Jovan Dučić o propagandi

Пре неког времена, хрватски председник владе је, поводом кукастог крста на стадиону Пољуд у Сплиту, у одбрану хрватског фудбала и државе изјавио како је, парафразирам, Хрватска у Другом светском рату имала релативно највећи број антифашистичких бораца у Европи. Ово да би спречио избацивање репрезентације Хрватске са неког првенства у фудбалу (не пратим фудбал). И тако, на стадиону ЈНА је летео …

Pročitajte Još »

Industrija VII 2015

Индустријска производња је ушла у месеце када за поређење има „рупу“ у производњи рударства и електричне енергије, те стопе раста изгледају баш „Кинески“. Укупна индустријска производња у јулу била је за 13% већа у односу на исти месец 2014 године, у томе снабдевање електричном енергијом за 50,3%, рударство за 39,6%, а прерађивачка индустрија за 3,8%. У периоду јануар-јул укупна индустријска …

Pročitajte Još »

KINESKI SAN

Dešavanja na finansijskim tržištima u svetu podstaknuti velikim padom vrednosti kineskih berzanskih indeksa nazvan je popularno ’’crni ponedeljak’’. Periodična dešavanja na berzi kao instituciji koja navodno u virtuelnom modelu ekonomije (koji nažalost uvek odnese pobedu na štetu realnog modela ekonomije zasnovanog na rastu proizvodnje i GDP) nagoveštavaju novu krizu i sasvim je sigurno da je na vidiku. Ovoga puta na …

Pročitajte Još »

Australijski model PO – Superannuation

Srbija za razliku od zemalja u okruzenju  kasni sa reformom penzijskog sistema najmanje desetak godina. Hrvatska,  Mađarska,  Rumunija,  Bugarska i Makedonija su odavno izvršile reformu i uvele  drugi stub obaveznog privatnog   penzijskog osiguranja poznatog  kao DC, defined-contribution.  Crna Gora je delimično a Kosovo  potpuno  jos  2003 godine  uvelo  drugi stub . U Srbiji je bio evidentan izostanak penzijske reforme iz …

Pročitajte Još »

Budžet RS VII 2015

Према подацима Министарства финансија РС, у јулу су примања буџета износила 85,2 милијарди динара, и била су номинално већа за 0,3%, док су реално смањена за 0,7% у односу на јул 2014 године. Издаци буџета износили су 83 милијарде динара, и номинално су повећани за 6,3%, а реално за 5,,2%, у односу на јул 2014 године. Бржи раст издатака од …

Pročitajte Još »

Kako je rehabilitovana porodica Dunđerski kojoj je 1946. godine konfiskovana celokupna imovina

Đorđe predao i svoj zaboravljeni luksuzni automobil Piše: Branislav Gulan Novosađanin Nikola Tanurdžić verovatno je najbogatiji naslednik u Srbiji. Sa majčine strane naslednik je poznate vojvođanske porodice Dunđerskih jer je njegova majka Nadežda, rođena Dunđerski, kći je Đoke Dunđerskog, jednog od najvećih predratnih industrijalaca i privrednika. Đoka Dunđerski je upravljao velikim poljoprivrednim dobrima Kamendin u okolini Novog Sada i nekadašnjim …

Pročitajte Još »

Koreni ustaške mržnje i katolička crkva: 2 citata

Jovan Dučić: Aneksija BiH i srpsko pitanje, Udruženje Trebinjaca u Beogradu Jovan Dučić, Beograd 2014, str 80-81 i 85-86. Оно што је, међутим, остало као некакав leit motif  политике ове владе, чак до краја периода окупације, била је нечовечна нетрпељивост, изражена наспрам домаћих службеника, који никад нису били примљени у јавне службе, а изузетак је учињен за неког малог чиновника …

Pročitajte Još »

Gradac (Raška)

Кроз сред овога засеока тече једном широм долином Крушевичка Река, у коју се при дну засеока улива с десне стране Брвеница или Градачка Река… Порекло п: Баруџићи славе св. Стевана. Стара п. Има их овде 3к. С њима су једна п и Јовановићи, који су издвојени у џемату Главици, има их 4к. Арсовићи славе Ђурђиц, старинци су, има их 3к. …

Pročitajte Još »

Rekordna mesečna vrednost izvoza BiH u julu: 414 miliona evra

Према подацима Агенције за статистику БиХ, у јулу је остварена вредност извоза у износу од 414 милиона евра. То је рекордна месечна вредност извоза, а остварена је захваљујући рекордним месечним вредностима извоза у Италију (66,2 милиона евра), Немачку (62,3) и у Кину (1,9 милиона евра). Вредност увоза у јулу (759 милиона евра) није била рекордна (801 милион евра), али је …

Pročitajte Još »

Tabanovce (Kumanovo, Makedonija)

Табановце спада у значајна сеоска насеља Кумановске области. Лежи у њеном северном делу, подједнако удаљено од најближих градских насеља – Куманова на Ј и Прешева на С. Налази се на додиру плодне алувијалне равни и вишег сувљег земљишта. Крај Табановца воде две главне саобраћајне везе: железничка пруга и аутопут правца Београд-Скопље. Становници Табановца служе се водом из бројних бунара и …

Pročitajte Još »

Lojane (Lipkovo, Makedonija)

Село се налази у планинској подгорини, 3км северно од Ваксинца. Средином села протиче Мала Река, која лети пресушује. У селу су Чешма Гат (Дуга Чесма) и Чешма Шаас. Око кућа, по двориштима, има око 80 бунара. На атару села са јужне стране постоји извор Врело. Лојане има довољно зиратног земљишта и утрина, а мање је пространство шума… Насеље је збијеног …

Pročitajte Još »

Miratovac (Preševo)

Село је у подножју Црне Горе, 3км северно од Лојана. Вода за пиће добија се из бунара, неколико чесама и извора…. Испод села су њиве, а изнад села на планинској падини су испаша и шуме… Насеље је збијеног типа и куће су груписане у осам махала. Растојање између махала износи од 100 до 200м. Махале носе називе по главнијим родовима. …

Pročitajte Još »

Sopot (Kumanovo, Makedonija)

Село лежи на западној падини планине Рујан, на висини око 450м. Положај је погодан из економских разлога: на планинском гребену источно од Сопота становници имају пространу пашу (око 300х), док су на нижем земљишту са западне стране потеси са њивама. Околна су насеља: Сушево, Карабичане, Табановце и др. Становници се служе водом из извора и бунара. Сопот има збијен тип. …

Pročitajte Još »

AGRA, 53. Međunarodni poljoprivredno-prehrambeni sajam Gornja Radgona, Slovenija, 22. – 27. avgust 2015.

