Pred sobom vidim perspektivu

У зависности од доба године и личног расположења мењам музику коју као мантру вртим: од Џонија преко Рундека до Боре, Кејва Вејтса, Поукса, Пистолса… Сад, пошто сам у јубиларној години живота, уз будућност светлу и лепу, ред је да поновим основне макроекономске индексе од те 1971. године.  Упоредио сам податке о бруто домаћем производу (БДП-а), индустријској производњи и реалним зарадама. …

Pročitajte Još »

Замена за социјални програм

  Израз „сива економија“ односи се на пословање у којем је правно лице регистровано, обавља промет легално, „на бело“,а један део послова реализује на „црно“. Мешавина „црног“ и „белог“ пословања даје сиву економију. Учешће „сиве економије“у скандинавским земљама је до један одсто, у Италији и Грчкој до 15 процената. У земљама ЕУ учешће „сиве економије“у БДП-ује у просеку око десет …

Pročitajte Još »

Када је погрешна дијагноза, сваки лек убија

Пред спавање, скоро сваке ноћи уживам гледајући серију о докtору Хаусу на ТВ Авали. Иза једне потпуно непријатне спољне појаве крије се човек који се бави дијагностицирањем болести, и спреман је свашта да учини, само да би дошао до праве дијагнозе. Јер, добро дијагностицирање болести је већи део посла око излечења.   Нико не воли доносиоце или објављиваче лоших вести. …

Pročitajte Još »

FARMACEUTSKA INDUSTRIJA SRBIJE-ANTIBIOTSKA ILI PERMANETNA TERAPIJA

Očigledno da je i ovaj poslednji segment privrede koji je beležio pozitivne finansijske rezultata čak i u doba kada je sunovrat kompeltne industrijske proizvodnje bio očit (2000-2009), tj kada se umesto rada i stvaranja nove vrednosti  Srbija odredila ka ’’kazino’’ ekonomiji, uslugama, izgradnji potrošačkih centara, umesto razvojnih, obesmišljavanju  izvoza i domaće proizvodnje (što da proizvodimo kad možemo uvesti, a devize …

Pročitajte Još »

ZA I PROTIV ZAPOŠLJAVANJA PODSTICAJNIM SREDSTVIMA IZ BUDŽETA SRBIJE

U poslednje vreme se, kao ekonomsko otkrovenje, predstavlja program Ministarstva ekonomije koji se tiče davanja podsticajnih sredstava za zapošljavanje novih radnika. Šta je otkrio ovaj program? Da je tržište Srbije neatraktivno za inostrane i domaće investitore i da tu ulogu mora preuzeti Vlada Da je mali broj domaćih firmi mogao povući značajniji obim ovih sredstava jer im je urušen kreditni …

Pročitajte Još »

Efekti primene CEFTA i SSP sporazuma

Osnovni očekivani efekat primene o slobodnoj trgovini je sticanje cenovne konkurentnosti država kojima se omogućava bescarinski pristup na vlastito tržište. Indirektni, pozitivan, efekat carinske liberalizacije je ukrupnjavanje tržišta i lociranje proizvođača u zoni carinske unije kako bi jedinstveno tržište snabdevao sa najpovoljnije lokacije. Znači, očekivani porast priliva stranih direktnih investicija, kao i rast konkurencije koji bi doveli do snižavanja cena …

Pročitajte Još »

Strategija

Strategija je “ Određivanje osnovnih dugoročnih ciljeva, te usvajanja smera akcije i alokacije resursa potrebnih za ostvarivanje tih ciljeva.“ ( Alfred Chandler). Osnovni problem srpske ekonomije jeste upravo nedostatak strategije razvoja. Kako na makro, tako i na mikro nivou. Osnovu svake strategije čine poztivna zakonska rešenja. Strategija razvoja Srbije u postkriznom periodu do 2020 godine koju je uradila grupa ekonomskih …

Pročitajte Još »

DEDA MRAZE, DEDA MRAZE

Privrednici zamolili Deda Mraza da reši deo problema nagomilanih u privredi. Postoji jedan kontinuitet u „faraonskom“ ponašanju vlasti; ignorisanje svih privrednih problema koje su aktuelne vlasti bile obavezne, i dobro plaćene, da provedu. Nijedan zakon u poslednjih 10 godina nije donesen, naprotiv, privreda trenutno plaća 65 različitih  obaveza i svakodnevno joj se pogoršavaju uslovi privredjivanja. Dragi Deda Mraze, organizuj  nam …

