Врховна команда при повлачењу кроз Албанију

За време повлачења кроз Албанију, док су војници од глади умирали, а официри ни парчета хлеба нису имали, командант Моравске дивизије I позива хлебом је хранио своје коње. Врховна команда и виши штабови, сви су, кроз Албанију, плаћани у злату. Злата никоме нису дали. Тиме су навикли Арнауте на злато, те нама, војсци, нису хтели ништа продати за други новац. Док смо упропастили сву стоку, материјал и људе, Врховна команда и виши штабови водили су проблематичне женске. Док су војници скапавали од студени, голи, боси и гладни, пси тих „дама“ уживали су необичну пажњу од стране господе из штаба. Док су и држава и народ пропадали, дотле су се у тим вишим штабовима проводили чак и са женама, и у Албанији и у Драчу и Љешу. Врховна команда путовала је кроз Албанију 12 дана. Носили су пуковника на носилима, те нису могли брзо ићи. Због неког спорог кретена морале су и трупе споро за њим. Па како су те трупе биле храном снабдевене само за 6 дана, јер им је тако маршрута била одређена, то су за то време остале гладне, трпеле. Све то због једног болесног човека. У Санђовани дође једна лађа Црвеног крста да превезе рањене и болесне официре и војнике. Врховна команда преко ноћи уграби и потовари сву своју женскадију и оду, а рањеници остану да их гађају аероплани бомбама.

Краљ Петар је донекле ишао са Врховном командом, после се одвојио, рекао ађутанту Кнежевићу: „Хајдемо сами, ово је луда кућа“. И – сам са Кнежевићем и 4 гардисте прешао сву Албанију, грдно се намучив од студи, без крова.

Милорад Марковић „Повлачење кроз Албанију“ у Голгота и васкрс Србије 1915-1918. БИГЗ, 1986, стр. 339-340.

Богаћење разних благајника и командира за време овог рата, нарочито кроз Албанију: повлачење кроз Албанију дошло им згодно: пропали рачуни, признанице, касе, новац. Ту се пљачка пење до стотине хиљада динара.

Омаловажавање новца: картање у велике суме, расипање у варошима. Чак и француска команда скренула пажњу нашој Врховној команди на то како се безумно баца новац.

Расипао сам новац на Крфу и Солуну на хиљаде, а сада водим рачуна о сваком марјашу: штедим и на дувану.

Милорад Марковић „Ратни дневници 1912-1918“ у Голгота и васкрс Србије 1915-1918. БИГЗ, 1986, стр. 558-559. стр.