Svetska poljoprivreda u Sloveniji 5. maj 2015. AGRA, 53. MEĐUNARODNI POLJOPRIVREDNO-PREHRAMBENI SAJAT AGRA U SVETLU RODNOSTI I RAZVOJA, GORNJA RADGONA, SLOVENIJA, 22. – 27. 8. 2015   AGRA se više od pola veka, svake godine krajem avgusta u Gornjoj Radgoni, potvrđuje kao najvažniji međunarodni poljoprivredno-prehrambeni sajam u Sloveniji i u susednim regionima Austrije, Hrvatske i Mađarske. U 2015. godini će …

Pročitajte Još »

Crkolez (Metohija)

Село се налази „око два и по до три сата ода“ си од Истока, под самом планином. Терен је јако валовит, а куће су разбацане по странама и долинама. У селу се налaзи позната црква, око које је старо гробље  са мноштвом плоча и крстова… У селу има 67 српских кућа: 41 порекло везује за ЦГ (26 верује да су …

Pročitajte Još »

NEGOTINSKA KRAJINA: VINSKI PUTEVI I STRANPUTICE

Sveti Stefan u brdima   Iako imamo  bolje uslove i od Francuza vinogradi s neprestano krče, a uvoz vina guši domaću proizvodnju. Ne tako davno bili smo zemlja čokota, grožđa i vina, a danas slavske kolače prelivamo uvoznim crnjakom. Poznate Rajačke pivnice, prastaro naselje, nude odgovor kako se može oživeti u svetu priznata tradicija spravljanja poznatih vina   Piše: Branislav …

Pročitajte Još »

Manastir Praskvica i Sv. Stefan, Čelobrdo, Đenaši, Pržno, Podličak i Blizukuće (Budva)

Ова парохија, која се састоји из шест одломака, и то: Челобрдо, Ђенаши, св. Стефан, Пржно, Подличак и Близукуће, налази се према Куљачама испод Илина брда – испод горе Ограђенице. Сеоске куће при страни, а и при мору и то иза Витов-дола, одломка Бечића. Село је у висини над морем 10-755м. Има мањих безимених потока, који не наносе штете, а извори …

Pročitajte Još »

Vračevce, Puzaljka, Dragomance i Kojince (Kumanovo): Makedonci od Paraćina

34. Врачевце (Ст. Нагоричане) Куће овог малог села налазе се на деловима заравни, чија је висина око 450м. Околна су насеља: Драгоманце, Којинце, Добрача и Степанце. Становници се служе водом из извора и бунара… Народна традиција наводи да је пре данашњег Врачевца постојало друго, старије словенско насеље. Његово становништво имало је лепу цркву (неки кажу „Римљанска црква“) у близини данашње …

Pročitajte Još »

Kotor

Котор је под самим Ловћеном, на једној равници, коју запљускује море. Ту се збило преко 300 кућа опасаних тврдим зидовима. То је Котор. Како се пак народ множио, или насељавао, куће су расле, те данас већина их стрши над твђавом. Повише Котора је старинска тврђава, на сјеверној страни, над потоком Скурда, уздиже се Пестин Град, на коме је стијење шупље …

Pročitajte Još »

Točak mercedesa nije točak istorije: etničko čišćenje Srba u Hrvatskoj u Bljesku, Oluji i Mržnji

Ово што пишем и што следи је у складу са мојим омиљеним ликом бата Милашина, само да „константујем“. Био сам у војној полицији у Сплиту када је избио рат. Најбољи друг ми је био пок. Гешоски Сашко, убијен на демонстрацијама 6.5.1991 године, а уз њега су ми најбољи другари били двојица Муслимана, један из Грачанице код Добоја, а други из …

Pročitajte Još »

Zaposleni u Srbiji po delatnostima i opštinama III 2015

Према подацима РЗС-а, на крају марта 2015 године, не рачунајући пољопривреду, у Србији је било запослено 1.716.077 лица, што је за 11.145 више него на крају септембра 2014 године, а за 25.638 више него на крају марта 2014 године. Дневно је број запослених повећаван за 70 лица, од марта до марта. Ипак, број запослених је нижи за 8.994 лица у …

Pročitajte Još »

„Prenošenje oblaka“ u Mrštanima (Leskovac)

Мрштане лежи у средини алувијалне равнице коју је формирала Ј. Морава. Засељено је између села на левој обали Ј. Мораве: Доњег Крајинца, Манојловца и Доњег Буниброда са истока, Бадинца са СИ, Братмиловца, Лесковца и Рудара са запада. Иако својим атаром прелази и на десну обалу Ј. Мораве, ово село нема близу себе никакву текућицу, што је редак случај за сеоска …

Pročitajte Još »

Donje Vukovsko (Kupres, FBiH)

На страни једног сувог дола, који се пружа од СИ према ЈЗ, леже 5к Золотића. Вода никад не тече овим долом, а испод њега је врело. На страни поља су куће: Ђукића 1, Живанића 2 и Поповића 2. Воду пију са Зечева Врела. Ово има три стубла, од којих је највиши био пресушио крајем јула 1920г, док су друга два …

Pročitajte Još »

Brestovac (Bosanski Petrovac)

Радошевић – има их осам кућа. Славе Аранђеловдан. Доселили су се пре 80-100г из Бјелаја. У Бјелај дошли из Срба (Лика) и били за неколико у најму код муслимана. Кад су нешто изнајмили и заметнули стоке, населе се овамо. Лајић – има их 5к. Славе Ђурђевдан. Доселили су пре 80-100г из Бјелаја. У Бјелај су дошли из Срба (Лика) и …

Pročitajte Još »

Kako je do neprepoznavanja dovedena suština prevare: etničko čišćenje Srba u Federaciji BiH

