Home » 0 Branislav Gulan, 3 Poljoprivreda » Izvezeno samo 315 tona bebi bifa!

Izvezeno samo 315 tona bebi bifa!

U 2015. godini srpski agrar ima pad proizvodnje u odnosu na prethodnu godinu za osam odsto! Srbija je pre dve i po decenije izvozila čak 30.000 tona bebi bifa. Danas su prazne kuće i staje u Srbiji, pa nema ni goveda ni mesa za izvoz! Umesto nerealne i netačne  strategije potreban je akcioni plan za trenutno delovanje i spasavanje sela i Srbije

Piše: Branislav Gulan

 

Poljoprivreda Srbije u 2015. godini, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku ostvarila je pad fizičkog obima proizvodnje u odnosu na 2014. godinu za osam odsto!  To mora da brine jer su u 2014. godini deo proizvodnje odnele i poplave u Srbiji. Inače, Strategijom o razvoju poljoprivrede Srbije do 2024. godine, u 2015.godini planiran je rast proizvodnje po jednoj varijanti od 9,19 odsto,  po drugoj nešto blažoj varijanti više 6,1 odsto!

 

Da je doneta Strategija nerealna,  najbolje ukazuje recenzija profesora dr Koviljka Lovre, nekadašnjeg saveznog ministra za poljoprivredu Jugoslavije. On između ostalog kaže: Autori su projektovali i rast bruto investicija u poljoprivredi od 10 do 15 odsto godišnje u nominalnom iznosu. Dakle, ono što je planirano i ostvareno već u prvoj godini ukazuje na nelogičnost i neosnovanost Strategije. To se pokazalo i u – praksi, umesto rasta proizvodnje u agraru Srbija, ima pad već u prvoj 2015. godini njenog sprovođenja u život!

 

Nerealna strategija

Ukupna bruto vrednost poljoprivredne proizvodnje u 2015. godini iznela je 4.634 miliona dolara, što je, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku manje za 7,34 odsto od one u 2014. godini. Istovremeno, neto ostvarena vrednost poljoprivredne proizvodnje, u visini od 4.090 miliona dolara je manja za 5,56 odsto u odnosu na 2014. godinu. Vlada Srbije je 21. jula 2014. godine usvojila Strategiju poljoprivrede i ruralnog razvoja, koja će važiti narednih 10 godina. Po njoj udeo poljoprivrede u BDP privrede treba da se poveća do kraja perioda za 15 do 20 odsto. U varijanti da udeo poljoprivrede poraste na 15 odsto, znači da poljoprivreda do 2023. godine treba da se razvija po stopi od 6,1 godišnje. U drugoj, boljoj varijanti, piše da bi poljoprivreda ostvarila rast udela u BDP od 20 odsto, trebala bi da se razvija po stopi od 9,19 odsto godišnje. Međutim, već u prvoj godini primene Strategije, umesto planiranog rasta, poljoprivreda Srbije, po zvaničnim podacima Republičkog zavoda za statistiku, ima pad od osam odsto!

 

Naime, ukupna vrednost ostvarene biljne proizvodnje u 2015. godini bila je 2,98 milijardi dolara, što je pad od oko 11 odsto u odnosu na 2014, sa učešćem od 64,3 procenta u ostvarenoj bruto vrednosti poljoprivredne proizvodnje. Istovremeno, vrednost stočarske proizvodnje u Srbiji procenjena je na prošlogodišnjem nivou u vrednosti od 1,65 milijardi dolara i ima učešće od 35,7 odsto u ostvarenoj vrednosti poljoprivredne proizvodnje. Inače, prema podacima RZ, u ukupnoj vrednosti poljoprivredne proizvodnje u 2014. godini (kada su bile velike poplave u Srbiji i kada je doneta Strategija)  u ukupnom agraru, biljna proizvodnja je učestvovala sa 66,9 odsto, a stočarska sa 33,1 odsto.

