Category: z Ivan Nikolić

Tanjug: Siva ekonomiju najbrže boji ružičastom

http://www.tanjug.rs/novosti/60565/ruzicasta-ekonomija-slikana-sivom.htm Ukoliko biste želeli da naslikate nečiji portret dodavanjem sive i crne boje lice bi neizostavno postalo tamnije. Vremenom i sasvim mračno, turobno i deprimirajuće. Za razliku od slikarstva u statistici važe suprotna pravila. Slika ekonomije, koju ona kreira i čiji značaj merimo veličinom bruto domaćeg proizvoda (BDP), postaje mnogo životnija i bliža realnosti tek…

Tanjug: Užarena fotelja za novog ministra finansija?

(Tanjug, rubrika: Iz mog ugla, 23. Jul 2012) Ministar finansija će sesti u užarenu fotelju smeštenu u samom središtu razvaline srpskih javnih finansija. Pravo mesto za kuražnog i ambicioznog reformatora koji će raditi brzo, prave stvare. Pri tom, sklonog da deluje odmah, a pregovara kasnije. Neizbežna “taktika svršenog čina” u ovom slučaju je iznuđena postojećom…

Kada i MMF pokaže zube (CORD magazin)

Naizgled neočekivano, u kratkom vremenskom periodu krupne nepovoljne vesti po domaću ekonomiju prosto sustižu jedna drugu. Nakon zastoja u procesu evropskih integracija, odlaganjem dobijanja statusa kandidata za EU zbog dobro poznatih razloga vezanih za “Kosovo”, Srbiji je sredinom decembra dodeljena i prva javna opomena od strane MMF-a. Bord direktora je, najpre, diskretno odložio izjašnjavanje o…

Efekti fiskalnih podsticaja u svetu u periodu krize

Visoki javni dugovi onemogućavaju dalje podsticaje. Faza masivnih podsticaja ekonomiji je završena, a kako je najveći broj zemalja okrenut obnavljanju fiskalne održivosti – potencijali za snažniji oporavak svetske ekonomije vrlo su ograničeni. Pogotovo ako se zna da monetarna politika ne može sama da održi ionako skroman globalni rast (grafikon). U prethodne tri godine planovi oporavka…

Kina – ekonomska čuda su moguća (Akter magazin)

Kineska ekonomija i njen društveno-politički razvoj poslednjih godina su jedna od najpopularnijih područja istraživanja svetske akademske zajednice. Njen uzlet ne samo da je nadmašio očekivanja međunarodne zajednice, već je iznenadio i same kineske zvaničnike. Sasvim normalno, ako znamo da je u periodu od 1978. do 2010. agregatna vrednost BDP-a, posmatrano u stalnim cenama, uvećana za…

KRATAK OSVRT NA STRUKTURNE INDIKATORE POSLOVANJA PREDUZEĆA U SRBIJI OD 2002. DO 2007. GODINE SA POSEBNIM FOKUSOM NA PRIVATIZOVANA PREDUZEĆA

nastavak Preduzeća privatizovana tokom 2003. godine pokazuju vrlo slične performanse kao i prethodni skup preduzeća. Ipak, ovaj skup je znatno veći jer je na startu 2003. godine bilo 684 preduzeća sa 65.322 zaposlenih da bi u 2007. ostalo 615 preduzeća sa 36.828 zaposlenih od čega je na startu bilo 489 malih, 152 srednja i 43…

KRATAK OSVRT NA STRUKTURNE INDIKATORE POSLOVANJA PREDUZEĆA U SRBIJI OD 2002. DO 2007. GODINE SA POSEBNIM FOKUSOM NA PRIVATIZOVANA PREDUZEĆA

nastavak Preduzeća privatizovana tokom 2003. godine pokazuju vrlo slične performanse kao i prethodni skup preduzeća. Ipak, ovaj skup je znatno veći jer je na startu 2003. godine bilo 684 preduzeća sa 65.322 zaposlenih da bi u 2007. ostalo 615 preduzeća sa 36.828 zaposlenih od čega je na startu bilo 489 malih, 152 srednja i 43…

Kratak osvrt na strukturne indikatore poslovanja preduzeća u Srbiji od 2002. do 2007. godine sa posebnim fokusom na privatizoavana preduzeća

Koncept privatizacije primenjen nakon oktobarskih promena 2000. godine privredi Srbije nije doneo očekivane performanse. Privatizacija je delom pokrenula restrukturiranje preduzeća. Donela je svež kapital, nove tehnologije i nova menadžerska znanja. Međutim, njen rezultat je daleko manji od prvobitno očekivanog. Razlozi koji su tome doprineli, ali i krajnji dometi navedenog procesa, u sažetoj formi, iznose se…

Kratak osvrt na visinu cene električne energije u Srbiji

Vlada Republike Srbije je krajem januara dala saglasnost na zahtev Elektroprivrede Srbije (EPS) za poskupljenje struje od 1. marta u proseku za 10 odsto. Struja će za privredu biti skuplja za 9 odsto, a za domaćinstva za 11 odsto što znači da će se za svaki potrošeni kWh plaćati više 59 para.   Korekcija cene…

Istiskivanje vs. depresijacija dinara

Domaći bankarski sektor je snažnije prelivanje uticaja globalne finansijske krize osetio već tokom prve polovine 2009. Nepovoljna kretanja u realnom sektoru stvorila su poteškoće u naplati dospelih potraživanja banaka i porast loših plasmana, a krajnji efekat je i slabiji finansijski rezultat poslovanja banaka u ovoj godini. U tom okviru banke su sve nesklonije preuzimanju dodatnih…