27. март 1941: Мензиесов државни удар у Југославији

Чињеница да су Британци посједовали систем за дешифрирање најтајнијих немачких порука, и да су ту тајну чували изузетно брижљиво баца посебно свјетло на многе велике ратне догађаје у Европи, Африци и на морима. Познавати положај непријатеља и његове намјере значи држати у руци кључ за рјешење битке, операција па и рата уопће. Британци су се служили крајње опрезно, добро пазећи да њихова реагирања не одају како посједују шифру њемачке Врховне команде. Тако се уз друге канале информирања који су успостављани на различите начине и разноврсним путовима, од спрецијалних агената до издајничких елемената у противничким војскама, слика о непријатељу изврсно попуњавала. Требало је само још имати снаге и способности да се та предност искористи.

Године 1940. и у првој половини 1941. Британци су се опрезно користили познавањем најтајнијих њемачких планова које им је омогућавало дешифрирање најтајнијих њемачких саопћења. Све што су сазнали нису могли успјешно искористити, нарочито на Средоземљу, јер су њихове снаге на Блиском истоку биле преслабе. Требало је будним оком пратити непријатеља и јачати себе прије него што противник – тада већ уз Талијана и Нијемци – достигне јачину којој се они не би могли одупријети. Откривали су колико трупа шаљу Нијемци у Африку, када ће талијански конвоји пловити из Италије у либијске луке и када ће авиони напасти Малту. На основу тога могли су одредити доњу границу својих најнужнијих снага да би се одржали у тим областима, чекајући вријеме кад ће се ти односи промијенити у њихову корист.

Радећи против нацистичке Немачке у рату, савезничке обавештајне службе нашле су се практички на истој линији с тим протунацистичким снагама у Нјемачкој. Први очигледан примјер за то је била Југославија уочи априлског рата. Пуч у Југославији извела је група пробритански оријентираних официра 27. ожујка 1941. на иницијативу британске тајне службе MI-6 генерала Stewarta Grahama Menziesa – аутор ове књиге назвао га је „Мензиесов државни удар у Југославији“. Истог дана кад је Хитлер донио одлуку на нападне Југославију, начелник Главне управе Абвера (њемачке војне обавјештајне службе) генерал Hans Oster, антинацист, обавијестио је тајно нову пучистичку владу у Београду да ће Југославија бити нападнута, а касније је јавио да ће Београд бити разорен.

Та је епизода била брзо заборављена у мноштву нових догађаја у другој половини 1941. године.

A.C.Brown „Велике обмане другог свјетског рата – прислушкујте Хитлера“ Центар за информације и публицитет, Загреб 1977. Стр. 8-11.