Home » Platni bilans » Trgovina uslugama I 2018

Trgovina uslugama I 2018

Дефицит текућег рачуна Србије смањен је за 70 милиона евра, у јануару ове у односу на прошлу годину, и то је највећим делом било последица смањивања дефицита на позицији примарног дохотка (за 69 милиона евра). Дефицит у трговини робом и услугама повећан је за 13 милиона евра, а суфицит на позицији секундарног дохотка повећан је за 15 милиона евра.

Раст трговинског дефицита последица је пораста робног дефицита за 43 милиона евра и раста суфицита у трговини услугама за 29 милиона евра.

Дефицит у трговини робом повећан је за 16,1%, са 266 на 309 милиона евра, при расту извоза за 22,7% и увоза за 21,1%.

Суфицит у трговини услугама повећан је за 28,5%, са 103 на 133 милиона евра, услед пораста извоза за 26% и увоза за 24,9%.

Суфицит у трговини услугама покривао је дефицит у трговини робом са 38,9% у јануару 2017, а са 43,1% у јануару 2018.

Извоз услуга вредео је 40,3% извоза робе у јануару 2018, а 41,4% у јануару 2018.

Највеће приходе од извоза услуга оствариле су остале пословне услуге (119 милиона евра), туризам (93), транспорт (91) и ТКИ услуге (79 милиона евра). Највећи расходи били су код транспорта (97), туризма (79), осталих пословних услуга (52) и ТКИ услуга (26).

Различита је динамика и промена салда међу 12 услужних делатности.

Раст трговинског суфицита имале су:

  • Остале пословне услуге (са 45,3 на 67 милиона евра).
  • ТКИ услуге (са 34 на 53,3 милиона евра).
  • Услуге дораде на физичким инпутима у власништву других (са 18 на 20,1).
  • Туризам, са 9,6 на 13,3 милиона евра.
  • Личне, културне и рекреативне услуге (са 3,6 на 5 милиона евра).

Пад трговинског суфицита имале су:

  • Грађевинске услуге (са 4,1 на 3 милиона евра).

Прелазак из суфицита у дефицит догодио се код:

  • Услуга одржавања које нису укључене другде (из суфицита од 1,4 у дефицит од 3,8 милиона евра).
  • Транспорта, из суфицита од 4,1 у дефицит од 6,6 милиона евра.

Пад трговинског дефицита имале су:

  • Финансијске услуге, са 3,8 на 3 милиона евра.

Раст трговинског дефицита имале су:

  • Трговина робом и услугама државе, која није другде укључена (са 3.309 на 3.312 хиљада евра).
  • Компензација за употребу права интелектуалне својине која није укључена на другом месту (са 6,8 на 9,2 милиона евра).
  • Осигурање и услуге пензијског осигурања (са 2,7 на 2,9 милиона евра).

На основу приложеног можемо констатовати потпуно дивергентна кретања у трговини услугама по делатностима јер је код 6 дошло до побољшања салда, а код истог броја до његовог погоршања. Раст суфицита највише зависи од осталих пословних услуга и од ТКИ услуга.

У току године можемо очекивати промене предзнака салда код услуга где није велика разлика између прихода и расхода, а то су транспорт и туризам.

Jedan komentar na Trgovina uslugama I 2018

  1. Bilo bi jako zanimljivo da se osveži članak o platnom bilansu 2001 – 2012 sa podacima do kraja 2017.

    http://www.makroekonomija.org/0-miroslav-zdravkovic/platni-bilans-srbije-2001-2012-koliko-je-para-uslo-u-srbiju-i-na-sta-su-potrosene/

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>