Рађевина и Јадар

„Rađevina i Jadar“ od Borivoja Milojevića, 1913. Naselja srpskih zemalja knjiga 9 i Koreni 16 (Službeni Glasnik i SANU, reprint) Костајник (Крупањ) Положај. Горња Мала је на обема странама Горњанске Реке, само су куће Вићентића на плавини Орлујског Потока. Херцеговци и Бирчани су на страни Костајничке Реке, окренути ЈЗ; у Херцеговцима, кућа Деспотовића је на тераси, а у Бирчанима, две …

Pročitajte Još »

Драгачево

Доње Драгачево Насеља српских земаља (књига 1), Српски етнографски зборник (књига 4), Београд 1902. Јован Ердељановић, стр. 117-203. Дучаловићи (Лучани) Положај. Највећи је део Дучаловића у непосредној суподини планине Овчара са његове јужне стране. Кроз село теку поток Бањица, који протиче са западне стране Овчара, и његова притока Дучаловички Поток под југоисточном суподином Овчаром. Сеоске су куће већином по косама, …

Pročitajte Još »

Јавни дуг Србије, 2000-2020.

Нове власти у Србији, након Слободана Милошевића, наследиле су јавни дуг у износу од 14,2 милијарди евра, у чему је спољни био 10,1 а унутрашњи 4,1 милијарди. То је било 220% од тада процењене вредности БДП-а (845 на 384 милијарди динара). Отпис дела дуга париском и лондонском клубу поверилаца био је условљен „непопуларним мерама и реформама“ чији се повољни исходи …

Pročitajte Još »

NOVI SAD NE ODUSTAJE OD AGRARNOG SAJMA novi termin od 12 do16 septembra

Novosadski sajam je odlučio da se ipak održi najznačajnija manifestracija koju ova kuća organizuje – Poljoprivredni sajam. Kako je najavljeno, u periodu od 12. do 16. septembra 2020. Godine biće održani 87. međunarodni poljoprivredni sajam i 53. međunarodni sajam lova i ribolova, pod zajedničkim nazivom Međunarodni jesenji sajmovi. Imajući u vidu značaj delatnosti koje se predstavljaju na ovim sajmovima, dobijena …

Pročitajte Još »

Чуровић: Подршка Раичевићу и ИН4С, режим живи у страху од истине

Режим Мила Ђукановића је тридесет година завађао грађане Црне Горе по разним основама. На међусобним завадама, међуетничке природе, режим је хранио себе одржавајући се на власти тридесет година. Кад је коначно прорадила свијест грађана, који су провалили лопова и паликућу, реално је било да се покрене „ћерање“, саопштио је предсједник Савеза Срба из Црне Горе, Жељко Чуровић Режим Мила Ђукановића …

Pročitajte Još »

ANTE TOMIĆ: Kako su Talijani uhljebili lika koji potpisuje sve što mu daš

https://www.jutarnji.hr/naslovnica/kako-su-talijani-uhljebili-lika-koji-potpisuje-sve-sto-mu-das-7403184 Bila je to zgoda po prilici kao kad hadezeovac treba zaposliti glupog nećaka ili nesposobno kumče, a čemu prethodi ovakav nekakav neprijatni razgovor s višim stranačkim funkcionarom:“Je li pametan?”“Onako… Neću te lagat, nije baš.”“Ali je vrijedan?”“A ne, ne. Mladić je izrazito lijen. Na poslu ga ne očekujte prije jedan popodne. I, ako smijem dodati, rijetko je pokvaren, podao, neiskren, …

Pročitajte Još »

Junad ponovo nemaju kupce

Potpuni zastoj u prodaji utovljene junadi više od 6.000 gazdinstava u Srbiji, koja se obimnije bave ovim poslom, dovodi do ekonomske propasti. Odgajivači jednostavno ne znaju kako da pokriju ostvarene troškove. Za ukupnu preradu i potrošnju po domaćinstvima u Srbiji se zakolje tokom godine najviše 86.000 različitih kategorija goveda, a ponuda je veća od 250.000 grla. Naša domaćinstva tokom godine …

Pročitajte Još »

Arnautsko nasilje u Šumadiji i Pomoravlju

Рибник, 14. јул 1824. године Живко Шокорић кнезу Милошу – јавља да се сугубинске и шантаровачке спахије рђаво владају са сиротињом из ових села. Високо милостивни Господару Гос. здравствујте Вама јављам за спаие сугубинске и шантаровачке то јес Арјадин и Суља из Топлице из села Прокопуца кои се рђаво владају са сиротином људе бију и прекуњу нисмо ми београдски спаие …

Pročitajte Još »

Горан Шарић: Косово је граница српског достојанства

Горан Шарић: Косово је граница српског достојанства Недавно су провучићеви медији и аналитичари оптужили Хрвате, а касније и Русе да стоје иза протеста у Србији. На страну то што је немогуће да хрватске и руске службе у нечему таквом сурађују, кад знамо да је бивши, а и будући премијер Пленковић пријетио Русима у Украјини новом Oлујом и од тада је у …

Pročitajte Još »

TOVNO GOVEDARSTVO U SRBIJI

Reprodukcioni centar za šarole goveče Reprodukcioni centar goveda rase šarole je otvoren je na farmi ,,Berze’’ u Utrinama u opštini Ada, uz podršku Proizvodne grupe odgajivača tovnih goveda“Agroprofit” Branislav GULAN Reprodukcioni centar goveda rase šarole je otvoren je na farmi ,,Berze’’ u Utrinama u opštini Ada, uz podršku Proizvodne grupe odgajivača tovnih goveda “Agroprofit”. Tovno govedarstvo u Srbiji otvaranjem Reprodukcionog …

Pročitajte Još »

Националист: Траг црногорског режима у организовању нереда у Београду

Националист: Траг црногорског режима у организовању нереда у Београду Протеклих дана, извештавајући о насилним протестима и нередима у Београду, бројни медији су указали на утицај страног фактора, било директним ангажовањем иностраних обавештајних служби у распиривању протеста и нереда, било коришћењем домаће агентуре Протеклих дана, извештавајући о насилним протестима и нередима у Београду, бројни медији су указали на утицај страног фактора, било …

Pročitajte Još »

Ранко Гојковић: Закон је добар ако се правилно спроводи или О протестима у Србији

арод који има два величанствена Завета – Светосавски и Светолазаревски – дужан је да се врати себи, тачније служењу Богу После другог дана протеста у Србији, замољен сам од појединих људи да напишем своје утиске о свему што се догађа. То и чиним овим текстом, дакле износим личне утиске, не претендујући на било какву улогу саветодавца било коме, али бих …

Pročitajte Još »

Поређење запослености по делатностима у Србији и Бугарској, Т1 2020.