 

U godinama koje dolaze, sa velikim izazovom suočavaće se i proizvođači i prerađivači šećerne repe zbog gubitka tržišta EU, na kome Srbija ima preferencijalnu kvotu za izvoz od oko 182.000 tona. To će znatno smanjiti setvene površine koje su poslednjih godina dostizale i 70.000 hektara (samo u prošloj godini, zbog nezadovoljstva seljaka sa neispuinjenim, a datim obećanjima,  to je bilo svega 42.000 hektara), kao i prerađivačke kapacitete, zbog ograničene konkurentnosti na međunarodnom berzanskom tržištu gde su cene podložne oscilacijama, kao i zbog rentabilnije prerade šećerne trske u odnosu na šećernu repu.

 

Prema onome što su stručnjaci planirali u Strategiji, odmah se videlo da je to bio samo deklarativni cilj, ali u praksi neostvariv. To se pokazalo u prvoj, 2015. godini njene (ne) realizacije. Međutim, ti planovi skupo plaćenih izrada strategija razvoja srpske poljoprivrede, posle kojih ona ima pad, ostaju samo želje. Strategiju razvoja srpske poljoprivrede do 2024. godine, radilo je 200 eksperata, a usvojila je Vlada Srbije 2014. godine Međutim, nikada je nije uputila Skupštini Srbije na usvajanje. Zašto? Nije jasno, jer je imala apsolutnu većinu za njeno usvajanje! Pretpostavka je da nije upućena zbog toga što se već tada izrazila sumnja u njenu realnost za sprovođenje u realnom životu. Jer, to je predstavljalo samo želju kreatora strategije koji su učestvovali u pisanju nerealnih želja za današnje vreme života naroda u Srbiji. Po svemu sudeći strategija je služila samo da bi se prikazala EU, šta mi sve želimo!

 

Umesto rasta, pad proizvodnje

Ukupna bruto vrednost poljoprivredne proizvodnje u 2015. godini iznela je 4.634 miliona dolara, što je, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, mereno u fizičkom obimu,  manje za oko osam odsto od one u 2014. godini. Istovremeno, neto ostvarena vrednost poljoprivredne proizvodnje, u visini od 4.090 miliona dolara je manja za 5,56 odsto u odnosu na 2014. godinu. Vlada Srbije je 21. jula 2014. godine usvojila Strategiju poljoprivrede i ruralnog razvoja, koja će važiti narednih 10 godina, dakle do 2024. godine.  Po njoj udeo poljoprivrede u BDP privrede treba da se poveća do kraja perioda za 15 do 20 odsto. U varijanti da udeo poljoprivrede poraste na 15 odsto, znači da poljoprivreda do 2023. godine treba da se razvija po stopi od 6,1 godišnje. U drugoj, boljoj varijanti, piše da bi poljoprivreda ostvarila rast udela u BDP od 20 odsto, trebala bi da se razvija po stopi od 9,19 odsto godišnje. Međutim, već u prvoj, 2015. godini primene Strategije, umesto planiranog fizičkog rasta, poljoprivreda Srbije, po zvaničnim podacima Republičkog zavoda za statistiku, ima pad osam odsto!

 

Kada je usvojena Strategija, saopšteno je da je cilj tog dokumenta unapređenje i modernizacija poljoprivredne proizvodnje, poboljšanje kvaliteta života u ruralnom područjima, održivo upravljanje resursima i zaštita životne sredine. Kada se pomene kvalitet života i  on je pod znakom pitanja. Da je bolji, sela nam se ne bi gasila, i narod bi ostajao da živi u njima. O tome govori i stanje u naseljima, odnosno selima.