Ako se sudi po ostvarenim rezultatima ratove na prostoru bivše Jugoslavije tokom devedesetih godina prošlog veka možemo kvalifikovati kao završetak etničkog čišćenja Srba koji je započeo u Drugom svetskom ratu od strane fašističkih marionetskih režima u Hrvatskoj, BiH i na KiM. Srbi su tokom 90-tih godina etnički očišćeni sa velikog prostora Hrvatske, BiH i KiM, i to se lako može …

Pročitajte Još »

Risan (Kotor)

Рисан (Котор) У најсјевернијем дијелу бокешког залијева лежи Рисан испод одсјека којим се у Рисански Залив спуштају леденичка и кривошијска брда. Куће су му покрај мора и на равном и узбрдастом простору, који се протеже од прилике у дућину 2, а у ширину 1км. Оне се бијеле међу лимуновима, наранчама, маслинама, ловорикама, трешњама, јабукама, мурвама, крушкама и др. стаблима… Ваздух …

Pročitajte Još »

SEDAM DECENIJA KOLONIZACIJE: SUDBINA ODUZETE IMOVINE

I mi smo Sremci iako smo Nemci   Piše :Branislav Gulan Do kraja 1945. godine na imanja vojvođanskih Nemaca doseljeno je iz raznih krajeva tadašnje Jugoslavije 45.000 porodica sa otprilike 250.000 članova uglavnom boraca i simpatizera pokreta otpora. Ukupna površina oduzetih nemačkih imanja u Jugoslaviji iznosila je 637.000 hektara. Računa se da je do kraja 1948. godine na imanja vojvođanskih …

Pročitajte Još »

Grčka kriza, ili kako uništiti Sirizu

Ima nečeg čudnog, opasnog i gotovo kockarskog u načinu na koji je „Trojka“ (Evropska komisija, Evropska centralna banka i Međunarodni monetarni fond) mesecima pregovarala sa Grčkom. Čini se da su pregovori odavno prešli sa terena ekonomije na teren politike, ako su na terenu ekonomije ikada i bili. Trojka kao da više želi da uništi Sirizu, nego što bi da rešava …

Pročitajte Još »

Duljevo (Kuljače i Dapkovići, Budva)

Ова парохија, која се састоји од одломака Куљаче и Дапковићи, налази се више Лукањег брда, а граничи са Црном Гором. У висини је над морем око 468м. Пију изворску воду са Врела и Шипице; потока није, а поднебље мало оштро, јер мјесто сјеверу изложено. Свега је у Куљачама земље 341ха, од чега порезу подложно 335, и то оранице 48х, вртова …

Pročitajte Još »

Tromeđa (Kumanovo, Makedonija)

Тромеђа лежи недалеко од Куманова са источне стране. Куће су у долини правца СИ-ЈИ. Околна су насеља: Пројевце, Шупљи Камен, Мл. Нагоричино и Рајкова Кућа. Становници се служе водом са две чесме (Горња и Доња Чесма) и из бунара. На атару даље од села избијају слабији извори Смрдљиво кладенче, Доњи Зебрњак и Циганска кућа. Око Тромеђе је простран највећим делом …

Pročitajte Još »

SUDBINA ODUZETE IMOVINE2015

Zemlju oduzimali i kraljevi i komunisti Kralj Aleksandar – Ujedinitelj 1919. godine planirao da ukine  velike zemljišne posede, i zemlju podeli siromašnim seljacima uz pravičnu naknadu  vlasnicima. Posle 1945. zemlja pripadala onima koji je obrađuju. Samo Nemcima je, naime, na teritoriji Jugoslavije posle Drugog svetskog rata oduzeto 97.720 zemljišnih poseda. Od toga je u Vojvodini bilo 68.035 imanja. Ukupna površina …

Pročitajte Još »

GRČKI DUG – PARADIGMA NOVOG EKONOMSKOG PORETKA

Svakodnevno nas mediji obaveštavaju da Grčka ovih dana bije bitku za svoj ekonomski, politički pa se čak slobodno može reći i socijalni opstanak. Ova zemlja je u dužničkom ropstvu godinama (verovatno nema čoveka u Srbiji srednjih godina i stariji  koji nije od svojih roditelja ili bilo kog drugog u detinjstvu još čuo čuvenu rečenicu ’’dužan ko Grčka’’),medjutim ovoga puta situacija …

Pročitajte Još »

Meljine i manastir Savina

Одмах од истока Херцегновому, како се прође вода Карача, почиње село Савина. Граничи га: од југа: море; од сјевера: Поди и Савовићи; од запада: Херцегнови; и од истока: Сасовићи. Иза овог села (Савине) су мељине, које неки сматрају одломком Савине, а неки засебним селом, али ја ћу као одломак Савине. Сеоских кућа има највише покрај старог пута, који води од …

Pročitajte Još »

Petrovce (alb. Petroc, Kosovska Kamenica)

Село је удаљено око 9км си од Гњилана. Лежи на ивици изморничке равнице, на лепом положају у подножју брда, окружено плодном моравском земљом. Петровце је било чисто српско село до јуна 1962г. Тада се у селу доселила прва албанска породица. Од ондашњих шездесетак српских кућа, колико је Петровце бројало, данас их је у селу преко 150 албанских и само једна …

Pročitajte Još »

Unapređenje sela u brdsko planinskim područjima Srbije – zaključci sa skupa

У организацији Академијског дбора за село Српске академије наука и уметности одржан је научни скуп под називом УНАПРЕЂЕЊЕ СЕЛА У БРДСКО ПЛАНИНСКИМ ПОДРУЧЈИМА СРБИЈЕ у Врњачкој Бањи 20-22. маја 2015. године. На скупу националног значаја поднето је 17 радова из свих научних области које се баве проучавањем најважнијих структурних и развојних проблема српског села уопште, а нарочито оних који се …

Pročitajte Još »

Dragan Radović: Iznošenje novca iz zemlje najveći uzrok nelikvidnosti srpske privrede!

