Због Михаилове нерешивости, питање о његовој женидби стајало је скоро три године на дневном реду, и било напрестано претресано од публике. Цео млади Београд певао је: „Што се боре мисли моје“… једну песму за коју се говорило да ју је испевао сам кнез у своме љубавном јаду. Људи су се чудили, како један човек тако заљубљен не може ипак да се одважи на женидбу. Своју женидбу он је непрестано одгађао као и свој рат с Турцима, – и тај Марс заљубљени изгледао је истовремено сапет и у свом херојском и у свом љубавном полету.
Много активнија од Михаила била је Анка. Она ради поглавито на томе да одвоји од кнеза оне који су били против његове женидбе, и да га окружи таквим људима који су били за његову женидбу. Она ствара своју котерију. 1867 већ се лако разликују две групе: група која се бори против Анке и група која иде за Анком. У прву групу спадају Гарашанин, Мариновић, Цукић, Лешјанин, а у другу Блазнавац, Ристић, Црнобарац. Никола Христић држи се по страни; он не улази ни у једну групу, јер налази да исправан чиновник не сме знати ни за какве странке.
Слободан Јовановић „Друга влада Милоша и Михаила (1858-1868)“, БИГЗ, Југославијапублик, СКЗ 1990. стр. 482-483.
Макроекономија Економске анализе, Србија, окружење, и међународна економија