о проценту запосленог становништва, о незапосленима, о распонима зарада и слично. Тако ћемо овде приказати кинеске податке о просечним зарадама …
Pročitajte Još »Udeo kamata na javni dug u BDP-u, 2008-2017
Удео камата на јавни дуг у БДП-у зависи од: величине јавног дуга и од просечне каматне стопе која се плаћа на дуг. Нека земља може да има дупло већи дуг од друге земље, али и мања релативна плаћања за камату уколико је просечна каматна стопа више него упола мања. Стога не треба да чуда да Србија има исподпросечан удео јавног …
Pročitajte Još »Srpski saveznici u Velikom ratu
Српска глупост је у финансијама, а не у политици, мислим се. Србија је стекла независност 1878, али су је велике силе, заједно са Грчком, Бугарском и Турском, обавезале да изгради железничку пругу ради повезивања Беча и Истамбула, што ће бити основни интерес Аустроугарске и Немачке да „згазе“ Србију и повежу се преко Турске са Азијом. Након 15 година од стицања …
Pročitajte Još »Udeo zarada u državnoj upravi u BDP-u, 2008-2017
Давне 2008. Србија је имала један од највећих удела зарада у државној управи у БДП-у међу европским земљама. Већи удео од Србије имале су: Данска, Малта, Исланд, Кипар, Португалија и Финска. Пошто се ради о релативном показатељу, његова промена може бити последица промена у БДП-у као и промена у вредности зарада. На пример, пад БДП-а у 2009. довео је до …
Pročitajte Još »Noćenja Amerikanaca, Rusa i Kineza u Evropi 2016
Мотив за прикупљање ових података било је саопштење Евростата (https://ec.europa.eu/eurostat/web/products-eurostat-news/-/EDN-20181107-1?inheritRedirect=true&redirect=%2Feurostat%2F) поводом европског дана туризма седмог новембра. Пошто нисам могао да пронађем приказану поделу туриста на: домаће, из других земаља ЕУ и ван ЕУ, зато што последњу групу нисам нашао обједињену у један податак, реших да проверим где гаје склоности да бораве припадници ових држава из наслова. Ово ми је посебно …
Pročitajte Još »Uvoz putničkih vozila u Srbiju
Куповина аутомобила у Србији представља достизање вишег материјалног стандарда од просечног. По хијерархији људских потреба прво се морају задовољити потребе за исхраном, па друге свакодневне потребе пре него што се помисли и приушти куповина аутомобила. Осим једнократног трошка куповине аутомобили захтевају и одржавање па је у светској трговини трговина ауто деловима такође веома вредна: у 2017 је продато путничких аутомобила …
Pročitajte Još »Građevinarska aktivnost u Evropi 2008 – Q2 2018
Грађевинска активност у ЕУ, у просеку, није се још увек опоравила у односу на достигнуту у 2008. (https://ec.europa.eu/eurostat/documents/2995521/9307218/4-17102018-BP-EN.pdf/f0191114-87b2-47a6-9e92-236470a0fac0) Наравно, просеке чине земље које су како испод, тако и изнад, те је 13 земаља чланица ЕУ имало већи ниво активности а 15 мањи. Малта и Естонија су имале највећи пораст активности, али су статистички безначајне, те је Немачка предводник укупног економског …
Pročitajte Još »Naplata PDV-a u Evropi
Да крв није вода доказује мноштво сличности у Срба и Хрвата. Једна од њих је највећи удео ПДВ-а у БДП-у. Прво су се ослобађали Турака, а онда су њихови владари постали горе харачлије од Турака, Немаца и осталих владара. Шалио се, или не, министарство финансија заслужује похвалу за овако добар показатељ. Он даље упућује на потребу да се година борбе …
