Душко Попов Трицикл

Међутим, спремала се грдна гужва, а да то ни LCS ни CSM нису слутили. Ријеч је о случају „Tricyclea“.

„Tricycle“, млади Југословен, чије је право име Душко Попов, дошао је у службу „Одбора XX“ директнијим путем него већина његових двоструких агената. Док је прије рата студирао у Frieburgu у Њемачкој, склопио је велико пријатељство са својим колегом Нијемцем Johanom Jebsenom. Попов, припадник имућне дубровачке обитељи, запослио се после завршетка студија у бродарској струци; Јебсен, који ће ускоро постати важна личност у Abwehru, и који је, како се чини, радио за АБвер још као студент у Фрајбургу, дао је свом пријатељу магловито на знање да би могао лако повећати свој приход и уједно побољшати свој пословни статус у Њемачкој ако би пристао да шпијунира за Њемачку против Британије. Тај приједлог Нијемци су Попову поново изнијели 1940. године, кад је био дошао у њемачки генерални конзулат у Београду да среди неке документе у вези са продајом двају бродова Њемачкој. Али Попов није марио за Нијемце, они су му били мрски, његова је лојалност била на другој страни. Због тога је одмах ступио у везу са представником MI-6 у Београду и с њим се договорио да се према Нијемцима влада као да га привлачи понуда Абвера. Неко вријеме се није догодило ништа, а онда је Абвер затражио од Попова да оде у Лондон и одатле прокријумчари тајна писма, односно извјештаје једног функционара југославенске амбасаде у Великој Британији који је био плаћени агент Абвера. Попов је одмах о томе обавијестио MI-6, а   MI-6 је исто тако брзо уредио да он добије све потребне исправе за путовање у Енглеску. Тако је стигао у Лондон 20. просинца 1940. Што се након тога збивало описаће послије Masterman: Преслушали смо га и он је оставио изванредно повољан дојам… (схватили смо) да смо у њему добили новог агента високе квалитете, који се може сасвим увјерљиво повезивати и дружити са људима из готово свих друштвених слојева, који је у добрим односима са Абвером захваљујући протекцији једног Абверова функционара (Јебсена), и који има одличну пословну камуфлажу за своја путовања у Лисабон или у друге неутралне земље“. Menzies, који је у то вријеме такођер упознао Попова, дошао је до закључка да би се њиме могао веома добро послужити и MI-6 као својим агентом и за обављање неких задатака. Мензиес је сматрао да би везе Попова с високим функционарима Абвера могле бити употребљене као користан канал за повезивање MI-6 с антихитлеровским завјереницима у Њемачкој обавјештајној служби, можда чак и са самим Канарисом.

Попов је имао добре везе и с југославенским краљевским двором. Пошто је MI-6 организирао бијег краља Петра у Лондон, могао је Попов (који је тада већ носио конспиративни надимак „Tricycle“) тврдити Нијемцима, и постићи да му они вјерују, како посредством краља има приступ у кругове блиске Черчилу. Та тврдња – коју је „Tricycle“ могао од времена до времена поткријепити малим и смишљено изабраним подацима о животу у Storeys Gate, тј. Черчилову подземном лондонском сједишту (међу тим подацима били су често и подаци о стању Черчилова здравља) – силно је повећала углед Попова у очима Абвера. Захваљујући камуфлажи пословног човјека Попов је могао често путовати у Лисабон. Британци су му то, наравно, допуштали. Нијемци су га ускоро научили како се барата радио-одашиљачем, и кад је тако завршио радио-телеграфски течај, добио је од Нијемаца одашиљач помоћу кога се слати из Лондона шпијунске извјештаје свом контролору у Лисабону, становитом Karsthoffu. Од Нијемаца је добио и различита друга средства и упуте за слање извјештаја, на примјер невидљиву тинту и уређаје за микрофотографирање докумената и извјештаја. Разумије се да је све те обавјештајне податке добивао од „Одбора XX“. Исто је тако по себи разумљиво да су многи од тих података били точни, и Нијемци су их сматрали тако кориснима за себе да је „Tricycleov“, углед у њиховим очима непрестано растао.

