3 Poljoprivreda

Stoka u Hrvatskoj i poređenje sa Srbijom

Хрватско сточарство налази се под дејством два процеса са супротним ефектима: притисак из других чланица ЕУ да је остави без сточне производње, и извоза у Србију који на ту производњу делује стимулативно. Стога су и резултати у погледу промене сточног фонда двојаки: смањен је број говеда за 9% (са 442 на 404 хиљада), од 1.12.2013 до 1.12.2014, оваца за 3% …

Pročitajte Još »

Veliki zaokret u stočarstvu: povećan broj goveda, svinja i ovaca u 2014 godini!

Саопштење које сам дуго ишчекивао, и надао се да ћу видети раст броја грла, макар свиња, а оно још је повећан број говеда (за 0,8%) и оваца за великих 8,2%! Број коза је смањен за 2,9%, а живине за 3,9%, док је број коња у Србији остао непромењен. Кренимо редом: У Србији је 1.12.2014 године било 920 хиљада говеда, што …

Pročitajte Još »

Izvoz voća po glavi stanovnika i po zemljama

Србија је у 2014. години, према подацима СТО, имала извоз воћа вредан 415,3 милиона евра. Овај податак не укључује производе од воћа и воћне сокове. Када се подели са процењеним бројем становника у Србији (7,2 милиона) долазимо до податка да је по становнику извоз воћа вредео 57,6 евра! Да би смо разумели да ли је ово много или мало, треба …

Pročitajte Još »

Poljoprivredno – prehrambeni izvoz iz Srbije, 2005-2014

Према подацима које је наша царина доставила СТО-у у 2014. години је пољопривредно –  прехрамбени (ПП) извоз износио 2.270 милиона евра и учествовао је са 20,4% у укупној вредности робног извоза. ПП извоз је, упркос поплавама и другим временским непогодама, повећан за великих 9,1%, или за 188,8 милиона евра. Када се искључи ПП сектор, остатак извоза, индустријског, смањен је за …

Pročitajte Još »

SVINJARSTVO U KANŽAMA LIBERALNOG UVOZA

Povod za ovaj tekst je informacija sa portala B92 ’’Srpske svinje niko neće’’ o činjenici da  je značajno opala potražnja domaćih tovljenika. Ovaj istraživački tekst treba da pokaže i ukaže na glavne uzroke, mada se oni na prvi pogled mogu naslutiti potpunom liberalizacijom uvoza živih svinja i svinjskom mesa sa područja EU i CEFTA-e. Stočari su i prethodnih godina ukazivali …

Pročitajte Još »

Koliko ima seljaka u Evropi i gde su locirani?

Кога израз СЕЉАК вређа нека чита „запослени у пољопривреди“, „паори“, како год, само да се не вређа. Ја сам моравски сељак (али ми је то географско порекло и карактерна црта, а не занимање) и много волим ову популацију, чисту, и поштену, искварену само колико је за опстанак потребно. Следе подаци за земље ЕУ28, Норвешку, Исланд и Швајцарску, као богате земље …

Pročitajte Još »

Izvoz meda u Nemačku

Немачка је, уз Италију, најважније тржиште за извоз из Србије. Укупна вредност извоза из Србије у Немачку износила је 1.307 милиона евра у 2013 години, у 2014 години расте по стопи од 8,9%, те до краја 2014 може достићи нову рекордну вредност од преко 1,4 милијарде евра. У односу на 2008 годину, извоз из Србије у Немачку у 2013 години …

Pročitajte Još »

Izvoz sireva iz Srbije

Србија, тачније прерађивачи млека и произвођачи млечних производа, је имала извоз сирева вредан 12,9 милиона евра у 2008. години, који је смањен на 10,2 милиона у 2009. години, 11,2 милиона евра био је у 2010 години, да би дошло до наглог повећања вредности на 16,4 милиона евра у 2011, 22,5 у 2012 и 26,1 милиона у 2013, док се у …

Pročitajte Još »

Trgovina Srbije sa EU i Rusijom poljopr.-prehr. pr. u 2013 godini

Елем, у 2013 години извоз пољопривредно-прехрамбених производа, према подацима које је наша царина (тачније РЗС) доставила СТО-у износио је 2.081 милион евра, увоз је износио 1.168 милиона евра, те је остварен суфицит у износу од 912 милиона евра. Пошто је укупан дефицит у робној размени износио 4.464 милиона евра, то значи да је у осталим делатностима, без пољопривредно-прехрамбеног сектора, износио …

Pročitajte Još »

Izvoz bezalkoholnih napitaka iz Srbije (bez vode, sokova od voća i povrća i mleka)

У овој категорији производа извоз из Србије износио је 68 милиона евра у 2013 години, и био је 38. По вредности у укупној извозној понуди, а шести из пољопривредно-прехрамбеног сектора. У односу на 2006 годину вредност извоза повећана је 3,4 пута, са 19,8 на 68 милиона евра, што је повећање за 48,1 милиона евра. Продата количина повећана је са 50 …

Pročitajte Još »

Izvoz suncokreta i slične semenske robe

Извоз ове категорије производа (ХС12) вреди 75 милијарди евра на светском нивоу, а Србија са уделом од 0,12% је сасвим у складу са њеним другим уделима у светским параметрима.  С обзиром на чињенице да је пољопривредна земља и да је извоз у претходних 7 година повећан 4,6 пута (са 19 на 87 милиона евра), то значи да је даљи раст …

Pročitajte Još »

POLJOPRIVREDA SRBIJE I EVROINTEGRACIJE

Da će poljoprivreda Srbije osetiti značajne posledice evrointegracija nije nikakva posebna novina. O tome se već pre nekoliko godina ozbiljno raspravljalo kako na neki način zaštiti domaću proizvodnju esencijalnih namirnica od uticaja svetskog tržišta pre svega tržišta  EU i CEFTA sporazuma. Srbija u poslednjih nekoliko meseci veoma intezivno uvozi žive tovljenike od 80-120 kg kao i smrznuto meso u polutkama. …