 

Stanje u naseljima:

  • Od 4.709 naselja, odnosno sela, 1.200 je u fazi nestajanja;
  • U 1.034 naselja je manje od po 100 žitelja;
  • U 550  ima manje od po 50 stanovnika;
  • U 86 odsto naselja opada broj stanovnika;
  • U Srbiji  čak 73 odsto sela  nema dom kulture ni biblioteku;
  • U Srbiji je danas oko 50 praznih naselja, dok 85 njih ima  manje od po deset stanovnika;
  • U naseljima se nalazi 50.000 praznih kuća, a na još 150.000 piše da trenutno niko u njima ne živi;
  • Poštu nema 2.000 sela;
  • Čak 173 osnovne škole imaju po jednog đaka;
  • Čak 500 sela nema asfaltni put ni vezu sa svetom;
  • U 400 sela u Srbiji nema ni prodavnice! Žitelji moraju na put da kupe hranu;
  • U 2.760 sela nema vrtića;
  • U 230 sela nema osnovne škole;
  • Srpsko selo karakteriše i nešto starije stanovništvo (43,6 godina) nego što je ono u gradu (41,3);
  • U dve trećine sela nema ambulante;
  • Danas u Srbiji ima više od 200 sela bez ijednog stanovnika mlađeg od 20 godina, a više od polovine stanovništva u zemlji živi na selu;
  • U Srbiji ima oko 631.000 gazdinstava (stočarstvom se bavi 330.000 njih);

  • Republika Srbija raspolaže sa 5.097.000 hektara poljoprivredne površine ili 0,59 hektara po stanovniku. Od toga 4.224.000 hektara su obradive površine ili 0,47 hektara po stanovniku. U okviru poljoprivrednih gazdinstava, prema popisu poljoprivrede iz 2012. godine, obrađuje se, odnosno u upotrebi je 3.355.859 hektara zemljišta. To znači da značajan deo poseda, od oko 860.000 hektara ostaje neobrađeno!
  • Prosečna veličina poseda iznosi 4,5 HEKTARA, a učešće stočarstva u ukupnoj agrarnoj proizvodnji je oko 30 odsto ( u svetu je to više od 60 odsto) čemu teži Srbija;
  • U Srbiji se uzgaja 908.990 goveda, 3,4 miliona svinja, 1,783 miliona ovaca, 235.576 koza, 26,6 miliona živine i postoji 673.651 pčelinje društvo. Popisom je utvrđeno da gazdinstva u Srbiji poseduju 408.734 traktora i oko 25.000 kombajna. Sva ta mehanizacija u proseku je stara oko dve i po decenije!
  • Vodni režim je takođe povoljan, ali nedovoljno iskorišćen. Kanal Dunav-Tisa – Dunav (sa 960 kilometara kanalske mreže) najveći je i jedinstven hidrosistem u svetu. Veoma malo se koristi;
  • Od ukupno obradivih površina, navodnjava se oko tri odsto ili blizu 100.000 hektara! Istovremeno u svetu se navodnjava 17 odsto površina!
  • Poslednjih godina i poplave ugrožavaju sela. Što se tiče agrara osigurava se samo osam odsto površina i imanja!
  • Penzioni fond uplaćuje 155.720 poljoprivrednika (u Srbiji 114.564, Vojvodini 41.137, i u Kosovskoj Mitrovici njih 19). Na početku 2000. godine u fond je novac uplaćivalo njih 500.000!
  • Prosečna penzija je 10.600 dinara (manje od 100 evra). Svega 68 zemljoradnika u Srbiji prima mesečno 62.380 dinara (pre umanjenja koje je UVELA VLADA PREMIJERA ALEKSANDRA VUČIĆA)

( Izvor: RZS – Popis stanovništva, domaćinstava i stanova 2011.g)

  • U selu nema ko da radi, a u gradovima nema šta da se radi!
  • Od 1950. do 2000. godine iz sela u gradove je prešlo osam miliona stanovnika (podaci za SFRJ);

  • U razvijenim zemljama za takav proces je trebalo 90 – 120 godina;
  • Postavlja se pitanje šta nas očekuje u budućnosti? Na osnovu agroekonomskih i ruralno socioloških istraživanja i predviđanja međunarodnih institucija, evropsku poljoprivredu u narednom periodu očekuju: promene u veličini i broju farmi, zemljišne reforme bazirane na ukrupnjavanju poseda i poboljšanju kvaliteta zemljišta, veće korišćenje biološke, informatičke i komunikacione tehnologije, povećanje multifunkcionalnosti, ravnomerniji regionalni razvoj i redistribucija novca, podizanje kontrole kvaliteta i standarda prehrambene bezbednosti…