Србија, без података за Косово и Метохију, и Бугарска готово да имају идентичан процењени број становника. Стварна разлика у броју, у односу на процењени, сазнаће се приликом пописа становништва у 2021. Србија је у Т1 имала за 145,5 хиљада мање запослених у правним лицима и у предузетничком сектору, што је за мање за 6,4%. Пошто Бугарска има 2,3 пута више …

Pročitajte Još »

Косово и Метохија, БДП Т1 2020.

Према приштинским подацима (линк) у Т1 2020 вредност БДП-а износила је 1.438 милиона евра и повећана је за 1,29% у односу на Т1 2019. Стопа раста је нагло смањена јер се кретала око 4% током 2019. Бруто додата вредност (1.149,4 милиона евра), у текућим ценама, је повећана само за 0,27% па је преко четири петине од оствареног раста последица повећања …

Pročitajte Još »

Стока у Црној Гори и поређење БЈР у броју грла по становнику и по км2

Немамо податке за магарце да би били 100% у праву али изгледа да у Црној Гори само коњи успевају, јер је једино њихов број у 2019 повећан, и то само за 3 грла или 0,1%. Управа за статистику је објавила саопштење о бројном стању стоке на крају 2019. (линк) па је то последње саопштење неопходно како би се упоредиле све …

Pročitajte Još »

Miloševe livade u Jagodini

Јагодина, 6. јули 1824. године Нака из Јагодине кнезу Милошу – јавља да су покосили и покупили сено са свих његових ливада. Даље јавља да су били преварени, да су косили сено и са туђих ливада и да се због тога јавио отпор код народа. Милостиви Господару здравствујте Јављамо вами милостиви Господару да смо ливаде покосили покупили и полак поденули …

Pročitajte Još »

Genocid nad selom i seljakom

Prema studiji ,,Poljoprivredno zemljište u Republici Srbiji” od 1960. godine 2012., zadrugama nedostaje oko 400.000 hektara zemljišta. Kada to pomnožite sa 5.000 evra to je dve milijarde evra. Ili po 10.000 evra – to je onda četiri milijarde evra. Kada bi se taj novac vratio zadrugama one bi preporodile seljački sektor. A, da i ne govorimo o mlekarama, klanicama, mesarama, …

Pročitajte Još »

Ужичка Црна Гора, део

„Užička Crna Gora“ LJ. Pavlović, Naselja i poreklo stanovništva, knjiga 19, 1925; Službeni Glasnik i SANU 2010. Маковишта (Косјерић) Ово необично дугачко село које се пружа уз Скрапеж с обе стране до његовог извора, увучено између Малог и Средњег Повлена и уздигнуто уз Велики, има више од 20к, у дужину и 10 у ширину. Источним делом преваљује преко Равник Маковишта, …

Pročitajte Još »

Будућност Србије: однос броја ковчега по колевци по општинама у 2019.

Србија у којој су јавне личности криминалци и проститутке нема никакву будућност. Будућност Србије нису чланство у ЕУ и страни инвеститори. Пре 20 година спомињало се учлањење у ЕУ до 2005, а сада се спомиње 2026. Као на псећим тркама: јуре кучићи парче хране које никако да дохвате. Ако је становништво Србије медијски преплављено развратом и неморалом онда је логично …

Pročitajte Još »

O moralu komunista i srpskoj nesreći

Комунисти пре рата нису сматрали непатриотском шпијунажу у корист Совјетског Савеза, чак и ако је уперена противу властите земље. Бити на поверљивом списку НКВД-а сматрано је највишом чашћу. Висина партијске функције није играла никакву ометајућу улогу. Интересима те стране силе с подједнаком ревношћу служили су и највиши партијски функционери и најобичнији чланови. И овде су моралне препреке, несумњиво активне, прескочене …

Pročitajte Još »

ŽETVA 2020. Šareni prinosi, niske cene

Sa 570.000 hektara očekuje se rod pšenice od oko 2,3 miliona tona ili prosečno oko 4,2 tone po hektaru. Uz prinos od 4,5 tona po hektaru troškovi proizvodnje su 23,17 dinara. Zadružni savezi predlažu da država hitno otkupi za Robne rezerve 250.000 do 300.000 tona i odmah isplati proizvođačima cenu od 21,06 dinara Branislav Gulan Na početku ovogodišnje žetve pšenice …

Pročitajte Još »

Економска катастрофа у Црној Гори: мај 2020.

Уместо сезонски уобичајених припрема за туристичку сезону, када се повећава број запослених лица, у мају је дошло до пара броја запослених лица за 3.577 (раст за 4.569 у мају 2019), те је укупно смањење броја запослених лица износило 11,8%, у односу на мај 2019. У периоду јануар-мај 2019, услед припрема за туристичку сезону, број запослених лица био је повећан за …

Pročitajte Još »

Ранг земаља према вредности одлива СДИ у 2019.

Мада је светски прилив СДИ у 2019. повећан за само 3%, светски одлив страних инвестиција повећан је за 33,2%. Али, ове „стране инвестиције“ су модерна светост у чије се мотиве, вредности и порекло не улази, па су због тога и могућа оволико велика одступања. Главни разлог за оволико одступање је чињеница да су САД и Холандија у 2018 књижиле негативну …

Pročitajte Još »

Varljivo leto 1825.

327. Јагодина, 29. јуни 1825. година Хасан ага кнезу Милошу – моли да му помогне око пуштања сина Арифа из затвора у Ћуприји. Нашему благородному Г. Господару Милошу Обреновићу здравствујте Доходим вам покорно молити милостивни Господару које намидогодила несрећа наша али може бити ви сте разумели за нашу незгоду. Мој син Ариф сас војводу и несрећа се догодила те мало …

Pročitajte Još »

Полиција Србије открила: Црногорска служба прати Андрију Мандића у Београду

Вјерујемо да ће Србија и Република Српска, уложити озбиљан напор на потпуном разбијању и елиминисању црногорске агентуре у овим земљама, наводи се у саопштењу ДФ-а https://www.in4s.net/policija-srbije-otkrila-crnogorska-sluzba-prati-andriju-mandica-u-beogradu/ Црногорске безбједносне службе годинама су снажно присутне у Србији, гдје обављају разне прљаве послове за режим у Подгорици, од шверца наркотика и подршке партнерским криминалним клановима до праћења политичких противника Мила Ђукановића и финансирања …

Pročitajte Još »

Рађевина и Јадар

„Rađevina i Jadar“ od Borivoja Milojevića, 1913. Naselja srpskih zemalja knjiga 9 i Koreni 16 (Službeni Glasnik i SANU, reprint) Костајник (Крупањ) Положај. Горња Мала је на обема странама Горњанске Реке, само су куће Вићентића на плавини Орлујског Потока. Херцеговци и Бирчани су на страни Костајничке Реке, окренути ЈЗ; у Херцеговцима, кућа Деспотовића је на тераси, а у Бирчанима, две …

Pročitajte Još »

