Home » Demografija, Ekonomska istorija, Sela » Poreklo stanovništva u naselju Blace

Poreklo stanovništva u naselju Blace

Даринка Зечевић, Етнографски институт САНУ 1951

… До ослобођења 1878 године Блаце је имало обележје сточарског муслиманског насеља. Инверсним миграцијама Арбанаса натраг у области из којих и преко којих су се били инфилтрирали у ове крајеве, на путу њихова продирања из Арбаније у Србију крајем турског доба, настала је нова фаза у развитку Блаца и читаве ове области. Први насељеници Антићи, Ђурковићи и ПОповићи, насељавају се по разбијеним крајевима дотадашњег насеља где су Арбанаси имали куће.

Већ 1882 просеца се, фактички само обнавља, стари друм од Крушевца кроз Јанкову Клисуру за Куршумлију и Прокупље. ..Блаце је на томе главном путу имало и нарочиту саобраћајну улогу 1915 г. Главни правац повлачења српске војске испред најезде намачко-аустриско-мађарско-бугарских окупаторских трупа у јесен те године, као и главни правац продирања немачке војске, био је кроз Јанкову Клисуру.

Разуме се да је том приликом, на главном путу непријатељске инвезије Блаце страдало, а поготову 1916 г, за време устанка под војводом Војиновићем.

Пoрекло становништва.

Миграционе струје. – У насељавању Блаца, чије је целокупно становништво досељено иза 1878 године, најзаслужнија је миграциона струја од Копаоника: 34 рода са 195 кућа.

Одмах иза ове, уствари огранак исте, копаоничке струје, долази ибарска струја – од ибарских села, највише околине Рашке: 12 родова са 46 кућа.

Трећа, знатно слабија од прве, али довољно изражена струја је жупско-расинска, из Жупе (Александровац), крушевачке котлине и доње и средње Расине (испод Јанкове Клисуре): 20 родова са 59 кућа.

Док су прве две миграционе струје, копаоничка и ибарска, доводиле углавном планинско-сточарско становништво граничних предела предристовачке Србије, који су се овамо спуштали у плоднију котлинску област, дотле је ова трећа,
жупско-расинска струја довела у Блаце у већини котлинско-земљорадничко, па и занатлиско и ситнотрговачко становништво: то су били обновљачи Блаца иза ослобођења области од Турака који су, у огромној већини поварошени сељаци, учествовали у заснивању варошког живота у овом насељу.

Најзад, досељеници са разних страна: из Ужица, Куршумлије, Пећи, Косовске Митровице, са Власине, иако у незнатном броју, живо су учествовали у стварању и развоју варошке привреде овог насеља.

Досељеници из времена од 1878-1900 године:

Антићи (2к) из села Трикосе – Ибар (св. Никола).

Ђурковићи (12 к) из с. Трикосе – Ибар (св. Мина); од исте „фамилије“ су Несторовићи (2 к)
и Радонићи (4 к).

Ивљани (7 к) из краја Ивље с. Рокце Копаоника (св. Јован).

Икићи (2 к) из с. Мајдева – Расина (св. Јован); од исте „фамилије“ су Јевтићи (2 к), а
раније су се и једни и други звали Миљковићи.

Савићи (5 к) из с. Богиша – Расина (Ваведење).

Милосављевићи (1 к) из села Ботуње – Жупа (Ђурђиц).

Судимци (3 к) из Судимља – Копаоник (св. Стеван).

Грујићи-Плужевци (6 к) из Богише – Расина (св. Аранђео).

Николићи (1 к) из Штитара – Расина (св. Никола).

Јовановићи-Вукосављевићи (7 к) из Лепенца –Копаоник (св. Ђорђе).

Раденковићи (1 к) из Криве Реке – Копаоник (св. Аранђео).

Башићи (3 к) из с. Осреци – Копаоник (св. Алимпије).

Филиповићи – Максићи „Ливађани“ (5 к) из с. Ливађа – Копаоник (св. Аранђео); иста су „фамилија“ Симићи „Ливађани“ (5 к).

Кнежевићи (4 к) из села Осреци – Копаоник (св. Алимпије).

Ковачевићи (5 к) из села Козница – Копаоник (св. Лука).

Вукосављевићи (5 к) из Суваје – Расина (Св. Никола).

Стевановићи-Пауновићи (3 к) из Игроша – Жупа (св. Алимпије).

Илићи (5 к) из с. Мајдева – Расина (св. Врачи).

Спасојевићи-Анђелковићи (2 к) из села Штитара – Расина (Ђурђиц).

Вукашиновићи-Пржићи (2 к) из Ибра (св. Никола).

Илићи (5 к) из Суваје – Расина (св. Врачи).

Антићи други (4 к) из Богише – Расина (Ђурђиц).

Милуновићи (2 к) из села Заврате – Копаоник (св. Лука).

Секулићи (2 к)(зову их „кулизе“) из села Семетеша – Копаоник (св. Мрата).

Милосављевићи други (1 к) из с.Лепенца а тамо из с. Мечкара – Копаоник, зову их „мечкари“ (св. Никола).

Ковачевићи други (1 к) из с. Тршановца – Копаоник (св. Мина).

Стошовићи (6 к) из Бруса, тамо из с. Игроша – Жупа (св. Аранђео).