Netačni podaci u strategiji!eta;ni pdoaci

Ovakvi rezultati srpskog agrara pokazuju da je upozorenje eks ministra poljoprivrede Jugoslavije dr Koviljka Lovra, prilikom javne rasprave o donetoj Strategiji, održanoj na novosadskom Poljoprivrednom  narod bi ostgajao da živi unodsto. 4.  bilo opravdano. Jer, on je tada u javnoj raspravi istakao da autori Strategije (njih oko 200) koriste netačne podatke, te otuda i očekivane projekcije i vizija razvoja poljoprivrede je potpuno nelogična i besmislena. Po njegovim ocenama, izvedene projekcije pokazuju da će se poljoprivreda razvijati sasvim suprotno od razvojnih zakonitosti. Između ostalog, on je tada istakao: ,,Ono što autori Strategije projektuju još nijedna država nije uspela da ostvari. Šta više bi porazno bilo za našu privredu da se ostvare’’. Takođe, autori projektuju rast bruto investicija u poljoprivredi od 10 do 15 odsto godišnje u nominalnom iznosu. To je nerealno ako se zna da poljoprivreda u Srbiji predstavlja neatraktivnu delatnost za strane direktne investicije. Jer, one od ukupnih SDI u Srbiji od 2004. do 2011. godine su učestvovale u poljoprivredi sa 0,7 do 1,6 odsto! Dakle, ono što je planirano i ostvareno već u prvoj godini, ukazuje nelogičnost i neosnovanost Strategije. To se dokazalo i u – praksi, da umesto rasta proizvodnje u agraru Srbija, ima pad!

 

Jer, ukupna vrednost ostvarene biljne proizvodnje u 2015. godini bila je 2.979 miliona dolara, što predstavlja pad od 10,97 odsto u odnosu na 2014., sa učešćem od 64,29 odsto u ostvarenoj bruto vrednosti poljoprivredne proizvodnje. Istovremeno, vrednost stočarske proizvodnje u Srbiji procenjena je na prošlogodišnjem nivou u vrednosti od 1.655 miliona dolara i ima učešće od 35,71 odsto u ostvarenoj vrednosti poljoprivredne proizvodnje.

 

U godinama koje dolaze, sa velikim izazovom suočavaće se proizvođači i prerađivači šećerne repe, kraljice ratarskih kultura, zbog gubitka tržišta EU, na kome Srbija ima preferencijalnu kvotu za izvoz od oko 182.000 tona. To će značajno smanjiti setvene površine koje su poslednjih godina dostizale i 70.000 hektara (samo u 2015. godini je to bilo svega 42.000 hektara) kao i prerađivačke kapacitete, zbog ograničene konkurentnosti na međunarodnom berzanskom tržištu gde su cene podložne oscilacijama, kao i zbog rentabilnije prerade šećerne trske u odnosu na šećernu repu.

 

Po onom što su stručnjaci planirali u strategiji, već odmah se videlo, da je to bio samo deklarativni cilj, ali u praksi neostvariv. To se dokazalo u prvoj godini njegove (ne) realizacije.

Vrednost realizovane poljoprivredne proizvodnje     2014.           2015.