Pročitajte Još »

Izvoz suvih šljiva iz Srbije

Ако је пророчанство Тарабића тачно, да ће бити Срба да стану под једну шљиву, било би добро да одмах кренемо сви у сеобу у Америку, јер ћемо тамо уз адекватну шљиву моћи да нађемо и накакав бољи животни стандард. Шалим се. У 2013. години укупан светски извоз сувих шљива вредео је 438 милиона евра. У томе су тачно са једном …

Pročitajte Još »

U aprilu uvoz živih svinja ispred uvoza lap topova

У априлу је увоз свиња (само из Хрватске и Мађарске) износио 5 милиона, мање две хиљаде, евра и био је седамнаести производ по месечној вредности, испред свих других производа који су били рангирани на 18. месту и ниже. Тако је испод живих свиња, које су кренуле да масовно имигрирају у Србију, био увоз портабл дигиталних компјутера, који је вредео „само“ …

Pročitajte Još »

Iz Srbije sa ljubavlju: izvoz ruža

Упркос расту извоза у Руску Федерацију, са 1.438 хиљада евра у 2012 на 1.555 хиљада у 2013 години, укупан извоз ружа смањен је у 2013 години за 5 хиљада евра (на 2.735 хиљада). У односу на предкризну 2008 годину, када је извоз вредео 1.170 хиљада евра, и овај, благо смањени, резултат је импресиван. Након Русије, где се пласира више од …

Pročitajte Još »

Svinje nisu krive

Али месна индустрија јесте, и требало би истражити и казнити компаније у месној индустрији које су се досетиле да купују свиње у Хрватској и Мађарској и да их продају у Русији као српске. Из приложене табеле се може уочити да је раст извоза свињском меса до трећег тромесечја 2012. године, када је достигао 3 милиона евра, пратио и раст увоза …

Pročitajte Još »

Ko pije radenska tri srca…

Живи здраво. Мислим да тако некако гласе стихови Боре Чорбе. Извоз минералне воде из Србије вреди 12,2 милиона евра и већи је за 1,7% него у 2006. години, а знао је да вреди и по 15 милиона евра у 2007. и 2008. години.  Налази се на 148. месту међу најважнијим извозним производима из Србије и део је стабилне извозне понуде …

Pročitajte Još »

U zemlji sira i meda

Да проверим вредност извоза сирева из Србије мотивисало ме је рангирање пољопривредних производа према вредности извоза у Руску Федерацију, где је сир на трећем месту (након кукуруза и свињског меса). Благи поглед наниже, са ХС0406 на ХС0409 скренуо ми је пажњу и на импресивне резултате у извозу природног меда. Приложене су 4 табеле, две о извозу ова два производа из …

Pročitajte Još »

Srpsko svinjogojstvo traži spas u Rusiji

Осим ако нас трговци брукају вестима попут ове: http://serbian.ruvr.ru/news/2014_05_30/Rusija-vratila-Srbiji-22-tone-shvercovane-svinjetine-2901/ Пре више од 200 година, па и до Другог светског рата српски свињари су до зараде долазили терајући свиње преко Саве и Дунава на пијаце у Будимпешту и Беч. Била су то златна времена српског свињогојства, па је и више свиња у Србији храњено. Сад се кукуруз извози у бели свет …

Pročitajte Još »

Šteta od poplave, preliminarno i paušalno

А да би се сагледали редови величина. Мени се плаче од помисли да је у пар дана обрисана географија, историја, демографија и економија целокупног подручја пре два века званог „Београдски пашалук“. Плус-минус за коју општину. Навешћу само пар основних цифара које се тичу 46 општина које су најтеже погођене елементарним непогодама: поплавама и клизиштима. Извињавам се ако неке од теже …

Pročitajte Još »

Zanimanje stanovništva (u Beličkom srezu)

Становништво се углавном занима земљорадњом. Земља се обрађује на примитиван начин. Тек у последњим годинама почело се са рационалним (савременим) начинима обделавања, особито у околини Јагодине, где се често виђају гвоздени плугови, копачице, сејалице, жетелице, косачице, парне вршалице и друге справе. Највише се сеје кукуруз (овде га зову „жито“), па пшеница, јечам, раж („рженица“), овас, конопља и лан. Може се …

Pročitajte Još »

Struktura poljoprivredne proizvodnje u Srbiji, FAO statistike

Да би се проценила нанета штета пољопривреди од поплава наопходно је знати структуру пољопривредне производње. Штета је двојака: пад пољопривредне производње у 2014 години, и умањивање и уништавање приватне својине пољопривредника. Овде нас интересује при, коњунктурни, део штете. Приложене су две табеле: нето вредност производње пољопривреде у константним доларима из 2004-2006 године, и бруто вредност производње у текућим доларима. Значи, …

Pročitajte Još »

Izvoz vina iz Srbije u 2013 godini

Извоз вина у 2013. години (ХС 220421) износио је 11,3 милиона евра, и смањен је 9% у односу на 2012 годину. Пошто је количински извоз смањен за 34,3% (са 15.751 на 10.343 тона), јединична цена извоза је повећана са 790 на 1.096 евра по тони. Вино је било 174. по рангу извозни производ, шестоцифрене царинске класификације, а међу пољопривредно-прехрамбеним производима …

Pročitajte Još »

Negotinske pimnice

У општини Неготин постоје три села са пимницама, посебним селима са кућама за вина, и то су Рајац, Смедовац и Рогљево. Стога је мало неправедно према Рогљеву и Смедовцу јер су Рајачке пимнице доста познатије, па би их именом требало објединити. Мислио сам на Крајишке (Крајинске) пимнице, али има много Крајина осим Неготинске, те је наслов овако ипак бољи. У …

