Шубашић и шајкача

У почетку 1918. године дошао је у наш пук већи број добровољаца из Добровољачког корпуса из Русије, са својим водним официрима, ради попуне пука.

У први батаљон беху распоређени рез. потпоручници-добровољци: Иван Шубашић и Драгутин Матијашић, студенти права, по народности Хрвати, Прерад Прерадовић и Душан Антонијевић, такође студенти права, по народности Срби из Војводине, Душан Ивковић, студент економског факултета, Сремац из Старе Пазове, по народности Србин и Данило Огризовић, агроном из Лике, такође Србин.

…

По свршетку првог светског рата, напред именовани официри-добровољци, заузимали су у бившој Југославији угледне положаје. Иван Шубашић, адвокат, бивши посланик и лидер Радићеве земљорадничке странке, први бан у Хрватској бановини, председник владе у емиграцији за време другог светског рата и у новој Југославији, по ослобођењу, министар спољних послова у првој влади маршала Тита, по споразуму „Тито-Шубашић“. Остали су били судије и адвокати.

…

У свима овим дискусијама најактивнији био је Иван Шубашић – „Шуба“, како смо га сви звали, па ћу га у даљем тексту тако звати. Био је безкомпромисан југословен и верски толерантан, што ће се најбоље видети из ових неколико примера.

После три месеца од доласка добровољаца у наш батаљон, Шуби је дошао ред да иде на одсуство у Солун. Од доласка у наш батаљон, он је стално носио шајкачу, јер официрску капу није ни имао. Били смо у резерви, када му је после ручка у официрској мензи командант батаљона, мајор Глигорије Хаџи-Јовановић, више у шали рекао:

„Господине потпоручниче Шубашићу, ви сутра путујете у Солун. Било би за вас добро да ову прилику искористите и у Солуну купите и носите официрску капу.“

Још командант тако рећи није ни изговорио последњу реч, Шуба скочи, стаде мирно и издекламова:

„Господине мајоре! Ја нисам дошао као добровољац у српску војску због официрске капе, већ због шајкаче, која је симбол српског народа.“

Командант се насмеја и благо му рече:

„Ви, господине потпоручниче Шубашићу, нисте добро разумели, шта сам ја мислио, када сам вам рекао да купите официрску капу. Рекао сам вам зато, што ви идете у Солук да се као млад човек проведете, а женски свет зна добро да је испод официрске капе дубљи џеп него испод шајкаче.“

Сви се насмејасмо, па и сам Шуба, који замоли команданта да га извини.

Драгољуб Д. Савић „Успомене и доживљаји ђака Батаљона 1300 каплара“ у Голгота и васкрс Србије 1915-1918. БИГЗ, 1986, стр. 710-712.