 

Bruto vrednost poljoprivredne proizvodnje    5.001                   4.634

Vrednost biljne proizvodnje                                                           3.346                   2.979

Ratarstvo i povrtarstvo                                                                   2.877                   2.494

Žita                                                                                                  1.830                   1.527

Industrijsko bilje                                                                                494                      420

Povrće                                                                                                392                      392

Krmno bolje                                                                                       161                      155

Voćarstvo                                                                                           410                      405

Vinogradarstvo                                                                                    59                        80

Stočarstvo                                                                                       1.655                   1.655

Vrednost ječma, ovsa, 50 odsto kukuruza, krmnog bilja…               670                      544

Neto vrednost poljoprivredne proizvodnje                                     4.331                   4.090

 

 

Najbolji podatak o devastaciji poljoprivrede, odnosno stočarstva Srbije je izvoz ,,bebi bifa’’. Prema podacima Uprave carina u 2015. godini iz Srbije je izvezeno ,,čak’’ 315 tona! Koliko je to malo, najbolje govore činjenice: U 1990. godini iz Jugoslavije je u svet bilo izvezeno 50.000 tona bebi bifa, a od toga iz Srbije čak 30.000 tona! Sad samo 315 tona! Zašto?

To je rezultat višedecenijskog zapostavljanja sela u Srbiji. Jer, trenutno u njemu je potpuno praznih ima 50.000 kuća, a u njih još 150.000 niko ne živi! Kada su prazne kuce prazne su i staje. Zbog teškog stanja u stočarstvu Srbije koje više decenija opada godišnje po stopi od dva do tri odsto, ona ne može da ispunjava ni odobreni kontigent izvoza bebi bifa u svet. Tako od 1996. godine ona  ima dozvolu za izvoz u EU, godišnje čak 8.875 tona ovog najkvalitetnijeg junećeg, crvenog mesa, nikada se nismo ni približili toj brojci! Istovremeno Evropskoj uniji godišnje nedostaje čak 700.000 tog mesa! uvozi ga iz Argentine i drugih zemalja. Srbiji je bila zagarantovana prodaja na tom tržištu čak 50.000 tona junećeg mesa godišnje! Ali, ona ima prazna, sela, prazne staje i – nema tog mesa koje može prodati u EU! Sa tim mesom, nekada smo snabdevali i američku vojsku, izvozili ga u SAD, Veliku Britaniju i mnoge druge zemlje. Od njegovog izvoza nekada su bili kupljeni i autobusi ,,lejland’’ koji su dugo vozili beograđane. Međutim, u Srbiji su se ispraznile kuće, a sa njima i staje. Procenjuje se ta trenutno u Srbiji ima tek 15.000 do 20.000 junadi u stajama. Od toga oko 5.000 godišnje ode sivim kanalima preko Drine i na druga područja zemalja ex Jugoslasvije, a ovo što ostaje nije dovoljno! To govori i proizvodnja od oko 100.000 tona ovog mesa, ali i potrošnja po jednom stanovniku od samo četiri kilograma godišnje! Da bi ispunili odobrenu kvotu izvoza bebi bifa u EU, potrebno je da u stajama bude, najmanje 50.000 pa do 100.000 junadi. To bi mogli postići kada bi, recimo,  četiri najveća tajkuna u Srbiji koji poseduju i obrađuju više od 100.000 hektara zemlje, imali samo po jedno uslovno grlo ove stoke! Tada bi imali dovoljno bebi bifa za Evopu. To bi rešilo i probleme srpske poljoprivrede! Jer, imali bi pune staje, dovoljno mesa a za izvoz i domaće potrebe, ali i dovoljno prirodnog gnojiva koje nam danas nedostaje!

 

Pored toga Srbija bi imala mesa i za svoje stanovništvo. Jer, njihov standard stalno opada i sve siromašnije živi. Dokaz takvog stanja je da se godišnje po stanovniku troši samo 38 kilograma svih vrsta mesa po jednom stanovniku i proizvodi oko 440.000 tona svih vrsta mesa. U 1990. godini na prostorima današnje Srbije proizvodilo se oko 650.000 tona svih vrsta mesa i po stanovniku trošili čak 65 kilograma mesa godišnje. Današnje stanje ovakve proizvodnje i potrošnje je i slika dosadašnjeg odnosa prema agraru kao strateškoj grani, ali samo u predizbornim kampanjama!