Pročitajte Još »

Stoka brže nestaje od naroda u Srbiji

Према саопштењу број 035 РЗС-а од 20.2.2014. године у Републици Србији са стањем на дан 1. Децембра 2013, у односу на претходно стање, укупан број говеда мањи је за 0,8%, оваца за 1,2%, коза за 2,9%, коња за 7,7% и живине за 3%, док је укупан број свиња већи за 0,2%. Пошто је просечно годишње смањење броја становника око 0,5% …

Pročitajte Još »

Strategija razvoja poljoprivrede jedan prilog javnoj raspravi

Glamočić: Zemlja je veliki potencijal Srbije NOVI SAD, 18. februara (Tanjug) – Srbija mora sve da uccini kako bi ljudi ostali na selu da žive od zemlje, jer poljoprivredno zemljište je naš veliki potencijal, izavio je danas u Novom Sadu ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Dragan Glamočić. Glamočić je, posle predstavljanja nacrta Strategije poljoprivrede i ruralnog razvoja Srbije od 2014. …

Pročitajte Još »

Ženska seoska olimpijada u Jagodini

Већ сам пред прошле изборе писао текстове „Гласам за Палму, зато што волим живот“, а и „Женим брата“. Сада размишљам и договарам се са колегом који има два неожењена брата да одемо заједно у Албанију и да доведемо три снајке, једну у Драгоцвет поред Јагодине, и две у Требиње. Палмина олимпијска бакља и кругови који симболизују фабрике су ме инспирисали …

Pročitajte Još »

Oranične površine u Srbiji

У Србији је 2.513.154 хектара под ораницама и баштама, а што је тачно трећина грешног дела њене територије. Удео у укупном коришћеном пољопривредном земљишту је 73,1% на нивоу целе Србије без свете српске земље, али је у Војводини удео ораница 90,1%, у Београду је 78,2%, а у Србији-Југ 55,6%. Стога је у Војводини много више ораничних површина (1.466.176 хектара) него …

Pročitajte Još »

Rang Republike Srpske i Srbije u svetskoj poljoprivredi, neki indikatori

Подаци у табелама ранга су преузети иза ФАО статистичке базе, са тиме да су додати подаци за Републику Српску из њеног статистичког годишњака Републичког завода за статистику Републике Српске. На првој слици се налази осам табела ранга биљне производње а на другој слици шест табела броја животиња. Таксативно ћемо набројати називе табела и рангове. У светској производњи пшенице Србија је …

Pročitajte Još »

Voćarske površine u Srbiji

Мрзи ме да вадим податке колико се количински ког воћа производи годишње, колика је количина и вредност извоза и ранг Србије у свету по производима, али је чињеница да са само 2,2 ара под воћњацима по глави становника имамо извоз који је у 2013. години премашио пола милијардe евра или по 70 евра по глави становника. Сад, ако ми немамо …

Pročitajte Još »

NOVA AGRARNA POLITIKA

Izvoznici ili uvoznici Poljoprivredna politika usmerena ka razvoju poljoprivredne proizvodnje i očuvanju agrarnih resursa Srbije treba da predstavlja suštinski prioritet u sklopu sveukupnog razvoja države, kako u ekonomskom tako i u socijalnom i ekološkom smislu Piše: Branislav Gulan Na nezadovoljavajuća kretanja u poljoprivrednoj proizvodnji ukazuje stopa rasta neto poljoprivredne proizvodnje, koja je  do 2013. godine prosečno iznosila 1,3, a bruto …

Pročitajte Još »

Krupna stoka u Srbiji

Србију из економске кризе може да извуче само крупна стока. У Србији имамо једно говедо тек на 8 становника, док је у Словенији већ на четири поносна грађана европске заједнице народа по једно говече, и то знатно бољег квалитета од српског, али не би смо да улазимо у те расне, генетске, и друге опасне теорије. Ако пођемо од претпоставке да је српска …

Pročitajte Još »

Srpski svinjari

Пре тачно 210 година, мање две недеље, када је подигнут Први српски устанак (тада се тако није звао већ буна против дахија…), бити свињар је значајно утицало на место у друштвеној и војној хијерархији. Стога није згорег, коме је до устанка или до његовог потенцијалног избегавања, обратити пажњу на то где су данас сконцентрисани свињари. Има ту нечега, ваљда док се терају овце …

Pročitajte Još »

Ovce među Srbima

Према подацима са пописа пољопривреде у Србији је утврђено да има 1.736.440 оваца и по једна долази тачно на по четири становника ове земље. Да ли је то мало или много зависи од угла гледања. На пример, било би одлично да се размноже овце по Србији-Југ и да се извозе у исламске земље и да се сељацима гарантује њихов откуп …

Pročitajte Još »

Srpski pilićari (кокошари)

У Србији је пољопривредним пописом утврђено да има 26,7 милиона живине, што је 3,7 пута више него што има људи. Просечно газдинство има 42 грла живине, али ови просеци су чудо, јер укључују сељаке и паоре са по 15 грла и пољопривредне фирме са по пола милиона грла живине. То ће нам општински подаци показати. Хтео сам да се нашалим …

Pročitajte Još »

Popis poljoprivrede (1): Srpski vinogradi

Попис пољопривреде је драгоцен аналитички материјал, а како би се економска политика у пољопривреди креирала смислено, и како би субвенције служиле логичким циљевима. Сада то није случај. На пример, у Црној Гори сам купио његушку пршуту по цени од 6,5 евра. У Србији по овој цени могу да купим саламу средњег квалитета, а за хипотетичку домаћу пршуту требало би ми …

Pročitajte Još »

