Home » Međunarodno okruženje, Robna razmena » Jedinične vrednosti izvoza izabranih zemalja

Jedinične vrednosti izvoza izabranih zemalja

U tabeli su prikazani podaci o prosečnim vrednostima izvoza zemalja po toni izvoza. Podaci nisu tačni jer sam nisam isključio vrednost izvoza električne energije, koja se ne meri u tonama, a ima i po par carinskih tarifa (kod tekstila ili hrane) koje sam isključio. Pri tome nisam iz ukupnog izvoza isključio vrednost izvezene električne energije. To znači da pokazuju veće izvozne vrednosti po toni za procenat udela električne energije u ukupnom izvozu. U grupi odabranih zemalja teško da kod jedne ovo odstupanje može da prelazi 5%, a najčešće je manje od 1%. Interesovali su me redovi veličina.

Jedinične vrednosti izvoza su veoma bitne kako bi se objasnila prostorna koncentracija ili diversifikacija izvoza usled transportnih troškova. Izlazak na more uz dobre lučke kapacitete dodatno smanjuje transportne troškove, ali to mi nije tema.

U istraživanju Svetske banke postoji baza podataka o izmerenim troškovima izvoza i uvoza po kontejneru. Za Srbuju su oko 1.200 dolara, što znači da transport jedne tone kontejnerima košta oko 60 dolara, a pri vrednosti prosečne izvezene tone to je trošak od 5% za transport, ne računajući carine i druge troškove trgovine. Veliki deo srpskog izvoza ide u rasutom stanju (žitarice…) i kamionima, ali ni to nije tema pisanja.

Šta se može zaključiti iz priloženih podataka?

Švajcarska koja je kontinentalna zemlja ima najvišu jediničnu vrednost izvoza, što može da objasni zašto ima i jedan od najvećih udela izvoza van Evrope među evropskim zemljama. Znači, ona visokom vrednošću svoje robe prevazilazi troškove transporta do najbližih morskih i okeanskih luka.

Zemlje izvoznice prirodnih resursa imaju najniže jedinične vrednosti po izvezenoj toni, pa je među njima i Norveška kao jedna od najrazvijenijih zemalja na svetu, jer joj pretežni izvoz predstavljaju nafta, gas, riba, rude… Isto važi i za Rusku Federaciju, Kazakstan, Ukrajinu…

Za Srbiju sam očekivao da ću doći do jednog od najnižih pokazatelja u Evropi, što se i potvrdilo, ali me je iznenadio podatak da Hrvatska, kao znatno razvijenija, ima niže jedinične izvozne vrednosti. Razlog se nalazi u velikoj količini izvoza kamenja (Pebbles, gravel, brocken/crushed stone; macadam of slag or dross), petrolejskih ulja (Petroleum oils, not crude), cementa (Cements, portland, aluminous, slag, supersulfate & similar hydraulic c), i još dva proizvoda (Marble, travertine, ecaussine etc, i Mineral & aerated waters). Ovih pet proizvoda čini gotovo polovinu izvežene količine robe iz Hrvatske.

Interesantno je uporediti i podatke Slovenije i Grčke, koje imaju slične vrednosti izvoza, ali Slovenija ima gotovo dvostruko veće jedinične vrednosti izvežene robe.

Pre dvadeset i više godina učeni smo kako razvijeni Zapad eksploatiše nerazvijene zemlje kroz odnose razmene: prodaje industrijsku robu po višim cenama a kupuje sirovine iz ovih drugih po nižim cenama. Od tada su razvijene zemlje povećale, ili zadržale, udeo u svetskoj trgovini samo kod izvoza primarnih proizvoda, poljoprivredno-prehrambenih i mineralnih ruda i energenata.

4 Komentara na Jedinične vrednosti izvoza izabranih zemalja

  1. Pre dvadeset i više godina učeni smo kako razvijeni Zapad eksploatiše nerazvijene zemlje kroz odnose razmene: prodaje industrijsku robu po višim cenama a kupuje sirovine iz ovih drugih po nižim cenama. Od tada su razvijene zemlje povećale, ili zadržale, udeo u svetskoj trgovini samo kod izvoza primarnih proizvoda, poljoprivredno-prehrambenih i mineralnih ruda i energenata.
    ———————————————————–
    A nakon tih dvadeset i vise godina politicki ambijent se promenio pa je razvijeni Zapad direktno kupio i sirovinske kompanije. Direktno ili angazovanim kapitalom preko svojih banaka…
    Ovde malo ko razume da su strane banke kao akcionarska drustva ozbiljan alat za osvajanje trzista…
    Pa kad bi drzava zaista htela i mogla da zna sta je njeno u izvozu i uvozu,statistika bi izmerila kapital u vrednosti omanjeg sela u recimo nekoj Nemackoj pokrajini..
    Mada se svi pozivaju na broj zaposlenih i standard to je u sustini besmisleno jer vazna je samo kolicina profita u odnosu na vremenski horizont..
    Jos ako uspete da ,kao u Srbiji, odrzite nizak nivo zaposlenih i standard onda ste na konju…
    A neka nacija sa sve ekonomskom statistikom na magarcu…