Pročitajte Još »

Über-oportunizam

Mada već neko vreme ne bi trebali, mene nemački postupci u međunarodnoj politici i ekonomiji nikada ne omanu iznova iznenaditi. Isti slučaj je tako i danas sa čitanjem intervjua Angele Merkel datog londonskom Financial Times-u 9 Novembra (što je koincidencijom godišnjica pada Berlinskog zida ali i godišnjica Kristallnacht-a). Umesto da čitav intervju prihvatim na način na koji se unapred spremam …

Pročitajte Još »

Statistika

Najautentičniji svedok o stanju u privredi trebalo bi da bude statistika. Međutim, naši su političari zloupotrebu ove nauke doveli do savršenstva. Statistika po sebi često ne odražava potpunu istinu ako se ne sagledaju statističke činjenice u odnosu na sve relevantne faktore i zato često statistika ulazi u logički paradoks: umesto da tvrdi ona služi za obmanjivanje javnosti     Ne …

Pročitajte Još »

Penzije i socijalna pravda

Srbi su jedan od najstarijih naroda na svetu. Ekonomska bezperspektivnost smanjuje broj rođene dece van Beograda i Novog Sada, a sela su najviše pogođena padom broja rođene dece. Pri tome imamo i emigriranje iz Srbije usled velike nezaposlenosti i malih mogućnosti za ličnu profesionalnu i materijalnu afirmaciju. Kratkoročni vremenski rok političarima koji gledaju kako da opstanu na vlasti, ili da …

Pročitajte Još »

Bile su to dramatične i burne godine.

Mislim, na primer, na Karlosa čije pravo ime nikada nisam saznao. Još ga vidim, još me gane njegova slika: vidim ga kako, nagnut nad onim jeftinim izdanjima knjiga od trideset ili četrdeset sentavosa, uporno i teškom mukom sriče slova, kako šakama upire u slepoočnice kako neki mladić koji se upinje, traži, konačno nalazi i otvara kovčeg za koji je čuo …

Pročitajte Još »

LOGIKA PIJANIH MILIONERA

Tragajući za adekvatnim naslovom ovog teksta nosio sam se mišlju kako da najbolji način  predstavim sve ekonomske probleme sa kojima se Srbija suočava i kako sredstva informisanja prenose stavove kolega ekonomista da će sledeća godina biti neuporedivo teža nego predhodne, da su mogući veoma teški socijalni nemiri, da će realno zarade i ostali ekonomski parametri padati, da će devizni kurs …

Pročitajte Još »

Sabato o anarhistima

Među anarhistima se moglo sresti beskonačno mnogo različitih tipova. Bio je tu tolstojevski tip koji je odbijao da jede meso, kao protivnik svake nasilne smrti, koji se često bavio esperantom i teozofijom. Ali je bilo i pristaša nasilja, čak i u najekstremnijem vidu, bilo zato što su smatrali da se protiv države može boriti jedino silom, bilo zato što su, …

Pročitajte Još »

Nestašica suncokretovog ulja…

Ovih dana je aktuelna priča o poskupljivanju hleba, mleka, šećera, suncokretovog ulja…   I dok je poskupljenje hleba, na primer, logična posledica smanjenog roda pšenice za petinu, rast cena šećera i suncokretovog ulja može se opravdati do procenta rasta evra prema dinara. Iznad tog iznosa poskupljenje je posledica dominantnog položaja prerađivača i trgovaca u odnosu na proizvođače i potrošače.   …

Pročitajte Još »

Poslovanje Telekom grupe u 2009. godini i njegova privatizacija

Pošto sam na kućnu adresu dobio godišnji izveštaj Telekoma nije mi teško da potrošim sat vremna da napišem šta mislim, a na osnovu finansijskih pokazatelja.   Koliko ima ekonomista toliko je i različitih mišljenja, pa pretpostavljam da Dragovan ima bitno drugačije mišljenje od mene, te se nadam da će se i on oglasiti tekstom.   Mene su prijatno iznenadila tri …

Pročitajte Još »

Svetski priliv stranih direktnih investicija u 2009.

