Home » z Miša Ivanović » INSTITUTI

INSTITUTI

(zakoni, norme, običaji… i institucije)

Reč institut ću koristiti kako bi njom zamenio sve reči iz podnaslova. Ona će označavati zakone, običaje kao i institucije koje
sprovode zakone, to su i ideologije, religija, tradicija…

Znajući da su ljudi skloni kršenju pravila, institute smo stvorili da bi ih naterali da ih se drže.

Ima dva načina da nateramo ljude da se drže pravila:

  1. Primenom nasilja ili pretnjom primene nasilja.
  2. Javnom osudom nekog postupka.

Postoje formalni i neformalni instituti

  1. Država
  2. Javno mnjenje

Država propisuje pravila ponašanja, i uvek su pisana pravila, a specijalno obučeni predstavnici države ga sprovode.

Narod, građani su nosioci neformalnih instituta, to su običaji koji su široko rasprostranjeni u narodu. Takođe to mogu da budu i
razna udruženja koje su građani stvorili.

Ne možemo reći da su formalni instituti jači od neformalnih, a ni obrnuto, ali treba da znamo da oni deluju jedan pored drugog i da lako prelaze iz jedne forme u drugu. Npr. Zaustavi vas policajac zbor saobraćajnog prekršaja, najčešće pitanje naših vozača je: „a da ne pišeš priznanicu!“ Policajac dejstvuje kao predstavnik formalnog instituta, a vozač kao predstavnik neformalnog, jer kod velikog dela vozača nuđenje mita policajcu je prihvatljiva pojava. Ako policajac primi novac pobedio je neformalni institut,
ako vas uhapsi zbog nuđenja mita formalni.

Formalni i neformalni instituti mogu da žive u harmoniji ili disharmoniji. U raznim državama se ljudi u istoj situaciji
različito ponašaju. U SAD ako neka benzinska pumpa ne prima kartice, građanin će najčešće pozvati poreznike da oni provere dali pumpa slučajno ne skriva porez. Građanin polazi od toga da je budžet zajednička kasa svih građana, da je on svoj porez platio i da hoće da i drugi plate.Kod nas većina građana neće to prijaviti. Setite se Dinkićeve nagrade ako prijavite prodavca da ti nije izdao fiskalni račun. Nije dala velike rezultate, ali je bila gomila negativnih tekstova po novinama, kako država hoće građane da pretvori u cinkaroše. Zasto je to tako? Kod nas je vlast vekovima (za vreme Turaka) bila neprijateljski nastrojena prema stanovnistvu i stvorili su se neformalni instituti da građani državu gledaju kao neprijatelja. Srećom to se menja, ali ne brzo.

Kada su zakoni takvi da ih se ne možeš držati, tada se javljaju neformalni instituti koji uređuju svakodnevni život. I što su
zakoni nepravedniji to su i neformalni instituti jači. Na kraju neformalni instituti potpuno isključuju formalne iz svakodnevnog života. Nama najbliži primer je Kosovo početkom 90-tih, kada se Albanska zajednica potpuno odvojila od države i formalnih instituta, napravili su svoje neformalne institute. Ovo sam stavio samo kao primer ne ulazim u opravdavanje ili osuđivanje ovakvog postupka, samo mi je primer bio najbliži.

Dali formalni instituti mogu da istisnu neformalne? Mogu, kada se stvori totalitarna država ona može na kraju da uništi sve
neformalne institute. Jedini period kada nije bilo mafije u Italiji je bilo za vreme Musolinija. Stvorio se još žešći režim od mafije i ona je bila uništena. Formalni institut je istisnuo neformalni.

Ova dva primera su granični primeri borbe formalnih i neformalnih instituta, oni obično žive u simbiozi nekad se dopunjujući, a
nekad se boreći međusobno.

Formalni institut imaju i svoju hearhiju. Pravnici bi rekli da je ustav najvažniji, pa zakoni i na kraju uredbe. Samo što su kod
nas, a i drugim državama, uredbe često važnije od ustava. Ustavni sud je već dva puta doneo odluku da je odluka gradskih vlasti o zabrani prodaje alkohola posle 22h  neustavna. Ja još uvek ne mogu da kupim piće u Rodi u komšiluku. U SAD ustav zabranjuje prisluškivanje svojih građana, ali se ipak primenjuje Bušov „patriotski akt“ i masovno se prisluškuju.