Pročitajte Još »Srbija u svetskoj trgovini testeninama
Еуростат баш уме да обрадује пратиоце веселим темама: док су проблеми у вези са јавним дугом Италије застрашујући, ипак имамо лепу вест: Италијани су највећи произвођачи и извозници тестенина у ЕУ! (https://ec.europa.eu/eurostat/web/products-eurostat-news/-/EDN-20181025-1?inheritRedirect=true&redirect=%2Feurostat%2F) Када требам да купим тестенине нађем се у сукобу личности: рука ми пође за домаћим кесама које коштају 60-80 динара, али супруга у мени мора да преусмери руку …
Pročitajte Još »Javni dug u Srbiji i u EU
Еуростат је објавио податке о кретању јавног дуга у ЕУ. https://ec.europa.eu/eurostat/documents/2995521/9332918/2-23102018-AP-EN.pdf/62d87091-1ff0-41f6-9f26-afffb1a307b6 У ЕУ јавни дуг има тенденцију опадања, са 83,4 БДП-а на крају 2017, на 81,5% у првом и на 81% у другом тромесечју. У Еврозони пад изгледа: 89,2%, 86,9% и 86,3%, респективно. У Србији је јавни дуг смањен са 58,3% БДП-а, на крају 2018, на 55,3% на крају првог …
Pročitajte Još »Robna razmena Srbije sa Italijom
Италија је друга по значају за робну размену Србије. Она је то већ скоро 100 година и вероватно ће остати и у деценијама пред нама. Има ту разних разлога и фактора: своде се под „менталитет“, што не би требало да даље објашњавамо јер је то расизам, а и аутошовинизам. Осим „менталитета“ делују као фактори још и економска величина и блискост …
Pročitajte Još »Javna potrošnja u Evropi 2008-2017
Евростат је 22.10.2018 објавио податке о салду јавних финансија у 2017. чланица ЕУ (https://ec.europa.eu/eurostat/documents/2995521/9328077/2-22102018-AP-EN.pdf/e1b423ef-a337-42ea-90cb-4a6775ba4c07). Из најновије базе ММФ-а додао сам податке за Србију, а како би сагледали где се налази Србија у овим основним макроекономским релацијама. Иза једног податка о јавним приходима или јавној потрошњи налази се низ детаљнијих података који омогућавају да се сагледају специфичности сваке од земаља, али …
Pročitajte Još »Srbija u svetskoj trgovini vinima
Некада давно, до пар година након Другог светског рата, у Србији је готово свака породица на селу имала свој виноград. То је било могуће јер су породице биле бројније, а коришћени су и деца и старци као радна снага. Миграција из села у градове драстично је смањила површине под виноградима, јер је дошло до недостатка радне снаге за овај радно …
Pročitajte Još »Srbija u trgovini hranom za pse i mačke
Данашњи свет се све више поларизује: са једне стране имамо развијени запад са остарелим становништвом и псима и мачкама као супститутом за децу, док са друге стране имамо екстремно сиромашне земље у Африци и западној Азији препуне деце. Источна Азија и Латинска Америка се налазе негде између ове две крајности. Како је на западу све мање деце, па производња дечије …
Pročitajte Još »Turizam u kraljevini Jugoslaviji 1933
Према периоду између два светска рата имам приличну одбојност због последица Великог рата. Мушкарци су већином изгинули, прабабе су остале сиромашне удовице са малом децом, жртве заједничке државе су морале да буду заборављене како би се градила „светла“ будућност. А она се баш добро спремала у усташкој емиграцији у Италији. Хитлер је дошао на власт, економска криза је била веома …
Pročitajte Još »Srbija u svetskoj trgovini balonima, dirižablima, jedrilicama i zmajevima