Stanje i potencijali u proizvodnji hrane u Srbiji 2013

Hrana u programima Na nezadovoljavajuća kretanja u poljoprivrednoj proizvodnji Srbije ukazuje stopa rasta neto poljoprivredne proizvodnje, koja je tokom protekle decenije prosečno iznosila 1,3 odsto, a bruto vrednost 1,9 odsto, što su niže vrednosti u odnosu na period tokom 1980-ih. Optimalni model rasta računa s prosečnom stopom rasta poljoprivrede od 3,5 do četiri odsto tokom narednih deset godina Piše: Branislav …

Pročitajte Još »

STANJE I PERSPEKTIVE POLJOPRIVREDE I SELA U SRBIJI

U Srbiji danas ima blizu milion nezaposlenih. Istovremeno od blizu 4.600 sela, svako četvrto, ili oko 1.200 njih, je na putu nestajanja. Tako će za deceniju i po u njima ostati samo spomenici kao dokaz skorašnjeg života. I dok ljudi u gradovima nemaju posla u selima nema ko da radi. Sela izumiru, a nekoristi se šansa da se ti negativni …

Pročitajte Još »

Zaposleni i investicije u poljoprivredi po opštinama u 2012 godini

Осим пољопривреде има ту и запослених и инвестиција и у шумарству и рибарству, али нам је ради ефективности потребан скраћен и подразумевајући израз. Те рекламе су чудо, на пример „Уђеш, изађеш и готово“ је постигла свој циљ у погледу задуживања лакомислених и похлепних грађана, али је у наслову рекламе реч која се у стварности не догоди, или много кошта. Али, …

Pročitajte Još »

Stočarstvo Srbije

Proizvodjači čekaju ambijent Proizvodnja mesa u Srbiji za dve decenije opala je sa 650.000 na 450.000 tona godišnje. Nekada smo po stanovniku godišnje trošili 65, a danas svega 43 kilograma mesa Stočarstvo Srbije ima značajno mesto u privredi zemlje jer stvara veliku vrednost angažujući prirodne i ljudske resurse. Zastupljeno je u više od 600.000 domaćinstava i predstavlja granu koja učestvuje …

Pročitajte Još »

VINOGRADARSTVO I PROIZVODNJA VINA

Uvozno vino u domaćoj potrošnji U Srbiji se pod vinogradima nalazi samo 30.000 hektara. Proizvodnjom i preradom grožđa bavi se oko 120.000 domaćinstava. Prosečna godišnja proizvodnja vina u Srbiji je 1,7 miliona hektolitara, a potrošnja po stanovniku od 3,3 do četiri litra. Do kraja berbe 2013. godine ubrano je oko 350.000  tona grožđa, a očekuje se proizvodnja milion i po hektolitara …

Pročitajte Još »

Srpske svinje: najveće žrtve evro integracija

Баш тако, у процесу либерализације и придруживања Европској Унији свиње ће у Србији бити све мање пожељна животиња, скупа за чување, заостатак из мрачних времена изолације и независности, пожељна само као кућни љубимац у дворовима транзиционих добитника и странаца на привременом раду. Звучи логично: имамо вишак обрадиве земље и мањак субвенција, док, рецимо, Немачка има вишак субвенција и технологија, а …

Pročitajte Još »

Maltuzijanska klopka i otimačina zemlje

Na bazi poslednjih projekcija, broj stanovnika planete će se do 2050. godine povećati za oko 2 milijarde i preći će cifru od 9 milijardi. Potrebe za hranom će rasti mnogo brže. Do 2050. godine, u zavisnosti od projekcija, proizvodnja hrane bi se morala povećati za 60 do 70 procenata kako bi se izbegle velike krize na tržištu hrane. Premda ovi …

Pročitajte Još »

OBNOVA ZEMLJORADNIČKOG ZADRUGARSTVA

Zadrugarstvo čeka političku volju! Organizovanjem savremene poljoprivredne proizvodnje, prerade i prometa u zadrugama i njihovim savezima značajno se doprinosi obezbeđenju prehrambene sigurnosti zemlje, jačanju robnih rezervi i većem izvozu poljoprivredno-prehrambenih proizvoda Zemljoradničko zadrugarstvo kao sistem organizovanja poljoprivrednih proizvođača javlja se u Srbiji 1894. godine formiranjem prve zemljoradničke zadruge –  štedno kreditne zadruge u selu Vranovu kod Smedereva, kada se po …

Pročitajte Još »

ISTRAŽIVANJE: SUDBINA ODUZETE IMOVINE

Odlomak iz knjige u pripremi „Sudbina oduzete imovine“ Branislava Gulana   Istorijske nepravde Samo u Vojvodini je nacionalizacijoim oduzeto 668.412 hektara oranica. Za ispravljanje nepravde prema vlasnicima ili naslednicima tih oranica potrebno je najmanje 800 miliona evra, a država nema tog novca Piše: Branislav Gulan Ukoliko bi se zakonom o denacionalizaciji, predvideo naturalni povratak zemljišta svugde gde je to moguće i …

Pročitajte Još »

Razlozi za i protiv genetski modifikovane hrane

Obzirom da je sve upadljiivije da srpska nacionalna ambicija pridruženja EU će zahtijevati i  neprijatne kompromise, predlažem neku vrstu debatu ili seriju informativnih članaka o genetski modifkovanoj hrani. Profesor Ševarlić sa kolegama sa poljoprivrednog fakulteta je svakako mjerodavniji i bilo bi sjajno da napise par informativnih članaka. Ovi članci bi trebali da budu slični onim iz izdanja džepnog izdanja  iz serije …

Pročitajte Još »

HLEB I TRADICIJA

Simbol života i smrti Francuzi danas ne jedu mnogo hleba, zahtevaju njegovu naročitu izradu i egzotičnost. Po tome su verovatno specifični u svetu. Naročiti su i po načinu kupovanja, jer svako ima ,,svog’’ pekara na uglu Piše: Branislav Gulan Baget pod miškom, beretka na glavi, flaša crnog vina u cegeru. Slika prosečnog Francuza se za jedan vek promenila, ali je …

