Једини који су радили на овом фронту, били су Французи и Срби. Срби су одлични војници, али код њих има сувише пуковника, а њихови цивили сувише терају политику. То ипак није сметало да су се они дивно показали. Руски војник је врло храбар, али официри умају много недостатака. Руска аристократија забрањује да синови народа добију официрски чин и официри су синови из отмених кућа, рђаво спремљени за тај занат. Енглези немају артиљерије, њихова пешадија је добра. Италијани су врло добро опремљени и генерал Петити држи своје војнике чврсто на узди. Он је организовао свој сектор на савршен начин, боље него Енглези који су дошли после њега. Али Италијани нису учинили бог зна шта. Најзад, Ванизелосова војска има до сада два пука на фронту. Један се бори доста добро. Има много дезертера, али са регрутовањем међу Македонцима да ли је друго могуће?
…
16. фебруара 1917 (у Солуну) Шеф енглеског главног штаба лорд Ротертс увек је енергично против солунске експедиције. Кад би могао да то учини, он би одмах евакуисао Солун. Ово упорно бугарофилство код Енглеза и Руса чини све зло. Пре кратког времена, Руси су заробили једну целу бугарску чету која је дезертирала. Они су се изљубили са људима и дочекали их као браћу. То је ипак претерано и они би можда боље учинили да чувају своју велику симпатију за Србију са којом је Русија често поступала као са пепељугом. Још данас, усред рата, Русија поступа са Србијом само као са штићеницом, са нижом, и Цар, поред свих Сарајевих савета, неће да пристане да руским елементима командују Срби. Па ипак, српски официри су много способнији од својих руских колега који су често неспособни и бекрије.
Родолф Арчибалд Рајс „Шта сам видео и проживео у великим данима – саопштење једног пријатеља из тешких времена“, Прометеј 2025. Стр. 207-208.
Макроекономија Економске анализе, Србија, окружење, и међународна економија