Добијени кредити Како је могуће да 8 милијарди евра добијених кредита за непуне три године није довољно да поправи неликвидност у земљи? Економска ситуација у Србији је катастрофална. Многи стручњаци процењују да ће бити још гора, много је параметара који наводе на овакве закључке, понајвише неликвидност привреде. НОВЦА НЕМА НИ ЗА „ЛЕК“. Иоле разуман привредник пита се како је могуће …

Pročitajte Još »

Jašunja i manastir sv. Jovana (Leskovac)

Јашуња је подигнута на обалама Јашуњске реке, на источном ободу најниже језерске терасе која благо пада не само у правцу запада ка Морави, већ и југа ка кориту Јашуњске реке, која се у овом делу тока благо повила и своје корито издубила испод рида који се наднео над реком и селом Јашуњом и носи назив „Големи рид“ у овом делу …

Pročitajte Još »

Grdanica (Leskovac)

Грданица лежи на најнижој језерској тераси на десној обали Мораве. Испод ње на западу је алувијална раван коју је измоделирала Јужна Морава. У низу села у области Лесковачко поље и Бабичка гора, подигнутих на истој коси правца С-Ј, са десне стране Мораве, Грданица је најсеверније село, ниже кога се спушта у Мораву северни део лука Област долином Смрданске реке до …

Pročitajte Još »

Srbija u svetskom izvozu kompjuterskih usluga

Светски извоз услуга повећан је за 24,5% у само четири претходне године, од 2010 до 2014 године, са 2.915 на 3.632 милијарде евра. У томе је извоз компјутерских услуга повећан за 137%, са 53,3 на 126,8 милијарди евра, те је повећао удео у укупном извозу услуга са 1,8% у 2010 години на 3,5% у 2014 години. Предузећа лоцирана у Србији …

Pročitajte Još »

Vreme je za novi Memorandum!

Годину у којој живимо карактеришу два међународна конфликта: сукоб Запада са ИД, и сукоб Запада са Русијом око положаја Руса у Украјини. У време неизвесности у погледу последица ескалације ових сукоба, УК и САД предлажу  УН-у декларацију о геноциду у Сребреници!? Овај гест би био разумљив да се Србија налази на страни ИД-а или Русије у овим великим сукобима, али …

Pročitajte Još »

ПЕРСПЕКТИВЕ РУРАЛНИХ СРЕДИНА У СРБИЈИ

БРАНИСЛАВ ГУЛАН Члан Одбора за село САНУ, Београд, Кнез Михаилова 35, e-mail:gulan@nscable.net Члан Научног друштва економиста Србије САЖЕТАК Рурални развој и рурално предузетништво представљају нову развојну филозофију агробизниса у Европској унији. Реч је о новом концепту друштвено – економског развоја у теорији и пракси развијених земаља. У Србији на жалост до сада није постојала конзистентна и дугорочна политика руралног, брдско-планинског, …

Pročitajte Još »

Ljubomir (Trebinje)

Ljubomir, Neđeljko Paovica   Имајући у види да се од 1950г љубомирско становништво нагло исељава, овим радом су обухваћене само оне фамилије чије је живљење најмање стотину година везано за Љубомир. Таквих фамилија је укупно 48. Преглед фамилија у Љубомиру, одакле су се доселиле и коју славу славе: Андрићи, мисле да су се доселили из околине Никшића у Црној Гори, …

Pročitajte Još »

Bosanski Petrovac

Naselja i poreklo stanovništva Bjelajskog polja i Bravska, izvod iz knjige Petra Rađenovića „Bjelajsko polje i Bravsko“, Izdanje Srpske Kraljevske Akademije, Beograd 1925   А) Муслиманске породице. Већина их је доселило из Лике и Далмације одмах, кад је Петровац подигнут или убрзо потом. Неке памте још и место у коме су у Лици живеле. То је забележено поред њихова имена. …

Pročitajte Još »

Strategija razvoja poljoprivrede jedan prilog javnoj raspravi

KOMENTAR Obrazac za komentare na tekst Strategije poljoprivrede i ruralnog razvoja 2014-2024 1. Opšti komentari i sugestije na tekst Strategije poljoprivrede i ruralnog razvoja 2014-2024. Autori Strategije koriste netačne podatke, te otuda i projekcije i vizija razvoja poljoprivrede je potpuno nelogična i besmislena. Izvedene projekcije pokazuju da će se poljoprivreda razvijati sasvim suprotno od razvojnih zakonitosti. Ono što autori Strategije …

Pročitajte Još »

Putovanja Slovenaca u inostranstvo u 2014 godini

Prema podacima Zavoda za statistiku Slovenije njeni građani su u 2014 godini potrošili u inostranstvu po 56 evra po jednom noćenju. Pri tome je prosečno u Srbiji potrošeno po 97 evra, a u Hrvatskoj samo 35, što je posledica pretežnog dolaska u Srbiju iz poslovnih razloga, dok se u Hrvatsku odlazi turistički. Slovenci su povećali broj noćenja u BiH sa …

Pročitajte Još »

Branislav Krivokapić: Nesagledive posledice produženja životnog veka (objavljeno u Novom Magazinu)

Dug život – san ili mora čovečanstva   2050. godine u svetu će živeti dve milijarde ljudi starijih od 60 godina, od kojih 400 miliona u tzv. četvrtom životnom dobu preko 80 godina. Među njima od Alchajmerove bolesti, najgoreg oblika demencije, bolovaće 100 miliona ljudi za čije će zbrinjavanje godišnje biti potrebno najmanje 50 bruto društvenih proizvoda Srbije ili čitav …

Pročitajte Još »

Zavođe (Trebinje i Bileća)

Zavođe, Neđeljko-Neđo Paovica, Naselja i poreklo stanovništva, kniga 47, Beograd 2005   У Завођу кад се каже фамилија, мисли се на презиме. Презиме је други део личног имена. Као ономастички облик оно је млађе од личног имена. Због несталности насеља, неписмености становништва и слабе традиције одржавања веза међу нараштајима, људи су живели доста изоловано у племенима и међусобно се звали …

Pročitajte Još »

Grabovac (Svilajnac)

