Берџес о државном злу и Орвелу

Лепе намере, као што добро знамо, могу имати најгоре последице.

Приликом једне железничке несреће, Чарлс Дикенс појио је тешко повређене ракијом и тако убио неколицину. Он, међутим, није био убица. Способност за извођење неког истински добронамерног чина повезана је са високим степеном интелигенције и знања. Прогрес се може узети као постепено повећање људске способности за разликовање мотивације и слободних добрих намера од зла незнања.

Зло, у свом најчистијем облику, дели са добрим овај атрибут некористољубивости. Ако добро има за циљ увећање способности живог организма да поступа слободно, зло мора бити окренуто укидању такве слободе. Ако припадамо пелагијанцима, држимо да човек има потпуну слободу моралног избора. Осујетити такав избор значи дехуманизовати. Зло је на свом врхунцу када задовољно посматра претварање живог бића у објект манипулације. Довољно је зло сејати смрт, а мучење је одувек сматрано још горим. Држава је веома заинтересована за дехуманизацију. Она тежи да посвоји све питања моралног избора и не трпи појединце који мисле својом главом. Властодршци морају да чувају разлику између воље владаоца и воље оних којима се влада. Идеално гледано, воља владаоца мора бити потпуно слободна, према израженијој или мање израженој аутократској природи државе. Држава је инструмент којим владалац манифестује моћ над онима којима влада. Како овај инструмент захтева што је могуће мање отпора у вршењу своје функције, можемо рећи да зло које манифестује држава никада није у потпуности некористољубиво…

Можда је типично за Орвелову у целости световну културу што је носиоца зла видео само у држави.

…

Изгледа да је Орвел веровао да се стварни свет, за разлику од оног из његове грозничаве и истински болесне маште, креће у правцу већих и горих какотопија. Државе ће постати веће и моћније. Наоружане најђаволскијом технологијом за угњетавање, оне ће све више и више сводити појединца на блебетавог хуманоида. Будућност доноси неравноправан сукоб између човека и државе, и човеков пораз биће понижавајући и потпун.

Ентони Берџес „1985“, Вулкан 2025. стр. 67-69. Превели Зорица и Драган Бабић

МЗ: Садашњи догађаји свуда у свету, па и у Србији, потврђују Орвела и његову „болесну машту“. На пример:

https://ronpaulinstitute.org/america-the-unfree-home-of-the-policed-surveilled-and-occupied/