Mirići stradali u NDH

BijeljinaLjeskovacMirić (Arsen) Mirko, rođen 1896. Srbin, ubijen od ustaša 1941. U logoru, Jasenovac (1621055034)BijeljinaLjeskovacMirić (Jovan) Drago, rođen 1920. Srbin, ubijen od ustaša 1941. U logoru, Jasenovac (1621055037)BijeljinaLjeskovacMirić (Mirko) Lazo, rođen 1923. Srbin, ubijen od Nemaca 1945. U direktnom teroru, Ljeskovac (1621055035)BijeljinaLjeskovacMirić (Mirko) Maksim, rođen 1926. Srbin, ubijen od Nemaca 1945. U direktnom teroru, Ljeskovac (1621055036)BijeljinaPopoviMirić (Jovan) Dušan, rođen 1925. Srbin, …

Pročitajte Još »

Realsocijalizam i zatvor 7: nepravedna i neracionalna raspodela dobara

http://www.borislavpekic.com/2011/03/nepravedna-raspodela.html Manipulacioni, ergo, korupcionaški sistemi po sebi podrazumevaju sve vrste nepravdi, pa i onu koja se tiče raspodele dobara. Uvek mora postojati njihov dispozicioni depo iz kojeg će se, mimo zakona i stvarnih zasluga ili potreba, deliti mito onima koji ga, takođe mimo zakona, zasluže. U načelu, nepravedna raspodela ne mora biti i neracionalna. Zavisi samo s koje tačke gledišta …

Pročitajte Još »

Šuma, Površ i Zupci u Hercegovini

Талежа (Требиње) Село лежи на рачном, голом и кршевитом месту. Куће су размештене по влаци око једне продоли, која се пружа правцем С-Ј за 600-700м… Талежа је једно од најстаријих села у Шуми, што се види и по помињатим старинама, а и по највећем простору који овом селу припада, јер има земље као других пет села. Сем овога има и …

Pročitajte Još »

Демографска кретања у Србији, мај 2020.

Према саопштењу РЗС-а (линк) у периоду јануар-мај рођено је 24.056 беба, што је мање за 3,2%, или за 793, у односу на исти период 2019. Број умрлих, у истом периоду, био је 43.244 и бележи се пад од 1.360 или за 3%. У мају је рођено 4.890 беба што је за 10,5% мање него истом месецу 2019, док је број …

Pročitajte Još »

Smena suša i poplava

Najveća mrtva investicija u Evropi, čija gradnja započeta posle Drugog svetskog rata, bio je hidrosistem DTD. Obuhvata 960 kilometara kanalske mreže, 24 regulacione i pet sigurnosnih ustava, šest crpnih stanica i 84 mosta. U Republici Srbiji u 2018. godini navodnjavano je samo 46.823 hektara polјoprivrednih površina, što je za sedam odsto manje nego u 2017. godini, saopštio je Republički zavod …

Pročitajte Još »

Демографска кретања у Словенији, 2019.

Под насловом „У 2019, поново мање од 20.000 живорођених у Словенији“ (линк) Статистични урад Републике Словеније је објавио демографска кретања за прошлу годину. Рођено је 19.328 беба. Медијана старости мајки код свих рођења била је 31,1 година, док је код прворођених била 29,6 година. Чак 57,7% беба је рођено ван брака, што су некада давно, у мрачна времена зла и …

Pročitajte Još »

ŽETVA PŠENICE: Prosečan rod hlebnog zrna!

U Srbiji se ove godine očekuje rod žita od oko 2,3 miliona tona, što je više nego dovoljno za domaće potrebe. Od žetve u 2019. godini ostalo nam je pšenice od prošle žetve, oko 600.000 tona pa ćemo, sa lanjskim zalihama, imati oko 2,9 miliona tona pšenice. Srbiji za ishranu, setvu i rezerve godišnje treba oko 1,55 miliona tona pšenice. …

Pročitajte Još »

Degree of colonization in 2019.

Степен колонизације у 2019. мерен односом кумулативног одлива и прилива СДИ Приложену табелу односа укупног одлива и прилива СДИ треба посматрати са извесним опрезом, то јест, не треба је тумачити буквално. Нека развијена и уређена држава може да има низак однос одлива према приливу СДИ, а да ипак стране компаније поштују локалну традицију, менталитет, природно окружење и запослене. Нека држава …

Pročitajte Još »

PRVA LETNJA ŠKOLA ZADRUGARSTVA U SRBIJI

Uspeh, najbolje uspeva Zadrugarstvo, i zadruge predstavljaju put kojim Vojvodina i Srbija treba da idu dalјe. Ali odlučno, bez zastajkivanja. To je imperativ vremena i već potvrđeno iskustvo razvijenih zemalјa Evrope. Uspešne zadruge mogu da posluže kao dobar primer za svako veće selo. Tamo gde postoji dobra zadruga, u selu se dobro i živi. Ništa ne uspeva tako dobro kao …

Pročitajte Još »

Љубомир Павловић: Колубара и Подгорина

Babajić (Ljig) Положај села. – Бабајић је на левој обали реке Љига, а према рудничком селу Гукошима, с друге стране Љига. Село је на косањицима, које од Сувобора слазе Љигу. Земљиште је терцијерно, неравно и испресецано многим паралелним потоцима и поточићима разноликог правца. Брегови су плећати и врло се благо спуштају у долину главне реке и немају нарочитих имена. Извора …

Pročitajte Još »

Zadatak iz Završnog ispita protiv zdravog razuma

На комбинованом тесту из физике било је питање (број 4) колико ће прећи метара за 10 секунди жена која убрзава по 20 метара у секунди (линк). Мени познат младић је тачно одговорио на питање, а то је 1.000 метара, а затим се замислио над одговором и посумњао (упозорен је од родитеља да не буде брзоплет, и да има времена да …

Pročitajte Još »

Razmišljanje jednog običnog srpskog vola

Raznih čuda biva u svetu, a naša je zemlja, kao što mnogi vele, plodna čudima u tolikoj meri da već više i čuda nisu čuda. Kod nas ima ljudi na vrlo velikim položajima koji ništa ne misle, a u naknadu za to, ili možda iz drugih razloga, počeo je razmišljati jedan običan seljački vo, koji se ništa ne razlikuje od …

Pročitajte Još »

Пензионери и пензије, април 2020.