Село је на заравни, с леве стране Ресаве, од које је удаљено 8-900 метара. Зараван просецају Хумски и Развалински Поток. Извори су: Турска Чесма, Ресавичка Чесма и Кладенац. – Делови су хатара: Тирове, Влашко Поље, Трескар, Мелетковац, Клењар, Пљошта, Развалине, Новине, Муртин, Угари, Гај (Стубље), Ресавчев Запис, Старо Село и Бања. На овом месту је била бања или амам: и …

Pročitajte Još »

SRBIJA VERSUS BELORUSIJA

Analiza ekonomija dve zemlje sa suprotnim pozicijama prema velikom evropskom ekonomskom i političkom prostoru  pokazuje  u najmanju ruku kontradiktorne pokazatelje. Na jednoj strani je Srbija koja se na svaki način pokušava priključiti evropskoj porodici naroda, evropskom ekonomskom prostoru i za političare u Srbiji Evropa nema alternativu. Sasvim  je legitimno takvo stremljenje ako analize pokažu da Srbiji bez Evrope nema ekonomskog …

Pročitajte Još »

Neto korist od izvoza

U Srbiji je, nakon izbijanja svetske ekonomske krize krajem 2008. godine, promenjeno shvatanje ekonomije i ekonomske politike. Do krize preovladavao je koncept da će prodaja lokalnog tržišta strancima i naplata poreza na uvoz robe, podržan jakim dinarom, uticati na ekonomski rast. To se i dogodilo, ali uz ogroman rast duga stanovništva i privrede. Od izbijanja krize do danas raste razumevanje …

Pročitajte Još »

Prodaja Telekoma je ekonomski zločin

Дnевни лист ,,Политика“ – у броју 36443 од 26. априла 2015 године –  објавила је изјаву премијера Србије о намери Владе да прода ,,Телеком“ и о употреби добијених средстава од те продаје. Како се наводи, половица средстава би се употребила за враћање неких неповољних кредита, а друга половица би се утрошила у реконструкцију инфраструктуре. Из навода се може закључити, да …

Pročitajte Još »

Hrvatići: nezakoniti potomci nepoznatih roditelja (Stoliv, Gornji i Donji, Kotor)

То су брјегови окићени костањима у осоју. Налази се с противне стране полуотока Врмца, а према Ластви, између Лепетана, односно Верига и Прчња, у висини над морем 1-204м. Село се протеже при мору и у страни, између дубрава од костања. При мору је Доње Столиво, а у страни Горње Столиво… Положај је такав у Горњем Столиву, да, услијед велике стрмени, …

Pročitajte Još »

Stari Slankamen (Inđija)

Stari Slankamen, Željko Kumar, Glasnik Etnografskog instituta Srpske akademije nauka, knj. 4-6 (1955-1957) 1)      Кретање и национални састав становништва у прошлости Налазећи се на положају који доминира и контролише речни пут и ушће Тисе, а у тако прометној отвореној области Срема, која везује Западну и Средњу Европу са Југоисточном, Сланкамен је увек био изложен нападима и више пута мењао господара; …

Pročitajte Još »

Robna razmena Federacije BiH: Rekordna vrednost uvoza iz Srbije u aprilu

Према подацима Федералног завода за статистику Федерације БиХ, у априлу је извоз овог ентитета износио 270,1 милиона евра и повећан је за 6,3% у односу на исти месец 2014 године. Априлска вредност извоза била је блиска рекордној из септембра 2014 године (270,8 милиона евра). У периоду јануар-април извоз Федерације износио је 1.028 милиона евра и повећан је за 6,9%. Увоз …

Pročitajte Još »

Bez interesa nema ni ropstva: Mojdež (Herceg Novi)

Заокренут путом од Игала уз гомилу, послије једно ½ сата уз брдо хода долази се до једне омање црквице, а то је света Неђеља. Ту је почетак села Мојдежа. Куће села Мојдежа налазе се у удолицама, између неколико брежуљака, а све покрај пута и близу воде. Узрок је велика важност оруће земље. Село обилује добрим изворима живе воде. Јаку су …

Pročitajte Još »

Gnjilane

Gnjilane dr Atanasije Urošević За средњевековне српске владавине Гњилане се као село и то под именом Гнивлане и Гњилане помиње у једној повељи кнегиње Милице и синова јој Стевана и Вука. Народ по предању зна да је Гњилане пре 150г било за 300 метара западно од садашње вароши на месту Петиговцу. Ту је „побијен камен“ од 1,5м висине, у облику …

Pročitajte Još »

Matejča (Lipkovo, Makedonija)

Село је највеће у области и налази се у подножју Црне Горе. Средином насеља протиче Вуксанска Река, кода одавде скреће на север уливајући се у Отљанску реку, десну притоку Пчиње. Сем текуће, становништво добија воду из већег броја бунара и неколико кладенаца… 1936г спроведена је са Манастирског Извора у село пијаћа вода и на средини насеља подигнуте четири чесме. Матејча …

Pročitajte Još »

Srbija regionalni lider u izvozu jagoda

Jagode su jedan od zdravstveno najkorisnijih proizvoda. Mogu se proizvoditi u svakoj bašti. Ali, za proizvodni i izvozni uspeh Srbije zaslužni su poljoprivrednici u selima oko Leskovca i Šapca i iz drugih oblasti Srbije. Izvoz jagoda iz Srbije povećan je sa 1,8 miliona evra u 2010 godini na 8,7 miliona evra u 2014 godini. Za četiri godine povećan je 4,7 …

Pročitajte Još »

Gornji Barbeš (Gadžin Han)

Село Г. Барбеш налази се на ЈЗ подножју Селичевице. Видик са најистакнутијих места у селу захвата добар део Заплањског Поморавља, огранке Бабичке горе и скоро целу ЈЗ страну Суве планине. Сеоски атар је простран. Брдовито земљиште је местимично засађено виноградима и воћњацима а многе њиве, које су некада на новој крчевини давале обилан род житарица, нарочито јечма, данас су напуштене …

Pročitajte Još »

Srbija 2050 godine

Да би се предвиђала будућност, нису неопходне надприродне особине, попут видовитости. Довољно је да се екстраполирају трендови постојећих појава, а и да се погледа стање у одређеним блиским земљама. Ова блискост не мора да буде само географска, може и да буде у вези са сличним мерама и политикама које се примењују. Стога би идеалну комбинацију узора могле да представљају Бугарска …

