Бредбери: Најава садашњице

Бомбардери су без краја и конца прелетали преко неба, стењали, мрмљали, звиждали као огроман невидљиви пропелер што кружи у празнини.

„Господе боже“, рече Монтаг. „Колико је само тих проклетиња на небу сваког сата! Како, дођавола, ти бомбардери полећу сваке секунде откад се родимо! Зашто нико неће да говори о томе! Повели смо и добили два атомска рата од 1990! (написано 1950 – МЗ) Да ли свет заборављамо зато што се толико забављамо код куће? Да ли зато што смо толико богати а остатак света толико сиромашан, и није нас брига што је тако? Чуо сам гласине: свет гладује, али ми смо ухрањени. Је ли то тачно, да свет напорно ради, а ми се играмо? Да ли смо зато толико омражени? Слушам и гласине о мржњи, повремено, већ годинама.

Реј Бредбери „Фаренхајт 451“, Лагуна 2015. стр. 87-88.