 

Prema najnovijim podacima Republičkog zavoda za statistiku u Srbiji je na kraju 2015. godine u stajama bilo 915.641 grlo stoke, 3,28 miliona svinja, 1,78 miliona ovaca, 202.828 koza, 17,4 miliona jedinki živine i 15.222 konja! Znatno manje nego pre deceniju, ili dve…

Izvoz sirovina!

Inače, razmena agrara sa svetom u 2015. godini vredela je oko 4,3 milijarde dolara i ostvaren je suficit od 1,3 milijarde dolara, istaknuto je na sednici Odbora Udruženja za poljoprivredu i prehrambenu industriju Privredne komore Srbije. Ostvaren je izvoz u vrednosti 2,86 milijardi, što je za 6,6 odsto manje nego u istom periodu 2014. godine. Istovremeno vrednost uvoza je 1,48 milijardi dolara, što je smanjenje za 13,9 odsto. Po ovome suficit u  robnoj razmeni je 1,37 milijarde dolara.. To je dobro. Ali, nije dobro što je to uglavnom izvoz sirovina za hranu. Za Srbiju bi bilo korisno kada bi se ti izvezeni proizvodi preradili u domaćoj prehrambenoj industriji, pa prodavali kao artikli iz viših faza prerade! Tada bi doneli više novca  Srbiji i proizvođačima i prerađivačima agrarnih proizvoda. Ali, to je sada za Srbiju želja na dugačkom štapu kao i neostvarivanje ove Strategije. Umesto nerealne strategije potreban je akcioni plan za trenutno delovanje i spasavanje sela i Srbije.

Nenad Budimović, sekretar Udruženja za agrar PKS, kaže da se očekuje da će ove godine planirane prolećne setvene površine biti  uobičajene u prote­klih desetak godina, a to je blizu dva miliona hektara. ,,Možemo da očekujemo da će biti dovoljno proizvedeno ratarskih kul­tura i industrijskog bilja za domaće potrebe, ali i za tržišne viškove“, naglašava Budimović. Od ukupnih setvenih površina pod kukuruzom će biti oko 1,05 milion, a suncokretom i so­jom po 200.000 hektara… Šećernom repom biće zasejano između 55.000 i 60.000 hektara.  Inače, dodaje on, postignuti rezultati u poljoprivrednoj proizvodnji obezbediće bilansne potrebe zemlje u hrani, dobru uposlenost prerađivačke industrije, kao imogućnost povećanja izvoza tržnih viškova roba.

Pored manje proizvodnje i potrošnje hrane u Srbiji je svake godine i sve manje i žitelja, čak za 40.000. Jer, toliko više umre nego što se rodi! Uz to u svet ode oko 30.000 mladih, sa kartom u jednom smeru, pa nam je i za to sve potrebno manje hrane u zemlji! To nije dobro, ali je naša današnja realnost! Kada bi imali te ljude, pitanje je da li bi imali viškova hrane za izvoz!

Da smo sve više siromašni ukazuje i potrošnja hleba. Danas se u Srbiji po jednom stanovniku troši svega 83 kilograma. U vremenima velikih kriza kada je padala potrošnja druge hrane, rasla je potrošnja hleba. Pre samo jednu decenije u Srbiji se trošilo godišnje prosečno oko 103 kilograma po jednom stanovniku.  Međutim, kod nas je i ta potrošnja u velikom padu. Na to ukazuje i sledeća analiza:

 

Potrošnja hleba u  Srbiji

Da bismo utvrdili kakve su aktuelne tendencije  u Srbiji, analizirali smo potrošnju hleba po glavi stanovnika u poslednjih devet  godina (2006.-2014.g.).

