Џорџ Орвел о империји и домороцима

Осврнуо сам се ка људима који су ме пратили у стопу. Била је то непрегледна гомила од бар две хиљаде људи, и непрестано је расла. Закрчила је пут с обе стране, колико сам могао да видим. Гледао сам у то море жућкастих лица у одећи дречавих боја, срећних и узбуђених због ове мале забаве, и сва та лица била су сигурна да ће слон бити убијен. Посматрали су ме као да сам мађионичар који се спрема да изведе неки трик. Нису ме волели, али сам са чаробном пушком у рукама тог тренутка био вредан гледања. И одједном сам схватио да ћу на крају да убијем слона. Био сам под огромним притиском, људи су то очекивали од мене; лепо сам могао да осетим како ме маса незадрживо гура напред. И баш у том тренутку, док сам тамо стајао са пушком у рукама, први пут у животу схатио сам колико су испразни и узалудни покушаји белог човека да овлада Истоком. Ту сам стајао ја, белац са својом пушком, пред гомилом ненаоружаних домородаца – по свему судећи главни глумац у представи, али у суштини само комична марионета коју они покрећу по својој вољи. У том тренутку постало ми је сасвим јасно да кад белац постане тиранин, он тиме губи своју слободу, постаје нека врста шупљег страшила, конвенционалан лик sahiba, белог господара. Јер основни је услов његове владавине да цео свој живот проведе трудећи се да остави утисак на домороце, тако да у свакој кризи мора да уради баш оно што домороци од њега и очекују. Крије се под маском, која му временом све више приања уз лице. Морао сам да убијем слона. Обавезао сам се на то кад сам се дохватио пушке. Sahib треба да се понаша као sahib; мора да покаже одлучност, да зна шта хоће, и да уради што науми. Доћи чак овамо с пушком у руци, са две хиљаде људи за собом, и онда се кукавички повући, ништа не учинивши – не, то је било немогуће. Гомила би ме исмејала. И цео мој живот, живот сваког белог човека на Истоку, само је дуга борба да не дозволиш да те исмевају.

Џорџ Орвел: У утроби кита, есеји, приче, чланци Стр. 78-79, Лом, Београд 2016. изабрала и превела с енглеског Мирјана Радмиловић