Грбићи (2 к) из села Велике Грабовнице – Копаоник (св. Аранђео).

Миличићи (3 к) из с. Осреци – Копаоник (св. Аранђео).

Стевановићи-Крњац (1 к) из с. Витановићи – Ибар (св. Никола).

Стевановићи-Пиперац (1 к) из Суваје – Расина (св. Ћирик).

Ћирковићи – Вадивук (5 к) из Ибра (Ваведење).

Милутиновићи (2 к) из с. Витановићи – Ибар (св. Никола).

Ђорићи (1 к) из с. Горње Злегине – Жупа (св. Аранђео).

Караџићи (1 к) из Рашке (Ђурђиц).

Ковићи-Швабићи (1 к) из села Великог Рабара – Копаоник (св. Алимпије).

Грујићи-Жујићи (4 к) из с. Жиљци – Копаоник (св. Лука).

Радивојевићи-Котуран (1 к) из Мејдева – Расина (св. Јован).

Мијајловићи-Пиштољци (3 к) из Косовске Митровице (св. Јован).

Симићи-Матићи (14 к) из Криве Реке -  Копаоник (св. Врачи).

Спасићи-Жујићи (18 к) зову их „Мачковани“ и „Челиковићи“ из села Криве Реке – заселак Мачковац – Копаоник (св. Врачи).

Милосављевићи-Збиљићи (3 к) из Мајдева – Расина (св. Аранђео).

Вучковићи-Шошићи (4 к) из с. Шошићи – Копаоник (св. Ћирик).

Петровићи-„Пећанци“ (2 к) из с Истока код Пећи (св. Агатоник).

Ваљаревићи (6 к) из с. Велике Грабовице – Копаоник (св. Вартоломеј).

Дачковићи (1 к) из с. Мешева – Расина (св. Алимпије).

Обрадовићи (4 к) из с. Витановића – Ибар (св. Никола).

Милошевићи (1 к) са Власине (св. Никола).

Крстојевићи-„Чајетинци“ (7 к) из с. Чајтина – Копаоник (св. Стеван).

Милутиновићи-Чокотавци (1 к) из с. Чокотара – Копаоник (св. Аранђео).

Лазаревићи (1 к) из Ужица (св. Стеван).

Јаношевићи (1 к) из с. Доње Јариње – Ибар (св. Аранђео).

Шелмићи (3 к) из с. Осредака – Копаоник (св. Алимпије).

Мијатовићи (1 к) из с. Ливаље – Копаоник (св. Лазар).

Павловићи-„Влајковци“ (4 к) из с. Влајковца – Копаоник (Ђурђиц).

Степановићи-Андрејевићи (5 к) из с. Паљевштица – Ибар (св. Мина).

Проловићи (1 к) из с. Мајдева – Расина (св. Никола).

Петровићи (5 к) из Ибра (св. Јован).

Старије „фамилије“ које су изумрле:

Поповићи – досељени 1878 из с. Трикосе – Ибар; Денићи из с. Суботице (Жупа) (1880); Андрејићи из с. Бабице – Копаоник (1880); Којићи из Крушевца (1882); Премовићи из с. Јариња – Ибар (1879); Чомагићи из с. Брзећа – Копаоник (1890).

Досељеници из времена после 1900 године:

Јањевићи (1 к) из с. Кртока код Куршумлије (св. Јован).

Прибаци (1 к) из с. Виткова – Жупа (св. Тома).

Миљковићи-Дреновци (6 к) из села Дренове – Копаоник (св. Никола).

Савићи-Ђорђевићи (1 к) из с. Батоте – Копаоник (Митровдан).

Смиљковићи (1 к) из с. Ржанице – Жупа (Ђурђиц).

Павловићи (1 к) из с. Трнавци – Жупа (св. Аранђео).

Лазићи (5 к) из с. Мајдева – Расина (св. Алимпије).

Цигана има 9 кућа. Досељени су пре 30 година из Расине: Ристићи (2 к), Васићи (2 к), Павловићи (3 к), Ђорђевићи (1 к) и Милићи (1 к). Сви су православни и славе поред Ђурђевдана и св. Николу и св. Аранђела.

П.С. Блаце је имало 285 становника приликом пописа извршеног почетком 1879 године, имало је 1.824 становника 1948 године, 5.465 у 2002 години, и 5.253 у 2011 години, у томе 229 млађих од 5 година, уз просечну старост од 40,4 година.

Од 40 насеља у општини Блаце, у време пописа 2011 године, у 13 је просечна старост становника била између 40 и 50 година, а у 27 је била већа од 50 година.

Општина Блаце је имала 11.686 становника приликом пописа 2011 године. Не рачунајући индивидуалне пољопривреднике, Блаце је у марту 2014 године имало 1.943 запослена лица, највише у прерађивачкој индустрији (526) и у предузетничком сектору (460). Следе образовање (205), грађевинарство (180), здравство (160) и трговина (116). Пред кризу, у септембру 2008 године имало је 1.805 запослених, те је ова општина у групи малобројних које су током кризе повећале број запослених. У прерађивачкој индустрији (и у образовању) број запослених је, након пет и по година, остао исти, док је повећан у предузетничком сектору за 130. У здравству је смањен за 23 лица, а у државној управи смањен је за 8 лица.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>