POGLEDI IZ SRBIJE: Mlekare smanjuju cenu i otkup mleka!

Ako ne sačuvamo sela, izgubićemo državu!

• U Srbiji se proizvodi 1,34 milijardi litara mleka. Uvoz mleka guši domaću proizvodnju jer stočari nemaju kome da prodaju svoje mleko i prerađevine!
• Mlekare sad najavljuju smanjenje otkupa i nižu cenu, a oko 400 proizvođača mleka najavljuju da su prinuđeni da ga prosipaju! Jer, će imati višak od 500 tona mleka!
• Poljoprivredu Srbije vodi 17 ministar od 2000. godine. Svi daju obećanja za boljitak, a probemi se uvek ponavljaju;
• Najveći gubitnici su farmeri, kojima se neisplati tov stoke i proizvodnja mleka ispod 50 dinara po litru!
• U slučaju ozbiljnih poremećaja na tržištu izazvanih prekomernim uvozom mleka po damping cenama, država će uvesti prelevmane – zaštitnu taksu ko­jom bi se nadoknadila razlika između niže cene uvezene robe i više cene domaće proizvodnje. To je za sada samo obećanje kao i mnoga druga koja su ostala na dugačkom štapu!
• U Srbiji u 600 sela nema više nijedne krave!
• Agrarni budžet iznosi 147,5 milijardi dinara, ali ne rešava probleme! Još jedno obećanje –premija za mleko u 2026. godini na osnovu kvaliteta! U Batajnici već deceniju postoji nacionalna laboratorija za merenje kvaliteta mleka, ali i pored obećanja ministara, nikada nije proradila!
• Stočari najavljuju radikalne mere!

Branislav GULAN

Predsednik Udruženja odgajivači goveda Centralne Srbije Milija Palamarević izjavio je da mlekare u tom delu zemlje smanjuju otkup i da će proizvođači morati da preduzmu radikalne mere.„Upozoravali smo da će mlekare smanjiti otkup i to se desilo. Somborska mlekara ne otkupljuje oko 30 tona mleka, a Kraljevačka  jednog dana u nedelji ne preuzima isto toliko mleka“ rekao je Palamarević  za javnost. Dodao je da u mlekarama tvrde da su puni zaliha, a Ministarstvo poljoprivrede kaže da se mleko ne uvozi, što znači, kako je naveo, da neko ne govori istinu Palamarević je naveo da će za oko 15 dana u Centralnoj Srbiji biti višak oko 500 tona mleka. „Na našem području od oko 300-400 proizvođača mleka biće prinuđeni da ga prosipaju, pa ćemo morati da preduzmemo radikalne mere“, rekao je Palamarević. Naveo je da je prosečna cena mleka ispod 50 dinara po litru, što je, kako je dodao, neizdrživo nakon prošlogodišnje suše i troškova proizvodnje.

U prilog tvrdnjama o problemima u otkupu, proizvođač mleka iz sela Tavnik kod Kraljeva Nikola Buđevac napominje da je od 36 krava prosuo u kanalizaciju 420 litara mleka. ”Jedan dan je mlekara preuzela mleko, a drugi sam prosuo, jer nisam imao kome ni da poklonim. Nudio sam poznanicima besplatno mleko za svinje, ali oni nisu smeli da im daju veću količinu“, rekao je Buđevac. On je za javnost istakao da, još uvek, prema nezvaničnim najavama, postoji mogućnost da mlekare od 15. januara do 1. februara potpuno obustave otkup!? Na probleme u sektoru proizvodnje i prodaje mleka ukazuje i Slobo­dan Vidojević iz Udruženja proizvođača mleka ”Šajkača“. On ističe da mlekare ne samo da prestaju sa otkupom, već i duguju proizvođačima između dve i četiri isplate, kao i da se istovremeno formira novi dug lokalnih mlekara prema farmerima. Vidojević je podse­tio i na kretanje cena, navodeći da je u septembru 2022. godine litar mleka koštao 78 dinara, dok je danas oko 50 dinara dobijaju proizvođači. On je naglasio i da proizvođači ne mogu lako da preusmere višak mleka u preradu. Jer, ga niko neće. ”Proizvođači mleka ne mogu da od neprodatog mleka proizvedu sir, jer su za njegovu proizvodnju potrebni posebni uslovi – objekat i sanitarne dozvole“, rekao je Vidojević. Dodao je da je jedan od proizvođača od viška mleka napravio 300 kilograma sira, ali da ne zna kome da ga proda, niti šta će sa njim!