Podaci iz 2008. godine o svetskoj robnoj trgovini (16.026 milijardi dolara) i kumulativnim stranim direktnim investicijama (14.909 milijardi dolara) ukazuju na to da na jedan dolar SDI dolazi dolar i sedam centi robnog izvoza. Koeficijent korelacije na podacima za 196 zemalja između vrednosti izvoza i SDI iznosi 0,77, ali se povećava na preko 0,9 ukoliko se iz uzorka isključe zemlje …

Pročitajte Još »

Ekonomski slom i moralni sunovrat

Подаци кажу да је бруто домаћи производ Србије на нивоу из 1972. године, индустријска производња из 1972. године, број запослених из 1977. године, а продуктивност рада из 1967. године. Број запослених особа у Србији се смањује у последњих 22 године, и смањен је за 550 хиљада од 1988. године. Да ли ови подаци забрињавају? Мене да. Али ме много више …

Pročitajte Još »

Mišljenje međunarodnog suda pravde i kurs dinara

Pošto sam u poziciji da odgovaram na pitanja medija o «političkoj nestabilnosti» i posledicama odluke MSP-a, a da ne bih bio prenešen na način na koji stav nisam izneo koristim mogućnost zbog koje sajt i postoji.   MIŠLJENJE MSP-A NEĆE UTICATI NA DALJE KRETANJE VREDNOSTI EVRA PREMA DINARU.   Dovođenje u vezu kretanja kursa dinara i političke nestabilnosti politika je …

Pročitajte Još »

SRPSKA ’’HOLANDSKA BOLEST’’

Srpska ekonomija je pored dosad  navednog dobrano obolela od tzv’’holandske bolesti’’. Fenomen  holandska bolest je (u literaturi ponekad i holandska zaraza) naziv  za skup ekonomskih posledica koje se javljaju sa specijalizacijom zemlje prema svojoj komparativnoj prednosti. Naziv je skovan 1977. godine u časopisu “The economist” kako bi opisao pad holandskog  proizvodnog sektora nakon otkrića prirodnog gasa u Severnom moru  tokom …

Pročitajte Još »

Invest in Serbia, China is far away

Prosečne plate u Srbiji i Kini     Prenoseći za sajt novosti iz sveta iz China Daily-ja, zainteresovalo me je kolike su prosečne zarade u Kini, zbog ekonomskog rasta i aprecijacije yuana. Dođoh do podatka da je prosečna zarada u prvih devet meseci prošle godine iznela oko 260 evra, na osnovu isplaćenih 21.984 yuana u periodu januar-septembar i kursa od …

Pročitajte Još »

Kratkoročni tokovi kapitala i kurs evra prema dinaru

Prema podacima NBS iznos obaveza banaka prema inostranstvu bio je na kraju aprila 513 milijardi dinara i smanjen je za 27 milijardi dinara u odnosu na kraj marta ove godine. U istom periodu zbirna vrednost repo papira NBS i trezorskih zapisa miniastarstva finansija povećana je sa 251 na 269 milijardi dinara. Suprotno kretanje vrednosti. U vremenskoj seriji od jula 2008. …

Pročitajte Još »

PRODAJA TELEKOMA II

Prema pisanju štampe od danas (utorak 11.05.) na tender za privatizacionog savetnika u prodaji Telekoma javila se samo jedna kompanija – Siti Bank. Postavlja se pitanje kako je moguće da se za tako unosan posao javi samo jedan privatizacioni savetnik i to prema nekim komentarima onaj koji ima najmanje iskustva u tom delu. Da li zbog one narodne koliko para …

Pročitajte Još »

Međunarodna ekonomija i bankarski kasino

„Bankarski kasino“ funkcioniše na jednostavan način: u ogromnom broju mogućih „proizvoda“ kupuju se oni za koje se smatra da su potcenjeni i da će imati rast cena, dok se izlazi iz „proizvoda“ za koje se pretpostavlja da dalji rast nije verovatan. Kao talasi, silazi se se onog gde se bliži vrh, kako bi se sa dna novog penjali opet.   …

Pročitajte Još »

Šta je to novac i kakva je njegova uloga?

