Da li je Evropa sišla s uma?

Postoje trenuci u istoriji kada se čini da ludilo nezaustavivo juriša, da se sve otima kontroli, da neka skrivena ruka gura svet u propast i da se haosu ne može stati na put. Trijumf zla i ludosti se uvek jasnije vidi u retrospektivi, uvek onda kada je previše kasno. Nikada od kraja Drugog svetskog rata ludilo nije tako gospodarilo Evropom …

Pročitajte Još »

Vlase (Vranje) Mandrdine

Положај. – Ово је село с обе стране реке Ветернице. Већим је делом долинско село, мало је кућа на површини коса („ридова“). Главни је део његов с леве стране Ветернице, у долини Трстенске или Власачке Реке, леве приточице Ветерничине… Воде пију становници са кладенаца… Осим њих становници пију и речну воду. У селу постоји и Слана Вода (близу општинске суднице). …

Pročitajte Još »

Dučalovići (Lučani)

Положај. Највећи је део Дучаловића у непосредној суподини планине Овчара са његове јужне стране. Кроз село теку поток Бањица, који протиче са западне стране Овчара, и његова притока Дучаловички Поток под југоисточном суподином Овчаром. Сеоске су куће већином по косама, које су се спустиле од планине Сјекире и од високих брда; Рује (715 м.) и Суве Чесме (на западу од …

Pročitajte Još »

Hrvatska od ulaska u EU dnevno gubi po 79 radnih mesta, dok Srbija i bez članstva gubi po 95

Број запослених у Хрватској је смањен за 28.871 од јула 2013 до јула 2014 године, са 1.372.171 на 1.343.300 (не рачунајући осигуране пољопривреднике). Губитак радних места износио је по 79 дневно, а сваког дана, у просеку, рачунајући и викенде и празнике, је за по 22 радна места смањиван број у трговини, за 17 у саобраћају, за 15 радника мање у грађевинарству, …

Pročitajte Još »

Sirotinji padaju bombe, a bogatima pare – uvoz Rusije u prvoj polovini 2014 godine

Рекордна месечна вредност извоза Словеније у Русију од 103,2 милиона евра у јуну 2014 године, према словеначким подацима, заинтересовала ме је да проверим податке о руском увозу по месецима и по земљама. И чуда никада доста! Док је укупна вредност увоза Русије смањена за 11 милијарди евра, што је пад за 9,6%, из САД је повећан увоз за 1,4 милијарде …

Pročitajte Još »

Preduzetnički sektor u Srbiji u 2013. godini

Према подацима из радног документа РЗС-а „Предузетници у Републици Србији, 2013“, у тој години је у тој земљи било 222.152 предузетника (видети у документу методолошка објашњења), са још 203.297 запослена. Предузетници су остварили промет вредан 904,4 милијарде динара, а у том промету додата вредност износила је 219,6 милијарди динара. Предузетнички сектор је, након индивидуалне пољопривреде, најважнији за материјални опстанак становништва …

Pročitajte Još »

Rekordan broj noćenja stranaca u Srbiji u julu 2014.

U julu je ostvaren rekordan broj noćenja stranaca u Srbiji, ukupno 251.730 registrovanih noćenja, i to je novi rekord nakon Univerzijade kada je u julu 2009 godine registrovano 240.709 noćenja, i od tada nije registrovan veći broj. Ovaj rekord je postignut usled rekordnog mesečnog broja noćenja Rusa, Poljaka, Turaka, Amerikanaca i Izraelaca. Iz Rusije je registrovano 24.065 noćenja, uz rast …

Pročitajte Još »

Poreklo stanovništva u naselju Blace

Даринка Зечевић, Етнографски институт САНУ 1951 … До ослобођења 1878 године Блаце је имало обележје сточарског муслиманског насеља. Инверсним миграцијама Арбанаса натраг у области из којих и преко којих су се били инфилтрирали у ове крајеве, на путу њихова продирања из Арбаније у Србију крајем турског доба, настала је нова фаза у развитку Блаца и читаве ове области. Први насељеници …

Pročitajte Još »

Popis stanovništva Sjeničke kaze 1912 godine

Вукоман Шалипуровић, 1971 Стање у коме је извршен попис 1912 године У лето 1910 године у Отоманској царевини, превратом, је на власт дошао младотурски покрет. Проглашена је уставност, прокламована једнакост грађана пред законом, слобода и једнакост свих народа у царевини, уведен је парламентарни живот и расписани избори, дате грађанске слободе и слобода штампе. По прокламацијама изгледало је да је младотурским …

Pročitajte Još »

IMA LI SRBIJA EKONOMSKU POLITIKU?

Naslov  teksta po sebi je kontradiktoran jer nosi pitanje koje se u svakoj državi praktično ne postavlja. Svaka zemlja mora u osnovi da ima nekoliko važnih politika bez kojih i nema elemente suvereniteta niti prave državne organizacije. To su pre svega:   Ekonomska politika; Politka odbrane i bezbednosti Politika državne uprave i organizacije  i sl. Zašto opšte postavljati pitanje da …

Pročitajte Još »

EKONOMSKA NEJEDNAKOST U SRBIJI

Ono što je vidljivo golim okom da su u Srbiji sve izraženije socijalne razlike koje čak u nekim elementima prelaze u kastinski sistem sada je kroz zvaničnu naučnu i stručnu verifikaciju i obelodanjeno. Naime metoda  za merenje ekonomske nejednakosti ima više ali se najreprezentativniji tzv Lorenzoca kriva i Džini (Gini) koeficijent. O njemu sam već pisao u januaru 2013 godine …

Pročitajte Još »