Ministar poljoprivrede u Vladi Srbije, Dragan Galamočić, kaže da se iz godine u godinu u Srbiji značajno povećala proizvodnja mleka! To se uspelo sa smanjenim brojem krava mlekulja, ali sa boljom rasom, pa je povećana proizvodnja po grlu!

Prema podaciam Instititua za stoačrstvo, kvalitetne krave sintenalske rase u 2023. Godini ostvariel su prosečnu proizvodnjumleka u standarsnoj laktaciji od 5.092 lia. Alki, ima i drugih krava mlekulja koej daju u proseku godišnje i 9.000 litara mldeka. Inače, u Sribji se bdeležia pad broja muznuh krava za 34.000 grla u 2023.godini u odnksu na 2022. godinu. Kolo;ija otkupljengo kravljeg mleka od stranemlekara je na niovu od 757 miliona litara u 2023.godini, štojesmanjenje od 4,2 odsto u odnosu na prethodnu godinu, odnsoino 10 odsto u odnosu petogodišnji prosek.

Za proizvođače važnoje da znaju d aće se u narednom periodu, podrška pihdoima proizvođača će se nastaviti, ali sa modifikacijama radi boljeg usmeravanja ka posavljenim ciljevima. Premkijaza mleko, kao šema pdorške, njejprihvatljia sa aspekta EU, zbog čega je tokom pretpristupngo perioda potrebno izvršiti njeno prilagođavanje pravilima i principoima ZPP. Jer, kao oblik proizvoidnhde podrške, pemjuiaj zamleko predstavlja oblik cenovne podrške,te kao takva nije prihvatljova ni sa stanovišta STO, a zbog direktnog uticja na nivo cene, a sasim tim i na tržište. U tom smislu potrebno je sprovesti modifiakciju šeme, i to kroz dvofazniproces, pri čemu će se u provj fazi primenjviati različiti nivoi plaćanja za isporučeno sirovo mleko u zavisnosti od kvaliteta, odnsono pema klasama kvaltgieta mleka, a u cilju unapređenja kvaliteta mleka i dostizanja EU standarda, da bi se u drugoj fazi premija za mleko transformisala u plaćanej po grlu mlečne krave, kao prihvatljvie šeme za sandarde ZPP. Transformacija premuiej za mleko, odnosno plaćanje isporučenog mleka prema klasama kvaltieta, uslovlejan je funkcionisanjem Naconalne laboratporoije zakontoirlu kvalietata sirpovpog melka.Ona je davno izgrađena, oprema je zastarela pa je sad potrebno da se kupi nova kako bise ona konačno privela nameni. U cilju povećanja predvidivosti u proizvdonji i unapređenaj odnosa između primarnih proizvođača i prerađivača/otkupljivača treb apodstgicati razvojmehanizma ugovaranja. Velike mlekare treb ada ojačaju tržišnu konkurentnsot i smanje uvoz mlečnih proizvdoa kroz diversivfikaciju asortimana, dokmale treba da se specijalizuju za određene proizvdoe, standardizuju proizvodnju i unaorede marketing.Pored mera direktnih plažanja i mera ruralnog razvoja sektr mleka će biti uključen i umere podrške jačanju prehraqmbenih navika decene i omladine u sektoru mleka i mlečnih proizvoda, akoje predstavljaju vid mera uređenja tržišta.     