Šta je to novac i kakva je njegova uloga? Da bi smo ovo razumeli moramo da se vratimo i objasnimo sta je roba, i šta to mi svaki dan kupujemo. R O B A (Kapital, knjiga prva, glava prva)   Roba je pre svega predmet koji svojim svojstvima zadovoljava neku ljudsku potrebu ma koje vrste. Svaka roba je proizvod ljudskog …

Pročitajte Još »

Grčka kriza i Srbija

Pozvan sam da gostujem u večerašnjem Oku RTS-a. Prihvatanje poziva nosi sa sobom odgovornost šta se može reći, sažeti u dodeljenih 5-7 minuta, a da to istovremeno bude smisleno, razumljivo i sa jasnom porukom.   Poslednji put sam bio 21.10. prošle godine nakon posete ruskog predsednika Medvedeva i poslednje rečenice su mi se odnosile na izlazak SAD i Azije iz …

Pročitajte Još »

Regionalni razvoj i kurs dinara

Da bi mišljenje od puke intuicije i nagađanja postalo empirijski potvrđeno biće mi potrebna Sašina pomoć u ekonometriji. Na žalost, kvalitet dostupnih podataka je osnovni problem za ozbiljnije istraživanje.   Pošto nemamo metodološki koherentnu dužu vremensku seriju o društvenom proizvodu, narodnom dohotku ili bruto domaćem proizvodu poslužio sam se podacima o udelima izabranih oblasti u ukupnom fondu isplaćenih zarada.   …

Pročitajte Još »

Ivan Nikolić: KRATAK OSVRT NA STRUKTURNE INDIKATORE POSLOVANJA PREDUZEĆA U SRBIJI OD 2002. DO 2007. GODINE SA POSEBNIM FOKUSOM NA PRIVATIZOVANA PREDUZEĆA

nastavak Preduzeća privatizovana tokom 2003. godine pokazuju vrlo slične performanse kao i prethodni skup preduzeća. Ipak, ovaj skup je znatno veći jer je na startu 2003. godine bilo 684 preduzeća sa 65.322 zaposlenih da bi u 2007. ostalo 615 preduzeća sa 36.828 zaposlenih od čega je na startu bilo 489 malih, 152 srednja i 43 velika, tako da su preduzeća …

Pročitajte Još »

Grčki Plan

Pošto je moj prethodni članak  u suštini pisan kao uvod za grčki dogovor, osećam se,  da kažem, “odgovornim” da prokomentarišem jučerašnji finansijski plan. Dogovoreni paket od od €30 milijardi je suštinski provizija kapaciteta zadnjeg resursa, koji u slučaju da dođe do njegovog aktiviranja bi bio delimično finansiran od strane MMF, a uglavnom od strane  EMU zemalja. Dogovor je, očito,  rezultat …

Pročitajte Još »

Ivan Nikolić: KRATAK OSVRT NA STRUKTURNE INDIKATORE POSLOVANJA PREDUZEĆA U SRBIJI OD 2002. DO 2007. GODINE SA POSEBNIM FOKUSOM NA PRIVATIZOVANA PREDUZEĆA

nastavak Preduzeća privatizovana tokom 2003. godine pokazuju vrlo slične performanse kao i prethodni skup preduzeća. Ipak, ovaj skup je znatno veći jer je na startu 2003. godine bilo 684 preduzeća sa 65.322 zaposlenih da bi u 2007. ostalo 615 preduzeća sa 36.828 zaposlenih od čega je na startu bilo 489 malih, 152 srednja i 43 velika, tako da su preduzeća …

Pročitajte Još »

Odgovori na par pitanja oko EU

– Da li postoji opasnost da na primer Grka (ili neka druga zemlja) napuste evro zonu? Verovatnoca da neka zemlja unilateralno napusti EMU,  pogotovo neka od PIGS zemalja je minimalna, prakticno nikakva. U samom ustrojstvu EMU, koliko znam,  ne postoje mehanizmi kojim bi se proces iskljucenja uopste mogao aktivirati. Cak i kada bi vecina u EMU  bila rada da se otarasi …

Pročitajte Još »

1981-2009 broj stanovnika i radnika

Interesovao me je odnos broja stanovnika i broja radnika u industriji i rudarstvu po opštinama kako bih potvrdio intuitivnu hipotezu da broj stanovnika raste ili se smanjuje u skladu sa brojem proizvodnih radnih mesta.   Prilažem podatke po okruzima i opštinama. Hipotezu nisam potvrdio jer postoji pozitivna, ali veoma slaba veza između poređenih podataka (0,15-0,2). To znači da su kretanja …