Pročitajte Još »

Luštička Opština (Herceg Novi)

Луштица је област на полуострву истога имена која има у простору 3841 хектара, становника 1203, између којих православних 1003, а остало римокатолици. По народности припада Србима 1.148, а остало су Њемци, Талијани и друге народности (то су војници). Мушких има 597, а женских 606. Свега је у Луштици 306 домова. 1. Порто Росе Налази се у сјеверо-западном дијелу полуострва луштичког, …

Pročitajte Još »

Suva Reka

Suva Reka, Mark Krasnići   Тек из 1836 постоје запажања Ами Буа о Сувој Реци где, између осталог, каже, да је ту видео само арбанашко становништво. Крајем 19в у једном аустријском војном приручнику забележено је да Сува Река има око 100 кућа, и да је становништво махом арбанашко (шиптарско), а делом српско. Почетком 20 века Бранислав Нушић је писао да …

Pročitajte Još »

Reljan (Preševo)

Селото лежи на рамно земјиште од лева страна на Рељанска Река. Во близината на Рељан проага патот Прешево – Бујановце. Вода за пиење населението добива од бунари што се наогаат по двороите. Рељан по типот е збрано село. Куките му се поредени во маали: Демчеларска, Горна, Дошљачка, Гламњарска, Мухаџирска и Циганска. Далечината мегу маалите е незнатна. Рељан е старо село. …

Pročitajte Još »

Srneći Dol, Kostomlatica, Kukavica i Jagnjilo (V.Han)

Срнећи Дол (Владичин Хан) Срнећи Дол је планинско село. Захвата земљиште оштрих облика, избратдано потоцима, који се сливају у Лепеницу, леву притоку Ј. Мораве. Када се нађе неки заравњак или блажија стена, окрчи се и ту цео један род подиже куће. Становници „точе“ воду са извора: Баба Китински Кладенац, Веселинов Преслап, Ливадче, Лена Бара, Попов Кладенац. Сеоске су махале: Дојчинска, …

Pročitajte Još »

Strojkovce (Leskovac)

Leskovačko Porečje, Jovan Jovanović, Leskovački zbornik 13, NIP Naša reč, Leskovac   На 11км јужно од Лесковца, на месту где се Накривањска река улива у Ветерницу, заселило се село Стројковце, чији је главни део лоциран између ових двеју река у јужном углу. Но село се није развијало само на обалама ових двеју река, већ поред путева који кроз село пролазе …

Pročitajte Još »

Orahovac (Metohija)

Orahovac, antropogeografska monografija varošice, Krasnići Mark, Glasnik muzeja Kosova i Metohije II У даљем излагању изнећемо порекло за сваку породицу, онако како су ми сами Ораховчани казивали на терену, полазећи од најудаљенијих метанастазичких области па до локалних кретања, полазећи прво од најудаљенијих метанастазичких области па до локалних кретања становништва, да би се добила јаснија слика о томе који су све …

Pročitajte Još »

Veliki Trnovac (Bujanovac)

Vranjska Kotlina, dr. Jovan F. Trifunovski, Skoplje 1963. Село лежи на додиру планинске падине на западу и котлинске равни на истоку. Преко В. Трновца (на карти: Трновац) води важан каравански пут правца И-З. Са овим путем у В. Трновцу укршта се пут правца С-Ј. В. Трновцу су најближа насеља: Турија, М. Трновац, Бујановац и Лапрдинце. Трновац је велико збијено насеље. …

Pročitajte Još »

Jablanica i manastir Prohor Pčinjski

Село лежи у долини Пчиње у крајњем западном делу области. Најближе је насеље Ваганце, које се налази на СИ. Воду за пиће добијају са извора и из бунара. Извори се зову: Кадијски, Лучица, Трештено дрво, Маринков кладенац. Бунари су дубоки 5 до 15. Јабланица је разбијеног типа („растркана“) с јако израженом подвојеношћу махала. Махале су: Орљак, Кадијска, Река и Ридска. …

Pročitajte Još »

Od Topole… Etno centar Gora

Етно центар Гора налази се на 15 километара удаљености од Мионице на Сувобору. Из Мионице крене се путем за Дивчибаре (8 километара) и скрене се у селу Брежђе, где се настави још 7 километара лошијим асфалтом и макадамом до села Горњи Лајковац, све возећи уз речицу Паклешницу. Како српска села пусте од становништва цела Србија се полако претвара у прелепу …

Pročitajte Još »

Most bez puta

Можда би ово могла да буде основна метафора Србије данас, која хитро јури у Европску унију, а при томе је разорена демографски, економски, културно, здравствено, образовно… Ну, уз ретке изузетке, ипак се овде не бавимо уметничким радом већ научним, статистичким и сличним… Проучавајући порекло породица у сваком селу у Србији, њихове атаре, изворе, земљу и топографију, на свашта сам наишао. …

Pročitajte Još »

Makroekonomski podaci MMF-a za Srbiju do 2020 godine

Према најновијој, априлској, прогнози ММФ-а, Србија би требало да, након пада БДП-а за 1,8% у 2014 и пада од 0,5% у 2015 години, оствари кумулативан пораст за 15,3% у другој петолетки друге деценије двадесет и првог века. Тај раст је „гурнут“ на крај хоризонта јер се у 2016 години очекује раст од 1,5%, у 2017г раст од 2%, у 2018 …

Pročitajte Još »

Rang zemalja u 2020 prema ostvarenom rastu BDP-a nakon 2007 godine

Када се посматра економски раст након 2007 године и до 2020 године у Европи најбоље стоје албанске државе, територије и области: Албанија је на 85 месту са растом за 58,9%, КиМ је на 89 месту са растом за 56,5%, а Македонија је на 103 месту са 48,7%. Следи група земаља са растом од мало више од 30%, а ту су …

Pročitajte Još »

Hajduk Veljkovo gostoprimstvo: Boj na Vrbovcu

Док су се устаници за ово време спремали за даље ратовање, ставивши се у одбрамбено стање, Турци под предвођењем Ћор-Солимана, ајана Зајечарског, стану се опет прикупљати у селу Бојници, у видинској нахији, и после неког времена, крену се у маси неколико хиљада њих пут села Врбовца. Вељко са осталим поглавицама налазио се тада у Ласову, кад му стиже један мах …

