Макроекономија Економске анализе, Србија, окружење, и међународна економија
После силних послова, легао Господ да се одмори. Тежак га сан ухватио. Тргне га нека силна вика, ломљава са земље. Бунован, заплашен, скочи он и продере се: „Петре, Петре, какво је то чудо на земљи?“ „Срби се бију Господе“ – одговори Петар. „А с ким и зашто?“ – упита даље Господ, љутито још и радознало, трљајући подбуле очи. „С Турцима“ – одговори Петар – „да ослободе браћу своју из ропства.“ „Е, па, ако, ако нека се бију, нек ослобађају“ – промрмља Господ, протегну се, леже на другу страну и захрка.
Опет га тргне вика: сад се туку са Бугарима; нападнути. И то Господ одобри и заспа. Опет га буди лом: цео свет се бије, због Срба; хоће они да све Србе уједине. „Дајте им све шта хоће, па нек иду у…“ подвикну Господ, грдно изнервиран. Срби се и даље бију, цео свет се бије. Господ закључи: „Срби су криви, па нек пропадну“. Изгрди Перу и рече му нека пусти да пропадне Србија. Леже да се одмори. Но – никако није могао заспати; нешто га мучило, нешто му недостајало. Сети се: нестало Срба, нестало ларме. Као воденичар кад стане воденица – он се, сада сажали, па рачунајући да су они давно пропали, упита, онако тек, где су Срби, шта је с њима. „Ено ги под маслинку сви“ одговори Петар.
Милорад Марковић „Запажања са фронта“ у Голгота и васкрс Србије 1915-1918. БИГЗ, 1986, стр. 571. стр.