Istorija

Krivi smo mi: 45+29?

На Путиндан пре 74 година рођена ми је мајка Љиљана. Деда је ратовао под  „Јорган планином“ а „његови“ су га ранили у Словенији код Зиданог моста, и последица рањавања био је бол у леђима до смрти 1991. Живео је 46 година као најсиромашнији у селу, а био је најобразованији. Почео сам да читам трећу књигу „Година које су појели скакавци“, …

Pročitajte Još »

Koncentracija ludaka u Srbiji 1900.

Посматрано из угла савремене статистике квалитет података у Краљевини Србији пре више од 110 година био је незамисливо бољи. То је, претпостављам, зато што нису имали рачунаре, као оруђе да се убрза обрада информација. Овде прилажем податке о броју лудих по окрузима у 1900, а из Статистичког годишњака за 1902. Страна 91. Тада је у Србији пописано 2.345 слепих, 3.859 …

Pročitajte Još »

Srpsko-šiptarski odnosi i britanski javni dug

У Financial Times-u објављен је графикон о уделу јавног дуга у БДП-у УК-а пар година пре 1692. Мени је то време највећег геноцида над српским народом почињеним од Турака 1690, када је територија Србије остала без седам осмина становништва, а од када је кренула шиптарска најезда на Метохију, затим Косово и даље на север и исток. Прекинуо сам читање „Сентименталне повести …

Pročitajte Još »

Hrvatsko silovanje istorije

Хрватски приступ историји најбоље се може илустровати сведочанством Егона Бергера о усташи Матковићу који је у Јасеновцу ликвидирао силоване Српкиње које су, након силовања, остале трудне. Пре ликвидације, хицем у слепочницу, Матковић је одржао свој говор о неморалном понашању тих трудница, што се у усташкој Хрватској кажњавало смрћу. Такав је савремени приступ Хрватске историји: ради се о србо-четничкој агресији (1991-1995), …

Pročitajte Još »

Moral Zdravkovića 1823.

200. Катун, 9. октобар 1823. година Милета Радојковић кнезу Милошу-јавља поводом случаја бећара Луке Здравковића из Варварина, који је оженио жену Петрију почившег Вукоице из Вaрварина и са њиом живео 8 година, а онда њу оставио и узео девојку (Петријину посестриму) и са њом отишао у Алексиначку нахију, па се натраг вратио и од Петрије тражи мал. Високомилостивом и верковном …

Pročitajte Još »

Srpski saveznici u Velikom ratu

Српска глупост је у финансијама, а не у политици, мислим се. Србија је стекла независност 1878, али су је велике силе, заједно са Грчком, Бугарском и Турском, обавезале да изгради железничку пругу ради повезивања Беча и Истамбула, што ће бити основни интерес Аустроугарске и Немачке да „згазе“ Србију и повежу се преко Турске са Азијом. Након 15 година од стицања …

Pročitajte Još »

Turizam u kraljevini Jugoslaviji 1933

Према периоду између два светска рата имам приличну одбојност због последица Великог рата. Мушкарци су већином изгинули, прабабе су остале сиромашне удовице са малом децом, жртве заједничке државе су морале да буду заборављене како би се градила „светла“ будућност. А она се баш добро спремала у усташкој емиграцији у Италији. Хитлер је дошао на власт, економска криза је била веома …

Pročitajte Još »

Uža Srbija i turizam, 1941

ОКО УТВРЂИВАЊА ГРАНИЦА УЖЕ СРБИЈЕ Берлин (ДНБ). Овде се цео етнографски проблем европског југоистока види као врло компликован и стога се сматра да је тотално задовољење свих решења на етнографском принципу немогуће. Овде би решење – како се сматра у Берлину – требало да буде јeдна здрава органска смеша између етнографских принципа и политичких и виталних прохтева држава и народа …

Pročitajte Još »

Bitka na Sutjesci i Jasenovac: delimičan i netačan popis poginulih

Поводом 75 година од битке на Сутјесци желео сам да приложим списак жртава ове битке и суочио сам се са истим проблемом као и са жртвама Јасеновца: место страдања је различито обележено па се не може доћи до цифре од 7.000 палих бораца. За 3.568 жртава наведена је Сутјеска. Њима можемо додати жртве за које стоји да су погинуле на …

Pročitajte Još »

Izložba “Usitnjavanje – Priča o avanu”

AVAN- SIMBOL CIVILIZACIJSKOG RAZVOJA I FARMACIJE U Etnografskom muzeju u Beogradu (Studentski trg 3) u toku je izložba „Usitnjavanje – Priča o avanu“, posvećena jednoj od najstarijih čovekovih alatki čija je funkcija ostala nepromenjena do današnjih dana. Organizatori izložbe su Etnografski muzej u Beogradu, Muzej nauke i tehnike Beograd i Farmaceutski fakultet Univerziteta u Beogradu, uz podršku Eucerin Srbija. Izložbom …

Pročitajte Još »

Sudska statistika 1890

http://pod2.stat.gov.rs/ObjavljenePublikacije/G1890/pdf/G189011001.pdf Од свих грана државне управе у краљевини Србији, судска је струка готово најбоље уређена. Од како се почело радити на уређењу нове српске државе, судској струци поклањала се највећа пажња. Српски државници увиђали су добро, да је за опстанак и даљи развитак српске државе неопходно осигурање личне и имовне безбедности њених грађана. Но не само да је судска струка …

Pročitajte Još »

„Srpski“ Beograd

Нема града на свету око кога су се јагмили толики народи, под чијим су се бедемима водиле толике битке, који је толико пута мењао власника и педесет пута уништаван да би се педесет пута из историјског гроба подигао – као што је наш Београд. Па зар та чињеница што је тај град српски ни најмање о Србима не говори? Године …

Pročitajte Još »

Holocaust in Yugoslavia

Abstract The goal of this paper is to illustrate the suffering of Jews in the Yugoslav territory during World War Two, based on a few pieces of information about each person killed. Key words Holocaust, Yugoslavia Introduction Of the 75,000 Jews living in the country before the war, about 60,000 perished in the Holocaust.[1] Excluding Germany and Russia, the relatively …

Pročitajte Još »

1690 i 1740: Seobe ili genocid?

Радмила Тричковић „Београдски пашалук 1683-1739“ Службени Гласник Кара Мустафа-пашин поход на Беч изазвао је такво одметање хришћанског становништва на Балкану, да је још пре покрета ордије у пореским списковима отписивана читава трећина ове врсте поданика. Немоћан да одговори на преголемим ратним обавезама, народ је, по већ устаљеном обичају, одлазио у збег. Известан број се затим смиривао на читлуку новог господара, …

Pročitajte Još »

Karijeristi iz emigracije

Тихомир Р. Ђорђевић „Насељавање Србије за време прве владе кнеза Милоша Обреновића“.  Службени Гласник и САНУ, Едиција Корени, књига 2 „Насељавање Србије“ Досељеници из Аустрије: 9. Што су позивани да дођу у Србију Стр. 754-756. Често пута све потребе Србије нису могле бити задовољене кандидатима који су сами долазили, те су поједини људи нарочито тражени и позивани. Тако је 15 …

Pročitajte Još »

BiH: Elajet i kapetanije

Оснивање нових санџака и стварање Босанског елајета У првој половини 16. века долази у Босни до наглог ширења турске власти, а оно се углавном поклапа са санџакбеговањем познатог турског намесника у Босанском санџаку Хусрев-бега. Од већег дела новоосвојене територије и једног дела Босанског санџака створен је 1537. године Клишки санџак, који је према западу обухватио велики део далматинског залеђа са …

Pročitajte Još »