Pročitajte Još »

GMO HRANA: SVET I MI 2013

Terminator tehnologija protiv seljaka Još od 1986. godine od kada datira genetička modifikacija biljaka, započele su žustre polemike o posledicama gajenja i korišćenja u prehrani genetički modifikovanih biljnih i životinjskih organizama. U svetu je 2010. godine GM biljkama bilo zasejano 150 miliona hektara, a 2013. 20 miliona hektara više. Protivnici GMO hrane ističu da se njen uzgoj ne može pravdati …

Pročitajte Još »

Evropski regioni: Poljoprivreda

Podaci su iz Regional statistical yearbook za 2013 godinu, a koji se odnose na 2011 godinu, dok sam ja dodavao podatke za Srbiju za 2013. godinu i nedostajuće za Crnu Goru, BiH,  Republiku Srpsku, UNMIK Kosovo za 2011. ili 2012. godinu. Prva tabela rangira regione prema udelu poljoprivrede u BDP-u. Sasvim je logičan rang da su regioni sa najvećim udelom …

Pročitajte Još »

Domaće direktne investicije (3): Homoljski med iz Žagubice

Preuzeto sa opštinskog portala: http://zagubica.org.rs/index.php/2012-11-01-19-37-30/h-lj-d.html   Пре Неколико година на идеју пчелара и Општине Жагубица отпочет је поступак ЗАШТИТЕ географске ознаке порекла Хомољског меда, који је био ископан али који је данас крунисан ПРВОМ заштитом географске ознаке порекла меда у Србији. Консултујући струку и науку, уз помоћ и ангажовање општине Жагубица урађено је следеће: – обезбеђена је донација АДФ-а у …

Pročitajte Još »

SELA U SRBIJI IZMEDJU PROŠLOSTI I BUDUĆNOSTI

Revitalizacija sela, ali kako? Revitalizacija sela i proizvodnje seoskih gazdinstava, između ostalog je i u neposrednoj vezi sa daljim rastom gradskih naselja i rehumanizacijom sadržaja života u gradovima. Kao primeri „revitalizacije sela“ često se pominju i u javnim glasilima predstavljaju postupci pojedinih entuzijasta, propagira ,,vraćanje korenima’’, pokazuje romantika obnovljenih dvorišta, ili salaša, ali nema celovitih projekata za zasnivanje i razvoj …

Pročitajte Još »

PLANOVI U POLJOPRIVREDI SRBIJE

Agrar očekuje strateški prioritet Optimalni model rasta računa s prosečnom stopom rasta poljoprivrede od 3,5 – 4 odsto tokom narednih deset godina. Cilj je da se izvoz poveća na pet –  šest,a potom na 10 milijardi dolara godišnje Piše: Branislav Gulan Poljoprivredna politika usmerena ka razvoju poljoprivredne proizvodnje i očuvanju agrarnih resursa Srbije treba da predstavlja suštinski prioritet u sklopu …

Pročitajte Još »

Robna razmena Srbije od 1864.do 1911. godine i najvažniji proizvodi u robnoj razmeni u 1911. godini

Nekada davno, kada je Srbija plaćala danak Turskoj, kada je priznata kao nezavisna država, i kada se proglasila kraljevinom, kao i kada se spremala za novi oslobodilački rat protiv Turske, ona je bila siromašna seljačka zemlja. Ali i takva siromašna bila je zemlja slobodnih seljaka još od Prvog Srpskog ustanka 1804. godine, kada je relativno mali broj seljaka u Evropi …

Pročitajte Još »

AKTUELNO STANJE I PERSPEKTIVE U PROIZVODNJI POLJOMEHANIZACIJE

Starci na njivama Do kraja devedesetih godina prošlog veka poljoprivreda Srbije je, u proizvodnim rezultatima, bila u vrhu evropske poljoprivrede. Pre dvodecenijskih promena u Srbiji je uspešno poslovalo više, za uslove bivše države, velikih proizvodnih sistema za proizvodnju poljoprivredne mehanizacije koji su tom mehanizacijom dominantno snabdevali poljoprivrednike odnosno  tržište SFRJ. Mehanizacija je  sad stara oko četvrt veka pa se nameće …

Pročitajte Još »

PROIZVODNJA I POTROŠNJA MALINA U SRBIJI

Voće koje jede rak! U Srbiji se godišnje prosečno na 15.000 hektara proizvede oko 80.000 tona maline. Samo u 2009. godini čak 63.200 tona je izvezeno što je donelo u zemlju prihod od 200 miliona dolara Piše: Branislav Gulan Srbija je drugi svetski proizvođač maline, odmah iza Rusije. Naša malina je najkvalitetnija, najukusnija, ali i – najlekovitija. U 2009. godini …

Pročitajte Još »

NAVODNJAVANJE I ODVODNJAVANJE

Kako pobediti sušu Suša ili poplava se setimo tek kada one nastupe. Zbog nestajanja velikih sistema mi više ne možemo organizovati navodnjavanje na velikim površinama. Naučnici su zabrinuti za sudbinu naše poljoprivrede, pogotovu stočarstva te ističu da se mora nešto ozbiljno učiniti kako bi se suša predupredila. Gašenjem Instituta za istraživanja u poljoprivredi Srbija nestali i projekti o navodnjavanju Piše: …

Pročitajte Još »

Svetski izvoz mesa, sa akcentom na svinje

Srpsko stočarstvo i mesna industrija su u krizi, a to se može potvrditi ne samo podacima o stočnom fondu, već i o izvozu mesa. Sve BJR se nalaze u ovom problemu i imaju deficit u trgovini sa mesom, a on proističe najviše iz potrebe za uvozom svinjskog mesa. Svetska trgovina mesom, ne prerađevinama već sirovim i smrznutim mesom, iznosila je …