Срби су небески народ. Можда баш из тог разлога не користе своју основну компаративну предност: способност да ствари посматрају са висине. Али наше сагледавање са висине је духовно, а не материјално, па од њега нема вајде. Узмимо на пример дрон са заставом велике албаније на фудбалској утакмици пре пар година. Зар су Албанци требали да нам покажу тадашње чудо технике, …
Pročitajte Još »UNIDO statistika dodate vrednosti u odabranim zemljama, 1990-2017
Приложени подаци о додатној вредности у константним ценама из 2010. садрже очигледне грешке, али нама овде није био циљ да исправљамо „криве Дрине“, већ да сагледамо величину Дрине, као и Босфора и других величина. Најочигледнија је грешка код додате вредности прерађивачке индустрије у БиХ, она је срозана близу нуле, од 1992. до 1995, па је из пепела почело подизање по …
Pročitajte Još »Geopolitika stranih direktnih investicija
Велики пријатељ Србије Еди Рама изјавио је да инвестиција из Србије није добродошла у телекомуникациони сектор Албаније, без обзира на чињеницу да је албански телеком у приватном власништву. Након филма о Џејмс Бонду снимљеног у Црној Гори Руси су откупили хиљаде викендица некада имућнијих Срба уз Јадранско море и могу их продати Албанцима, Турцима, па и црном Ђаволу, уколико зажеле …
Pročitajte Još »Saldo robne razmene Kine i SAD po zemljama
Од краја Другог светског рата па до данас амерички увоз, тачније дефицит, је био „мотор“ за развој мање развијених економија. Европске земље, Азијски тигрови и Кина развили су се захваљујући могућности за неограничени раст извоза у САД. Злобници би рекли да су Американци уживали у могућности да мењају своје дужничке обвезнице за робу, али бржи економски раст је заиста био …
Pročitajte Još »Tržište kafe u Srbiji, vrednost uvoza, količina i jedinična cena
Текстић је мотивисан чланком објављеном у Новостима (http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/ekonomija/aktuelno.239.html:753377-Da-li-je-trziste-kafe-u-Srbiji-gorko-ili-slatko). Лично, у потрази за правим мирисом кафе, а засићен олигополом у малопродаји, где коју код кафу да купим не разликујем ни мирисе ни укусе, уживам када одем на пијацу и наручим кафу из Колумбије, мешавину бразилске и египатске… Дал` је кобајаги или стварно из тих звучних локација није ни важно, важно је …
Pročitajte Još »Zavisnost investicione aktivnosti od spoljnog finansiranja: mesto Srbije u svetu
Да је висока стопа инвестиционе активности неопходна за високу стопу економског раста опште је познато. Она јесте неопходна, али не и довољна, јер је потребно и да су инвестиције ефикасно уложене у растуће економске секторе. Пример социјалистичког развоја Источне Европе пре пада Берлинског зида показао је да су економије стагнирале при веома високим стопама инвестиција јер су оне биле неефикасне. …
Pročitajte Još »Srbija u svetskoj trgovini energentima
Енергенти, највише сирова нафта, деривати нафте и природни гас, су најважнији производи у светској трговини уз путничке аутомобиле. У зависности од кретања њихових цена могу бити на првом или другом месту, јер су цене путничких аутомобила доста стабилније. Цене енергената утичу на унутрашња ценовна кретања по земљама у зависности од њихове осетљивости, а овде смо израчунали уделе нето-трговине у односу …
Pročitajte Još »Hrvatske svinje su preplavile Srbiju, kada će i Nemačke?