Iako Srbija raspolaže  s povoljnim priordnjoim uslvima za razvoj stočarfstva,ato jepre svega, 469.000 hektara  pašnjaka ilivada i veliki borj neiskorišćenih objekata za smeštaj i uzgoj stoke, borj uslvooih grla po hektaru je u poslednjih deset godina smanjen sa 0,50 na 046 grla, što je značajno ispdo proseka EU od 0,7 grla.U pojedinjim drđavama članicama EU ovaj indiakjtor je znatno viši: U Kraljevini Holandiji dosti\e 3,4 , uKralejvini Belgiji 2,7, u Kraljevini Danskoj 1,6, u Irksoj 1,3, u Saveznj Republici Ndema;koj 1,0, a u Republici Sloveniji 0,9 grla po hektaru.

• Sad u Srbiji  ima 698.605 grla stoke, što je najmanje u poslednjih 100 godina! Uzgojem goveda bavi se 14 odsto poljoprivrednih gazdinstava, a ima ih oko 508.365. Porodična gazdinstva uzgajaju u  proseku 9,4 goveda, gazdinstva pravnih lcia 464 grla, a gazdinstva preduzetnika 56,5 grla. Uzgojem muznih krava bavi se 12,4 odsto gazdinstava, sa prosečnih 5,3 grla po gazdinstvu. Na porodičnim gazdistvima prosek iznosi 5,1 grla, na gazdinstivma pravnih lica 207 grla, a na gazdinstvima preduzetnika 40,8 grla. Struktura gadinstava pokazuje da najveći broj njih drži 1 – 2 muzne krave. To je njih 44 odsto, ili 3-9 grla njiih 44,2 odsto. Udeo gazdinstava sa 10 – 19 grla iznosi 8,2 odsto, sa 20 do 29 grla ima ih 1,9 osto, sa 30 do 49 grla 1,1 odsto sa 50 do 0,4 osto, dok samo 0,2 odsto drži  više od 100 muznih krava. Regionalna struktura potvrđuje postojanje jasnih proizvodnih zona. To znači Šumadija i Zapadna Srbija prednjače u govedarstvu i ovčarstvu;
• Ali ministra, i sve ostale u Srbiji koji kreiraju agrekonomsku politiku zemlje, mora da zebrine što u zemlji gde trenutno postoji, pema podacima RZS, oko 4.720 sela, čak u 600 njih nema više nijedne krave! Razlozi gašenja farmi i najmanjeg broja grla goveda za poslednjih 100 godina, a ima ih samo 698.605 grla, su rezultat loših agroekonomskih politika!

U izjavama za javnost posebno se ističe da je u poslednje vreme mnogo više mleka izvezeno nego uvezeno, uprkos globalnm poremećajima na tržištu. ,,To se prvi put dešava u našoj istoriji. I naravno u skladu sa tim, mogu da kažem das mo zadovoljni i sa agrarnim budžetom za 2026. godinu, koji će prema sadašnjoj projekciji iznositi oko 147,5 milijardi dinara.  To značli da je u ovom slučaju poljoprivreda dobila duplo više novca, nego što učestvuej u BDP-u. I ono što može da obraduje naše poljoprivrednike, ta uredba je usvojena na vreme.

Planiamo da pre prolećne setve ispaltimo podsticaju za biljnu proizvodnju, kao I kreditnu podršku tako da poljoporivrednici na vreme dobiju novac pre same setve. Kada je reč o mleku ministar ukazuuje na pad potrošnej mleka, što je i globalni fenomen, što nail daj e smanejna potoršnja za oko 20 odsto, navodeći da se mleko naročito među mladima, četo negativnopredstavlja na društvenim mrežama. Prema njegovom mišljenju, neopdnoje povećati potrošnju I da postoji prostor za smanejnje trgovačkih marži na osnovne mlečne proizvode.

• Prema podacima RZS Srbija je za prvih 11 meseci 2025. godine izvezla oko 52.000 tona melka I mlečnih proizvoda, dok je uvezla oko 41.300 tona. to značli da je izuvoz bioveći od uvoua za oko 26 odsto. Analize istovremeno poakzuju da je  uvozu u tom vrfeme  bioamanji zaoko 29osto u odnsoi na isti period 2024. godine. Kada je reč o otkuipnoj ceni, ona je u Sribji, pred kraj  2025.godine bial oko 52 evro centa po litru, štoje tad abilo na nivouiunad proseka u većemdleu Evrope. Kada je reo incidnetima prosipanja mleka, kaže da je to ipak reč o pojedinačnim slučajevima!
• Kada je reč o podsticajima, oni po kravi iznose 55.000 dinara i 100.000 dianra za junicu prvotelku. Ti podsticaji su među najvišima u Evropi!

Proizvodnja ,,bele reke’’

• Prema podacima RZS u Srbiji se godišnje proizvodi oko 1,34 milijarde litara kravljeg mleka, 11 miliona litara ovčijeg i 21 milin litara kozjeg mleka. U strukturi proizvodnje dominira kravlje mleko sa udelom 0d 97,7 odto, dok ovčije  kozje mleko učestvuiju sa 0,8 odsto. Nešto više od 797.000 litara otkupi  se od strane mlekarse industrije. To je u legalnim tokovima. Ostale količine ,,bele reke’’ od oko 600 miliona liara koristi se za potrošnju i preradu na gazdinstvima;

 Iz državnog budžeta poljoprivredi 147,5 milijardi dinara u 2026. godini!

• Više od polovine državnih podsticaja ide u agrar. Ministar agrara Srbije ističe da 54 odsto svih podsticajnih sredstava iz državnog budžeta odlazi upravo na poljoprivredu, što ovaj sektor čini najvećim korisnikom budžetskih podsticaja u Srbiji. To u 2026.godini ukupno čini 147,5 milijardi dinara
• Cilj nam je da obezbedimo prehrambeni suverenitet, dovoljne količine hrane za građane i jačanje domaće proizvodnje. Ključna novina je predvidivost, jer ćemo već na početku 2026.  godine objaviti kalendar javnih poziva, kako bi poljoprivrednici tačno znali kada mogu da očekuju konkurse i isplate, naglasio je ministar za javnost;

U Srbiji se obrađuje 3.257.100 hektara. Ta fabrika pod vedrim nebom rascepkana je u 19 miliona parcela. Svaka od njih očekuje da dobije novac za subvencije. Poljoprivredni budžet trenutno čini 7,2 odsto ukupnog budžeta Srbije, dok učešće poljoprivrede u bruto dodatoj vrednosti iznosi 3,6 odsto. Mnogi i dalje barataju podatkom da poljoprivreda učestvuje sa 10 odsto u BDP-u, ali to je važilo pre deset godina. Prema najnovijim podacima RZS apsolutna vrednost poljoprivrede nije pala, naprotiv – ona je porasla! To se postiglo zahvaljujući razvoju drugih delatnosti.  Nauka istiše da će Srbija biti znatno razvijenija zemlja kada učešće poljoprivrede u bruto dodatoj vrednosti bude iznosilo jedan do dva odsto, uz napomenu da je agrar strateški važan zbog prehrambene sigurnosti i suvereniteta države.

Isplate već od januara, krediti uz nultu kamatu!

Prema najavama Ministarstva, već u januaru 2026. godine počeće isplata sredstava za proizvođače koji su zahteve podneli u novembru i decembru 2025. godine.  Isplate će obuhvatiti:

• nabavku opreme i mehanizacije;
• premije za mleko (treći kvartal);
• subvencije za osiguranje proizvodnje;

Za biljnu proizvodnju, gde je posebno važno da sredstva stignu pre setve, javni poziv planiran je za februar, a isplate će uslediti tokom februara i marta. Ministarstvo najavljuje da će isplate biti znatno ranije nego prethodnih godina, dok će subvencionisani krediti biti dostupni pred prolećnu i jesenju setvu. Država subvencioniše kamate, a za nabavku mineralnih đubriva kamata je nula odsto. Kredit na tri godine sa nultom kamatom ne postoji nigde na tržištu, kažu kreatori  oe nove agrarne politike u Srbiji! Po rečima nadležnih, korisnici podsticaja moraće da pravdaju sve direktne subvencije, kako u biljnoj, tako i u stočarskoj proizvodnji, ali se naglašava da sredstva namenjena proizvođačima nisu umanjena. Između osalog se ističe da je zaustavljen pad stočnog fonda, uprkos globalnim trgovinskim izazovima.