Poređenje broja stanovnika po naseljima u 1879 i 2011 godini

Претходно ћемо цитирати два пратећа текста попису из 1879 године и статистици миграција из тог времена. Државопис Србије, свезска 11, 1882, стр. 1-132. 1. Попис људства Србије у ослобођеним крајевима Сваки досадањи попис људства у Србији имађаше за главну цјел: тачно дознавање порез плаћајући глава а изналазак броја душа беше увек од подчињене важности по пописну комисију нарочито што се …

Pročitajte Još »

Zaovine (Bajina Bašta)

Заовине су право планинско село, село планине Таре. На истоку је највиши врх Милошевац. Брда око Коњске Ријеке, Вежање, Коњевића Ријеке, Рујевца и других рзавских притока сва су у горњокредном за културу села богатом кречњаку. Брда изван села су под четињарском шумом, ненасељена, ретко, као Чемеришта и Збориште, под суватима и закосима. Око села су узвишења: на северу Батура, Црвена …

Pročitajte Još »

PRIVREDNA AGONIJA

Izveštaj  o poslovanju privrede u RS u 2013.godini koji je uz mnogo napora i stručne erudicije objavila Agencija za privredne registre ostao je samo mrtvo slovo na papiru.Privrednici su očekivali vanrednu sednicu Vlade i skupštinsku raspravu   posvećenu  izuzetno teškom stanju u privredi.Izostala je i reakcija“ stručne“ javnosti  koja  svakodnevno „telali“po novinama i panel diskusijama očekujući neku funkciju u vlasti. Suočavanje …

Pročitajte Još »

Trstena (Vranje)

Положај. – Долина Трстенске Реке у средњем току сва је готово под густом шумом. Само по левој страни долине, као и поред реке, где су проширења, има чешће њива и ливада. Иначе је већи део долине Трстенске Реке у средњем току права клисура, те је и познат као Клисура. Она траје од Калине Долине, чији поток с леве стране утиче …

Pročitajte Još »

Rekordna vrednost robnog izvoza Republike Srpske u julu

Према подацима Републичког завода за статистику Републике Српске робни извоз у јулу износио је 133,3 милиона евра, и то је до сада највећа месечна вредност извоза. Ранији рекорд био је у септембру 2011 године, у износу од 127,3 милиона евра, када је остварена рекордна месечна вредност извоза у Србију у износу од 30,8 милиона евра. То ми је и сада …

Pročitajte Još »

Trgovina Srbije sa EU i Rusijom poljopr.-prehr. pr. u 2013 godini

Елем, у 2013 години извоз пољопривредно-прехрамбених производа, према подацима које је наша царина (тачније РЗС) доставила СТО-у износио је 2.081 милион евра, увоз је износио 1.168 милиона евра, те је остварен суфицит у износу од 912 милиона евра. Пошто је укупан дефицит у робној размени износио 4.464 милиона евра, то значи да је у осталим делатностима, без пољопривредно-прехрамбеног сектора, износио …

Pročitajte Još »

100 godina uspenja i 100 godina sunovrata Centralne Srbije

Пре тачно 200 година Србију је погодила куга 1814. године, након „бежаније“ у 1813. години, а пред Други српски устанак који је уследио у наредној години. Србија је била исцрпљена од ратовања које је трајало 9 година, опустошена у новој бежанији у Срем и Банат, али и одлучна да се ослободи вишевековне турске владавине, а који је процес започет десет …

Pročitajte Još »

Gotovac (Kraljevo)

Село је на благим странама брда Лојаника и Мале Главице, поред пута за Матаруге. У селу су брда: Лојаник, Чаковац, Велика и Мала Главица. Воде су река Ибар и потоци Лојанички Поток, Бошковац, Чаковац и извор Бубан. Село се служи поглавито водом из бунара. Њиве и ливаде су око сеоских кућа, а шуме и приватни забрани су у брду, више …

Pročitajte Još »

Selo Tucanje (Crna Gora)

Село је с обе стране Туцашњице између Вељег Врха и Бабљаче. Поред реке је уска алувијална раван, која се у доњем току проширује у Туцањске луке. Лева страна ове речне долине је блажа, а десна стрмија и неповољнија за насеља. На левој страниј је главни део Туцања.  У алувијалној равни су две писане махале (Бабачићи и Шабатићи), а на десној …

Pročitajte Još »

Golemo Selo (Vranje)

Положај. – Највеће је село у Пољаници и Клисури. Захвата велики простор. Налази се с обе стране Ветернице, одакле ова тече клисуром. Мањи је део села у равници, поред реке, а већи ван ове, по косањицама и странама долина притока Ветерничиних. Има око 11 мала… Постанак села и порекло становништва. – Не зна се, ко је први заселио данашње Големо …

Pročitajte Još »

Cerski marš mladih

У недељу 17.8.2014 водио сам мајку, брата и сина у обилазак Поцерине а са циљем да обиђемо пет тачака: (1) цркву у Шапцу; (2) манастир Чокешина; (3) манастир Петковица; (4) спомен костурницу у Текеришу; и (5) споменик и музеј боју на Мишару. Цркву у Шапцу смо посетили услед нечије информације да су у њој уписана имена свих погинулих у Церској …

Pročitajte Još »

Kovanluk (Kraljevo)

Сеоске куће су на заравни поред пута за Ратину. Брдо је Шумари (Белимарковац – некадашње шуме генерала Јована Белимарковића из Београда). – Воде су Ибар, речица Рибница и потоци: Црвчански Поток (Тече од извора Бубана (или Црвчанског Извора). И поток и извор су на негдашњем земљишту Црвчана, угледне трговачке породице из Краљева, досељеника из Црвске у Сјеничком срезу), Чкодровац и …

Pročitajte Još »

Cene u primorskim zemljama

Отићи на летовање може да значи, или је могло да значи, уштеду у неким свакодневним трошковима. На пример, цена хране је у Бугарској за 9,1% мања него у Србији, па се тамо за 10 дана може уштедети пар хиљада динара на храни, или се може појести више него што нам то свакодневан живот у Србији омогућује. У Црној Гори је …

Pročitajte Još »

Srbinovo (Makedonija)

Село је у подножју планине Буковића у уској долини Железне реке: Вода за пиће добија се са чесама, које су распоређене по махалама. Чесме се зову: Прој Ките, Шпо, Крој Рамас, Гура и Крој Бала. Чесма звана Гура налази се у махали Диша. У поменутим чесмама тече вода из једног извора. Србиново има и два бунара (дубоки око 8 м). …

Pročitajte Još »

Dragoslav Kosanić: PROMAŠENA TEMA -NAŽALOST OPET!