Ових дана је била вест о трајном насељавању мигрантских породица у општини Крагујевац, а о трошку државе Данске. Мислим да се Карађорђе преврће у гробу док се сећа како је спроводио етничко чишћење над муслиманима у Крагујевцу, Јагодини и другде, али ко му је крив када није имао глобалистичког духа? У овом „новом“ свету мултиетичност и мултикултуралност су врлине (осим …
Pročitajte Još »Ogledalo statistike stranih direktnih investicija u Srbiju
Као што постоје огледало статистике спољне трговине, на порталу СТО-УНКТАД-а, тако и ММФ ради на формирању огледало статистика страних директних инвестиција (СДИ) (Coordinated Direct Investment Survey (CDIS)). На жалост, ММФ није далеко одмакао у овом послу јер је још пуно земаља које не достављају податке о улагањима њихових компанија у друге земље, па не треба да чуди да је до …
Pročitajte Još »Potrošnja stanovništva na Kosovu i Metohiji u 2017
Свети део српске земље, Косово и Метохија, има срећу да није, попут грешног дела, полигон за економске експерименте, већ има слободу да се неометан од ММФ-а, Светске Банке, немачких и америчких развојних агенција и осталих усрећитеља развија. Тај развој има и позитивних последица, јер еманципација и бољитак распирују похлепу код до недавно гладног становништва, па оно не жели да чека …
Pročitajte Još »Početni rezultati trgovinskog rata SAD i Kine
Prema američkim podacima američki robni izvoz u julu iznosio je 133,5 milijardi dolara i povećan je za 9,2% u odnosu na jul 2017. Izvoz u Kinu iznosio je 10,3 milijarde dolara i povećan je za 2,2%. Znači, izvoz u Kinu je podprosečno povećan. Ukupan uvoz SAD u julu je iznosio 223 milijarde dolara (+12,7%) a iz Kine je iznosio 49,1 …
Pročitajte Još »Poslovanje Pinka i Ringiera
Србија је лепа земља добрих људи. У њој влада медијска демократија, што доказују две компаније које анализирамо, јер промовишу различите вредности. У тој промотивној, да кажемо просветитељској, функцији знају ове две компаније повремено да зарате и да употребе ружне речи, али то је само једна малена негативна нуспојава много више функције којој обе служе. Овде смо издвојили пар података из …
Pročitajte Još »Poslovanje Fijata u Srbiji, par podataka
Текст је мотивисан вешћу о наставку сарадње државе и Фијата. (http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/ekonomija/aktuelno.239.html:750052-Fijat-donosi-pecat) Своје мишљење о једнократној субвенцији како би се привукла велика производна компанија сам већ споменуо у тексту пре двадесетак дана (http://www.makroekonomija.org/0-miroslav-zdravkovic/srbija-u-svetkom-izvozu-putnickih-vozila/). Проблем је што се није извршила једнократна субвенција већ што се не знају редови величина колико нас кошта пословање Фијата, али и других компанија, попут Ер Србије, а …
Pročitajte Još »Svetsko tržište jogurta
Овај кратак текстић мотивисан је чаробним текстом Миљенка Јерговића у Јутарњем листу (https://www.jutarnji.hr/komentari/da-nije-jednog-migranta-predsjednica-danas-ne-bi-mogla-uzivati-u-raznolikoj-ponudi-jogurta-u-slobodnoj-neovisnoj-bijeloj-i-krscanskoj-hrvatskoj/7839090/). Чаробним, јер су таква сећања на детињство: можда није некада живот био бољи него данас, али је свакако био лепши, јер смо били млађи. Тих давних седамдесетих година ја се не сећам избора јогурта у Јагодини, јер никада нисам жудео за материјалном храном, увек за духовном. Сад, …
Pročitajte Još »Nova ekonomska kriza je počela?
Мада је светска економска криза званично започела у септембру 2008, када је банкрот Лиман брадерса изазвао општу финансијску панику, индиције да ће до кризе доћи постојале су месецима пре тог догађаја. Рецесија у САД из 2007 утицала је да производња прерађивачке индустрије у Европи крене да се смањује након јануара 2008, када је достигла максимум, и до септембра је смањена …
Pročitajte Još »PKB – neke činjenice