Pročitajte Još »

Srbija i druge BJR u svetskom izvozu vina

Naslednice bivše Jugoslavije se mogu pohvaliti činjenicom da, osim ratova, na ovom području se proizvode i dobra vina. Brdsko-planinski teren je dušu dao za bratoubilačke ratove, ali i za proizvodnju grožđa koje se većim delom preradi u vina, jer nema mnogo dece koja bi pila sokove (a i nema para da se deci kupe sokovi). Svetski izvoz vina vredeo je …

Pročitajte Još »

FAO statistike: Rangovi zemalja prema (1) vrednosti mašina i opreme, (2) vrednosti poljoprivrednog zemljišta, (3) vrednosti stočnog fonda i (4) vrednosti useva

Podatke iz baze FAOstat treba uzeti sa rezervom iz više razloga: (1) odnose se na 2007. godinu i izrađeni su u tekućim dolarima iz 2005. godine, (2) nije naznačeno da li su prema kupovnoj vrednosti valuta ili prema tekućim kursevima, (3) sumnjive su mi male vrednosti kod Hrvatske, a velike kod Albanije, ali puno je još podataka koji se mogu …

Pročitajte Još »

Evropska unija i agrar

Dobra perspektiva srpske poljoprivrede Stručnjaci Svetske banke i Evropske komisije kažu da Srbija ima ogroman poljoprivredni potencijal, što se ne odnosi samo na proizvodni potencijal Vojvodine već i na bogatstvo resursa i prirodne lepote južnog regiona Osnovni izazovi obuhvaćeni reformom zajedničke poljoprivredne politike Evropske unije za period 2013. – 2020. su: poboljšanje konkurentnosti i bolje upravljanje rizicima, održivost poljoprivredne proizvodnje …

Pročitajte Još »

Bilansi hrane u Srbiji: FAO statistike za 2009.

U tabeli su podaci FAO koje sam dopunio obračunom procentualnih udela u domaćim potrebama proizvodnje, izvoza, uvoza i promene zaliha. Dodao sam i sumarnu tabelu po grupama prehrambenih proizvoda na dnu kao dodatnu tabelu, a rangirano prema procentu zadovoljenja domaćih potreba. Podaci su u hiljadama metričkih tona. Nije nikakvo čudo da najviše zavisimo od proizvoda koji ne uspevaju na našem …

Pročitajte Još »

Evropska unija i Srbija – prednosti i teškoće evrointegracija 2011

Seljaci u brisanom prostoru   Sa potpunom primenom liberalizacije carina sa EU srpskom agraru preti opasnost da potpuno nestane. Jer, loše su vođeni pregovori sa EU pa će uvozna roba potpuno ugušiti nekonkurentnu domaću proizvodnju. Najdublje će potonuti povrtari i uzgajivači svinja. Ostali će biti na mukama kako da od države iskamče investicije ne bi li parirali evropskom seljaku. Potrebno …

Pročitajte Još »

Stanje i potencijali u proizvodnji hrane u Srbiji

Hrana u programima Na nezadovoljavajuća kretanja u poljoprivrednoj proizvodnji Srbije ukazuje stopa rasta neto poljoprivredne proizvodnje, koja je tokom protekle decenije prosečno iznosila 1,3 odsto, a bruto vrednost 1,9 odsto, što su niže vrednosti u odnosu na period tokom 1980-ih. Optimalni model rasta računa s prosečnom stopom rasta poljoprivrede od 3,5 do četiri odsto tokom narednih deset godina Piše: Branislav …

Pročitajte Još »

ŠEĆERANE, SVET I SRBIJA (2012)

INDUSTRIJA ŠEĆERA-NAPRED ILI NAZAD? U EU je zatvoreno 78 šećerana što je proizvodnju smanjilo sa 18 na 12 miliona tona. U međuvremenu, cena šećera je znatno skočila u svetu što našoj industriji pruža izvanredne mogućnosti. U našem okruženju vodi se bitka za region od oko 100 miliona potrošača što je petina stanovnika EU Šećerna repa je decenijama u Evropi bila …

Pročitajte Još »

Srbiju proglasiti za region bez GMO!

Genetski modifikovana hrane u svetu se gaji u 25 zemalja na 134 miliona hektara. Ovom proizvodnjom bavi se oko 15 miliona farmera. Proglašenjem i sprovodjenjem rezolucije  o zabrani gajenja GMO Srbija bi bila prva zemlja u Evropi koja bi brendirala svoju proizvodnju U vreme kada se u Srbiji vodi rasprava za i protiv genetski modifikovanih organizama, stav Privredne komore Srbije …

Pročitajte Još »

VINSKI PUTEVI I STRANPUTICE

Sveti Stefan u brdima Iako imamo  bolje uslove i od Francuza vinogradi s neprestano krče, a uvoz vina guši domaću proizvodnju. Ne tako davno bili smo zemlja čokota, grožđa i vina, a danas slavske kolače prelivamo uvoznim crnjakom. Poznate Rajačke pimnice, prastaro naselje, traže odgovor kako se može oživeti u svetu priznata tradicija spravljanja poznatih vina Piše: Branislav Gulan Kad …

Pročitajte Još »

AGRAR SRBIJE I EVROPSKE INTEGRACIJE 2011

Izvoznik hrane postaje zavistan od uvoza Treba potencirati domaću robnu marku i stvoriti brend, kao što su na primer, srpska malina, šljivovica, sir, pršut, kajmak, šunka, kulen, duvan čvarci… Veliku prepreku za naš izvoz predstavljaju veoma strogi propisi u zemljama EU, za uvoz hrane iz “trećih“ zemalja, odnosno zemalja van Unije, zatim konkurencija na međunarodnom tržištu u kojoj dominiraju kvalitet …