Ne, ne mogu a da se ne osvrnem na ideju  iznetoj u ekspozeu Premijera o formiranju „LOŠE BANKE“. A tekst , iako bih voleo , ne može da bude opširan   jer je ideja promašena , a i da nije tehnički je i u praksi neizovdljiva. Ne brine to što  je ideja loša i što posledice forimranja jedne takve institucije mogu …

Pročitajte Još »

Blizonje (Valjevo)

(Ово је село описивао г. Светозар Д. Петровић, свештеник бранковачки и његовим смо се описом знатно послужили) Положај села. – Близоње лежи на обема падинама Близоњског Виса, највише тачке на источном делу Влашића. Куће су по падинама, а дубоко спуштене у увале или у долине појединих поточића, који с Виса силазе ка рекама Убу или Рабасу. Земљиште је неравно, каменито …

Pročitajte Još »

Samo Selo Srbiju Spašava

Пред Први Светски Рат (ПСР) у Европи су само Русија и Турска имале већи удео сељака у укупном становништву од Србије. Просеци сакривају детаље, па је могуће да је то у Аустро-Угарској била БиХ, а у Турској (пред балканске ратове, јер нису имали када бити пописани, Рашка, КиМ, Македонија и Албанија, што би значило да се за 100 година редослед …

Pročitajte Još »

Ugrinovci (Gornji Milanovac)

Положај. – Село лежи у долини реке Брезовице, зване сад Угриновачком Реком. Речна је долина овде доста проширена – Угриновачко Поље, затворено с обе стране као зидовима стрменитим странама од брда. С десне стране је затворено странама од брда Мотике, Великог Брда, Липета и Обешењака, а с леве странама од Виса, Угриновачког Голупца и Лисина. На странама ових брда и …

Pročitajte Još »

SRPSKI IZVOZ HRANE U RUSIJU

Poslednjih dana vlada euforija o velikim potencijalima izvoza hrane iz Srbije u Rusiju posle odluke njihovog predsednika da se zabrani uvoz hrane iz zemalja Evropske unije i onih zemalja koje sleduju politiku sankcija prema Rusiji. Ta euforija koja ovde vlada (kod nas je uvek tako jer emocije uvek nadvaldaju razum) nije potpuno bez osnova ali sa jednom velikom distinkcijom da …

Pročitajte Još »

Mogućnost izbora ili pedeset centi

Једна од мени најупечатљивијих сцена из филмова је из филма „Било једном у Америци“, када дечак, будући мафијаш, ишчекује прво сексуално искуство које мора да плати са колачем који је претходно купио. Чекајући, одмерава колач, почиње да га начиње, а онда га тако слатко и брзо поједе, заборавивши на жељу због које га је купио. Има и сцена о уцени …

Pročitajte Još »

Poređenje nivoa cena u regionu u 2013 godini

Овде је регион онако како сам ја хтео да буде, а не како би се било каквом дефиницијом заокружио. У нашим медијима, као и у медијима у региону, постаје све упадљивије коришћење речи „регион“, па рекох себи, „Куд сви Турци, ту и мали Мујо“. Додуше, ја сам Мирослав, али са Мујом ту нема неке велике разлике осим у естетској хирургији… …

Pročitajte Još »

Kada tranzicija ubija

Ekonomska politika može biti veoma opasna po zdravlje – čak ubitačna, i to sasvim bukvalno. Koliko god ekonomske krize bile duboke i teške, one ne ubijaju. Ubijaju moderni lekovi kojima se krize leče – šok terapija i politika velike budžetske štednje. Unesrećene porodice, trajno oboleli ljudi i na kraju izgubljeni životi, cena su takvog ekonomskog izbora. Za razliku od berzanskih …

Pročitajte Još »

Daleko je Sunce u Velikoj Drenovi (Trstenik)

Положај. – У равници Голиске Мораве, за 3-4 км од ње, а испод Белог Брда и једне косе, находи се ово село, тако да му је половина у равни, а половина у једној висоравни. Уздужном средином села, а испод висоравни, пролази друм Крушевац-Јасика-Трстеник. Источним крајем села протиче Риљачка Река, а западним Топонички Поток, који лети пресушује. Река се врло ретко …

Pročitajte Još »

Globalizacija je ženskog roda

Економска, политичка, културна и свак друга глобализација је у суштини хоризонтална, јер захтева потчињавање, док је пре овог процеса национализам био вертикалан процес јер је захтевао подизање, нације, економије, појединаца. Позитивна страна глобализације је значајно смањивање, и локализовање оружаних конфликта. Негативна страна је побијање сваке индивидуалности при фабриковању глобалних потрошачких јединица. На ово размишљање ме је подстакло питање трговинског олигопола у Србији, …

Pročitajte Još »

Kad nema deficita ni javni dug ne raste

У јуну су примања буџета износила 87,9 милијарди динара и била су највећа од октобра 2012 године. При редовном нивоу издатака од 90 милијарди динара, остварен је дефицит од само 2,1 милијарди динара, што је најмањи месечни дефицит у претходна 23 месеца, од јула 2012 године када је реализован скроман суфицит од 23 милиона евра. И када дефицит буџета није …

Pročitajte Još »

PRIRODNO KRETANJE STANOVNIŠTVA REPUBLIKE HRVATSKE U 2013.