Daglas North je dao novu definiciju hearhije instituta, rekao je da su najvažniji oni instituti koje je najteže promeniti. Dao
je primer, šta je teže promeniti: ustav ili zakon o saobraćaju. Zakon o saobraćaju počinje sa: promet se obavlja desnom stranom druma. I zakon o saobraćaju se striktno primenjuje, dok za kršenje ustava nema sankcija, pokušaj da voziš levom stranom to ti garantuje i kaznu od formalnih instituta i osudu javnosti. Mislim da nema te vlasti koja bi ovu odredbu zakona mogla da promeni, a ustav menjamo na svakih 10 godina. I tako je u svim državama i u onim gde se vozi levom stranom, ljudi ginu, troškovi su veliki, ali bi pokušaj prelaska na vožnju drugom stranom druma bio ogroman.

On je postavio tezu da i nad ustavom postoji još jedan sloj zakona, nazvao ih je nadustavnim zakonima, to su svi oni zakoni i
uredbe koje je teže (skuplje) promeniti nego ustav.

James Buchanen je vršio analizu ustava SAD i ustava latinoameričkih dršava i utvrdio da su latinoamerički ustavi mnogo
progresivniji i da bi te države trebalo da imaju mnogo bolje ekonomske rezultate od SAD, ali stvarnost je drugačija. Pokazalo se da nadustavni i neformalni instituti imaju veće dejstvo od ustava.

Vec 45 godina se sprovede istrašivanja u raznim državama koje su to kulturne i sociološke razlike medju narodima i kako se
menjaju. Te razlike i stvaraju nadustavne zakone, ali ću detaljnije o tome u sledećim tekstovima.

Kakvo značenje imaju instituti? Mi sad možemo da merimo značenje instituta na razvoj države. Svetska banka je uradila dva
istraživanja, prvo na 82 države u periodu od 82ge do 94te, radili su kakav je uticaj političkih odluka na razvoj države, a kakav uticaj imaju instituti. Utvrdili su da instituti imaju dva puta veći uticaj od rada vlade. Bolje je imati lošu vladu, a dobra pravila i zakone koji se primenjuju, nego genijalnu vladu a loše institute.

Drugo istraživanje svetske banke je završeno 2008me, ona je istrašivala 13 dršava čiji je tempo rasta u zadnjih 25 godina bio veći
od 8% godišnje. Tražili su šta je to zajedničko za te države  i našli su 5 sličnosti.

  1. Politika otvorenog tržišta
  2. Makroekonomska stabilnost
  3. Učestvovali u međunarodnoj podeli rada
  4. Postojanje konsenzusa raznih grupa stanovništva povodom dugoročnih ciljeva.
  5. Visok nivo štednje koji je prelazio u investicije.

Dok su prve tri tačke očekivane, zadnje dve su bile neočekivane. Pokazalo se da stanovništvo planira dugoročno i spremno je štednju da pretvori u investicije. Prve tri tačke se dostižu delovanjem vlade, ali zadnje dve su neformalni instituti.

Mi sada možemo da merimo značenje instituta, ali se postavilo pitanje kada instituti imaju značaj i koji instituti imaju značaj. U
istraživanjima objavljenim u knjizi Violence and Social Orders, došlo se do zaključka da nam institucije nisu potrebne za rast nego da zaustave pad u vreme krize. U tablicama Medisona se pojavljuju dve vrste država one koje rastu sporije, ali u vreme krize padaju malo i kratko i one koje „skaču“ brzi rast, a onda veliki pad.

Autori su utvrdili da razvoj države ne opredeljuje kako ona raste, nego koliko pada u vreme krize. Instituti služe da: ublaže udar
krize i da pripreme sistem na krizu pre nego što ona izbije.Kada dršava izgradi takve institute onda će imati i postojani rast.

Douglass North http://en.wikipedia.org/wiki/Douglass_North

James Buchanan http://en.wikipedia.org/wiki/James_M._Buchanan

http://www.cambridge.org/ar/academic/subjects/economics/economics-general-interest/violence-and-social-orders-conceptual-framework-interpreting-recorded-human-history

4 Komentara na INSTITUTI

  1. Drugo istraživanje svetske banke je završeno 2008me, ona je istrašivala 13 dršava čiji je tempo rasta u zadnjih 25 godina bio veći
    od 8% godišnje. Tražili su šta je to zajedničko za te države i našli su 5 sličnosti.

