Макроекономија Економске анализе, Србија, окружење, и међународна економија
Живот великих вароши, што их је посећивао, изгледа му да разједињује, отуђује, спутава људе, па је редовно преузносио наше интимне, скоро сродничке односе по селима и малим варошима, „где се слободно дише“. Он сматра: да се у великим варошима губи оно оригинално једног народа, његова национална боја, јер се у њима „слеже свет са свих страна“ и тако се уноси туђе. Били смо у положају да с њим заједно први пут у животу видимо за нас нове ствари, а слушали смо и од других, који су с њим били у великим савезничким градовима, да мисле као и ми: како се наши људи никад нису чудили ни запрепашћивали оним што први пут виде, као да су раније у својој имагинацији све то већ видели и упознали. Они су са отменошћу, која им је у природи, обраћали сасвим лежерно пажњу на све за њих нове појаве. Г. Живан Живановић у свом предавању, што га је држао пред скупом Лионаца о српском сељаку, навео је у овом погледу утисак о њему пок. Алберта Малеа, који је, пошто је више година провео у Србији, писао: „Доста је да видиш српског сељака кад прође, па да те одмах задиви окретност његова држања, природна отменост његових покрета. Један енглески путник, В. Дентон, написао је: „Сваки је Србин џентлмен“. Узет из народне средине, српски сељак готово тачно чини утисак што је осетио енглески путник, помишљаш на џентлмена. Не зна човек где би се могло видети више простог достојанства, више умерене срдачности од онога што сељак показује кад дочекује госте“. (Домовина стр. 82.).
Стране 111-112.
Драгиша Васић „Карактер и менталитет једног покољења“, Укронија, Београд 2021.
Ukronija.rs