Pročitajte Još »

Rang zemalja prema kumulativnom rastu BDP-a 2015-2020 godine

Али, ако се за Србију не очекује раст БДП-а у овој 2015 години, увек јој се наслика лепа будућност која никако и да се догоди. Стога се у 2020 години очекује да Србија има за 14,8% већи БДП него у 2014 години, а када још томе додамо и пад броја становника, по становнику ће се стварати скоро за петину више …

Pročitajte Još »

Rang Srbije prema stopi rasta BDP-a u 2015 godini

Овим постом крећемо са неколико прилога/табела а на основу најновије базе података ММФ-а „World Economic Outlook Database, April 2015“. Биће мање речи а више табела, па ко је колико писмен и знатижељан из приложених табела ће толико и знати да прочита. Прва је ранг земаља према стопи раста у овој години. Земље и територије у нашем окружењу према стопи раста …

Pročitajte Još »

POLJOPRIVREDA SRBIJE – OD ŠANSE DO PROBLEMA

Godinama  (čak i decenijama) unazad u svakom obraćanju narodu od strane političara se uvek govori da je poljoprivreda velika šansa Srbije, da može da zaposli veliki broj radnika, da može biti uzdanica u izvozu, da je obezbedjena prehrambena sigurnost nacije i sl. Stvarnost je nažalost, kao i nebrojeno puta do sada, sasvim drugačiija i po Srbiju daleko nepovoljnija. Krajem prošle …

Pročitajte Još »

Vraćevšnica i Prnjavor (Gornji Milanovac)

Село се налази на јужним обронцима Рудника, где се долина Враћевшничке Реке шири јужним у долину Груже. Крајње западне куће су само једним потоком одвојене од доњоцрнућских. Село се служи само бунарском водом. Има мало своје шуме. У пољу има 4 трла, где зими неко од укућана чува стоку у кошарама. Село је разбијеног типа, али куће нису сувише растурене. …

Pročitajte Još »

Đinđuša (Bojnik)

Ово село се заселило делимично на ји падинама сплета брежуљака, који у овом делу Лесковачке котлине раздвајају пусторечку раван од јабланичког басена, а делимично у алувијалној равни Пусте реке на месту где она прави свој лук, оставља источни правац свога тока и узима курс у правцу севера. Као насеље оно је искористило три природно битна фактора за насељавање људи: брежуљак …

Pročitajte Još »

Malko budala u Vučadelcima (Surdulica)

Село је на левој страни Врле, на земљишту високом око 1200м. На атару и селу чести су извори у шкриљцима, већином озидани у чесме. Главнији извори зову се: Студени Кладенац, Николин Кладенац, Мали Кладенац и др. Вучеделци је разбијеног типа и састављено од махала: Горње (13к), Доње (20к) и Млађице (21к). Село свега има 54 дома (1952г). Старине и прошлост. …

Pročitajte Još »

Božinjevac (Bujanovac)

Vranjska Kotlina, dr. Jovan F. Trifunovski, Skoplje 1963. Село лежи на брежуљкастом земљишту у непосредној близини бујановачке железничке станице. Суседна су насеља: Жужељица, Левосојо (Прешево) и Крајмировац. У самом селу избијају два кладенца (Горњи и Доњи); ископана су и пет бунара. На атару се налазе извори: Шавар, Ђеран и Кисела Вода. Божењевац је мало збијено насеље. Дели се на Доњу …

Pročitajte Još »

Lapotince (Bojnik) i Sokolovići

Pusta Reka, Jovan V. Jovanović, Izdanja Narodnog muzeja u Leskovcu, 1976 Лапотинце је подигнуто на алувијалној равни Пусте реке, на источном ободу пусторечке области. Средишњи део села се налази на обалама реке, чије је старо корито тако плитко и његове стране нестабилне, да је редовно долазило до поплава овог дела насеља и мењања речног корита. Источни део ове средишње махале …

Pročitajte Još »

Gornja Crnuća (Gornji Milanovac)

Горња Црнућа се налази у јужној подгорини рудничкој, у изворном делу Враћевшничке Реке. Како ту Враћевшничка Река има уску долину, то су уз њу поређане куће црнућске на великој дужини. Сеоске куће су по странама долина, на појединим парчадма од речних тераса и на теменима брда, али се често спуштају и до близу саме реке. Бочним пак притокама су стране …

Pročitajte Još »

Korbevac (Vranje) i Ruski put

Село лежи на неравном земљишту десно од Ј. Мораве углавном око доњег тока њене притоке Корбевске Реке. Суседна насеља су: Бујковац, Превалац, Себе Врање, Клисурица и др. Становници воду пију из бунара и са ретких кладенаца. Познат је Друмски Кладенац… Корбевац је разбијеног типа. Куће су растурене без реда по махалама којих има неколико. Називи махала су махом по главнијим …

Pročitajte Još »

Donja Crnuća (Gornji Milanovac)

Село је на крајњим јужним огранцима рудничких планина. Сеоске су куће растурене по теменима плећатих брда, нарочито качерске површи: Матића Брду и Косовињаку. Али село се увлачи и далеко уз Црнућску Реку и уз Реку према Г. Црнући, а има кућа и на самој гружанској равни до друма и на самом друму. Крај Косовињак само је једним потоком одвојен од …

Pročitajte Još »

Mali Trnovac (Bujanovac)

Vranjska Kotlina, dr. Jovan F. Trifunovski, Skoplje 1963.   Село лежи СЗ од В. Трновца на масиву планине Карпине, на десној падини долине потока Прони Киша. М. Трновац захвата положај на тромеђи Врањске котлине, Новобрдске Криве Реке и Горње Мораве. Становници пију воду са једног извора и из бунара. На извору „точе воду“ становници из 18 домова. Дубина бунара је …

Pročitajte Još »

Psovke i kletve u Boljevačkom kraju

Псовке. – Сељаци један другом псују: матер, оца, сестру, жену, дете, прију, свастику, тетку, ујну, славу, Бога, Богородицу, сунце, небо, звезду, крст, поштење, веру, образ, закон, пост, дан, тророгу свећу (славску свећу). Често пута чује се где неко некога псује у нос, у уста итд. Псовке могу бити од збиље, и онда су увреда, или од шале, и онда се …