    Btw.. u medjuvremenu vam instaliraju kosmpolitizam kao kranji domet demokratije da slucajno nekom zaludnom “nacionalisti” ne padne na um da kaze ovo sta ja upravo pisem…
    Ili neolibearalizam koji zastupa sveopste slobode u trenutku kad sav kapital potice i sliva se na tri- cetiri mesta.. Moze i tri-cetiri drzave ali sustina je da se radi o dvocifrenom broju ljudi.

    I to nije urota to je samo otvorena mogucnost koju je pametna manjina naturila intelektualno nedovoljno razvijenoj vecini…uz poneki trik i udarac ispod pojasa.

    E sad ta zatupasta vecina pocinje da se budi pa ce nakon zavrsteka tog procesa biti puno posla za nova prebrojavanja, pod drugim pravilima…

  2. Gosn. Darko

    Kada se mišljenje ne zasniva na informacijama i činjenicama, svakojaki zaključci su mogući. U skladu sa ideologijom.
    U prethodnih 20 godina su državne i privatne kompanije iz Kine, Rusije, Norveške, Brazila kupovale privatne kompanije u najrazvijenijim zemljama, i resurse u većoj sirotinji od svoje. Samo pratiti informacije. A i one se mogu oljuštiti na imena, ali se ne dolazi do tri ili četiri tačaka u svetu.

    http://www.makroekonomija.org/medunarodno-okruzenje/strane-direktne-investicije-u-2010-godini-unctad-world-investment-report/

  3. Tri cetiri multinacionalne kompanije…Nek bude i pet.
    Mislio sam na Balkan jer Africka prica traje od pre prvog svetskog rata…
    Prisustvo pak privatnih kompanija iz Kine i Rusije moze se svesti na poslednjih 7-8 godina i to vrlo tesko,traljavo i sa malim kapitalom..
    Brazil jos manje a Norveska je jedna od retkih drzava sveta koja sve radi po Cukica propisu.. Njihovo poimanje ekonomije i zivota uopste je najpribliznije savrsenstvu…po mojoj ideologiji…
    SAD,GB,BRD…su destinacije ali to ne znaci da recimo Nestle nisu jace od polovine drzava EU..?
    Multinacionalne kompanije kreiraju trzisni,ekonomski,privredni,pravni,socijalni i svaki drugi ambijent…To je jos od vremna kolonijalizma koji je postavio temelje savremnih kapitalistickih drzava. Nije prvo nastala drzava pa kapitalisti vec je kapital stvorio drzavu da bi se zastitio –legalno.
    I onada treba videti ko su vlasnici pet najvecih kompanija i kojom moci oni raspolazu!? Demagogija je reci da je neka drzava ovakva ili onakva ,to su ljudi ..uvek su ljudi..
    Kada SAD objave nekom rat to nije Amerika vec ljudi, to je uradila grupa ljudi koja odlucuje ,ne veca od deset ljudi..

    A onda vidite da su bar trojica od tih deset u tesnoj vezi sa nekom od pet svetkih multinacionalnih kompanija. Nema tu pravde ili idelogije ,politike…sve je profit.Ostalih sedam ucesnika ocekuje pak od te trojice kasnije neki svoj profit..
    Koji opet moze biti u vise oblika…itd…

    Inace poenta ljustenja je upravo u cinjenici da neko u Srbiji boduje ili broji uvoz-izvoz U.S. Stell-a ?? A u stvari kad bi se sve pedantno proknjizilo verovatno bi se i suma poreza umanjila…
    Ostaje da su uposlili xy radnika po mizernim platama uz obrazlozenje da plate mogu biti i gore ili makar prosecne za nase trziste…To kazu i nekom detetu na Tajlandu..
    Od toga drzava Srbija i narod Srbije nemaju nista,to je gore i od lon posla . Problem je sto je tu IDEOLOGIJU neko omasovio u Srbiji pa je postala cilj svakog a najvise politickog angazovanja.
    U tom smislu i Fijat je cist parazit domace radne snage.
    Na ovu temu demistifikacije globalizma i suzenja svesti kod sosptvenog interesa ima se sto sta reci ali to je sada jeres. A najveca jeres je kad to sustinski obori studijsku ekonomsku teoriju.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>