Србија нема нити може да добије ни метар земље на Косову и Метохији, али зато може да прода више од 5% територије града Београда (170 квадратних километара од 3.223 километара) и то по цени која је 4 пута мања од вредности капитала ПКБ-а. Наравно, могуће је да Арапи не уложе ни цента, већ да дају оперативни кредит по каматној стопи …
Pročitajte Još »Koliko košta Srbija? Prodaja zemlje Arapima
Objavljeno 19.1.2013 Iz predugovora o prodaji 7 društvenih preduzeća i ustupanja prava na korišćenje zemlje Vojne ustanove Morović nije jasno kakav je državni i ekonomski interes Srbije da za 79,2 miliona evra proda 7.453 hektara poljoprivredne zemlje i da ustupi još 3.664 hektara novoj kompaniji. Prodajna vrednost zemljišta je bliska mesečnom iznosu koji se plaća za kamatu na javni dug. Pošto …
Pročitajte Još »Stopa smrtnosti u saobraćajnim nesrećama u 2015
Сећам се да сам још у раном детињству слушао приче о томе ко су опасни возачи: дал` Турци дал` Швабе. И та прича о „опасним“ возачима је део мачо „фазона“. Ја нисам никад био „алфа-мужјак“, био сам латентни геј и Хрват католик, а док нисам положио вожњу у 41 години, а како бих дао свом лудилу да се размаше: „Anywhere …
Pročitajte Još »Broj žrtava u Jasenovcu
Без намере да лицитирам бројем жртава концентрационог логора Јасеновац, највећег пакла створеног на планети Земљи, а са довољним стрпљењем да истражим хиљаде, десетине и стотине хиљада непописаних жртава, прилажем први извештај Земаљске комисије за утврђивање злочина окупатора, по коме је у Јасеновцу (без Старе Градишке, Јадовна, Јастребарског, Тења, Ђакова, Славонског Брода, Савске цесте, Максимира…) убијено преко милион људи, 1,4 до …
Pročitajte Još »Bez ženske zaposlenosti nema ni rađanja
У давно социјалистичко доба, у времену инвестиција и планирања, у сваком већем граду постојала је по једна фабрика тешке индустрије, која је претежно запошљавала мушкарце, и лаке индустрије, у којој је већина запослених била женског рода. Пошто је лака индустрија највећим делом била текстилна, и извозно оријентисана, санкције УН (уз пљачкашку приватизацију и друге факторе) су директно утицале да се …
Pročitajte Još »Rodna (ne)ravnopravnost: razlike u stopi nezaposlenosti u Srbiji i odabranim zemljama
Изашло је редовно месечно саопштење Еуростата о незапослености у ЕУ по коме је она на рекордно ниском нивоу (https://ec.europa.eu/eurostat/documents/2995521/9105310/3-31082018-AP-EN.pdf/772f2449-74be-415d-b4b0-351f31982720). Мени је пажњу привукла табела о стопама незапослености по полу па пожелех да видим како и ми ту стојимо у погледу родних права. Иначе, када се говори о „правима жена“ осетим приличну мучнину јер паметној и интелигентној жени права нису угрожена, …
Pročitajte Još »Jasenovac, nepopisane žrtve: Jevreji rođeni van Jugoslavije
Осим десетина хиљада Срба који нису пописани, по разним основама (четници, ликвидирани ван логора у непосредној околини…), усташа и других Хрвата (и муслимана-усташа), број жртава је већи од званичних 83 хиљаде и за стотине или хиљаде Јевреја који нису рођени на територији Југославије, па нису ни пописани као жртве. Овде наводимо имена ликвидираних Јевреја која се налазе на списку 1.189 …
Pročitajte Još »Kina u tokovima direktnih investicija, odabrane zemlje
Кина у 21. веку враћа свој релативан значај у светској економији какав је имала до краја 18. века. За Кину је 19. век био период „великог понижавања“, а до 1979. године њен удео у светској економији је маргинализован. Отварањем економије започео је раст какав не постоји у економској историји, али он само враћа Кини место у свету какво је имала …
Pročitajte Još »SDI u BiH i Republiku Srpsku: neke karakteristike
Стране директне инвестиције представљају имплементацију интереса компанија из једне државе у другој. Интереси могу бити економски, али и политички, безбедносни итд… Незгодно је када држава субвенционише туђе интересе у својој земљи, уместо да ради супротно. Једном је Србија помогла Српској преко Телекома Србија, а куповином Телекома Српске, и то је најважнија директна инвестиција из Србије укупно. Осим црпње туђих ресурса …
