Home » 2 Crna Gora » Zaposleni i fond zarada po opštinama u Crnoj Gori

Zaposleni i fond zarada po opštinama u Crnoj Gori

Током протекле године у Црној Гори је дошло до релативно великог повећања просечног броја запослених од 4,3%. Просечна зарада повећана је за 0,1% док је фонд зарада повећан за 5,8%. Фонд зарада није производ просечног броја запослених и просечних зарада зато што туристичка сезона повећава број запослених у летњим месецима тако да просечна месечна зарада не одражава и фонд исплаћених зарада.

Подгорица у 2018 години није наставила да „усисава“ остатак Црне Горе бржим економским растом. Она јесте имала повећање броја становника природним прираштајем за 937 лица као и нето миграциони прилив за 1.418 лица. Број запослених у Подгорици је повећан за 4.058 лица тако да је могла да прати пораст концентрације становништва много већим бројем нових радних места. Али, падом просечне зараде за 1,5% фонд исплаћених зарада је повећан за 3,2%, што је испод стопе укупног раста за 5,8%, те је смањила удео у укупном фонду зарада са 49,4% на 48,2%.

Одабраних 5 општина у којима се већина становника изјашњава као Срби имала је раст броја запослених за 1,5% и раст просечних зарада за 4,7% те је фонд исплаћених зарада увећан за 6,2%. Велики утицај на овај натпросечни раст зарада имао је Херцег Нови, где је фонд зарада повећан за 11,2%, док су Пљевља, Плужине и Андријевица додатно економски маргинализоване. Пошто је „цвет“ Црногорског народа у Цетињу, које је имало пад фонда зарада за 2%, не можемо сумњати у смишљену економску политику маргинализације општина са српском мањином. Макар не у 2018. години.

 

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>