У саопштењу Државног завода за статистику Републике Хрватске пише: U 2013. zabilježen je pad broja živorođene djece u odnosu na prethodnu godinu za 4,4%, tj. rođeno je 1 832 djece manje nego u 2012. Ukupan broj rođenih u 2013. bio je 40 083 djece, od toga 39 939 živorođene djece i 144 mrtvorođene djece. Od 39 939 živorođene djece, 20 …

Pročitajte Još »

Noćenja Rusa u BJR u 2014 godini

У Србији постоји погрешна потреба за упоређивањем са Хрватском. За мене то, као моравског сељака, је сасвим логична последице потребе да се бавим, аматерски, ветеринарством, и да загледам у туђе стаје, оборе и ливаде. За пословне људе и политичаре, за које се претпоставља да нису сељаци, узор би требало да представља Словенија. Тако мала, и тако близу, и тако прагматична …

Pročitajte Još »

Okupacija, disciplina i (medijska) manipulacija

http://www.arhivja.autentik.net/images/okupacija_jagodine.pdf Сав друштвени живот у граду свео се на кафане, биоскоп и цркву. Најпопуларније јагодинске кафане биле су: „Македонија”, „Српски краљ” и „Шарена кафана”. Редовно су посећиване (мада је то било строго забрањивано, нарочито у време трајања полицијског часа) и у њима су размењиване информације са фронтова, склапали су се послови, али и пијанчило (проблем је била музика јер су најбољи …

Pročitajte Još »

Po ceni odeće, odavno smo u EU

Крпице су јефтиније у половини земаља Европе него у Србији, а наше су само за 2,1% мање него у просеку за 28 чланица ЕУ. Једнаке су као у Словенији, а јефтиније су него у Немачкој само 4,3%, мада су плате у Немачкој веће више него 5 пута у односу на српске. Гардероба је јефтинија у свим земљама са којима се …

Pročitajte Još »

Kad će krenuti seoba Srba na Kosovo i Metohiju?

Када су Албанци на Метохијском Косову прогласили независност од Србије, у фебруару 2008. године, просечна плата чиновника била је у грешном делу Србије 473 евра, а у њеном светом делу 233 евра. Запослени у образовању у школском систему Републике Србије без Косова и Метохије тада су имали плате од 418 евра, у просеку, а у УНМИК Косову 200 евра. У …

Pročitajte Još »

SRBIJA U FISKALNOJ ALHEMIJI

U kakvoj se fiskalnoj poziciji Srbija nalazi obelodani ministar finansija i ode sa ’’barikade’’. Reče da se penzije smanje za 20%, plate u javnom sektoru za 15% i da struja poskupi za 30%. (nije jasno zašto struja al’ nema veze-indirektno ima) i da na ulicu ode 160,000 radnika u javnom sektoru. Nije ovo bila loša ideja da umesto Srbije na …

Pročitajte Još »

Odlična vest za političare! Broj penzionera se u Srbiji smanjuje!

То што се сваке године број рођених у Србији смањује, и што је у прошлој години био рекордно низак никог не брине (у априлском месечном билтену РЗС-а напрасно постоји пораст, док то није био случај у прва три месеца). О бољим условима живота за мајке, за стимулисање наталита још се и причало пред претпоследње изборе. Али на последњим, према одличним …

Pročitajte Još »

Mesto Srbije u tokovima i stokovima (stock – kumulativ ulaganja) SDI

  Rang priliva SDI u 2013 godini U 2013 godini ukupna vrednost priliva SDI iznosila je 1.452 milijarde dolara. Samo osam zemalja, u tome samo dve razvijene, SAD i Kanada, može da objasni više od polovine ukupnog priliva SDI, zajedno 750 milijardi dolara, i to su: SAD (187,5), Kina (123,9), Britanska Devičanska Ostrva (92,3), Rusija (79,3), Hong Kong, Kina (76,6), …

Pročitajte Još »

Ba(h) (Ljig)

Положај села. Бах је у суподини Сувобора, на обема обалама реке Љига, који извире у овом селу. Село је у планинској котлини затвореној са свих страна високим сувоборским и ријорским косањицима и брдима. Ову је котлину са северне стране простругао Љиг, те је тако у том правцу отворио пут и селу везу с ваљевским селим. С јужне стране су Груковица …

Pročitajte Još »

Miloš Crnjanski: Seobe, citati

Seobe, druga knjiga, str. 11-15. Garsuli se načini kao da nikad nije luka ni jeo, ni mirisao, ali je Engelshofen znao nisko poreklo tog dvorjanina, kao i to da Garsuli ima umešane prste u sve to. Garsuli je, međutim, počeo da govori i tumačio je svoj dolazak u Temišvar, kao događaj vrlo važan. Veli, o tome zna i carica. Njena je …

Pročitajte Još »

Kriva Reka (Gornji Milanovac)

Положај. – Кроз ово село тече истоимена река, чија је долина у почетку доста раширена и врло плодна, но која се, са даљим током, све више сужава. С леве стране реке је оно развође што иде од Триповца на с-з између Брезовице и Бољковачке Реке. Из тога су развођа у овом селу Жута Бара, чији је врх Мрамор. На странама …

Pročitajte Još »

Manastirica i Starčevo (Petrovac na Mlavi)

Манастирица Положај села. – Село се налази на стеновитом окомку, који завршује диванску зараван. Куће су сеоске с десне стране Бобрешке Реке, која у многим кривинама тече поред села. Само су три куће на левој страни реке. Куће су све на стеновитој подлози. Бобрешка Река је врло бујна и чини велике штете, зато су куће измештене на брдо, где им …

Pročitajte Još »