 

POTROŠNJA HLEBA I PECIVA PO GLAVI STANOVNIKA U SRBIJI

  Potrošnja hleba i peciva u Srbiji po godinama
  2014 2013 2012 2011 2010 2009 2008 2007 2006
Potrošnja po domaćinstvu – kg/god. - 239,4  

251,8

 

266,8

 

274,4

 

305,9

 

309,9

 

321,5

 

301,1

 

319,8

Prosečan broj  članova domaćinstva 2,86 2,88 2,88 2,89  

3,00

 

3,00

3,04 2,95 3,15
Potrošnja hleba i peciva po glavi stanovnika  

83,71

87,43 92,64 94,95 101,97 103,3 105,8 102,1 101,5

NAPOMENA: Podaci su preuzeti iz Ankete o potrošnji stanovništva koju je uradio RZS

 

 

IJI  SRbiji+ndišnjeknja realnost!ode oko 30.000 mladih, sa kartom u jendom smeru, pa nam je i za to sve ptorebno manIz napred iznetih tabelarnih podataka može se konstatovati sledeće:

l  u poslednjih devet godina (za period 2006.-2014.) prosečna potrošnja hleba i peciva po glavi stanovnika u Srbiji smanjena je sa 101,5 kg na 83,71 kg tj. za 17,79 kilograma ili za 17,53 odsto.

 

Karakteristike potrošnje hleba po regionima

 

Posmatrajući regionalno, ukupna potrošnja hleba po glavi stanovnika je ispod navedenog proseka u razvijenijim područjima u Srbiji a iznad proseka u regionima čiji je DBP ispod proseka (uz napomenu da je, za razliku od potrošnje hleba, potrošnja peciva po glavi stanovnika u razvijenijim regionima veća od procenjenog proseka od 10 kilograma, odnosno manja u nerazvijenijim regionima).

 

Za 2014. godinu podaci o prosečnoj potrošnji hleba i peciva su sledeći:

 

SRBIJA ………………………………………………… 83,71 kg

l  Beogradski region……………………………………… 70,04 kg

l  Region Vojvodine………………………………………. 81,41 kg

l  Region Šumadije i Zapadne Srbije………………….. 89,94 kg

l  Region Južne i Istočne Srbije………………………..  92,07 kg.

 

Imajući u vidu napred iznete činjenice i konstatacije neophodne je izvršiti novu, revidiranu procenu bilansa potrošnje brašna za ljudsku ishranu po namenama.

 

 

Proizvodnja I potrošnja brašna u Srbiji

Prema procenama ”Žitovojvodine”, koje su saglasne i sa procenama Ministarstva poljoprivrede, ”Žita Srbije” i Privredne komore Srbije (i praktično dokazane preko upotrebe evidencionih markica za brašno) , godišnja meljava pšenice iznosi oko 1,200.000 tona.

 

Od navedene količine pšenice proizvede se oko 860.000 tona brašna. Predmetne količine brašna utroše se za proizvodnju hleba i peciva, neposrednu potrošnju stanovništva, testenine, konditorsku industriju i izvoz.

 

U odnosu na prethodne podatke (zaključno sa 2013. godinom) osim što se smanjila potrošnja hleba po glavi stanovnika, smanjen je i broj stanovnika Srbije za 32.366 (sa 7,146.759 na 7.114.393 stanovnika). Oba faktora uticala su na smanjenje ukupne potrošnje hleba i peciva u Srbiji.,

 

Proizvodnja hleba i peciva

 

Procena godišnje potrošnje hleba i peciva u Srbiji iznosi:

 

HLEB – broj stanovnika 7,114.393 x 73,71 kg = 524.000 tona x 0,72 =377.000 tona brašna

PECIVO – broj stanovnika  7,114.393 x 10 kg =   71.144 tona x 0,72 =  51.000 tona brašna

 

Potrošnja brašna za testenine

 

l  Godišnja proizvodnja testenina cca 39.620 tona x koef. 1,05 = 42.000 tona brašna

(industrijskih fabrika testenina u 2014. godini iznosila je 26.620 tona, a procena za proizvodnju ostvarenu kod zanatskih pogona iznosi oko 3.000 tona)

Potrošnja brašna za konditorsku industriju

Godišnja proizvodnja konditorskih proizvoda u Srbiji iznosi 99.830 tona * koef. 0,54 =54.000 tona brašna

 

Potrošnja brašna u domaćinstvima

Građani troše pšenično brašno za neposrednu potrošnju u domaćinstvu kroz tzv.  mala pakovanja brašna (pakovanja 1/1, 2/1,5/1 i 10/1). Prema egzaktnim podacima prosečna godišnja proizvodnja ”malih” pakovanja brašna iznosi oko 61.000 tona od čega se oko  8% ili oko 5.000 tona izveze. Prema tome, domaća potrošnja malih pakovanja brašna u domaćinstvima u Srbiji iznosi oko 56.000 tona.

