Макроекономија Економске анализе, Србија, окружење, и међународна економија
Солун, Тесалоники старих Грка био је за западњаке, пре балканских ратова и, нарочито пре Великог Рата, једна тајанствена варош негде на далеком крају Истока. Данас, она је популарна, свако дете је познаје, јер, кроз три године, она је била окупирана од савезничких војника: српске, француске, енглеске, италијанске, руске, грчке и, чак, албанске војске, који су од ње начинили силну операциону базу. Она је била грчка ту од скора, кад су се ту искрцале трупе Антанте, али њено становништво је било нарочито јеврејско, измешано са јаким турским елементима – правим Турцима и Деунемима, т.ј. Јеврејима који су прешли на Исток – као и грчким, бугарским, српским и понеким куцовлашким румунског порекла. Многобројни поданици западних земаља били су дошли међу ово источњашко становништво да ту у трговини потраже срећу. То је било право становништво Вавилонске Куле, које су савезници пронашли приликом искрцавања.
Требало је организовати и припремити напад из ове једне вароши једне земље која је остала неутрална поред свих својих обавеза и која је била настањена, великим делом, светом који је или отворено или потајно био непријатељски расположен или који је припадао земљама у рату с њима… У то време, сви поданици непријатељске народности били су протерани или интернирани, али остало је довољно непријатеља који су се покривали неутралним поданством. Тако, један велики део Јевреја, бар у почетку, био је отворено германо и аустрофилски. Много Турака и Деунема остали су туркофили до краја рата.
… може се чак рећи већина Јевреја, нису били задовољни чињеницама што је Солун, после балканских ратова, припао Грчкој. Солунски Грци и Јевреји нису се волели. И једни и други били су сувише добри трговци. Ови људи, у почетку рата, надали су се да ће, чим се заврше непријатељства, њихова варош постати аустроугарска, или бар бити стављена под аустријски или немачки протекторат. Затим, кад су посумњали у победу централних царевина, рачунали су да постану слободна варош под француским или енглеским протекторатом. Чак перспектива да буду придружени Србији, није их плашила, јер од почетка и поред све своје слабости за Аустро-Немце, они су имали доста живих симпатија за Србе. Они су знали да се, у краљевини Карађорђевића, са њиховим једноверницима поступа као и са свим другим грађанима и, услед тога, ови су ватрени српски патриоти. Они су такође запазили скромност српског војника. Још треба рећи да је један део солунских Јевреја био антантофилски од почетка. То су били Јевреји који су имали сродничких веза и односа са Француском, а, нарочито, са Италијом.
Турци су били врло резервисани, али у души су извесно молили Бога за успех централних царевина, савезница њиховог Падише.
Цео тај свет згрнуо је злато лопатом. Многи су били лиферанти савезничких војски. Солун је био једина велика варош где су војници могли да одлазе за време свог кратког одсуства. Они су, заточени недељаа и месецима у рововима и у малим македонским варошима без игде ичега, лудо трошили. Злато је текло потоком. Али Солунци нису имали среће. Огромни пожар у августу 1917. уништио је њихове лепе снове о богатству.
Родолф Арчибалд Рајс „Шта сам видео и проживео у великим данима – саопштење једног пријатеља из тешких времена“, Прометеј 2025. Стр. 171-173.