Pročitajte Još »

MALINE – DUGOGODIŠNJE POLITIČKO PITANJE U SRBIJI

Kako se približava sezona berbe i  otkupa maline, tako se podgreva društvena klima i to po sledećem scenariju: najpre razna udruženja malinara krenu da traže minimalne cene otkupa koje treba da im garantuje država, zatim rastući protesti koji eskaliraju blokadom puteva, mostova, dolazak pred vladu Srbije i sl. Po pravilu nadležni u vladi prvo ćute,  zatim kako se protesti radikalizuju …

Pročitajte Još »

ZABORAVLJENA PROIZVODNJA

Povratak svilene bube Jugoslavija je pred Drugi svetski rat bila peta sila u svetu po proizvodnji svile, a onda je prednost data nafti i sintetici koja se od nje pravi. Dudovi su posečeni, skupe mašine uništene i surovo ugašena industrijska grana od koje je bilo samo koristi Piše: Branislav Gulan Nekadašnja Jugosslavije je decenijama plaćala danak trčanju za raznim svetskim …

Pročitajte Još »

Srbija na globalnoj mapi navodnjavanih površina: FAO statistike

http://www.fao.org/nr/water/aquastat/irrigationmap/SRB/index.stm Serbia Under the former Federal Republic of Yugoslavia, about 120 000 ha of agricultural land were equipped for irrigation in 288 schemes in Serbia Montenegro [RS01], while in the Kosovo area about 68 000 ha were equipped for irrigation [RS02]. However, at present only about 35 000 ha of schemes are fully operational and 47 000 ha are partially …

Pročitajte Još »

Vrednost poljoprivredne proizvodnje u Istočnoj Evropi u 2011 godini

Priloženi podaci su iz baze podataka FAOstat i odnose se na 201.1 godinu, u stalnim cenama iz 2004-2006 godine. Radi se o bruto proizvodnji, bez odbitka materijalnih inputa u dobijenoj proizvodnji. Iz regiona Istočne Evrope sam isključio tri minijaturne baltičke zemlje (Estonija, Letonija i Litvanija), a uključio sam, uz Tursku, Rusiju, Belorusiju i Ukrajinu. Prema ovim podacima veću vrednost poljoprivredne …

Pročitajte Još »

Ko smo i koliko proizvodimo

U strukturi ostvarene bruto vrednosti poljoprivrede u 2012. godini 37,9 odsto potiče od stočarstva, a ukupna vrednost stočarske proizvodnje procenjena je na 1,83 milijarde dolara Piše: B. Gulan Situacija u stočarstvu Srbije je zabrinjavajuća. Ekonomski problemi u oblasti stočarstva moraju se posmatrati kroz zdravstvenu zaštitu životinja, jer zdravlje i dobrobit životinja su uslovi koji mogu doprineti kvalitetu i bezbednosti hrane, …

Pročitajte Još »

Izvoz vina iz Srbije

Trgovinski „rat“ oko izvoza pšenice u Makedoniju, i uvoza vina, iz nje zainteresovao me je šta se događa sa našim izvozom vina. Ukupan izvoz vina iz Makedonije vredeo je 56,3 miliona evra, u čemu je plasman u Srbiju iznosio 16,9 miliona evra ili tačno 30%. Sa druge strane, izvoz pšenice u prošloj godini iznosio je 73,7 miliona evra, u čemu …

Pročitajte Još »

Dobar rod pšenice

Republička Direkcija za robne rezerve treba da otkupi 150.000 tona pšenice od ovogodišnjeg roda po ceni ne manjoj od 20 dinara po kilogramu, bez PDV. Ovo je predloženo Vladi Srbije sa sednice Odbora Udruženja za poljoprivredu, prehrambenu i duvansku industriju i vodoprivredu PKS Republička direkcija za robne rezerve treba da otkupi 150.000 tona pšenice, od ovogodišnjeg roda po ceni ne …

Pročitajte Još »

Kooperativa farmera

Samo lud čovek može da se zalaže za organizovan otkup poljoprivrednih proizvoda u Srbiji, zemlji u kojoj je pokradeno 80.000 tona žitarica iz silosa gde je skladištena o trošku robnih rezervi. Al, što bi rekao Žika Pavlović iz sela Ranilović, nisam ni mnogo pametan, jer sve radim na sopstvenu štetu. U julu 1997. godine bio sam učesnik International Visitor Programa …

Pročitajte Još »

DuPont analiza profitabilnosti: Poljoprivreda vs. Ekonomija u Republici Srbiji

Iz sledeće tabele se može videti jedna od hroničnih boljki naše privrede, a to su skupi pozajmljeni izvori finansiranja. Veliki troškovi finansiranja pomoću negativnog finansijskog leveridža dodatno vrše destrukciju i onako siromašne profitabilnosti. Proizvod druge i treće komponente je ROA. Prva i četvrta komponenta su direktno povezani sa pozajmljivanjem. Ako je proizvod ove dve komponente (prve i četvrte) veći od …

Pročitajte Još »

Kako bi se zaustavilo odumiranje sela Srpska akademija nauka i umetnosti je izdala vodič o zadrugarstvu u 50.000 primeraka

Tema broja MAT-a Instituta Ekonomskih Nauka U Srbiji ima blizu milion nezaposlenih. Istovremeno od 4.600 sela, svako četvrto (ili oko 1.200 njih) je na putu nestajanja. Jer, u 986 sela ima manje od po 100 stanovnika.Tako će za deceniju i po u njima ostati samo spomenici kao dokaz skorašnjeg života. I dok ljudi nemaju posla, a sela izumiru, nekoristi se …

Pročitajte Još »