GALENIKA – PARADIGMA SRPSKE POLITEKONOMIJE

Već izvesno vreme slučaj Galenika povremeno uzima veliki publicitet javnim medija u Srbiji. Nenamensko trošenje novca, kriminalne aktivnosti oko nenamenskog trošenja ogromnih količina novca, davanje lekova bez adekvatnih garancija i sl, su aktivnosti koje su Galeniku praktično skrajnuli sa srpskog tržišta lekova i napravila enormni gubitak koji za razliku od gubitka privatne  kompanije indirektno opterećuje budžet jer je Galenika kompanija …

Pročitajte Još »

Seoska drumska infrastruktura: Kusadak i Azanja

Путовања из Јагодине у Београд и обратно мени припадају двема различитим димензијама: пут до Јагодине (петком) мерим минутама, колико ми је потребно да стигнем, док путовање за Београд (недељом) мерим сатима. У повратку за Београд, осим што не плаћам путарину, уживам у путовању старим Цариградским друмом и тражим садржаје који ће ми овај повратак успорити. Претпоследњи пут то је био …

Pročitajte Još »

Poreklo stanovništva u Levču

Они који важе као староседеоци само су се раније доселили него остали, те су заборавили одакле су старином. Ти „староседеоци“ у Левчу обично заузимају средину села. Највише је досељеника из Топлице, односно Копаоника, затим са Косова и Жупе и, од даљих крајева, из Црне Горе. Досељавање је било нај јаче у два маха: после Кочине Крајине, када је остало пусто …

Pročitajte Još »

Tumba (Vranje)

Положај. –Тумбанска Река постаје од Гаринске и Шуманске Реке, које се састају испод чуке Дивје Леске. Испод станаца тих изворних кракова Тумбанске Реке, утиче у ову поток Слепе Долине, која се у полетку зове Зарбинска Долина или Зарбине, Извориште је Тумбанске Реке готово све под шумом. Село је у њеном изворишту. Куће су на имањима, око којих је шума. Куће …

Pročitajte Još »

Zaduživanje stanovništva po nameni

Od jula 2008 godine do maja 2014 godine dug stanovništva (uključujući i preduzetnike) povećan je za 1.346 miliona evra, a što je rast za 29,4%, sa 4.570 na 5.916 miliona evra. Kurs evra je ojačao za 50,2% u odnosu na dinar, sa 77 na 115,6 dinara za jedan evro, pa je dug stanovništva bankama gotovo udvostručen, sa 352 na 684 …

Pročitajte Još »

Izvoz bezalkoholnih napitaka iz Srbije (bez vode, sokova od voća i povrća i mleka)

У овој категорији производа извоз из Србије износио је 68 милиона евра у 2013 години, и био је 38. По вредности у укупној извозној понуди, а шести из пољопривредно-прехрамбеног сектора. У односу на 2006 годину вредност извоза повећана је 3,4 пута, са 19,8 на 68 милиона евра, што је повећање за 48,1 милиона евра. Продата количина повећана је са 50 …

Pročitajte Još »

Najveće transnacionalne kompanje u 2013 godini

Izašao je najnoviji World Investment Report za 2014 godinu, UNCTAD-a, te prilažemo dve aneks tabele, o najvećim transnacionalnim nefinanansijskim kompanijama u svetu, rangiranim prema vrednosti imovine u inostranstvu, i o najvećim TNK iz zemalja u razvoju. Bez komentara, samo da se ima.

Pročitajte Još »

Izvoz suncokreta i slične semenske robe

Извоз ове категорије производа (ХС12) вреди 75 милијарди евра на светском нивоу, а Србија са уделом од 0,12% је сасвим у складу са њеним другим уделима у светским параметрима.  С обзиром на чињенице да је пољопривредна земља и да је извоз у претходних 7 година повећан 4,6 пута (са 19 на 87 милиона евра), то значи да је даљи раст …

Pročitajte Još »

Opelo za Srbiju: vitalne statistike u 2013 godini

Према подацима РЗС-а (Саопштење број 163 од 30.06.214.), у Србији је средином 2013 године живело 7.164.132 становника, а у тој години је живорођено 65.554 детета, умрло је 100.300 становника, те је укупан број становника, не рачунајући прекограничне миграције, смањен за 34.746 лица. Број рођених је најмањи од Другог светског рата, док број умрлих је стабилан, у распону од 100 до …

Pročitajte Još »

Argentina u raljama finansijskih lešinara

Vođena sigurnom rukom i savetima MMF-a, Argentina je bankrotirala 2001. godine. Mučni proces traženja nagodbe sa kreditorima je trajao deset godina. Argentina je kroz dva reprograma (2005. i 2010. godine) uspela da reši problem oko 93 procenta svojih dugova. Najveći broj kreditora je prihvatio uslove reprograma i veliki otpis dugova koji je sa tim išao. Manji broj kreditora nije prihvatio …

Pročitajte Još »

Vojkovići (Republika Srpska)

Положај. – Махала Војковићи лежи дијелом у равници, а дијелом у осојној страни на сјеверо-источном подножју Игман-планине. Куће су подијељене у више група. Једне су у равници око ријеке Жељезнице, која долази с источне стране сала, и протјече сјеверном страном кроз махалу, друге су удаљене од те ријеке у равници и при страни осојној. Ријека Жељезница плави и сноси оранице …

Pročitajte Još »

1. Neke činjenice u vezi sa stranim direktnim investicijama u 2013 godini

Изашао је World Investment Report 2014, UNCTAD-a, па се могу оцењивати реализовани токови страних директних инвестиција у 2013 години у Србији, а у односу на глобална кретања. Тиме ћемо се бавити када буду табеле слободне за преузимање. Транснационалне корпорација и њихова међународна производња су најважнија карактеристика глобализованог села, пардон света, у коме живимо. Навешћемо само пар основних података које економисти …

