Макроекономија Економске анализе, Србија, окружење, и међународна економија
А онда, без икакве опомене, дигла се једне ноћи руља, с америчком заставом на челу и певајући родољубиве песме, и запалила велике радионице и просторије Пута и потпуно их уништила.
Град Џирард, у Канзасу, био је тих, миран град. Тамо никад није било радничких нереда. Пут је плаћао највише наднице и био је у ствари кичма града, пошто је давао запослење стотинама људи и жена. И она руља се није састојала од грађана Џирарда. Она као да је из земље никла и, пошто је свршила свој посао, опет је пропала у земљу. Ернест је у том догађају видео врло рђав знак.
- У Сједињеним Државама се организују Црне стотине[1] – рече он. – Ово је почетак. Доцније ће их бити више. Гвоздена пета постаје све смелија.
И тако је очева књига пропала. Било је суђено да у току времена видимо много Црних стотина. Из недеље у недељу искључивани су социјалистички листови из поштанске експедиције, а Црне стотине су разориле многе социјалистичке штампарије. Наравно, дневна штампа је била верна реакционарној политици владајуће класе и лажно је приказивала и нападала социјалистичку штампу, а Црне стотине представљала као праве родољубе и спасиоце друштва. Све ово лажно представљање било је тако убедљиво да су чак и поштени свештеници са предикаоница хвалили Црне стотине, жалећи што се морало приступити сили.
…
По своме задатку, по своме поступању, по свему осим по имену, штрајкбрехери су били приватна војска капиталиста. Они су били добро организовани и добро наоружани и и били су увек држани у приправности да буду укрцани у ванредне возове и да одмах пођу у било који крај државе, где су радници штрајковали или су их послодавци избацили из фабрика. Само у она несхватљива времене могла је да се деси и таква невероватна ствар да један злогласни предводник штрајкбрехера, неки Фарли, године 1906. прелети у ванредним возовима преко целе Америке, од Њујорка до Сан Франциска, са војском од две и по хиљаде штрајкбрехера потпуно наоружаних и опремљених, да сломи штрајк трамвајских радника у Сан Франциску. То је било гажење земаљских закона. Чињеница да су овај и стотине сличних поступака остали некажњени показују како је судство било потпуно у рукама плутократије.
…
Из Русије је дошло само име Црне стотине, не и идеја. Оне су постале од капиталистичких тајних агената и ушле су у употребу у време радничких борби у деветнаестом веку. О овоме не може бити спора. Никакав мањи ауторитет оних времена него Карол Д. Рајт, раднички повереник Сједињених Држава, наводи у својој књизи „Борба радничке класе“ да су „у неким од великих историјских штрајкова сами послодавци подстицали на насиље“, да су фабриканти намерно изазвали штрајкове да би се ослободили својих вишкова, да су агенти послодаваца за време штрајкова намерно изазивали пожаре да би повећали метеж. Од ових тајних агената послодаваца воде Црне стотине своје порекло, а доцније су они постали агенти провокатори, оно страшно оружје олигархије.
Џек Лондон „Гвоздена пета“, стр. 403-407. Бигз 1977.
[1] Аутократија, на измаку своје власти, организовала је за време руске револуције такозване Црне стотине, реакционарне руље које су нападале револуционарне групе и у случају потребе изазивале нападе и рушиле имовину, како би аутократији пружиле прилику да изведе војску на улицу.