Pročitajte Još »Jasenovac, nepopisane žrtve, ustaše
Званично пописан број од 83 хиљаде жртава у логору Јасеновац је веома удаљен од стварног броја из мноштва разлога, попут: Хиљада Јевреја из Загреба за које је непознат логор ликвидације, а највећим делом су били жртве Јасеновца или Аушвица. Хиљада Срба из села где је највећи број становника ликвидиран у Јасеновцу, али преживели нису могли да попишу све предратне становнике. …
Pročitajte Još »Prosečna zarada u Srbiji 1990-2018
Просечна зарада у Србији у мају 2018 износила је 417 евра, што је 815 марака. Давне 1990. просечна плата у Србији износила је 4.170 динара (без КиМ) што је износило 595 марака, а садашњих 304 евра. Куповну моћ тадашње и садашње просечне зараде можемо израчунати на основу цена основних животних намирница тада и сада, али и дефлационирајући их растом цена …
Pročitajte Još »Srbija u svetskom izvozu putničkih vozila
Светски извоз путничких возила изражен у еврима повећан је за 52%, од 2008. до 2017. Од 2013 је повећан за 28,8%. Због јачања долара према евру, раст доларске вредности био је знатно мањи: са 637 милијарди у 2008. на 743 милијарде у 2017. Након рекордне вредности извоза из Србије од 1.465 милиона евра у 2013, извоз путничких возила из Србије …
Pročitajte Još »Potencijal za izvoz magaraca iz Srbije
Годинама уназад, сваког месеца штедим по 100 евра на име „трошкова школовања деце у иностранству“. Међутим, схватио сам да је то прилично глупо и непотребно: шта ће деци образовање? Само ће постати несрећни, јер ће себи постављати беспотребна питања: ко сам, шта је смисао мог живота, шта ово раде са Србијом, итд? Боље је да остану здрави, дебели и весели, …
Pročitajte Još »„Kosovski problem“ ili kratko putovanje kroz istoriju Pomoravlja
Након медијског излуђивања народа „датумом“, од јесени 2012. до потписивања Бриселског споразума средином 2013, претходних месеци жртве смо понављања клепанице „косовски проблем“. Ваљда ћемо сви полетети од среће у свемир када се прекине са свакодневним понављањем „проблема“? Но, уместо светлог погледа у будућност када „проблем“ буде решен, ја бих се вратио мало у историју. За викенд, 25.8.2018. отишао сам са …
Pročitajte Još »Intenzivnost stočnog fonda po regionima i po stanovniku u Evropi
Подаци које ћемо изложити нису потпуни јер недостају региони Немачке, Уједињеног Краљевства и низа малих земаља. Што се тиче УК, оно никад и није било дао Европе, већ светски владалац или америчка башта при Европи, али никад интегративни део ЕУ. Немачка је већ нешто друго. Скуп свих европских земаља без ње не вреди ништа, а ЕУ-28-1 (УК) се може слободно …
Pročitajte Još »Srbija u svetskoj trgovini nadgrobnim pločama
Светска трговина надгробним плочама има различиту динамику у доларима и у еврима: у доларима стагнира, док је у еврима повећана за 40,3%, од 2008. до 2017. Ми ћемо користити податке у еврима јер су еври новац европске монетарне уније ка којој тежимо и у коју ћемо ући неколико година након уласка у ЕУ. Шта нам кажу подаци о светској трговини …
Pročitajte Još »Tržište rada na Kosovu i Metohiji
Западне силе имају драматично различит однос према нашој јужној покрајини и према Србији у њеном смањеном и мање оскрнављеном делу. Парада поноса је већ 2001. одржана у Београду, али са инцидентима са навијачима. Ипак је требало да прођу године да ова највиша цивилизацијска тековина у Београду заживи и да се центром града прошетају представници амбасада, НВО и остали поносни и, …
Pročitajte Još »Kretanje broja samozaposlenih u EU, 2008-2018