Pročitajte Još »

POLJOPRIVREDA SRBIJE I EVROINTEGRACIJE

Da će poljoprivreda Srbije osetiti značajne posledice evrointegracija nije nikakva posebna novina. O tome se već pre nekoliko godina ozbiljno raspravljalo kako na neki način zaštiti domaću proizvodnju esencijalnih namirnica od uticaja svetskog tržišta pre svega tržišta  EU i CEFTA sporazuma. Srbija u poslednjih nekoliko meseci veoma intezivno uvozi žive tovljenike od 80-120 kg kao i smrznuto meso u polutkama. …

Pročitajte Još »

Pajkovac (Varvarin) i Nikola Mandrda

Положај. – Село се налази на левој страни Каленићске Реке, а на друму Варварин – Калиниће. Простире се највише поред реке, а нешто мало око доњег тока Водичког Потока и потока Вучака и Амбаришта, који силазе са огранака планине Јухора. Ови потоци пресушују, али приликом изливања , као и река, наносе осетну штету. У главном село је окренуто југо-истоку. Село …

Pročitajte Još »

Izvoz suvih šljiva iz Srbije

Ако је пророчанство Тарабића тачно, да ће бити Срба да стану под једну шљиву, било би добро да одмах кренемо сви у сеобу у Америку, јер ћемо тамо уз адекватну шљиву моћи да нађемо и накакав бољи животни стандард. Шалим се. У 2013. години укупан светски извоз сувих шљива вредео је 438 милиона евра. У томе су тачно са једном …

Pročitajte Još »

U aprilu uvoz živih svinja ispred uvoza lap topova

У априлу је увоз свиња (само из Хрватске и Мађарске) износио 5 милиона, мање две хиљаде, евра и био је седамнаести производ по месечној вредности, испред свих других производа који су били рангирани на 18. месту и ниже. Тако је испод живих свиња, које су кренуле да масовно имигрирају у Србију, био увоз портабл дигиталних компјутера, који је вредео „само“ …

Pročitajte Još »

Ciganski Harač

Да су Срби „мењали веру за вечеру“, да су веру мењали за џак брашна то је познато. Познато је да је хиљаде Срба у Хрватској покршено током и након грађанског рата у тој европској, младој и перспективној држави. Да су Срби милионски увећали суседне народе, познато је. Мислим да је мање познато да су се догађале и асимилације и покрштавања …

Pročitajte Još »

Izvoz džemova iz Srbije

У 2013. години извоз пекмеза, џемова и сличних производа из Србије вредео је 11 милиона евра. У односу на 2005. годину повећан је 11 пута, у односу на 2006. више него 5 пута, а у односу на 2008. скоро да је удвостручен. Више од половине укупног извоза пласира се у Немачку (4,3 милиона евра) и у Русију (1,5 милиона евра), …

Pročitajte Još »

SRBIJA U STAGFLACIJI

Imajući u vidu kretanja svih ekonmskih i privrednih perforansi u Srbiji u prethodnih nekoliko godina može se zaključiti (mada se malo o tome govorilo i govori u prethodnom i sadašnjem vremenu) Srbija je dopala u jednu od najtežih pozicija u vodjenju ekonomomske politike – u zonu stagflacije. O ovoj temi se u Srbiji malo i govorilo i pisalo, uglavnom je …

Pročitajte Još »

Naselja u Republici Srpskoj i poređenje većih naselja u Srbiji i u Republici Srpskoj

Према подацима Републичког завода за статистику Републике Српске у време пописа 2013. године регистровано је 1.326.991 становника у 414.847 домаћинстава, а евидентирано је и 588.241 станова (173.394 објеката за становање више од броја домаћинстава). Распоред становништва по величини насеља веома је сличан распореду у Црној Гори, јер је просечан број становника по насељу 482, што је блиско броју у Црној …

Pročitajte Još »

Iz Srbije sa ljubavlju: izvoz ruža

Упркос расту извоза у Руску Федерацију, са 1.438 хиљада евра у 2012 на 1.555 хиљада у 2013 години, укупан извоз ружа смањен је у 2013 години за 5 хиљада евра (на 2.735 хиљада). У односу на предкризну 2008 годину, када је извоз вредео 1.170 хиљада евра, и овај, благо смањени, резултат је импресиван. Након Русије, где се пласира више од …

Pročitajte Još »

Svinje nisu krive

Али месна индустрија јесте, и требало би истражити и казнити компаније у месној индустрији које су се досетиле да купују свиње у Хрватској и Мађарској и да их продају у Русији као српске. Из приложене табеле се може уочити да је раст извоза свињском меса до трећег тромесечја 2012. године, када је достигао 3 милиона евра, пратио и раст увоза …

Pročitajte Još »

Selo bez muškarca: Međeđe u opštini Nikšić, Crna Gora

Када се погледају подаци Завода за статистику Црне Горе о попису становништва из 2011 године, рекло би се ни мање земље ни више насеља. У време пописа становништва у Црној Гори било је 1266 насеља, што при 620 хиљада пописаних становника даје мање од 500 становника по насељу. У 16 насеља био је само по један становник, просечне старости 66,6 …

Pročitajte Još »

Bugarska: Zaposleni, zarade, fond zarada, ukupno i po stanovniku III 2014

Укупан број запослених лица у Бугарској износио је 2.216 хиљада у марту 2014. и смањен је за 14,5 хиљада у односу на март 2013 године. То је пад за 0,7%. Раст броја запослених имали су Бургас, Јамбол, Велико Тарново, Софија и Пловдив, док су остале области смањиле број запослених. Просечна зарада повећана је за 2,1%, са 407 на 415 евра, …

Pročitajte Još »

Siniša Milutinović: OSNAŽIVANJE PRIVATNOG SEKTORA KROZ JAVNI(SEKTOR)