Pročitajte Još »

Danilo Kiš o nacionalizmu

„Nacionalizam je, pre svega, paranoja“ (pisao sam  u tom intervjuu). „Kolektivna i pojedinačna paranoja. Kao kolektivna paranoja, ona je posledica zavisti i straha, a iznad svega posledica gubljenja individualne svesti; te, prema tome, kolektivna paranoja i nije ništa drugo do zbir individualnih paranoja doveden do paroksizma. Ako pojedinac, u okviru društvenog projekta, nije u stanju da se „izrazi“, ili zato …

Pročitajte Još »

Ivan Nikolić: Kratak osvrt na strukturne indikatore poslovanja preduzeća u Srbiji od 2002. do 2007. godine sa posebnim fokusom na privatizoavana preduzeća

Koncept privatizacije primenjen nakon oktobarskih promena 2000. godine privredi Srbije nije doneo očekivane performanse. Privatizacija je delom pokrenula restrukturiranje preduzeća. Donela je svež kapital, nove tehnologije i nova menadžerska znanja. Međutim, njen rezultat je daleko manji od prvobitno očekivanog. Razlozi koji su tome doprineli, ali i krajnji dometi navedenog procesa, u sažetoj formi, iznose se u tekstu koji sledi. Istraživanje …

Pročitajte Još »

Ekonomski problemi Srbije i Hrvatske

„Kad u februaru bude ustoličen za trećeg hrvatskog predsednika, jedan od 12 kandidata zemlju će preuzeti s dijagnozom duboke ekonomske krize. Svi relevantni ekonomski indikatori: BDP, izvoz, nezaposlenost, visina zaduženosti – su u padu ili u najboljem slučaju u stagnaciji. No, dok je kriza samo delimično uvezena iz inostranstva, duboki strukturni problemi godinama se guraju pod tepih.” Pročitah tekst na …

Pročitajte Još »

Ivan Nikolić: Istiskivanje vs. depresijacija dinara

Domaći bankarski sektor je snažnije prelivanje uticaja globalne finansijske krize osetio već tokom prve polovine 2009. Nepovoljna kretanja u realnom sektoru stvorila su poteškoće u naplati dospelih potraživanja banaka i porast loših plasmana, a krajnji efekat je i slabiji finansijski rezultat poslovanja banaka u ovoj godini. U tom okviru banke su sve nesklonije preuzimanju dodatnih rizika u poslovanju, a kod …

Pročitajte Još »

Regionalna odstupanja u razvijenosti

Merena mesečnim primanjima penzija i zarada po stanovniku Prema podacima RZS na osnovu ankete o potrošnji stanovništva četiri petine ukupnih primanja stanovništva čine zarade i penzije. Na osnovu ovog podatka pokušaću da ilustrujem regionalnu distribuciju primanja stanovništva. Ukupna primanja su veća za 25% od izračunatih i verovatno postoje velike razlike u odstupanju ukupnih primanja od fonda isplaćenih zarada i penzija. …

Pročitajte Još »

Poigravanje 10 banaka iz Zapadne Evrope sa 20 zemalja Istočne Evrope

Nema istinskog oporavka bez promene monetarne politike     Zemlje Istočne Evrope imaju niz zajedničkih ekonomskih karakteristika koje su posledica prodaje svojih bankarskih sektora istim bankama iz zemalja Zapadne Evrope (http://www.imf.org/external/pubs/ft/wp/2009/wp0906.pdf).   U prethodnih 8-9 godina su imale snažan ekonomski rast koji je bio praćen ogromnim rastom spoljnog duga (mahom maticama filijala banaka koje su ušle u ovaj region), i …

Pročitajte Još »

Kozarac, Vrginmost

Kozarac je 1931g imao 563 stanovnika a 1948 godine imao je 412 stanovnika. 1991g imao je 291s (273 Srba, 17 ostalih i 1 Hrvata), a 2001g imao je 166s. Ajdinović (Nn) Janja, rođena 1878. Srpkinja, ubijena 1942. U direktnom teroru, Kozarac (2279018033) Ajdinović (Rade) Milan, rođen 1908. Srbin, ubijen od ustaša 1941. U direktnom teroru, Glina (2279018032) Alaica (Petar) Smilja, …

Pročitajte Još »