Укупан број самозапослених у ЕУ смањен ја за 2,2%, од првог тромесечја 2008 до истог периода 2018. Посматрано по делатностима највећи допринос овом смањењу проистекао је услед пада броја пољопривредника за четвртину. Самозапосленост је пала још у шест делатности, док је повећана у 10 делатности. Највећи релативан раст самозапошљаваја имао је сектор образовања (за 47%), затим образовања (29%) и информација …
Pročitajte Još »Neće Švabe u zemlju Tompsona: Noćenja turista u Hrvatskoj VII 2018
Кад већ читам свакодневне анализе о паду броја гостију у Хрватској у августу, шта га је изазвало и шта је чинити, ред је био да проверим саопштење Државног завода за статистику. Да су Срби „овце за клање“ доказује скок броја ноћења у јулу за 25,8%. Расте број ноћења из већине земаља, па је из Кине раст за 20,2%, Јапана …
Pročitajte Još »Robna razmena Srbije i Turske
Срби и Турци имају војне, економске, културне и сваке друге односе већ пуних 7 векова. Били су Србима Турци господари, и то добри до Бечког рата 1683-1699, а онда је све кренуло по злу када су Швабе придобиле Србе да ратују на њиховој страни. Турци су, заједно са кугом и глађу, драматично смањили бројност Срба, они су се повукли у …
Pročitajte Još »Efekti Tramponomije stižu u Evropu: prerađivačka industrija u junu 2018
Евростат је објавио податке о производњи прерађивачке индустрије у јуну, по којима је она смањена у еврозони за 0,7% у јуну, услед пада производње капиталних добара за 2,9%. Међугодишње, пораст производње износио је 2,5%. У саопштењу из истог дана (14.8.2018) стоји да је БДП у ЕУ повећан за 0,4% десезонирано у другом тромесечју (2,2% међугодишње). Подаци су тромесечни, док су …
Pročitajte Još »Stopa ubistava na 100.000 stanovnika: Srbija i Evropa
Евростат је 6. августа објавио годишње податке о стопи убистава по земљама чланицама за 2015. (http://ec.europa.eu/eurostat/web/products-eurostat-news/-/DDN-20180806-1?inheritRedirect=true&redirect=%2Feurostat%2F) Осетио сам олакшање јер је ту и Србија уврштена и као и код све већег броја показатеља ми се налазимо у крајностима, дал` по сиромаштву ил` по убиствима, али да стрчимо, то морамо. Да не би били најгрђи морао сам да узмем и старије …
Pročitajte Još »Robna razmena Turske i SAD
Према наводима из електронских медија Турска је увела драстичне царинске стопе за увоз путничких возила, дувана и алкохолних пића из САД. Да би се сазнали ефекти потребно је имати детаљни увид у обострану трговину. У приложеној табели обојени су одређени производи: у жуто предмет повећања царинских стопа, црвено медицинских производа а у зелено војних. Број обојених производа може се повећати, …
Pročitajte Još »Turska: sila u usponu
Турска је земља која је традиционално економски нестабилна: земља са високим стопама раста БДП-а, високом инфлацијом и спољном неравнотежом. Ипак, ова нестабилност није разарајућа, већ стваратељска: БДП Турске повећан је од 1980 године 5,7 пута, док је удео у светској економији повећан са 1,18% на 1,72%. Србија није турске среће, јер јој је БДП у 2017 био за 15,8% мањи …
Pročitajte Još »Srpkinje i Albanke, statistika rađanja u Evropi
Евростат је објавио саопштење о демографским кретањима (http://ec.europa.eu/eurostat/web/products-eurostat-news/-/DDN-20180809-1?inheritRedirect=true&redirect=%2Feurostat%2F) па је ред видети где је Србија у Европи. У Европи је: The proportion of live births which occurred outside marriage in the EU stood at 43 % in 2016. This is just over 15 percentage points above the value in 2000. From 2000 the share steadily increased by around 1 percentage point …
Pročitajte Još »Broj goveda u Srbiji i njihov značaj
Посета председника Србије фабрици за прераду меса „Срем Шид“ мотивисала ме је да проверим историјске податке о броју говеда у Србији, да видим динамику робне размене, а онда и значај говедарства за пољопривредно-прехрамбени сектор. (http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/5/ekonomija/3224570/vucic-posetio-fabriku-za-preradu-mesa-srem-sid.html) Најмањи број говеда у последњих стотинак година забележен је у 2016, када их је било 892 хиљаде, да би у 2017. дошло до раста за …