У априлу је РФПИО исплатио 1.702.996 пензионерских чекова што је било за 2.535 мање него у марту ове године, а за 8.122 мање него у априлу 2019 (https://www.pio.rs/sr/mesechni-bilten). Овом смањењу за 8.122 пензиона чека највише је допринело смањење пољопривредних чекова за 7.394. Број пензионера из категорије запослених смањен је 4.865 али је повећан број пензионера из самосталних делатности за 4.137. …

Pročitajte Još »

Промет у малопродаји под утицајем мера против вируса COVID-19

Много држава у свету је донело низ рестриктивних мера у циљу спречавања пандемије вируса COVID-19 средином марта 2020. Последице донетих мера могу полако да крену да се анализирају, како нам пристижу подаци из различитих статистичких области, демографије и економије као најважнијих. Евростат је објавио податке о промету у малопродаји у априлу (линк) по земљама и по врстама трговине. Знатижељни злобници …

Pročitajte Još »

Основан нестраначки Покрет за одбрану Косова и Метохије

Основан нестраначки Покрет за одбрану Косова и Метохије Једини и искључиви циљ Покрета јесте спречавање и трајно онемогућавање правног отуђења од Србије било којег дела  јужне српске покрајине На дан Светог Јустина Ћелијског, 14. јуна 2020. године, у Манастиру Светог Архиђакона Стефана у Сланцима код Београда основан је нестраначки Покрет за одбрану Косова и Метохије. Једини и искључиви циљ Покрета јесте спречавање …

Pročitajte Još »

Mesto Srbije u evropskoj klaničnoj industriji u 2019.

Као прави свињољубац када угледам слику прасета инстиктивно осетим глад. Крену да се луче хормони и да осећам срећу, уз глад, на помисао на добро парче свињетине. Године смањују задовољство које осетим када видим згодну жену, али никако не утичу на порив за прасетином. Тако видех саопштење Евростата (линк) о производњи кланичне индустрије у априлу ове године, по коме је …

Pročitajte Još »

Površine pod crnim lukom

Србија је у 2019 остварила рекордну вредност извоза лука у износу од  5,9 милиона евра. Извоз је повећан 10,2 пута од 2008. Ово би била одлична вест да није остварена и рекордна вредност увоза од 7,7 милиона евра те је остварен дефицит у износу од 1,8 милиона евра. Лука се извозио највише у суседне земље: Албанију, С.Македонију, Црну Гору, Румунију, …

Pročitajte Još »

I epska pesma „Boj na Mišaru“ nepodobna

Владимир Димитријевић: И епска песма „Бој на Мишару“ неподобна link # Десанку Максимовић, песникињу „Крваве бајке“ не могу да воле они који су славили Немачку у Београду уочи 6. априла 2020. И она их је, овакве какви су, као и све режимске слугерање, праве издајнике, већ описала у својој песми „У ропству“ Разговарала: Оливера Миливојчевић СВЕДОК ОНЛИНЕ: Најновији скандал (уклањање, па …

Pročitajte Još »

ŽETVA 2020. GODINE: Višak hlebnog žita

Ove godine se u Srbiji se očekuje rod pšenice od oko 2,3 miliona tona ili 4,2 tone po hektaru. Sa lanjskim zalihama imaćemo ukupno oko 2,9 miliona tona pšenice. Za ishranu, seme i robne rezerve potrebno nam je oko 1,55 miliona tona godišnje. Dakle, biće i roda za izvoz.Prinosi polјoprivrednih kultura će varirati od regiona do regiona, u zavisnosti od toga kada i u kom obimu je bilo padavina.  Proizvođači traže 20 dinara po kilogramu! Branislsav Gulan Po podacima ”Žita …

Pročitajte Još »

Ekonomsko korona ludilo

Као и најславнији живи Србин, даћу себи за право да мислим о темама за које нисам експерт, али које ме, као и већину становника планете Земље дотичу. У току је једна од највећих економских криза од индустријске револуције пре више векова и њен интензитет се још увек не може назрети. Могао би, да није дошло до немира у САД-у и …

Pročitajte Još »

Uručena nagrada ,,Darodavnica’’ Branislavu Gulanu

Nestajanje sela, knjiga godine! Uručeba nagrada za knjigu godine ,,Ruralne sredine u Srbiji – Spasavanje sela i države          Knjiga ,,Ruralne sredine u Srbiji – Spasavanje sela i države’’ autora Branislava Gulana, proglašena je za knjigu goien u ovoj oblasti. Na ssvečansoti održanoj u Grockoj, autoru je uručena nagrada ,,DARODAVNICA’’. To je najviše priznanje Društva za narodno prosvećivanje SVETIONIK iz Kragujevca …

Pročitajte Još »

Udruživanje rešava probleme

Za selјake u Srbiji ovo je značajan trenutak jer, ukoliko se ne udruže u zadruge, kooperative ili neka ih zovu kako god hoće, da bi bili konkurentni, ne da će propasti, nego će nestati  Branislav Gulan* Orijentacija Vlade Srbije da polјoprivredni razvoj bude fokusiran na srednja gazdinstva je dobra. Međutim, treba naglasiti da njih u Srbiji ima suviše malo da …

Pročitajte Još »

Brigu o selu vodi 30 institucija, rezultati katastrofalni

Član Društva ekonomista Srbije, analitičar i publicista Branislav Gulan u ukazuje na to da brigu o ,,razvoju” sela u Srbiji vodi više od 30 različitih institucija Branislav Gulan Rezultati te ,,brige” su katastrofalni jer nestaje četvrtina sela. A, bez seoskog stanovništva nije moguće povećati ni broj stanovnika Srbije. Nestajanjem sela, nestaje i Srbija. A, tamo gde nema naroda, neće biti ni države. …

Pročitajte Još »

Tešići stradali u NDH

BijeljinaDragaljevac DonjiTešić (Tešo) Žarko, rođen 1925. Srbin, poginuo 1944. u NOBu, Nob (1619035001)BijeljinaLjeskovacTešić (Ilija) Lazo, rođen 1884. Srbin, ubijen od ustaša 1941. U logoru, Jasenovac (1621055055)BijeljinaLjeskovacTešić (Ilija) Pero, rođen 1887. Srbin, ubijen od ustaša 1941. U logoru, Jasenovac (1621055054)BijeljinaLjeskovacTešić (Joco) Milan, rođen 1919. Srbin, ubijen od ustaša 1941. U logoru, Jasenovac (1621055033)BijeljinaLjeskovacTešić (Lazo) Branko, rođen 1904. Srbin, umro od Nemaca …

Pročitajte Još »

Boškovići stradali u NDH

Beli ManastirBranjinaBošković (Andrija) Aleksandar, rođen 1919. Srbin, poginuo 1945. U NOBu, Čađavica (2293021001)BeočinSvilošBošković (Lazar) Boško, rođen 1928. Srbin, ubijen od Nemaca 1942. u direktnom teroru, Vukovar (0090013031)BeočinSvilošBošković (Mladen) Anica, rođena 1900. Srpkinja, ubijena 1942. U direktnom teroru, Vukovar (0090013032)BeočinSvilošBošković (Pera) Miloš, rođen 1865. Srbin, ubijen 1941. u direktnom teroru, Srem. mitrovica (0090013050)BeočinSvilošBošković (Uroš) Veselin, rođen 1913. Srbin, ubijen 1942. U …

