Од Два бела голуба, војска се повлачила ка Палилули: не могући да допре до Стамбол-капије, она је пошла ка Видин-капији. Али народ јој и ту затвори пут. Војска окрену ка Ташмајдану, али народ заприста за њом. Иза гробља Св. Марка, војска се нађе опкољена гомилом, и мораде се постројити у кару. Јесу ли Мајсторовић и Матејић наређивали војницима да пуцају? Јесу ли им ови одрекли послушност? То је што се после причало, али то је што се сигурно не може знати. Сигурно је само то, да су коњаници на својим коњима измакли у касарну, а два злосрећна саветника с пешацима предали се Ранку Алимпићу, који је у том дотрчао на коњу. Сви су ти заробљеници били одведени у Скупштину у привремени затвор.
Овим је свршен покушај војске да поквари дело Светоандрејске скупштине. Јер, после другог њеног изласка, умешали су се страни консули. Иницијативом руског консула, они су се састали код београдског паше и сагласили да једновремено саветују и војсци и народу да не употребљавају оружје. Што је главно, после другог изласка војске, била се образовала и привремена влада, која је значила да је између либерала и великаша постигнут какав-такав споразум.
…
Дванаести децембар запамћен је као најславнији дан револуције од 1858, дан кад је народ, својим грудима, заклонио Скупштину од војске. Без сумње да се у оној гомили Београђана око Скупштине налазило доста одважних људи који нису клонули духом ни онда, када су видели војску што наступа. Ипак, победа народа над војском објашњује се на првом месту тиме, што војска није употребила оружје. Они који су њоме командовали, нису смели да нареде пуцање; они су мислили да уплаше народ празном пушком, и сва је заслуга народа што се од празне пушке није уплашио. Зашто војска није употребила оружје? Кнез, који је имао највише права да то нареди, више је волео да побегне, него да такву наредбу изда. После његовог бекства врховна војна власт остала је на Гарашанину, као министру унутрашњих дела. Гарашанин такође није хтео да пуца на народ; све његове наредбе војсци гласиле су да се држи мирно у касарни.
Слободан Јовановић „Уставобранитељи – њихова влада 1838-1858“ БИГЗ, Југославијапублик, СКЗ 1990. стр. 253-255.
Слободан Јовановић „Уставобранитељи – њихова влада 1838-1858“ БИГЗ, Југославијапублик, СКЗ 1990. стр. 253.
Макроекономија Економске анализе, Србија, окружење, и међународна економија