Pročitajte Još »

Naseljavanje Srbije i krčenje šuma

Шуме у Србији, по својој давнини и густини, припадају најбогатијима у Европи. Још пре једног столећа земља је била управо једна велика шума. У последњим десетинама је знатно проређена. Док је шума за турских времена била заштита сељачком становништву, сад јој је објављен прави рат. Огромне површине су преобраћене крчењем у њиве. Али и преостале шуме се на све могућне …

Pročitajte Još »

Psi su opet u modi

Stragari pod Rudnikom i Ljubičevac Прилажем и слику штенета остављеног поред контејнера за смеће. То што Љубичевца и стотина других села бити више неће, никог не дотиче, а овакве слике паса, мачака, оваца и крава дотакну у емоције сваког. Па се мислим, кад се овде до краја уради шта све мора и треба, онда ће након керуше Миле доћи нека …

Pročitajte Još »

Srbija u skoroj budućnosti: između potpune kolonije i „malo“ suverene zemlje…

Мотив за овај текстић је вест: B92: IZVOR: TANJUG Zagreb — Nemačka kancelarka Angela Merkel upozorila da ćerka Dojče telekoma, Hrvatski telekom, ima problem jer hrvatska država gradi paralelnu telekomunikacionu mrežu.   Док се у Србији јавно излуђује народ „страним директним инвестицијама без којих нема развоја“, прећуткује се истина да су оне интрумент експанзионистичке политике великих сила, и да „страни …

Pročitajte Još »

Stoka u Hrvatskoj i poređenje sa Srbijom

Хрватско сточарство налази се под дејством два процеса са супротним ефектима: притисак из других чланица ЕУ да је остави без сточне производње, и извоза у Србију који на ту производњу делује стимулативно. Стога су и резултати у погледу промене сточног фонда двојаки: смањен је број говеда за 9% (са 442 на 404 хиљада), од 1.12.2013 до 1.12.2014, оваца за 3% …

Pročitajte Još »

Robna razmena u svetu u januaru: pod uticajem jačanja dolara i pada cena primarnih proizvoda

Раст вредности долара према евру, као и пад цена примарних производа утицали су на пад вредности међународне трговине, код већине земаља само услед дејства јачања долара, а код извозница примарних производа под утицајем оба ова фактора. Светски извоз је у јануару смањен за 10,3% а увоз за 13,9% у односу на јануар 2014. године. У односу на далеки, предкризни, јануар …

Pročitajte Još »

Preobraženje (Vranje)

Rista T. Nikolić „Vranjska Pčinja“ str. 89-246. Srpski etnografski zbornik, knjiga peta, Naselja srpskih zemalja, knjiga druga 1903.   Село се налази у клисурастој долини, којом тече Преображењска (Прображењска) Река. Земљиште на коме је село, већином је брдовито; по мало равнице има само поред реке. Са свих страна је затворено брдима, на којима се очувало мало шуме… Село се дели …

Pročitajte Još »

Ko ima više koje stoke: Republika Srpska i Federacija BiH u 2014 godini

Према подацима Федералног завода за статистику Федерације БиХ у 2014 години је број крава (215 хиљада) смањен за 0,9%, број оваца је повећан за 1,6% (532 хиљаде), свиња је смањен за 1,1% (88 хиљада), коња је повећан за 0,2% (5,9 хиљада), перад је смањена за 2,2% (10,3 милиона), број коза је повећан за 8,1% (44 хиљада), а кошница пчела (219 …

Pročitajte Još »

JAVNI SEKTOR JE TEMELJ DRUŠTVA I GENERATOR NJEGOVOG RAZVOJA

Osnovni pojmovi o javnom sektoru. Javni sektor (javno vlasništvo) nije ništa drugo do državni sektor koga čine  materijalni i ljudski resursi putem kojih državni menadžment sprovodi politike i upravlja zaokruženom teritorijom, tj. državom. U javni sektor spadaju kako nacionalni, tako  i regionalni i lokalni resursi. Obim javnog sektora u principu zavisi – pored vladajuće elite – od društveno-ekonomskog uređenja, odnosno …

Pročitajte Još »

Bujanovac

1878 године, докле је Бујановац сматран као сеоско насеље, био је насељен само Србима, који су тада укупно бројали 90 до 100 домова. Поменуте године на један мах су се у Бујановац населили муслимански мухаџири из Србије. Њихов број је најпре износио око 150 кућа, па је после нових придолажењем нарастао на око 200 домова. Са претварањем насеља у ворошицу, …

Pročitajte Još »

LIČNI BANKROT

Jedna od odrednica aranžmana sa MMF je obaveza  Srbije da donose zakon o ličnom bankrotstvu. Obzirom da je ovaj institut vec davno poznat ali u najrazvijenijim zemljama sveta, nije mi poznato koliko zemalja srednje ili nedovoljne razvijenosti primenjuje ovaj instutut. Od bivših reublika samo je u Sloveniji taj institut u funkciji nekoliko godina, Hrvatska se sprema da ga uvede, ostale …

Pročitajte Još »

Profit Federalnih Rezervi i BDP zemalja po tekućem kursu dolara u 2013.g

Чињеница да Федералне Резерве имају профит већи од БДП-а Србије за више од два пута утицала је на додатну знатижељу да уврстимо ову институцију и остатак финансијске „индустрије“ САД у ранг земаља према вредности БДП-а, а на основу података ММФ-а. Федералне Резерве био биле рангиране на 65 месту међу 188 држава, колонија и територија за које ММФ прикупља податке. То …

Pročitajte Još »

Turekovac (Leskovac)

Турековце се заселило у центру источног дела Доње Јабланице, на десној обали реке и на њеној алувијалној тераси. Типа је груписаног, гомиластог. Од Лесковце је удаљено око 7км према западу. Име села. – Код имена села Турковца очигледно се ради о једном зоониму. Константин Јиричек је у својој књизи Историја Срба забележио: „Још и у средњем веку живеле су по …

Pročitajte Još »