У липњу 1940. Абвер је дао „Tricycleu“ директиву да отпутује у обавјештајној мисији у Америку. Један од шпијунских задатака, које је тада добио, било је проналажење и слање обавјештајних података о стању и систему одбране Pearl Harbora, што су од Нијемаца били наручили Јапанци. Британци су Попову допустили да оде у Америку, али су га прије тога препустили својим колегама у FBI, с тим да они њиме управљају док је у Америци.  „Tricycle“ се ондје није добро провео, јер је дошао у сукоб са шефом FBI J. Edgarom Hooverom, који није желио никакве и ничије стране шпијуне у Америци. Вратио се у Лисабон у листопаду 1942. године и објаснио својим шефовима у Абверу да су они криви што се тако слабо провео у Америци, што је за њих тако мало обавио, и то због тога што му нису дали довољно новца. Та је грешка одмах исправљена. Абвер му је дао веома велику своту и директиву да се одмах врати у Енглеску па да ондје прошити своју мрежу агената. Од тога часа „Tricycle“ је у очима Абвера био по важности и поузданости други њихов шпијун у Енглеској. (Први је био „Garbo“). Чим је стигао у Енглеску, Попов је извршио задатак, тј. повећао је и проширио своју „мрежу“. Дотада је имао два агента: „Baloona“, „бившег британског официра“ који је због неплаћања дугова морао поднијети оставку, и „Gelatine“, аустријску емигрантицу у Лондону, која је радила за MI-5; „Tricycle“ ју је заврбовао да ради за Абвер а да она није имала појма да он заправо ради за Британце, него је мислила да је прави Абверов агент. Сада је он у своју „мрежу“ укључио агента „Метеора“, припадника интимнога круга људи око краља Петра. „Метеору“ ће Мастерман написати у својим мемоарима да је био „Југославен из добре и угледне обитељи, човјек чврста карактера и задојен високим родољубљем…“

У липњу 1943. „Tricycle“ је поново отпутовао у Лисабон, и то овај пут зато да се састане са својим старим пријатељем Јебсеном. Од њихова последњег виђења Јебсен је направио усшјешну каријеру у Абверу и попео се на веома висок положај, па је сада допутовао у Лисабон по особној заповиједи самог Канариса, по свој прилици у вези с потезима и сплеткама које је водила Schwarze Kapalle (официрска, антихитлерова завера – МЗ). Саставши се са „Tricycleom“, Јебсен је давао такве изјаве да се јасно видјело како се разочарао у хитлеризму. Чим се вратио у Лондон „Tricycle“ је обавијестио „Одбор XX“ како му се чини да је Јебсен „сазрео“ да се „прода“ Британцима. „Tricycle“ је управо посредством „Artista“ (то је било конспиративно име што ће га „Одбор XX“ дати Јабсену) заврбовао за своју мрежу још једнога двоструког агента, који је добио име „Freak“. И он је био бивши југославенски краљевски официр којега је окупација затекла у Београду. „Artist“ је уредио да га Абвер заврбује и пошаље на радио-телеграфски течај у Хамбургу, а након тога течаја „Freak“ је, у просинцу 1943. стигао у Лондон, наравно као лажни агент Абвера. Ондје се одмах укључио у „Tricycleovu“ мрежу. Отприлике у то вријеме је још један припадник београдског естаблишмента приступио „Tricycleovој“ мрежи. Тај агент, „Worm“, такођер је познавао „Artistа“ (Јабсена), и у току преслушавања у Лондону потврдио је као точан „Tricycleov“ дојама да се и „Artistova“ и Канарисова вјерност Трећем Рајху јако поколебала. Тако је, поткрај 1943. и на почетку 1944. године, створен тзв. „Југославенски прстен“ лажних  Абверових агената око краља Петра, над којима је „Одбор XX“ имао потпуну контролу посредством „Tricycleа“. Постојање те „мреже“ било је врло повољна околност за савезничку контраобавјештајну службу. Наиме, управо у вријеме док се припремао Нептун (савезничко искрцавање у Нормандији – МЗ), краљ Петар је становао у лондонском хотелу Savoy гдје се могао често видјети у тзв. Америчком бару са савезничким генералима и ратним дописницима.