Pročitajte Još »

Žrtve sa prezimenom Spremo stradale u NDH

BugojnoČipuljićSpremo (Ilija) Stjepan, rođen 1900. Srbin, ubijen 1941. u direktnom teroru, Bugojno (1247010058)BugojnoKaradžeSpremo (Pero) Niko, rođen 1900. Srbin, ubijen 1941. bačen u jamu, Zanesovići-bugo (1246007001)BugojnoŠušljićiSpremo (Krsta) Jovo, rođen 1883. Srbin, ubijen 1942. u direktnom teroru, Šušljici (1248038003)ČajničeČanjičeSpremo (Milka) Radmila, rođena 1926. Srpkinja, ubijena od ustaša 1943. kod kuće, Čajniče (5002s00349)ČajničeČanjičeSpremo (Vasilije) Radmila, rođena 1925. Srpkinja, poginula 1943. U NOBu, Čajniče …

Pročitajte Još »

Plate u Kini u 2019. i poređenje sa Srbijom

Статистички завод Кине је објавио саопштење о просечној бруто заради у 2019 (линк). Пошто је мала разлика између бруто и нето зараде, њих (бруто) смо упоредили са кретањем зарада у Србији од 2008. У 2019 просечна зарада у Кини достигла је годишњи износ од 90.501 јуана, што је за 8.088 јуана више него у 2018, а представља номинални раст од …

Pročitajte Još »

Đurići stradali u NDH

Banovići Lozna Đurić (David) Milica, rođena 1897. Srpkinja, ubijena 1942. U direktnom teroru, Lozna (1610013018) Banovići Lozna Đurić (David) Simo, rođen 1915. Srbin, ubijen 1942. u direktnom teroru, Lozna (1610013023) Banovići Lozna Đurić (Dušan) Blagoje, rođen 1926. Srbin, ubijen 1942. u direktnom teroru, Lozna (1610012003) Banovići Lozna Đurić (Đoko) Drago, rođen 1926. Srbin, ubijen 1942. u direktnom teroru, Lozna (1610012050) …

Pročitajte Još »

Jovičići stradali u NDH

BeočinBeočinJovičić (Dragoljub) Đorđe, rođen 1941. Srbin, ubijen od ustaša 1944. u logoru, Jasenovac (0089003052)BeočinBeočinJovičić (Ljubomir) Đorđe, rođen 1940. Srbin, ubijen od ustaša 1942. u logoru, Jasenovac (6002s00022)BeočinBeočinJovičić (Nn) Dragoljub, rođen 1908. Srbin, ubijen od ustaša 1944. U logoru, Jasenovac (0089003051)BeočinBeočinJovičić (Vaso) Stojanka, rođena 1908. Srpkinja, ubijena od ustaša 1942. u logoru, Jasenovac (6002s00023)BeočinSusekJovičić (Duško) Darinka, rođena 1898. Srpkinja, umrla od …

Pročitajte Još »

RAČA: Otvaranje pogona za med

Nakon što je kriza izazvana korona virusom odložila otvaranje pogona za prikupljanje i plasman meda „Naš med“ u Rači, stekli su se svi potrebni preduslovi da se ova dugoočekivana fabrika konačno otvori. Svečano otvaranje biće upriličeno u sredu, 17. juna 2020. godine, u Rači. Očekuje se da će pogon svečano otvoriti predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić. Svečanom otvaranju prisustvovaće …

Pročitajte Još »

U S. Makedoniji najmanji broj rođene dece od XIX veka!

Нагли раст исељавања, у већини Албанаца, претходних година утицао је и на пад броја рођене деце у С. Македонији (линк). Према подацима Државног завода за статистику, у С. Македонији је у 2019 било 19.845 живорођених што је смањење за 7% у односу на 2018. У односу на 1994, од када постоји временска серија саопштења, број рођених је смањен за 36,8%, …

Pročitajte Još »

POSLOVNOST DRŽAVE: Junad za kukuruz

U dosadašnjoj razmeni za kukuruz država od stočara preuzela ukupno 6.000 tovnih junadi. Stočari su u razmeni dobili 15,30 kilogtrama kukuruza za kilogram  žive mere junadi. Ovog trenutka u stajama se za prodaju nalazi još 12.000 do 15.000 junadi. Svaki dan njihovog dalјeg tova znači i tov gubitaka! Državne robne rezerve u saradnji sa pet klanica, završile su  prijem junadi …

Pročitajte Još »

Smanjuju se površine koje se navodnjavaju!

Cilj izgradnje D-T-D bio je da odvodi suvišne vode sa milikon hektara i da navodnjava 500.000 hektara. Prvu funkciju je ispunjavao sve do 2005. Godine. Drugu niej nikada jer se navodnajva tek 46.823 hektara Branislav Gulan          Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u Srbiji u 2018. godini navodnjavana su samo 46.823 hektara poljoprivrednih površina, što je za sedam odsto …

Pročitajte Još »

Površine pod bostanom u Srbiji

Србија је повећала вредност увоза диња и лубеница са милион евра у 2008. на 2,3 милиона у 2012. и на рекордних 4 милиона у 2019. Највећа вредност увоза била је из Грчке (2,2 милиона), Шпаније (663 хиљаде евра) и Албаније (568 хиљада евра). Извоз бостана смањен је са 1,9 милиона евра у 2008. на 1,1 у 2012. и на 935 …

Pročitajte Još »

Hrvatska, zaposlenost IV 2020.

У Хрватској није, попут Црне Горе, дошло до пада запослености у априлу, у односу на март, упркос погоршаним условима за туристичку сезону у овој години. Укупан број запослених повећан је за 12.520 лица (+0,8%) у односу на март, док је у односу на април 2019. повећан за 1,5%. Број запослених у правним лицима повећан је за 11.598 лица (+0,9%), у …

Pročitajte Još »

Penzioneri i penzije u Srbiji, mart 2020.

У марту је исплаћено 1.705.531 пензионерских чекова. Број пензионера, у односу на март 2019, смањен је за 5.820, док је у односу на фебруар 2019 смањен за 2.432. Упоредив је са бројем пензионера у јануару 2013 (1.705.834). Смањење броја пензионера у односу на март 2019 у потпуности објашњава смањени број пољопривредних за 7.450. Број пензионера у категорији запослених смањен је …

Pročitajte Još »

Javni izdaci za zdravstvo u Evropi, 2008-2017.

