Црњански о Пастернаку и савременој књижевности

Писац данас у свету нема више улогу коју је имао кад је Волтер писао. Писац је данас више буфон друштва у капиталистичким земљама, а много, много мање творац.

Случај Пастернака, као неког Месије, не треба никог да вара. Запад је ударао у бубањ Нобелове награде Пастернаку не зато што је тог писца, као писца, ценио, него зато што блокови данас траже херетика, разуме се, увек у противничком табору. На том херетизму се данас прави књижевничка каријера у свету. Траже кукавицу која ће снети јаје, да се излеже у туђем гнезду.

Пастернак је проглашен феноменом на Западу зато што се Запад нада да би руска литература могла да одигра улогу не само критичаа марксизма него и тројанског коња. Док се певају химне Пастернаку на Западу, ситуација литерата постаје у капиталистичким земљама све више буфонерија, којој је допринео и ужасни пораз баналности на филму и на телевизији. Има земаља у којима књиге умиру.

Свака, па и најузвишенија, идеја, узвишена бар за половину глобуса, у тој борби претвара се у фарсу.

Иако је кроз столећа написано толико дирљивих, верских, поетичних ствари о рођењу у јаслама, у Итлејему, Христа, никад нигде, у наше доба, то није нарочито истицано. Довољно је било, међутим, да једна, сасвим осредња, банална, Пастернакова песма о том догађају буде штампана у енглеском преводу, па да се Пастернак прогласи и за највећег песника кога Руси имају.

Политичке консидерације се виде, као сензација, и око најновијег позоришног комада који је дао у Паризу Сартр.

Некада су људи, кад је требало, написали пашвилу, или бунтовну песму, данас се читава литература политизира, са надом да ће то срушити противничку страну. По таквој литератури, марксизам и капитализам могу постојати једно крај другога још хиљаду година, безбришно (написано 1962 – МЗ). Са романима, какви су данас, не може се дићи револуција.

Милош Црњански „Испунио сам своју судбину“, БИГЗ, СКЗ и Народна књига 1992. стр. 43.