Употребљивост и корисност „Artista“ била је ипак у питању, па је зато „Одбор XX“ био у недоумици да ли да га покуша заврбовати или не. Међутим, кад је „Tricycle“ поново посјетио Лисабон, у студеном 1943. „Artist“ му је дао много важних података о Хитлеровим V-oružjima i o Schwarze Kapalle, и то је појачало његово увјерење да је „Artistа“ могуће и да га треба заврбовати. Из Лондона су тада послана два представника MI-6 да провјере и „Tricycle“ и „Artista“, кад су, вративши се, поднијели повољан извјештај, одлучено је напокон да се „Artist“ заврбује. Ипак је над њим чак и након тога остала сјена сумње, чему се не треба чудити: „Artist“ је лако могао постати веома опасан за сигурност и конспиративност „Југословенског прстена“. Треба с тим у вези напоменути да се Енглези нису бојали да би их „Artist“ могао свјесно издати, њихов страх заснивао се на друкчијој претпоставци. Ако Абвер којим случајем открије да га је „Artist“ издао, па га присили на признање да је постао британски агент, то би признање могло упропастити и „Tricycleа“ и „Гарба“. Наиме, „Artist“ је као официр Абвера знао за „Гарба“ и то је било јасно Абверу, па би, да је „Artist“ издајица, претпоставио да је он свакако „Гарба“ потказао Енглезима. Зато би то што Енглези ипак нису ухапсили „Гарба“ могло значити само једно: да он ради за Енглезе, да је под њиховом контролом. Иста рачуница вриједила би и за „Tricycleа“, па је управо „Artist“ био опасан и за њега и за „Гарба“. Због свега тога „Одбор XX“ се бојао „Artistа“. За то је имао ваљане разлог, али ипак није ништа подузео.

У вељачи 1944. „Tricycle“ се вратио у Лисабон ради своје најважније ратне мисије – у вези с Quicksilverom. Са собом је понио детаљне обавјештајне податке о савезничком борбеном распореду у Британији за инвазију. Karsthoffu, своме шефу у Абверу, рекао је да су сав тај материјал прикупили „Balloon“, „Gelatine“, „Meteor“, „Freak“, „Worm“ и њихови подагенти. Подаци које је „Tricycle“ тако однио у Лисабон заправо су чинили „костур“ Quicksilverova борбеног распореда, што су га били измислили стручњаци „Одбора XX“. Бијаше то веома смион потез, јер је о његову резултату овисио успјех читаве обмане коју је настојао створити Quicksilver, а тај је резултат дакако овисио о томе вјерује ли Абвер још „Tricycleu“, или му не вјерује, има ли у њ поверења или нема. Ако Абвер има повјерење у „Tricycleа“ (размишљали су руководиоци Quicksilverа), све помно срачунате индискреције и извјештаји двоструких агената „Одбора XX“ само ће поткријепити ту обману; али ако Абвер не вјерује „Tricycleu“, схватит ће да је Quicksilver обична обмана, ратна варка. Због разлога који су до дана данашњега остали неразјашњени Karsthoff је љутито реагирао на податке које му је донио „Tricycle“, и рекао да су то „трачеви прегријани као каква јуха“. Али „Tricycle“ се оштро супротставио таквој оцјени и енергично захтијевао да се „његов“ материјал пошаље у Берлин да га ондје оцјене. Karsthoff га је послушао. На срећу за Quicksilver, FHW је реагирао потпуно другачије него  Karsthoff. У том је извештају видио управо оно што су LCS и CSM хтјели да он види: да се у југоисточној и источној Енглеској окупља група армија FUSAG. Шеф FHV Roenne написат ће 9. ожујка 1944. у билтену намијењеном Хитлеру и OKW-у: „У извјештају једнога нашега агента… Провјерили смо рај извјештај и утврдили његову аутентичност. У њему се износе прецизни подаци о три армије, три армијска корпуса и двадесет и три дивизије. Дане су и њихове локације, и само једну од тих локација можемо сматрати недовољно поузданом. Тај извјештај потврђује точност наше слике оперативне ситуације“.

То што је Roenne прихватио Tricycleov“, извјештај као точан значило је још једну велику побједу стратега LCS-a i CSM-a – побједу која се по важности могла успоредити с оном што ју је извојевао план Fortitude North (план за непостојеће искрцавање у Норвешкој – МЗ). Стратези обмане знали су: ако FHW  буде и даље вјеровао да FUSAG постоји, имат ће то далекосежне посљедице, не само за успјех Нептуна него и за крајњи исход рата уопће.

A.C. Brown „Dan „D“ u oklopu laži“, Velike obmane drugog svjetskog rata, str. 126-131. Центар за информације и публицитет, Загреб 1977.

Видети (о „Гарбу“) и:

https://oruzjeonline.com/2022/09/28/najveca-obmana-drugog-svetskog-rata-operacija-fortitude/