Јавни издаци за здравство, према подацима из базе Евростата, повећани су за 26,2%, у периоду од 2008 до 2017, са 808,2 на 1019,7 милијарди евра. Старење становништва је и након 2017 утицало да се овај раст трошкова настави, а пандемија вируса COVID-19 утицаће на даљи раст ових трошкова и у будућности. Просечни јавни трошкови за здравство по становнику повећани су …

Pročitajte Još »

Srbija prva u Evropi po proizvodnji dunje, sedma u višnji…

Piše: Branislav Gulan Prema podacima vlasnika voćnjaka, sa hektara pod kajsijom ostane 6.500 evra zarade. Ako od 10 hektara kajsije ostane 65.000 evra, 25.000 da daju zadruzi na konto zakupa i usluga, porodici ostaje 40.000 evra godišnje da živi i dalje ulaže. Onda će se i natalitet povećati, jer će ljudi rađati da bi tu zemlju zadržali Branislav Gulan U …

Pročitajte Još »

Kad mori Morava

321. Oбреж, 1. јуни 1825. године Милета Радојковић кнезу – јавља о великој поплави Мораве и штете коју је нанела селима поред којих пролази. Високо милостивом его Сијателству Верковном Господару Г. Милошу србском Књазу и покровитељу здравствујте Ми покорни ваши служитељи јављамо ваше височајше милости и власти како смо овде приспели и за Мораву вама јављам има људи стари и …

Pročitajte Još »

Vasići stradali u NDH

Banja Luka Bistrica Vasić (Đurđe) Đorđija, rođena 1904. Srpkinja, ubijena 1942. U direktnom teroru, Motike (1133071066) Banja Luka Motike Vasić (Cvijo) Gospava, rođena 1938. Srpkinja, ubijena od ustaša 1942. u masovnom pokolju, Motike (7002s00057) Banja Luka Motike Vasić (Cvijo) Nikola, rođen 1934. Srbin, ubijen od ustaša 1942. U masovnom pokolju, Motike (7002s00056) Banja Luka Motike Vasić (Cvijo) Radojka, rođena 1936. …

Pročitajte Još »

POLJOPRIVREDA KAO RAZVOJNA ŠANSA – MIT ILI STVARNOST

Već decenijama političari i kreatori ekonomske politike u Srbiji kao mantru ponavljaju uvek istu priču, poljoprivreda je strateška grana, velika razvojna šansa, neiskorišćeni potencijali u izvozu i poboljšanju spoljnotrgovinskog bilansa i sl. Od ’’demokratskih promena 2000 godine do danas ne postoji ni jedan resor koji je promenio više ministrara nego resor poljoprivrede. I svi ministri ponavljaju istu priču, bez bilo …

Pročitajte Još »

Reforma u Srbiji – šta nam je činiti

Branislav Gulan: Treba nam program koji će odmah početi da deluje i da se primenjuje. Vraćen duh zadrugarstvu Branislav Gulan Srbija ima oko 25.000 nezaposlenih poljoprivrednih stručnjaka. Od toga je 5.000 nezaposlenih agronoma i veterinara. Među njima je 40 doktora nauka i oko 400 magistara i mastera. Neshvatljivo je da u Srbiji nema razumevanja za najkvalifikovanije ljude koji bi trebalo …

Pročitajte Još »

MSP: dodata vrednost i zaposleni po delatnostima u EU i u Srbiji, 2017.

Мала и средња предузећа (МСП), она која имају мање од 250 запослених, често на називају кичмом европске економије, јер повећавају запосленост и могућности за развој (линк). Због ограничења која су уведена због пандемије COVID-19, она су међу најтеже погођеним услед пада економске активности. У 2017, велика већина (98,9%) предузећа у ЕУ, у нефинансијском сектору, су била предузећа са мање од …

Pročitajte Još »

„Božja kazna za Hrvate“ potkrepljena evropskom turističkom statistikom

Текст Анте Томића (линк) мотивисао ме је да проверим податке о ноћењима туриста од 2008. до 2019. Евростат још увек није објавио годишње податке за 2019, али се из месечних података лако може попунити и ова година. У ЕУ је за 11 година повећан број ноћења странаца за 42,3%. У Хрватској је он повећан за 148,1% и већи релативан пораст …

Pročitajte Još »

POLJOPRIVREDA I SEOSKI TURIZAM ZASLUŽUJU ŠANSU

Sela, poslednje zelene oaze Ulaganje u ponudu poljoprivrednih domaćinstava seljacima se može višestruko vratiti za nekoliko godina, a to Srbiji može da donese nekoliko milijardi evra godišnje. Međutim, o tome samo još uvek  pričamo… Jer, dve strateške grane Srbije su poljoprivreda i turizam, ali samo verbalno, jer takvu odluku nije nikada doneo Parlament Srbije. Konkretno, o tome se govori samo …

Pročitajte Još »

Demografska kretanja u Srbiji, januar-april 2020.

Према саопштењу РЗС-а линк: „У Републици Србији у периоду јануар-април 2020. године број живорођених је износио 19 166. У односу на исти период претходне године, када је укупан број живорођених износио 19 384, бележи се пад од 218 живорођених односно за 1,1%. Број умрлих у Републици Србији у периоду јануар-април 2020. године износио је 34 642 и, у односу на …

Pročitajte Još »

Oporezivanje bruto zarada kao mera pronatalitetne politike u EU

У Србији избори одавно представљају политичке спотове и билборде свих учесника уз коришћење јавног и приватног сервиса власти како би то оне и наставиле да буду. Некада давно, пре више од 20 година, знали су политичари да завире и у штале, макар за секунд, да им се не смучи, да их ухвате камере како брижно загледају у унутрашњост а затим оптимистички …

Pročitajte Još »

Blanuše i Glušice stradale u NDH

Bihać Bihać Blanuša (Đurađ) Jovan, rođen 1914. Srbin, ubijen 1944. U direktnom teroru, Donji lapac (2218126032) Bihać Doljani Blanuša (Mile) Rade, rođen 1915. Srbin, poginuo 1942. u NOBu, Piskovica (0902077033) Bihać Donja Gata Blanuša (Jovo) Luka, rođen 1922. Srbin, poginuo 1942. u NOBu, Lipa (0550020140) Bihać Donja Gata Blanuša (Jovo) Mile, rođen 1920. Srbin, ubijen 1941. u direktnom teroru, Vrsta …

Pročitajte Još »

Okolina Beograda

Žarkovo (Beograd)   Положај. – Ово је село на заравњеној пљошти, која се поступно спушта према равници Макишу, а с обе стране јаруге Провалије, чији поток тече у Макиш. Од Београда је удаљено 7 киломаетара. Сава само при надоласку, када прелије насип, који иде кроз Макиш, плави ливаде сеоске. У средини јаруге има два извора (чесме), са којих пије воду …

Pročitajte Još »

Smiljanići stradali u NDH

Banja Luka Banja Luka Smiljanić (Jovo) Dmitar, rođen 1913. Srbin, poginuo od ustaša 1943. u NOBu, Piskavica-prij. (1354005008) Banja Luka Drakulić Smiljanić (David) Dragica, rođena 1874. Srpkinja, ubijena od ustaša 1942. u masovnom pokolju, Drakulić (1136092355) Banja Luka Drakulić Smiljanić (Đorđe) Đuja, rođena 1924. Srpkinja, ubijena od ustaša 1942. u masovnom pokolju, Drakulić (1127010029) Banja Luka Drakulić Smiljanić (Đorđe) Mića, …