Pročitajte Još »Turističkа razmena Srbije i Hrvatske
Касарну војне полиције у Сплиту напустио сам на сопствену одговорност средином септембра 1991. Покупљен од зенги одведен сам у трећу полицијску постају. Шеф постаје ми је, са чашицом ракије, наздравио са: „да дођеш опет, али као турист а не као четник!“. Одговорио сам му да као туриста сигурно нећу моћи ни за десет година. Прошло је 27 година и у …
Pročitajte Još »Američki izvoz: Tom Waits, Diamonds and Gold
Постоје чуда која се речима не могу описати. Слушајући албум Rain Dogs дека Томе отворио сам статистике америчког извоза. Унапред очекујући да ће на првим местима бити кукуруз, соја и ваздухоплови, изненадих се да се на четвртом месту (не рачунајући неразврстану робу) налазе дијаманти, а на петом злато. И баш кад се нађох у чуду слушао сам песму са овим …
Pročitajte Još »Trgovinski rat SAD i Kine i izbegavanje plaćanja poreza na profit
Амерички статистички завод (census.org) објавио је податке о трговини у јуну и сада је време да почну да се прате резултати трговинског рата. Они не могу још увек да се виде услед превентивног увоза производа за које се знало да ће бити предмет увођења царина. Стога међугодишњи раст извоза у Кину, који је повећан са 7,6% у мају на 14,4% …
Pročitajte Još »Preduzetnost u Srba najveća u Evropi!
Од 2000. налазимо се у процесу прања мозгова у коме се хиљадама и милионима пута понављају ружне квалификације о народу а да би то прешло у аутошовинизам код народа а у аутоколонизацију код политичара. Признање Косова и Метохије на крају овог процеса треба да потврди исправност НАТО агресије над Србијом (опростиће ти Ђура што те је тукао), а креирање аутошовинизма …
Pročitajte Još »Plate po stanovniku po opštinama u 2017
Према подацима РЗС-а у 2017 је у Србији без КиМ живело у просеку 7.020.858 становника (што значи да смо почетком ове године пали испод седам милиона), имали смо 1.977 хиљада запослених са просечном зарадом од 47.893 динара. Када се помноже запослени и просечне зараде долазимо до просечног месечног фонда зарада од 94,7 милијарди динара, што је 13.489 динара по становнику. …
Pročitajte Još »Istopolni brakovi u Nemačkoj
Ја као геј-Хрват католик са све већом страшћу почињем да се интересујем за легална права истополаца на планети Земљи. Читајући вест у Слободној Далмацији о броју странаца у Немачкој, (https://www.slobodnadalmacija.hr/novosti/svijet/clanak/id/558988/svaki-cetvrti-stanovnik-njemacke-je-stranog-porijekla-najvise-ih-potjece-iz-turske-poljske-i-rusije) те да је међу њима 398.000 Хрвата ред је био и да сазнам колико има гејева. Збирну статистику о укупном броју не нађох (ваља погледати и у статистичком годишњаку) али …
Pročitajte Još »Turistička aktivnost stanovnika EU u 2016
Према подацима Еуростата (http://ec.europa.eu/eurostat/documents/2995521/9030500/4-29062018-BP-EN.pdf/e0f8618d-e979-4996-b5ba-462580d6f08d) у 2016. години више од трећине становника ЕУ (37,9%) није имало туристичких путовања ни унутар своје земље ни у иностранство. Међу њима 47,8% је навело да су спречени из финансијских разлога, 19,5% из здравствених разлога, 20,2% је било без мотивације за путовањима, 13,3% због породичних обавеза, 15,8% због радних или образовних обавеза и 10,8% из других …
Pročitajte Još »Višnje, najveći svetski proizvođači, izvoznici i kupci iz Srbije
Шта је заједничко Русији, Пољској, Турској, Украјини, САД-у, Ирану и Србији? Одговор је у наслову текста. Ове земље су највећи светски произвођачи вишања. Међу 20 највећих у свету налазе се од земаља са којима се граничимо и Мађарска, Албанија, БЈР Македонија, Хрватска и Босна и Херцеговина. Највећи произвођачи одређеног пољопривредног производа не морају нужно да буду и његови највећи извозници. …
Pročitajte Još »