    1.Politika otvorenog tržišta (OT)
    Znaci bit OT je da ima sto manje drzavnih intervencija, sto manje carina I ostalih taksi koje sprjecavaju protok robe a odredjuje ponuda-potraznja trzista a ne drzave.Znaci svatko moze prodavati robu na tvom trzistu a tako I ti na njihovom postivajuci njihove standarde. Znaci IZVOZ je bitan a ne infrastruktura (npr ceste)jer asfalt nemozes izvesti I prodati na tudjem trzistu. Zivi primjer Hrvatska sa svojim autocestama koje kada su se gradile su “pravile” radna mjesta a sada ih se nemogu rjesiti jer ih nemogu izvesti van.

    2.Makroekonomska stabilnost
    Ravnoteza platnog bilansa(uvoz-izvoz), znaci stabilne cijene, visoka zaposlenost, uz stalan privredni rast.
    Ono sto potrosaci I privreda jedne drzave zeli jeste uvoz jer ista ta privreda nemoze zadovoljiti potrebe potrosaca I zadovoljiti potrebe same te iste privrede. Da bi platio uvoz moras imati izvoz ili ces kao u nasem slucaju imati rast duga koji nemos otplatiti. Posto u nasem slucaju Srbija neizdaje konvertibilnu valutu da odstampa dinar pa da kupi auto iz Njemacke(kao Amerika), ona mora zaraditi euro izvozom pa da ga ode kupiti. Zato dinar mora biti trzisno kontroliran(NBS kontrolira I stiti od fasista) da on odredjuje sta se isplati I neisplati proizvoditi a Srbija(budzet) sta si moze u ovom trenutku dopustiti da gradi I trosi.Znaci balans jeste jedini nacin za odrzivi rast da te sutra djeca nepitaju “gdje ti je pamet bila”.

    3. Učestvovali u međunarodnoj podeli rada
    Nije ovo vise 1947.pa da drzava zatvori granice I na sastanku odluce gdje ce dobrovoljnim akcijama da se nesto gradi. Ono sto je onih 5 daleko istocnih divova postiglo to su postigli jer su bili smjesteni na strateskim pozicijama oko SSSRa I Kine I zato im je Amerika dala cipove I pomogla ih kreditno da se vinu u ono sto su danas. Danas je ovakvo doba da nema 2 neprijatelja(pa biraj) nego je svijet multipolaran I svi su ti neprijatelji. Srbija ima zemlju I vodu I vrijedne ljude koji su izludjeni od Rusa, Kineza,Arapa,Njemaca…
    Radi sta znas I sta imas je bit podjele rada jer da je Srbija u Libiji ja bi pricao o nafti. Isprike poput lijepog pakiranja, nema trgovackih centara gdje da se prodaju, prirodnog plina su samo izgovori a ako drzava stavi to kao strategiju to se sve rijesi nabrzinu.

    4. Postojanje konsenzusa raznih grupa stanovništva povodom dugoročnih ciljeva.
    Nasa civilizacija se temelji na obitelji a ne na drzavi. Ja stjecem materijalno dobro za sebe za dobar zivot I da bih ostavio nesto mojoj djeci. Zato su mikro, mala I srednja poduzeca temelj razvoja. Rad nesmije biti oporezovan da stjecem sto vise da bih mojoj djeci ostavio sto vise.SLOBODA rada za sebe. Kad EPS bude profitabilna firma (malo radnika koji rade I direktori kojima vjerujem-kada ce to biti je neznam) onda kupujem dionice EPSa jer vjerujem da je to dobro za mene, moju djecu I na kraju za cijelo drustvo.

    5. Visok nivo štednje koji je prelazio u investicije.
    Ja mislim stednja svakog eura I dolara koji moze. Kao sto sam uvijek govorio mislim na stednju drzave npr da sredi javnu nabavu same drzave I javnih poduzeca. Tu se moze ustedjeti barem za sada 400M eura. Srbija nije Etiopija nego srednje razvijena Evropska drzava I manje vise puno stvari moze cekati bar(10 god) da se svaki euro ustedi I reinvestira u proizvodnju. Kada je kurs trzisno odredjen narod vec I tada stedi jer je iz uvoza sve skuplje pa se trazi domace da se kupi a onda I evrici ostaju za kupovinu masina iz Japana I plina iz Rusije za umjetno gnojivo.

    • Vidis Nenade nije tom tako jednostavno, tacka tri, i Grcka, Turska,Spanija su imale pristup najmodernijoj tehnologiji, pa ga ipak nisu iskoristili. Cela Evropa je propustila informacioni bum, iako je vodila u telekomunikacijama, seti se 90/tih da su mobilni bili ili Nokija ili Erikson. Nokija danas pripada microsoftu, a Erikson je davno prodat Soniu. U evropi vise nema znacajnih firmi koje vode na podrucju informatike, a imale su i kapital i pristup visokim tehnologijama.