Pročitajte Još »

Kupreško i Glamočko polje

Borivoje Ž. Milojević „Kupreško, Vukovsko, Ravno i Glamočko Polje“ , Naselja knj 13. Купрешко Поље Шеменовци (Купрес, Република Српска) Кућа има: Крндија 6, Марића 11 и Кнежића 34. Куће првих двеју породица и шест кућа Кнежића растављене су од осталих кнежићских кућа, и то растојање износио око 200м. У обема групама куће су у низу. У другој групи кнежићке су …

Pročitajte Još »

Obnova manastira u Srbiji pre 192 godine

391. Јагодина, 22. мај 1828. године Милета Радојковић кнезу Милошу – јавља да има један стари манастир близу Комарана у Јагодинској нахији, који би требало обновити, а то хоће да ураде кметови из околних села, а ви само треба да то одбрите.. Ваше сијателство милостивејшиј Господару Ја ваш покорни слуга не пропуштам вашему сијателству покорнејше јавити – како има један …

Pročitajte Još »

Regionalni BDP u 2018. na trocifrenom nivou NUTS-a

Евростат је објавио саопштење (линк) под насловом „Регионални БДП по становнику је био у распону од 30% до 263% просека ЕУ у 2018“. Саопштење коментарише податке на двоцифреном нивоу регионалне класификације НУТС. У бази података има и српских округа па ме је интересовало да проверим како стоје области у односу на троцифрене регионе у Европи. Недостају подаци за Швајцарску, Исланд, …

Pročitajte Još »

Zbog pandemije 85% manje ilegalnih prelazaka granice

https://euractiv.rs/8-eu-prioriteti/137-vesti/14927–zbog-pandemije-85-manje-ilegalnih-prelazaka-granice- Broj ilegalnih prelazaka granice na glavnim migracionim rutama u Evropi u aprilu je opao za 85% u odnosu na prethodni mesec i dostigao oko 900, objavila je Evropska agencija za graničnu i obalsku stražu Fonteks. To je najmanji broj od 2009. godine, od kada Fronteks prikuplja podatke.   Dodaje se da je taj rekordni pad posledica mera zbog pandemije …

Pročitajte Još »

PREDLOZI ZA DUGOROČNO REŠAVANJE PROBLEMA U MALINARSTVU

Rez u malinarstvu Božo Joković: Ispred grupacije proizvođača malina sačinili smo predlog mera kako bi se rešili problemi u ovoj grani za narednih pola veka. Od toga zavisi opstanak i ostanak ove privredne grane, koja učestuje uz agrarnom izvozu sa 10 odsto. Prošle godine je sneg, a ove led smanjio prinos. Očekivali smo rod do 70.000 tona, a sad je …

Pročitajte Još »

GMO pred vratima Srbije…

Seme je simbol slobode jedne države, a GMO je paradigma globalnog uređenja društva, jer desetak multinacionalnih kompanija bi da kontroliše svet, tako što bi jedini proizvodili seme. Srpsko seme je najprofitabilniji deo srpskog agrobiznisa i sada je na udaru multinacionalnih kompanija. Semenarstvu se poklanja velika pažnja u svim državama u kojima je proizvodnja hrane jedan od prioriteta Sada je i definitivno …

Pročitajte Još »

Početak zaštite spomenika kulture pre 195 godina u Srbiji

  320. 21. мај 1825. година Наређење да се обезбеди мраморна плоча предвиђена за цркву. Бр. 949 – Д. 21. – Писано кн. Аранђелу у Јагодини да плочу мраморну одовуда за цркву полану смести где у сувуту, јер ако се и најмање какво слово од времена исквари, он ће главом платити. (Василије Крестић-Никола Петровић, Протокол кнеза Милоша Обреновића 1824-1825, САНУ, …

Pročitajte Još »

Uspešna razmena goveda za kukuruz

Stočari su uspešno obavili isporuku svoje junadi i sada čekaju da što pre preuzmu kukuruz. Iz Proizvodne grupe odgajivača tovnih rasa goveda,  147 gazdinstava predalo je klanicama 1.550 junadi, prosečne težine 600 kilograma, čime su ostvarili pravo na preuzimanje oko 16.000 tona merkantilnog kukuruza. Prema nepotpunim podacima, u razmeni je ukupno učestvovalo 330 gazdinstava Upravni odbor Udruženja „Agroprofit” iz Novog …

Pročitajte Još »

Jankovići stradali u NDH

Bačka Palanka Neštin Janković (Laza) Petar, rođen 1924. Srbin, poginuo 1944. u NOBu, Tara-crna gora (0091017039) Banja Luka Banja Luka Janković (Mladen) Nemanja, rođen 1925. Srbin, ubijen 1944. Kod kuće, Banja luka (1129024008) Banja Luka Banja Luka Janković (Petar) Dušan, rođen 1917. Srbin, poginuo 1941. Prilikom borbi ili bombardovanja, Banja luka (0039004012) Banja Luka Bistrica Janković (Risto) Mlađan, rođen 1924. …

Pročitajte Još »

Vode nam otiču…

Procenjuje se da bi Srbija koja, prema podacima ima čak 360 izvorišta termalnih i termomineralnih voda (temperatura banjskih voda kreće se od 14 do 98 stepeni)) mogla da ima bar 300 banja (ima ih 39) i još pet klimatskih mesta sa zdavim vazduhom (Divčibare, Ivanjica, Rudnik, Zlatibor i Zlatar). Nјihova iskorišćenost je tek deset odsto Branislav GULAN   Srbija na …

Pročitajte Još »

Srbija i Engleska biće zemlja profiterska

Срби не треба да жале за Југославијом и комунистичким временом. Комунисти су стварали нове нације од Срба у Црној Гори, Македонији, од муслимана као верског опредељења нову нацију… Незгодно је то што у Србији и данас владају бесни и бахати који не маре много за српство, већ само за личну корист. Србија је у протеклих 20 година прошла кроз разградњу …

Pročitajte Još »

Površine pod graškom u Srbiji

Србија има правна лица, индустријске произвођаче, која се баве грашком тако да ови подаци неће промовисати села у Србији под шљивама. Извоз замрзнутог грашка из Србије је готово утростручен, са 3,3 милиона евра у 2008 на 9,3 у 2018. Увоз је у истом периоду смањен са 0,9 на 0,6 милиона евра. Највећа вредност извоза грашка је у Мађарску (2 милиона …

Pročitajte Još »

