Шибер: Антиционизам и антисемитизам

Још једно занимљиво искуство које сам имао у раним данима у Њујорку било је преко Бена Фридмана. Једног дана ме је позвао да ме пита да ли бих желео да упознам Џералда Л. К. Смита који ће ускоро доћи у Њујорк.

Пре него што сам могао да одговорим, упозорио ме је да се Смит сматра антисемитом број један у Сједињеним Државама и да би то могао бити „пољубац смрти“ за мене ако пристанем да се састанем са њим. Игнорисао сам његово упозорење и прихватио позив. У шали сам му рекао да себе сматрам „антикомунистичким лекаром“ спремним да оде било где, чак и усред куге, да би прегледао пацијента.

Након сусрета са господином Смитом, једна од првих ствари које је урадио била је да се извини због својих антијеврејских списа. Објаснио је да, иако је увек био антикомуниста и антимарксиста/циониста, није увек био антијеврејски.

После Другог светског рата, схватио сам да комунизам представља посебну претњу свим религијама, изјавио је, „Зато сам почео да организујем заједнички верски покрет за борбу против ове претње. Добио сам добар одзив од свих католичких и протестантских конгрегација, али нисам чуо ништа од Јевреја. Покушао сам да дођем до утицајног рабина Стивена Вајза, мислећи да ако бих могао да добијем његову подршку, многи Јевреји би следили. Али рабин Вајз је игнорисао сва моја писма и телефонске позиве. Једног дана сам прочитао у новинама да је исти тај рабин Вајз, у отвореној изјави, рекао да је комунизам испуњење јудаизма. Тада сам могао да видим у Јеврејима и у свему за шта се Израел залагао, претњу Америци и целом слободном свету.“

Господин Смит је сматрао да Јевреји попут др Бергера, Бена Фридмана, Јуџина Лајонса и мене могу бити инструментални у антикомунистичкој борби тако што ће обавестити невине Јевреје да им штете поступци њиховог јеврејског марксистичког либералног вођства. Отишао сам са интервјуа осећајући се добро.

Another interesting experience I had in the early days in New York was through Ben Freedman. One day he called me to ask if I would like to meet Gerald L.K. Smith who would be coming to New York City soon.

Before I could answer, he warned me that Smith was considered to be the number one anti-Semite in the United States and that it might be the „kiss of death“ for me to agree to meet with him. I ignored his warning and accepted the invitation. Jokingly, I told him that I thought of myself as an „anti-Communist doctor“ ready to go anywhere, event into the middle of a plague, to see a patient.

Upon meeting Mr. Smith, one of the first things he did was to apologize for his anti-Jewish writings. He explained that while he had always been anti-Communist and anti-Marxist/Zionist, he had not always been anti-Jewish.

After World War II, I realized that Communism posed a special threat to all religions, he stated, „So I started to organize a joint religious movement to combat this menace. I received good response from all the Catholic and Protestant congregations, but heard nothing whatsoever from the Jews. I tried to reach the influential Rabbi Stephen Wise, figuring that if I could enlist his support, Many Jews would follow. But Rabbi Wise ignored all my letters and phone calls. One day, I read in the newspaper that this same Rabbi Wise, in an open statement, had said that Communism was the fulfillment of Judaism. I could then see in the Jews and in everything that Israel stood for, a threat to America and the whole free world.“

Mr. Smith felt that Jews like Dr. Berger, Ben Freedman, Eugene Lyons and myself could be instrumental in the anti-Communist fight by informing innocent Jews that they were being harmed by the actions of their Jewish Marxist liberal leadership. I walked away from the interview feeling good.

Holy Land Betrayed, by Hahiv Schieber as told to Len Martin, Страница 54-55.