Gotovo da ne prođe jedan dan a da ekonomski dijagnostičari, analitičari, i novinari ne naglase da su naši kolosalni problemi-nezaposlenost, mala zaposlenost, veliki javni dug, veliki budžetski deficit, veliki broj radnika u javnom sektoru, broj penzionera koji premašuje broj radnika, mali broj industrijskih radnika. Naime, retko nakon dijagnoze dođe do predloga rešenja, a kada do toga i dođe- kao „ …

Pročitajte Još »

Toma Piketi u letu iznad osinjeg gnezda

Ne pamtim da je neka knjiga ekonomskog sadržaja naišla na takav odjek, kao što je slučaj sa knjigom Toma Piketija (Thomas Piketty) „Kapital u dvadeset prvom veku“[1]. Piketi je dirnuo u osinje gnezdo uvodeći u žižu debate uporno potiskivanu temu rasta nejednakosti u modernom kapitalizmu. Kako to obično biva kod ovakvih knjiga, o njoj žučno raspravljaju i tumače je ne …

Pročitajte Još »

Ko pije radenska tri srca…

Живи здраво. Мислим да тако некако гласе стихови Боре Чорбе. Извоз минералне воде из Србије вреди 12,2 милиона евра и већи је за 1,7% него у 2006. години, а знао је да вреди и по 15 милиона евра у 2007. и 2008. години.  Налази се на 148. месту међу најважнијим извозним производима из Србије и део је стабилне извозне понуде …

Pročitajte Još »

U zemlji sira i meda

Да проверим вредност извоза сирева из Србије мотивисало ме је рангирање пољопривредних производа према вредности извоза у Руску Федерацију, где је сир на трећем месту (након кукуруза и свињског меса). Благи поглед наниже, са ХС0406 на ХС0409 скренуо ми је пажњу и на импресивне резултате у извозу природног меда. Приложене су 4 табеле, две о извозу ова два производа из …

Pročitajte Još »

Državna intervencija

Пример реакције књаза Милоша на долазак куге у Србију 1837. године. Ово је била последња зараза кугом у Европи и заустављена је у Србији (Јагодини). Аутор: Драгослав Дедић „Куга у Јагодини 1837 године“ Историјски архив Јагодина Кнез Милош је памтио ужасе и страхоте које је Србија претрпела 1814. године. Предосећајући каква би несрећа могла да задеси новостворену државу ставио је …

Pročitajte Još »

Srpsko svinjogojstvo traži spas u Rusiji

Осим ако нас трговци брукају вестима попут ове: http://serbian.ruvr.ru/news/2014_05_30/Rusija-vratila-Srbiji-22-tone-shvercovane-svinjetine-2901/ Пре више од 200 година, па и до Другог светског рата српски свињари су до зараде долазили терајући свиње преко Саве и Дунава на пијаце у Будимпешту и Беч. Била су то златна времена српског свињогојства, па је и више свиња у Србији храњено. Сад се кукуруз извози у бели свет …

Pročitajte Još »

Mladost na tržištu ekonomskih ideja

Na ekonomskom akademskom tržištu poslednjih decenija, kako je već i red, vladaju neumoljivi zakoni konkurencije. Sve ideje su dobrodošle, sve ideje su ravnopravne, pod uslovom da su neoliberalne. Moglo bi se ipak dogoditi da ustoličena vladajuća doktrina izgubi nešto od svoje nadmoći. Velika recesija unosi promene i na tržište ekonomskih ideja, i prvih nagoveštaja već ima. Glavni pokretači mogućih promena …

Pročitajte Još »

Poređenje starosne strukture stanovništva u Bugarskoj i u Srbiji

Пошто се на западној страни од Србије, у Хрватској и у Словенији, очекују лошији економски резултати од наших у годинама пред нама, а на основу пројекција ММФ-а, вреди се фокусирати на кретања у Бугарској (и у Румунији када би подаци били употребљивији за анализе), у економији и у свему осталом. Бугарска и Србија (без КиМ) су се готово изједначиле у …

Pročitajte Još »

Trgovina uslugama Srbije 2008-2013

Србија има релативно добре резултате у трговини услугама у последњим годинама, а што је последица више беспарице да се паре потроше него успешности да се паре зараде, уз часне изузетке попут извоза компјутерских и информационих услуга и комуникационих услуга. У односу на 2008 годину извоз услуга је повећан у еврима за 23,9%, а увоз за само 4%, те је Србија …

Pročitajte Još »

Državna Pakost

Danas na b92 čitam ovaj članak a nakon njega ovaj i nakon nekoliko čitanja ostajem sve više šokiran napisanim. Faktički, ministarka Zorana Mihajlović najavljuje da će retprospektivno pretresti poslovnu aktivnost Hamovića i Lazarevića iz ranih dvije-hiljaditih zbog, kako navodi, “jer postoje indicije da million koji su napravili Hamovic i Lazarevic je koštao EPS stotine miliona”. Pazite sam Zoranin “wording”,   ona …

Pročitajte Još »

Lađa bez dna ili High Hopes

Disidenti, konfidenti, snaga ulice Mnogi bi se poveli za njom Moguće da samo svijetlost ima granice A onda lom Nakon rada, svakog dana Ja se pomolim da Ne potone moja nada Kao lađa bez dna Njen me pogled striktno prati ispod obrve Ja se trudim da mu umaknem Zadnji otpor mjesto gdje me čuva kamenje Ah, kakav san Nakon rada, …

Pročitajte Još »

Bugarska: Promena broja stanovnika 2000-2013

Бугарска сада има готово исти број становника (7.246 хиљада у 2013. години) као и Србија без КиМ, док је раније имала по пола милиона до милион више. Разлог је знатно брже исељавање становништва из ње, а у односу на Србију (која је још имала и прилив избеглица), а уз готово идентичне виталне податке. Број становника Бугарске смањен је за 924 …