Cvijetići stradali u NDH

Banja Luka Banja Luka Cvijetić (Dmitar) Milena, rođena 1887. Srpkinja, ubijena od ustaša 1942. u direktnom teroru, Banja luka (2833021005) Banja Luka Banja Luka Cvijetić (Mijajlo) Spasoje, rođen 1891. Srbin, umro 1944. u zatvoru, Sisak (1126002013) Banja Luka Banja Luka Cvijetić (Ostoja) Milan, rođen 1907. Srbin, ubijen od ustaša 1942. U direktnom teroru, Banja luka (2833021007) Banja Luka Banja Luka …

Pročitajte Još »

Lojpuri i Račići stradali u NDH

Čapljina Dračevo Lojpur (Dušan) Milan, rođen 1921. Srbin, ubijen 1941. u direktnom teroru, Kupa,čapljina (1426029023) Čapljina Dračevo Lojpur (Jovo) Risto, rođen 1906. Srbin, ubijen 1941. u direktnom teroru, Kupa,čapljina (1426029025) Čapljina Dračevo Lojpur (Milisav) Dušan, rođen 1896. Srbin, ubijen 1941. u direktnom teroru, Kupa,čapljina (1426029024) Čapljina Dračevo Lojpur (Tripko) Branko, rođen 1915. Srbin, ubijen 1941. u direktnom teroru, Kupa,čapljina (1426029022) …

Pročitajte Još »

Morača, Rovca i Kolašin

Morača, Rovca i Kolašin, Rajko Raosavljević, Stručna knjiga, Beograd 1989 X БРАТСТВЕНИЧКЕ ГРУПЕ У ДОЊОЈ МОРАЧИ СТАРОСЈЕДИОЦИ Даниловићи У вријеме изградње манастира Мораче, преци данашњих Даниловића живјели су у Морачи, баш у селу Ђуђевини гдје их има и данас. До доласка Богића Морачанина били су најмасовнији и заузимали највећи дио Ђуђевине и Вочја, па чак и једног дијеле садашњих Бара …

Pročitajte Još »

Svetska trgovina PPP, izvoz Srbije, uvoz Kine i uvoz Kine iz SAD, 2008-2019.

Пандемија вируса COVID-19 изазвала је слом светске трговине. Упркос слому, трговина храном и лековима је повећана. И док фармацеутика изазива светске контраверзе, храна несумњиво доказује свој стратешки значај. Опоравак природе услед одсуства загађења додатно упућује на здраву храну као основу здравог живота на Земљи. Овде ћемо изнети само пар чињеница, међу мноштвом, које се намећу из приложених података. Светски робни …

Pročitajte Još »

Industrijska proizvodnja u EU i u Srbiji, 1990-2020.

У марту је индустријска производња у ЕУ, у десезонираној серији, смањена за 10,4%, док је у Србији она смањена за 4,3%. У ЕУ има земаља (Ирска, Грчка, Финска…) које су у марту имале и раст производње. Пад производње у марту, који ће бити продубљен додатним падом у априлу, буди приче о изгубљеним деценијама за економски развој. Србија је имала високо …

Pročitajte Još »

Vasojevići, srpsko pleme

Vasojevići u Crnogorskoj granici Bogdan Lalević i Ivan Protić, Etnografski zbornik, knj. 5   Васо је имао три сина: Раја, Новака и Мија, те се по њима Васојевићи деле на: Рајевиће, Новаковиће и Мијомановиће, или, како неки кажу, Мијемановиће. Рајо је, опет имао три сина, од којих су Лопаћани, Дабетићи и Ковачевићи. Општи назив Рајевићи само се памти, али се …

Pročitajte Još »

Аkcije, umesto strategija

Republici Srbiji za njenih 570.000 gazdinstava i oko sedam miliona stanovnika potrebna je nova i sprovodlјiva agrarna politika. Oni proizvode hranu na 3,47 miliona hektara koje čini 19 miliona parcela! Vrednost te proizvodnje 2019. godine bila је oko 5,5 milijardi dolara Branislav GULAN Sad se u Srbiji proizvodi oko 400.000 tona vrsta svih mesa i troši po stanovniku oko 30 …

Pročitajte Još »

Zaposlenost na određeno vreme i rad dva posla u Evropi, 2014-2019.

Србија је, од како Евростату доставља податке, остварила импресиван раст броја запослених за 11,9%, од 2014. до 2019. То је двоструко већа стопа од просечне у Европи. Већи релативан пораст броја запослених од Србије имали су само Малта (+33,5%), Луксембург (+18,3%), Ирска (+15,4%), С. Македонија (+15,3%), Исланд (+13,9), Шпанија (+13,3%) и Кипар (+13,3%). Изражено спортским речником: испали смо у четвртфиналу …

Pročitajte Još »

Efekti SSP-a na poljoprivredni uvoz Srbije iz EU i saldo trgovine PPP

Прошло је тачно 12 година од када је Србија потписала споразум о стабилизацији и придруживању са ЕУ. Споразум је потписан са некаквим повољним политичким очекивањима (линк), а овде констатујемо његове негативне последице по увоз пољопривредно-прехрамбених производа (ППП), који је најосетљивији сектор привреде, мотив за удруживање европских економија у ЕЕЗ пре више од 60 година како би водиле заједничку пољопривредну политику. …

Pročitajte Još »

Žitnica postaje pustinja

Pre pedesetak godina Vojvodina je imala većinu obradivog zemljišta s visokim sadržajem humusa (između četiri i šest odsto), a sada tako kvalitetnog zemljišta ima tek 0,5 odsto obradivih površina. Danas u Vojvodini postoji oko 150.000 hektara slatinastog zemljišta. Rebansom vojvođanskog budžeta podrška se uskraćuje upravo na mestima koja su ključna za unapređenje agrara Nekada su Vojvodinu označavali kao „žitnicu Evrope”, ali …

Pročitajte Još »

POGLEDI IZ VOJVODINE: Korona pojela ,,programe“

Skupština Vojvodine usvojila je rebalans budžeta, koji donosi umanjenje od 4,2 milijarde dinara. To je posledica umanjenih prihoda od poreza na dobit i zarade, a koji su izazvani merama Vlade Srbije za podršku privredi. Usvojeni rebalans budžeta Vojvodine, kojim su najviše umanjena sredstva za poljoprivredu, predstavlja put u „ogromne probleme“. Dakle, ,,korona’‘ je ,,pojela“ planirani novac koji je trebao da …

Pročitajte Još »

U vreme korone smanjen broj umrlih u martu za 8,3%!

https://publikacije.stat.gov.rs/G2020/pdf/G20201120.pdf Живорођени и умрли, јануар–март 2020. – Претходни подаци – У овом саопштењу приказани су претходни резултати о живорођеним и умрлим након уписа чињенице рођења и смрти у матичне књиге рођених и умрлих. Подаци су приказани према месецу регистрације, тј. месецу уписа у матичне књиге рођених и умрлих у 2019. и 2020. години. У Републици Србији у периоду јануар-март 2020. …

Pročitajte Još »