      Za daleki istok je bilo mnogo vaznije sto su izgradili institute koji su omogucili osvajanje visoke tehnologije.

      Mnogo je vaznije izgradnja sudova i postovanje pravila igre, jer svi zakoni moraju da se primenjuju i to prema svima. Ja sam ovde nekoliko puta pisao gde se u Srbiji sve krsi ustav i nikoga to nije interesovala, a makroekonomiju ne posecuju prosecni gradjani Srbije. Nije ovo sajt koji bi privukao mnogo citalaca a mnogi ga nebi ni razumeli.
      Ovde cak i medju komentatorima nema uopste shvatanja koliko su zakoni i njihova primena vazni za ekonomski rast, u drustvu u kome je sve relativno i sve moze ali ne mora nema nikakvih osnova za dugorocno planiranje, a bez toga nema ni modernizacije. Nijedna od drzava koje su uspesno prosle kroz modernizaciju nisu na to naterale SAD, same su napravile sistem koji je to omogucio.

      Izbile demonstracije i demonstranti izgradili citav grad od satora na glanim trgovima, vlada posalje vojsku da ukloni demonstrante, a ovi se obrate sudu da utvrdi dali je vlada na to imala pravo. Sledecih pet dana demonstranti i vojska stoje na 100 metara razdaljine i cekaju sta ce sud da odluci. To se desilo u Tajlandu 2009te.

      Podela vlasti i sud nam sluze da nas zastite od samovolje vlasti i aparata. A kako je kod nas? Jedine odluke suda koje vlada izvrsava, a i njih gleda da zaobidje, su one od suda u Strazburu. I sto je najgore ovde ne postoji ni osecaj da te sud moze zastiti od samovolje drzave. Trebace godine da narod pocne da shvata kolika je vaznost podele vlasti.

      • Tekst je inace super, kratko i jasno.

        U slucaju PIGS i par ostalih mediteranskih drzava njihove Vlade su odabrale da su gradjevina i turizam temelj razvoja u narednim godinama. To je potpuna neodgovornost njihove Vlade i monetarne vlasti. U principu vidjeli su sta se radi u Americi i kopirali. Narod je uz njih stao i to odobravao jer svatko tko je vidio da mu stan ode sa 50k eura na 80k eura u kratko vrijeme je sretan.Balon je puko, nekretnine nevrijede toliko a dug je osto. Zasto je Europa propustila informacijski bum ja neznam, nisam nikad istrazivao.
        Jel se slazes samnom da im je SAD pomogao za modernizaciju a ne slao bombe? Za mene je to dovoljno.

        “Bolje je imati lošu vladu, a dobra pravila i zakone koji se primenjuju, nego genijalnu vladu a loše institute.”

        Apsolutno! Sudska vlast je srz svega. Za mene kada stranka preuzme vlast treba da vodi racuna o policiji, armija, vanjski poslovi i da jaca nezavisnost sudova. Za ostalo sto manje to bolje.
        Ako netko pogrijesi (i drzavna administracija) ona je tu da kazni i utera u granice igre koje parlament stvara kao predstavnik naroda.
        Nemoj biti toliko kritican na narod jer kako ce i razumiti poslije toliko godina Turaka i komunista a i nismo bas omiljeni od germana da nas uzmu pod svoje krilo kao Zapadne Slavene.

        Ono sto ja zelim reci da je neupitno da se Srbija mora graditi odvojene institucije(100% ste u pravu)ali nije mi jasna ekonomska strategija Vlade(svih koji su bili na vlasti), eto to mi nije jasno!

        Bit je u tome da se drz.admin. petlja u sve i preuzima odgovornost na sebe pa je i normalno i opravdano da ako nekome ne ide da “drzava” i bude kriva.
        Uzrocno posljedicna veza.

  2. SAD im je pomogao, barem nije stvarao prepreke, samo SAD je i drugim drzavama pomagao i vise pa se nisu modernizovale.
    Ne osudjujem ja narod samo konstatujem stanje, trebace godine da narod shvati vaznost podele vlasti, a neke promene tek posle toga. I nece narod to shvatiti sam od sebe, to je nesto o cemu treba govoriti svaki dan, a Vlada to mora pokazati i primerom. A kolike su sanse za to, mislim male.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>