Home » Manastiri SPC, Sela » Jablanica i manastir Prohor Pčinjski

Jablanica i manastir Prohor Pčinjski

Село лежи у долини Пчиње у крајњем западном делу области. Најближе је насеље Ваганце, које се налази на СИ. Воду за пиће добијају са извора и из бунара. Извори се зову: Кадијски, Лучица, Трештено дрво, Маринков кладенац. Бунари су дубоки 5 до 15.

Јабланица је разбијеног типа („растркана“) с јако израженом подвојеношћу махала. Махале су: Орљак, Кадијска, Река и Ридска. Река махала лежи у равници лево и десно од Пчиње. Остале махале налазе се на левој долинској падини. Удаљеност између најближих махала износи око 15м хода. У махалама су куће раздељене у мање групице. Село има 11 родова са 22 дома (1949).

Прошлости и старине

Јабланица се помиње за време Турака у поменику суседног манастира Прохора Пчињског.

На атару Јабланице постоји место Селиште (десно од Пчиње). Оно спада у ред старијих селишта. Тамо су становници налазили земљано посуђе, вода је откопавала велике ћупове (око 10), има остатака од зидова и друго. Опште је предање да је на Селишту било велико село, које је имало цркву и два гробља. Село је било старије од оближњег манастира Прохора Пчињског. Њега су у турско доба уништили Арбанаси „Дибрани“.

Остаци од цркве налазе се непосредно крај Селишта…

Гробље старог села налази се око Селишта, на земљишту где леже Ридска и Река махала. На гробовима виде се плоче од кристалних шкриљаца. Гробље садашњих сељака лежи поред црквишта.

По казивању становника, данашња Јабланица постала је овако. У првој половини 19 века овде су дошли преци садашњих родова: Дејанци, Ристини, Срнаутовци , Ђуринци и други из села Малог Трновца код Бујановца. Они су се из старине иселили због арбанашких зулума. Преци најстаријих родова земљиште у Јабланици затекли су као „пустару“; било је обрасло шумом.

Најстарији крај је Река махала. Касније су се поједини сељаци пресељавали из те махале на земљиште где су имали њиве и сточарске станове. Тако је Јабланица у 19 веку постепено добила разбијен тип.

Сви су родови досељени и то:

Дејанци (2к, Митровдан) из М. Трновца код Бујановца; дошли у првој половини 19в; Трајан, жив 58г – Китан – Цветко – Дејан, оснивач рода који се доселио. Из старине потиснули их Арбанаси. Куће су им у Река и Орљак махали. 1п од рода Дејанци пре 1912г иселила се у околину Лесковца.

Ристини (1к, Митровдан), имају исто порекло као и Дејанци. Кућа им је у Кадијској махали. Неки њихови становници из Јабланице прешли су у Београд.

Жабарци или Минковци (1к, Митровдан) порекло им као код предњих родова. Кућа им је у Ридској махали. Имају две исељене породице у Цекановцу код Прешева.

Арнаутовци (1к, Митровдан), порекло како код предњих родова. Кућу имају у Река махали. После 1912г две њихове породице прешле су у Прешево. Од овог рода водио је порекло један свештеник у суседном Ваганцу; тамо је прешао као домазет.

Ђуринци (1к, Митровдан), порекло као код предњих родова. Кућу имају у Река махали. По једна њихова породица иселила се у суседно Ватанце и у Куштицу код Бујановца.

Павлинци (7к, св. Арханђео) из Миратовца код Прешева. Поменуто село 1912г затечено као арбанашко насеље. Из Миратовца иселили су се због тога јер су тамо преовладали досељени муслимански Арбанаси. Куће су им у Орљак, Река и Ридској махали. Пре две године једна њихова породица иселила су у Каравуково и једна у Брстовац (Војводина); 1948г једна њихова породица прешла је у Табановце код Куманова.

Мирчинци (2к, св. Арханђео), имају исто порекло као и Павлинци. Са Павлинцима у старини били су рођаци; сада су се „изродили“ и склапају брачне везе. Куће су им у Ридској махали.

Нешини (2к, св. Арханђео), порекло као предњих родова. Куће су им у Ридској махали. Имају исељеника у Скопљу (1) и Штипу (1).

Величкови (2к, Митровдан), пореклом из Прешевске Моравице. Овде су прво славили св. Николу; касније примили данашњу славу. Куће су им у Река махали. Имају једну одсељену породицу у Ратају код Врања.

Кедер или Дошљаци (2к, Митровдан), доселили су се у другој половини 19в из неког села код Бујановца. Куће имају у Ридској махали.

Цигани (1к, св. Арханђео), потичу од домазета Србина. Он је из рода Павлинци прешао у једну православну циганску породицу. Отац Циганке, којом се оженио домазет, био је воденичар у Јабланици. Ти Цигани пре тога су живели у кумановском крају и у манастиру Прохору Пчињском.

Сеоска слава је Петровдан. За верске потребе сељаци одлазе у поменути суседни манастир.

Исељени и изумрли.

Осим напред наведених исељених родовских огранака, из Јабланице се иселио још Глигоровић Јаћим; сада живи у пољаничком селу Трстени. – Изумрли родови: Крстићи и Алексини; били су досељени из М. Трновца код Бујановца.

Манастир Прохор Пчињски

Манастир Прохор Пчињски, састављен од манастирске цркве и неколико зграда за становање, лежи 800м јз од Јабланице у клисури Пчиње; непосредно испод стрме и шумовите западне падине Козјака.

Поменути манастир несумњиво је основан још у 11 веку, али је изгледа у почетку 15 века настрадао од Турака. Крајем тога века манастирска црква је оправљена, а 1489г је живописана. Овај манастир касније се помиње у 16 и 17 веку, а нарочито су чести помени из 18 века. После тога манастир Прохор Пчињски много је страдао од Турака и Арбанаса. У њему је био центар где су писане књиге, постојала је школа за црквене сликаре и школа у којој су се спремали свештеници.

До 1878г манастир Прохор Пчињски припадао је Врању, а отада због српско-турске границе припадао је Прешеву. Од 1912г када је ослобођена Горња Пчиња од турске власи, овај манастир поново припада Врању.

За време дуге турске владавине манастир Прохор Пчињски чувао је свој српски карактер и представљао је познат храм у српским областима јужно од Грделичке клисуре. Зато је раније у неколико махова овај манастир био центар где су се прикупљали истакнутији Срби, који су радили на ослобођењу од Турака.

На време народноослободилачке борбе манастир је служио партизанским јединицама као један од центара у борби против окупатора у овом крају. У њему је 2.8.1944г одржано прво заседање АСНОМ-а на коме су ударени темељи државности македонског народа.

Манастир Прохор Пчињски не представља само културно-историјску вредност, већ је он постао и место где данас радни људи и омладина из градова налазе пријатан одмор. У манастиру се отворило једно угодно и стално одмаралиште са око 80 соба. – Манастир повремено посећују и становници из околних пчињских, врањско-бујановачких, прешевских и кумановских села.

П.С. Јабланица је имала 161 становника у 1948, а 109 становника 2002 године, у томе 108 српске и 1 црногорске националности.

 

Gornja Pčinja, Jovan F. Trifunovski, Naselja i poreklo stanovništva, knjiga 38, 1964

 

 

Tags: ,

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>