Макроекономија Економске анализе, Србија, окружење, и међународна економија
Капацитет канадских рафинерија такођер је пошао укорак с тим развојем. Он се од 246 000 барела дневно у години 1947. попео на више од 700 000 барела дневно у години 1957.
Тежиште капацитета канадских рафинерија лежи у индустријском подручју Монтреала. Те су се рафинерије досад опскрбљивале сировом нафтом коју су картелирана подузећа добављала из Средњег истока или Венецуеле.
Била је дакле логична мисао да се те рафинерије сад опскрбљују властитом нафтом. Тај је поступак, међутим, наишао на тешкоће које произилазе из специјалне структуре канадске привреде нафте. Да се јасно изразимо: велика америчка петролејска подузећа контролирају 68 посто канадске привреде нафте.
Осим Jersey Standarda, који са 70 посто судјелује у подузећу Imperial Oil Ltd, у Канади ради и Socony Mobil путем својих различитих афилијација. Gulf Oil контролира подузеће British-American Oil Co., a Texaco контролира подузеће Mc-Coll-Frontenac.
Сјеверноамеричка картелна подузећа у Канади су дакле прилично потпуно заступана. Она желе правити послове како то захтијева њихов пословни положај. То значи, ако имају претичек нафте са Средњега истока или Венецуеле, онда ће ти претичци бити прерађени у Монтреалу – умјесто канадске нафте.
Осим картелираних подузећа у Канади ради и цио низ такозваних „неовисних“ твртки. То су дјеломично подузећа из САД која се и у властитој земљи боре против картела.
…
Та „неовисна подузећа“ која у Алберти ваде велике количине нафте из тла, жарко желе нафтовод великог капацитета који би из нафтоносног подручја водио у Монтреал.
Подузеће Interprovincial Pipe Line Ltd. Изградило је нафтовод до Торонта. Било би дакле посве једноставно да се тај нафтовод продужи до Монтреала. Појавила се, међутим, једна озбиљна запрека: подузеће Interprovincial Pipe Line Ltd стоји наиме под контролом подузећа Imperial Oil, а ово са 70 посто припада Jersey Standardu. Сва настојања „неовисних“ била су, дакле, већ унапријед осуђена на пропаст, докле год Jersey Standard[1] не пожели сама изградити нафтовод.
J. R. White, предсједник Imperial Oilа, у изјави од 5. свибња 1958. енергично је одбио обједу да његово подузеће покушава спријечити изградњу нафтовода до Монтреала. Међутим неовисна подузећа су чврсто остала уз своје мишљење: Американци радије желе у Монтреалу прерађивати јефтину нафту из Венецуеле и Блиског истока, него да своје рафинерије прикључе на мрежу нафтовода размјерно скупе нафте из западне Канаде.
У тој дилеми неовисна петролејска подузећа обратила су се на јавност. Либерални кабинет St. Laurenta засут је предбацивањима да америчким интересима даје предност пред националном потребом. Успјех тога „бојнога потхвата“ је познат: први пут након цијеле једне генерације пала је либерална влада, а замијенила ју је конзервативна с предсједником Diefenbakerom. Захтјев „Канадска нафта Канађанима“ била је за Diefenbakerа најбоља изборна парола која се уопће даде замислити.
…
„Опће континентално рјешење“ канадскога проблема нафте, које су често тражили канадски кругови, доније би рјешење свих тих питања. Оно као да лежи надомак руке, али нафта са Средњег истока је јефтина, а картел је снажан.
Joachim Joesten: Нафта влада свијетом, НИП Загреб 1958. стр. 119-121.
[1] Jersey Standard је Рокфелерово предузеће настало цепањем Стандард Оила. У Канади је примењивало исту стратегију истискивања конкуренције коју је примењивало у САД-у: високе транспортне трошкове како би другима производња постала неисплатива. МЗ