Разлика између клептократе и мудрог државника, између непоштено обогаћеног магната и јавног доброчинитеља, своди се само на питање мере: реч је само о томе колики постотак данка извученог од произвођача елита задржава за себе, и колико се обичним људима допада како се прерасподељени данак користи у јавне сврхе.
Стр. 324.
Шта би елита требало да предузме да задобије народну подршку а да и даље сачува начин живота који је лагоднији од оног обичних људи? У свим временима клептократе су прибегавале мешавини следећих решења:
- Разоружати народ а наоружати елиту. То је много лакше у ово доба високотехнолошког оружја које се производи само у индустријским предузећима, тако да елите лако могу да имају монопол над њим, него што је то било у древно доба копаља и тољага који су се лако могли направити и код куће.
- Задовољити масе прерасподелом на популаран начин великог дела добијеног данка. То начело важило је за хавајске поглавице као што и данас важи за америчке политичаре.
- Користити монопол над силом за увећање задовољства, одржавањем јавног реда и обуздавањем насиља. Ово је потенцијално велика и недовољно цењена предност централизованих над нецентрализованим…
- Преостали начин на који клептократе могу да стекну подршку јавности јесте да створе идеологију или религију која оправдава клептократију…
Џаред Дајмонд „Пушке, микроби и челик“, Лагуна 2022, Стр. 325-326.
Макроекономија Економске анализе, Србија, окружење, и међународна економија