Харари о Србима

Нема наравно ничег лошег у слепој послушности, све док роботи служе добронамерне господаре. Чак и у рату ослањање на роботе убице могло би да осигура да ће први пут у историји ратни закони заиста бити поштовани на бојном пољу…

Шеснаестог марта 1968. једна чета америчких војника подивљала је у селу Ми Лај на југу Вијетнама и побила четиристотинак цивила. Овај ратни злочин почињен је на подстрек људи који су више месеци водили герилски рат у џунгли (МЗ: оправдање?). Није послужио никаквој стратешкој сврси и прекршио је и закон и војну политику Сједињених Држава. Кривац су биле људске емоије. Да су САД у Вијетнам послале роботе убице, масакр у Ми Лају се не би десио (МЗ: јер би то били добронамени роботи).

Стварни проблем с роботима није њихова вештачка интелигенција, него урођена глупост и окрутност њихових господара људи.

У јулу 1995. босанске српске јединице побиле су осам хиљада муслимана око Сребренице. За разлику од насумичног масакра у Ми Лају, Сребреница је била добро организована операција етничког чишћења. Да су у Сребреници 1995. били роботи убице, злочин би вероватно био страшнији, не блажи (МЗ: јер би то били злонамерни роботи). Ни један једини робот не би ни на тренутак оклевао да спроведе наређења која је добио и не би поштедео ни једно једино дете било из самилости, згађености или пуке летаргије.

МЗ: степеновање злочина од 400 до 8.000, од добронамерних Американаца до злонамерних Срба, „добра упућеност“ аутора у догађаје у Сребреници.

Странице 94. и 94.

Српски национализам нимало не мари за оно што се дешавало у доба јуре, корејски националисти верују да је једно полуострвце на источној обали Азији једини заиста важан део у великој космичкој слици.

344. стр.

Припадник неког новогвинејског племена вероватно не верује ни у ционизам ни у српски национализам, пошто овим причама ни најмање није стало ни до Нове Гвинеје ни до њеног народа. Људима су, баш као и филмским звездама, допадају само они сценарији у којима им је додељена важна улога.

345. стр.

Хиљадугодишљи раскол између западних хришћана и источних православних, који се недавно манифестовао узајамним покољем Хрвата и Срба (МЗ: без коментара), почео је око речи filioque – на латинском: од сина. Западни хришћани желели су да уметну ову реч у хришћанско верују, док су се источни хришћани томе жестоко противили.

352-353. стр.

Јувал Ноа Харари „21 лекција за 21. век“ Лагуна, превод Татјана Бижић

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *