Home » 0 Branislav Gulan, 3 Poljoprivreda » PLAVI DIZEL U SRBIJI?

PLAVI DIZEL U SRBIJI?

Jeftiniji dizel za novi podsticaj!

Ulazak države u podsticaje poljoprivrednicima putem jeftinijeg dizel goriva je dobra mera, ali je valja odvojiti od potrebe da se što pre uplate dugovi prema gazdinstvima za razne mere, a odnose se na 2017. i 2018. godinu. Zastoj u isplatama u Upravi za agrarna plaćanja opravdavaju zaostatkom u obradi 90.000 prijava. Naši ratari za različite faze utroše oko 96 miliona litara dizela, za koji godišnje plate oko 16 milijardi dinara

Predsednik Aleksandar Vučić, tokom posete južnobanatskom okrugu, u razgovoru sa poljoprivrednicima, je rekao da će Vlada ubrzano doneti odluku o smanjenju akciza na dizel gorivo za ratare i time poboljšati njihove uslove za proizvodnju.

Ovi zahtevi i predlozi odavno su poznati u državnoj administraciji, ali ni Vlada ni poljoprivrednici nisu od tada izašli sa jasnom računicom koliko ova mera, pogotovo u biljnoj proizvodnji, može da poveća konkurentnost. Domaći poljoprivrednici su glavni argument isticali to što neke zemlje u okruženju imaju jeftiniji dizel gorivo, što u celini i nije tačno. Dizel gorivo naši fameri kupuju na benzinskim pumpama i manji deo u sivoj zoni, koju omogućavaju neke kompanije i nelegalni uvoznici. Deo goriva koji im se uzima kao naturalna razmena od prerađivača u krajnjem obračunu takve saradnje to gorivo plaćaju skuplje.

,,Iako o utrošku dizel goriva u poljoprivredi nema potpuno tačnih podataka, stoji procena da je taj iznos oko 60 litara po hektaru, a za površinu koja se obrađuje najčešće se pominje 1,6 miliona hektara. Po toj računici, naši ratari za različite faze utroše oko 96 miliona litara dizela, za koji godišnje plate oko 16 milijardi dinara’’, kaže agrarni analitiar Čedomir Keco.

Ipak, treba znati da Srbija ima 5,1 miliona hektara obradivih površina. Od toga je 4,1 miliona hektara poljoprivrednih površina, dok se koristi 3.335.000 hektara.

Akciza u iznosu od 57,64 dinara nije jedini dodatak na dizel gorivo. I poljoprivrednici plaćaju porez od 20 odsto, što na potrošnju od 96 miliona litara iznosi 3,2 milijardi dinara,  kaže za „AgroServis plus” analitičar Žarko Radišić iz Udruženja „Agroprofit” i dodaje da smanjenje akciza bez potpunog ukidanja u prodaji za poljoprivredu neće poboljšati rentabilnost. Za akcize ratari putem kupovine dizel goriva plate 5,5 milijardi dinara, što sa PDV iznosi oko 8,7 milijardi dinara. Još nešto: uvođenje jeftinijeg goriva, ako nije direktno plaćanje, već kroz smanjenje akciza, što bi se isporučivalo na benzinskim pumpama, nije lak niti posao na brzinu, jer za ovo ne postoji uvezani program između centralne baze registrovanih gazdinstava i trgovačke mreže, navodi Radišić.

Agroekonomisti su izračunali da trošak u dizel gorivu u proizvodnji kukuruza iznosi oko 11.000 dinara, a najviše košta oranje, više od 3.000 dinara. U biljnoj proizvodnji izuzetno veći troškovi su u proizvodnji šećerne repe.

U državnoj administraciji, pogotovo u resoru zaduženog za čuvanje budžeta,  umanjenje akciza i poreza vide kao atak na budžet i umanjenje priliva u državnu kasu. Kako će se najava predsednika Vučića o potrebi  pomoći poljoprivrednicima razrešiti na Vladi, ostaje da se vidi. Udruženja poljoprivrednika, posebno iz Banata, poodavno zahtevaju manju cenu dizela kao ustupak, iako znaju da su troškovi za mineralno đubrivo po hektaru mnogo veći.