Pročitajte Još »

Šteta od poplave, preliminarno i paušalno

А да би се сагледали редови величина. Мени се плаче од помисли да је у пар дана обрисана географија, историја, демографија и економија целокупног подручја пре два века званог „Београдски пашалук“. Плус-минус за коју општину. Навешћу само пар основних цифара које се тичу 46 општина које су најтеже погођене елементарним непогодама: поплавама и клизиштима. Извињавам се ако неке од теже …

Pročitajte Još »

Srbija je do poplava imala najbrži rast robnog izvoza u svetu

Када се буде процењивала укупна економска штета настала поплавама које су уништиле пољопривредне усеве и засаде, и потопиле и срушиле објекте за становање и за привређивање, треба имати у виду два аспекта: (1) уништена материјална добра и (2) промењене трендове. На пример, највећи део поплављених подручја карактерише изразит демографски пад, па се након поплаве може очекивати да ће се он …

Pročitajte Još »

Opština Krupanj, demografija i ekonomija

Општина Крупањ ми дуго не би привукла пажњу у погледу демографског пада, а да није сада једна од општина које су најгоре страдале у поплавама. У односу на први послератни попис из 1948 године (24.123 становника), Крупањ је смањио број становника за „само“ 29,3%, па је чак 51 општина у приоритету, у погледу оствареног већег пада. У Крупњу уз Србе …

Pročitajte Još »

Lapovo – varoš(ica)

У претходних 200 година судбина насеља често је бивала одлучена административним мерама. Државне власти одлуче да једно од села постане административни центар, међу десетак или више сличног броја становника, и оно крене да се развија и напредује увећавајући број становника приливом из околних села. Имамо и другачијих примера. На пример, пописом из 1900 године несеоска насеља била су подељена на …

Pročitajte Još »

Zanimanje stanovništva (u Beličkom srezu)

Становништво се углавном занима земљорадњом. Земља се обрађује на примитиван начин. Тек у последњим годинама почело се са рационалним (савременим) начинима обделавања, особито у околини Јагодине, где се често виђају гвоздени плугови, копачице, сејалице, жетелице, косачице, парне вршалице и друге справе. Највише се сеје кукуруз (овде га зову „жито“), па пшеница, јечам, раж („рженица“), овас, конопља и лан. Може се …

Pročitajte Još »

Struktura poljoprivredne proizvodnje u Srbiji, FAO statistike

Да би се проценила нанета штета пољопривреди од поплава наопходно је знати структуру пољопривредне производње. Штета је двојака: пад пољопривредне производње у 2014 години, и умањивање и уништавање приватне својине пољопривредника. Овде нас интересује при, коњунктурни, део штете. Приложене су две табеле: нето вредност производње пољопривреде у константним доларима из 2004-2006 године, и бруто вредност производње у текућим доларима. Значи, …

Pročitajte Još »

Izvoz vina iz Srbije u 2013 godini

Извоз вина у 2013. години (ХС 220421) износио је 11,3 милиона евра, и смањен је 9% у односу на 2012 годину. Пошто је количински извоз смањен за 34,3% (са 15.751 на 10.343 тона), јединична цена извоза је повећана са 790 на 1.096 евра по тони. Вино је било 174. по рангу извозни производ, шестоцифрене царинске класификације, а међу пољопривредно-прехрамбеним производима …

Pročitajte Još »

Poređenje broja stanovnika Zlot-a i Bor-a

Село Злот ми је привукло пажњу док сам са словеначког портала преузимао статистичке годишњаке Краљевине Југославије (http://www.sistory.si/publikacije/?menu=327). Међу 172 насеља са више од 5.000 становника приликом пописа из 1931 године био је Злот, али не и Бор. Интересантно је да је у Дравској бановини било само 5 насеља са више од 5.000 становника, док је у Дунавској бановини било чак …

Pročitajte Još »

Kriza u Ukrajini: Dinamika ukupne robne razmene Rusije i Ukrajine

Не рачунајући материјалну штету од војних сукоба (кога људска интересује?) и унутрашње поремећаје у производњи и потрошњи главни канал кризе у Украјини је пад спољне трговине ове земље са остатком света. Пошто су Русија и Украјина веома зависне једна од друге, нарочито у погледу протока природног гаса, а што ће велики број грађана Централне Европе осетити кроз охлађене станове за пет …

Pročitajte Još »

Žalba na bivšeg muža i presudu turskih vlasti

Милица из Јагодине–Милошу Обреновићу     -жалба на бившег мужа и пресуду турских власти   Исуанција 1. Предајемо вама тужбу Гдару и вашемо високоблародију и десницу вашу љубим ко и отцу моме рођеном чрез мене поменуте исте жене Милице која је сада  к вама доходим са овим моим писмом и братом тим моим за које је им била за истог …

Pročitajte Još »

Neke karakteristične narodne osobine ovoga (Beličkog) kraja

Народ овога краја има многе карактеристичне особине Срба Шумадинаца, али има и особина којима се приближава становништву Левча, Темнића и Ресаве. Од добрих особина главне су ове: народ је штедљив, чак и до претераности; радо се угледа на друге, па тако прима и оно што је добро; кад је потребно, може да буде храбар, па и јуначан; воли своју отаџбину; …

Pročitajte Još »

Negotinske pimnice

У општини Неготин постоје три села са пимницама, посебним селима са кућама за вина, и то су Рајац, Смедовац и Рогљево. Стога је мало неправедно према Рогљеву и Смедовцу јер су Рајачке пимнице доста познатије, па би их именом требало објединити. Мислио сам на Крајишке (Крајинске) пимнице, али има много Крајина осим Неготинске, те је наслов овако ипак бољи. У …

Pročitajte Još »