Колонијални куплераји 2

Колонијални куплераји

Од 200 жена запослених у кухињи, и које су биле запослене, до сада је 165 отпуштено због полних болести. Пошто су ове куварице једине женске особе у Логору, интензивно су коришћене за полне односе.

Санитетски официр 599 Фелдкомандатуре издао је следећа упутства:

1. Од стране српских лекара имају се вршити изненадни, не у истим временским размацима, здравствени прегледи због присутности полних болести код српских радника.
2. Женско особље кухиње, кланице и млекаре мора бити пре пријема на рад прегледано од вашљивости, болести, нарочито болести плућа, гениталија и коже, и треба најпре сачекати резултат анализе столице на патогене клице.
3. Вођење дневног списка о броју пријављених болесника, радно неспособних, смртних случајева, нарочито обољења која се често појављују.
4. Заштитна вакцинација против срдобоље, колере и туфуса-пара тифуса.

Велики број жена које су оболеле од полних болести, које се у одговарајућој мери јављају и код мушкараца, с једне стране и сексуалне потребе радника с друге, утицали су да Виша грађевинска управа размишља о евентуалном отварању једног бордела у селу Костолац.

О томе с медицинске тачке гледишта треба рећи:

1. Немцима из Рајха стоји на располагању бордел вермахта у Пожаревцу. Можда ће бити могуће да се људи у одговарајућем броју превозе железницом предузећа приликом других транспорта.
2. За Србе:

Отварањем бордела у граду барака или у насељу је из разумљивих разлога ван дискусије.

Обезбеђење једне куће у Костолцу је немогуће.

Према искуству санитетског официра при Фелдкомандантури обезбеђење девојака за бордел у овом малом селу повезано је са скоро непремостивим тешкоћама.

Уз то долази опасност од даљег проширења вашљивости која и тако неће моћи сасвим да се уништу, јер један мањи део радника после смене иде кућама у оближњим селима и тамо поново добија вашке од чланова своје породице.

Према мом мишљењу, питање  бордела треба одложити док предузеће не буде изграђено и не буде имало већа насеља. Тада би се евентуално могло наћи једно тихо месташце за једну такву кућицу.

Др Томислав Пајић „Принудни рад и отпор у логорима борског рудника 1941-1944. Стр. 315-316.