Ministarstvo poljoprivrede je 2018. godine „bez papira” uplatilo gazdinstvima 4.000 dinara po hektaru, za najviše 20 hektara po domaćinstvu, i za taj iznos oni su mogli da kupe oko 150 kg UREA mineralnog đubriva. Ove sezone, za isti iznos moći će da kupe malo više od 100 kg ovog đubriva, jer je ovogodišnja cena UREE 37.200 dinara tona.

Finansiranje subvencionisanja goriva ili umanjenje akciza nije upisano u trošak nijednog ministarstva, pa će se očigledno na Vladi tražiti rezervne stavke, a izdvajanje iz njih, kako je praksa pokazala, nikad nije veliko. S obzirom da registracija gazdinstva traje do 30. aprila, odluka o jeftinijem gorivu mogla bi se sprovesti na bazi porošlogodišnje prijave obradivih površina, što znači za samo 20 ha po domaćinstvu.

Ako se ovom merom obuhvati milion hektara i stimuliše podsticaj za 20 miliona litara dizela, za to će se odvojiti 1.152.800.000 dinara, što je sedmina iznosa koje gazdinstva za svoju proizvodnju putem plaćanja akciza i PDV uplaćuju na državni račun.

Bez razlike na sve nedoumice, ulazak države u podsticaje poljoprivrednicima putem jeftinijeg dizel goriva je dobra mera, ali je valja odvojiti od potrebe da se što pre uplate dugovi prema gazdinstvima za razne mere, a odnose se na 2017. i 2018. godinu. Zastoj u isplatama u Upravi za agrarna plaćanja opravdavaju zaostatkom u obradi 90.000 prijava.

Šta se sve krije iza ovih predmeta, još se ne zna, a pominje se iznos od više milijardi dinara. Ovi dugovi bez dodatnih izdvajanja Vlade neće biti isplaćeni i ovu realizaciju ne može zamenuti nova mera „podsticaji za dizel gorivo”. U suprotnom, agrarni budžet bi se prenosio iz godine u godinu kao dug, a to ne želi ni Vlada ni poljoprivrednici.

 

Govor brojki:

96.000.000 litara dizel goriva troše poljoprivrednici za obradu 1,6 milionahektara;

- Cena dizel goriva 158,40: pdv je 20 posto 26,40dinara i akciza 57,64 dinara;

- Gazdinstva za akcizu uplate 5,5 milijardi dinara, a za pdv 3,2 milijardi dinara;

- Učešće dizel goriva u troškovima proizvodnje se kreće od 12-16 posto (izuzetak je šećerna repa);

- Subvencije po hektaru „bez papira” 4.000 din/ha, a najviše 20 ha po domaćinstvu;

- UREA 100 kg (2018. godine 220 evra tona, 2019. godine 320 evra tona) 37.200 dinara tona;

- Trošak u dizel gorivu u proizvodnji kukuruza iznosi oko 11.000 dinara, a najviše košta oranje, više od 3.000 dinara;

- Do 2012. Srbija je regresirala ratarima gorivo, tada se država odrekla dela akcize i dizel je na NIS-ovim pumpama za agrar bio duplo jeftiniji nego za ostale korisnike;

- AKTUELNI MINISTAR JE DO SADA TRI PUTA, OD KADA JE NA VLASTI 2016. GODINE, OBEĆAO ,,PLAVI DIZEL’’! NIŠTA OD TOGA. SAD JE OBEĆAO PREDSEDNIK, LIČI TO NA PREDIZBORNO OBEĆANJE;

- PROLEĆNA SETVA TREBA DA SE OBAVI  NA  2,5 MILIONA HEKTARA

- TO RADI 408.000 TRAKTORA I 25.000 KOMBAJNA. PROSEČNA STAROST IM JE TRI DECENIJE!

B. Gulan

 

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>