 

IZVOZ BRAŠNA

l  Izvoz brašna iz Srbije se u ekonomskoj 2015/2016. godini očekuje u količini od oko 200.000 tona.

 

R E K A P I T U L A C I J A

Namena potrošnje brašna Količina – t Učešće %
Proizvodnja hleba 377000 48,33
Proizvodnja peciva 51000 6,54
Proizvodnja testenina 42000 5,38
Potrošnja za konditorsku industriju 54000 6,92
Potrošnja u domaćinstvima 56000 7,18
Izvoz brašna 200000 25,64
UKUPNO 780000 100,00

 

Iz napred navedenih procena može se zaključiti da, osim prelaznih zaliha (koje su na nivou približno mesečne potrošnje), postoji izvestan stalni višak brašna na domaćem tržištu (razlika između proizvodnje brašna – oko 860.000 tona i reprodukcione potrošnje i izvoza brašna – oko 780.000 tona), što bi moglo da znači sledeće:

l  da postoji prostora u bilansu brašna da se poveća izvoz brašna (pod uslovom da se nađu nova ino tržišta, što je jako teško);

l  da postoji određeni stalni višak brašna na domaćem tržištu, što aktuelna situacija na tržištu brašna i potvrđuje, a odražava se na nisku cenu brašna odnosno, nepovoljan paritet cena brašna prema ceni pšenice. Ovako nepovoljnom paritetu brašna prema pšenici u velikoj meri doprinosi i nelojalna konkurencija mlinova iz sive zone poslovanja.

 

 

Sektoru agrara potrebno je više urgentnih mera da bi se popravilo teško stanje

 

  • Pre svega treba okončati restituciju, da bismo znali ko čime raspolaže od zemljišnih resursa;

 

  • Treba rešiti i pitanje privatizacije ostatka poljoprivrednih preduzeća koja su bila u društvenoj svojini pa su privatizovana Otvoreno je i pitanje treba li prodavati PKB po nepovoljnoj ceni. Primer Izraela gde je sva zemlja državna!

 

  • Subvencija za biljnu proizvodnju su najniže u Evropi, veoma zabrinjavajuće;

 

To pokazuje kakav odnos država ima prema poljoprivredi, pre svega, prema registrovanju pojedinačnih poljoprivrednih gazdinstava. Mnogima od njih, pogotovo onim manjim, površine jedan-dva hektara, uopšte se neće isplatiti ni da obnavljaju registraciju jer će troškovi odlaska do uprave, odnosno do trezora za obnovu registracije biti veći nego što će biti prihod po osnovu tih subvencija.

 

Zaboravlja se činjenjica da će značajan deo ratarske proizvodnje sada biti po većoj vrednosti „uzlazni input” za stočarsku proizvodnju, koja je inače u teškoj situaciji.

Nije realno očekivati ni da će stranci pomoći razvoju srpske poljoprivrede. To je nerealno ako se zna da poljoprivreda u Srbiji predstavlja neatraktivnu delatnost za strane direktne investicije. One su u ukupnim SDI u Srbiji od 2004. do 2011. godine učestvovale sa 0,7 do 1,6 odsto!

 

Poruka profesora Pravnog fakulteta u Beogradu dr Milovana Mitrovića je da se Srbija u razvoju agrara, a to je spasavanje  sela i Srbije, mora se osloniti ,,u se i u svoje kljuse’’.

 

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>