Promena vlasništva u agraru

Ishitrena privatizacija raskrčmila agrar Tokom privatizacije poljoprivrede bez posla ostalo 50.000 radnika. Zadatak države je sada da u procesu restrukturiranja oporavi poljoprivredna preduzeća i omogući im da opet „stanu na noge“. Reč je o firmama koje mogu dobro da rade i što je najvažnije, sposobna su da zapošljavaju radnu snagu, što je Srbiji sada najpotrebnije. Zadružni sektot oštećen za dve …

Pročitajte Još »

Mangulica

http://www.mangulica.com/index.html ŠTA SMO HTELI – DOŠLI, A U STVARI TEK SAMO POŠLI Pre nešto godina tačnije 2005 godine  Marković Jovan diplomirani građevinski inženjer je rešio da oživi staro zavičajno imanje u selu Sibnica. U prvo vreme ideja je bila, druženje sa životinjama i prijateljima a  i gajenje ukoliko im to potrebe zahtevaju. Kako je govorio pokojni deda Marko: za razliku …

Pročitajte Još »

Indikatori svetske banke: Obradivo zemljište po stanovniku

Definicija Svetske banke obradivog zemljišta: “Arable land (hectares per person) Arable land (hectares per person) includes land defined by the FAO as land under temporary crops (double-cropped areas are counted once), temporary meadows for mowing or for pasture, land under market or kitchen gardens, and land temporarily fallow. Land abandoned as a result of shifting cultivation is excluded.” Obradivo zemljište …

Pročitajte Još »

NEISKORIŠĆENI POTENCIJALI – PROIZVODNJA MEDA

Objavljeno 12.5.2012.   U nastavku analiza neiskorišćenih poljoprivrednih potencijala i povećanja konkurentosti dolazi se do potencijala za izvoz i proizvodnju meda. Med je specifičan proizvod velikih nutritivnih i lekovitih svojstava za čiju proizvodnju je neophodni odredjeni ekološki standardi i preduslovi koji se tiču zdrave ili približno zdrave i nezagadjenje prirodne okoline.  Srbija trenutno ima rastući trend u broju košnica uzrokovan …

Pročitajte Još »

Iskustva EU u prodaji njiva strancima

Prebrza prodaja zemlje Nove članice EU ne daju svoje oranice ni posle mnogo godina od trenutka punopravnog članstva, a mi od poslednje ratifikacije Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju Trenutak otkada će stranci, a pod tim se podrazumevaju fizička lica, moći da kupuju zemlju u Srbiji iz dana u dan sve je bliži. Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju (SSP) koji tako …

Pročitajte Još »

Pužovi i žabe sakupljam po bare (zapravo, izvoz ruža iz Srbije)

…stranski kupci će da platu za devizne pare. Ovi stihovi RsM su me inspirisali da pretražim puževe i žabe među izvoznim proizvodima, što nisam pronašao, ali uvek se pronađe nešto, što nije traženo. Pronađoh ruže. Njihov izvoz iz Srbije raste bez prekida iz godine u godinu, te je sa 0,7 miliona evra, u 2005. godini, premašio 2,7 miliona u prošloj. …

Pročitajte Još »

Sela, poslednje zelene oaze II

U Srbiji je zapostavljeno celo njeno ruralno područje. U selima nema ko da radi, a u gradovima nema šta da se radi. Seljak ne služi samo da bi proizvodimo hranu, on je čovek koji treba da ima i dostajan život U Srbiji danas ima blizu milion nezaposlenih. Istovremeno od 4.600 sela, svako četvrto  (ili oko 1.200 njih)  je na putu …

Pročitajte Još »

Najavljene izmene Zakona o bezbednosti hrane

U Srbiji se pripremaju izmene Zakona o bezbednosti hrane, kaže državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede Senad Mahmutović. Uručena tradicionalna priznanja Kjluba privrednih novinara Srbijde Državni sekretar Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Senad Mahmutović najavio je na Medjunarodnom sajmu poljoprivrede u Novom Sadu izmene Zakona o bezbednosti hrane, sa ciljem da se poboljša zaštita potrošača. On je na konferenciji „Prehrambena bezbednost …

Pročitajte Još »

Strane direktne investicije i manastirska rakija

Manastir Kalenić nalazi se na udaljenosti od 180 do 190 kilometara od Beograda. Na Gledićkim planinama približno jednako je udaljen od Kragujevca, Jagodine, Kruševca i Kraljeva. Da bi se došlo do njega prethodno treba uživati u lepotama Levča, na putu između Belušića i Oparića. Živ vinogradarski kraj između Juhora i Gledićke planine. Manastir Kalenić bi trebalo da u 2013. godini …

Pročitajte Još »

SELA, POSLEDNJE ZELENE OAZE

  Kako bi se zaustavilo odumiranje sela Srpska akademija nauka i umetnosti je izdala vodič o zadrugarstvu u 50.000 primeraka U Srbiji ima blizu milion nezaposlenih. Istovremeno od 4.600 sela, svako četvrto (ili oko 1.200 njih) je na putu nestajanja. Jer, u 986 sela ima manje od po 100 stanovnika.Tako će za deceniju i po u njima ostati samo spomenici …

Pročitajte Još »

Proizvodnja i izvoz meda iz Srbije: Više košnica, manje meda

Prema podacima SPOS-a u 2012. godini u Srbiji je gajeno 418.919 pčelinjih zajednica koje su proizvele više od 5,7 hiljada tona meda. Popis u poljoprivredi pokazao da imamo oko 674.000 košnica Prema podacima Saveza pčelarskih organizacija Srbije (SPOS), ova asocijacija ima 8.540 članova, pčelara. Oni trenutno gaje 418.919 pčelinjih zajednica. Oni su 2012. godine proizveli 5.724.119 kilograma meda. Od toga …

Pročitajte Još »