U sektoru mlekarstva zabeležen je čak i rast proizvodnje:

• 10 odsto u odnosu na 2023. godinu
• Pet odsto u odnosu na 2024. godinu
• Po rečima poznavaoca prilika u svinjarstvu, ovaj sektor je počeo brzo da se oporavlja. Oni koji odlučuju, kažu da je uvoz žive prasadi smanjen je za čak 250 odsto. Tokom 2024. godine uvezeno je skoro 500.000 prasadi, dok je u 2025.godini taj broj smanjen na oko 190.000 grla!

Premija za mleko u 2026. godini na osnovu kvaliteta

Od 1. januara 2026. godine premija za mleko biće isplaćivana na osnovu kvaliteta, čime će proizvođači – sa visokim standardima i rezultatima – biti najviše, objavljeno je tokom 2025. godine. Kako će se to postići, jer već jednu deceniju Naiconalna laboratorija za kvalitet je izgrađena u Batajnici, ali nikada nije proradila!

• Od 1. januara 2026. godine premija za mleko biće isplaćivana na osnovu kvaliteta, čime će proizvođači – sa visokim standardima i rezultatima – biti najviše nagrađeni.Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede prof. dr Dragan Glamočić posetio je tokom 2025. godine selo Vina kod Knjaževca i tom prilikom obišao porodično gazdinstvo Jelenković, jednu od najuspešnijih stočarskih farmi u tom delu Srbije. Poseta je upriličena u trenutku kada je u štali trajala jutarnja muža, što je dalo autentičnu sliku svakodnevnog života i rada na farmi, saopštilo je Ministarstvo poljoprivrede. Razgovor sa domaćinima, vođen uz miris svežeg sena i zvuk muznih aparata, pokazao je da resorni ministar ne dolazi samo kao zvaničnik, već i kao stručnjak – profesor sa Odseka za stočarstvo na novosadskom Poljoprivrednomk fakultetu;

Sa mladim domaćinom Aleksandrom Jelenkovićem, koji predstavlja petu generaciju stočara u porodici, ministar je vodio razgovor ne samo o izazovima u proizvodnji mleka, već i o tehničkim i stručnim aspektima unapređenja stočarske proizvodnje. „Odrastao sam pored krave i traktora. Dok su moji drugari maštali o životu u Beogradu ili Novom Sadu, ja sam znao da ću ostati ovde. Ovo je moj izbor, volim selo, volim ovaj život“, kaže Aleksandar Jelenković. Na farmi se dnevno proizvede preko 1.200 litara mleka, a svaku od 38 krava muzu dva puta dnevno.

„Farma Jelenković je model koji želimo da proširimo širom Srbije. Kada vidite da svi u porodici rade, da se postižu ovakvi rezultati, i da imate mlade koji ne samo da ostaju na selu, nego se stručno usavršavaju i unapređuju proizvodnju – onda znate da ste na pravom mestu“, rekao je ministar Glamočić. On je pohvalio novu farmu domaćina Jelenkovića jer su omogućili životinjama dobre uslove za život sa dosta svetlosti i svežeg vazduha. Domaćin Željko Jelenković, otac Aleksandra Jelenkovića, tada je dodao: „Nije dovoljno samo imati životinje – bitna je i genetika, ishrana, tehnologija. Mi sve radimo po propisima, sami pripremamo hranu, ulažemo mnogo truda i novca. Ali, kada vidimo rezultat, znamo da vredi. A, najveći uspeh je to što nam deca ostaju ovde na selu i nastavljaju generacijski posao“.

Ako ne sačuvamo sela – izgubićemo i državu!

Domaćini su ministru ukazali i na konkretne probleme sa vodosnabdevanjem tokom leta i lošim putem koji vodi do gazdinstva. Ministar je poručio da će nadležne službe razmotriti te zahteve, jer, kako je naveo, bez osnovne infrastrukture nema ravnopravnog razvoja sela. A, od 4.720 sela u Srbiji, sad je u fazi nestajanja njih 1.200 je imaju manje od po 100 stanovnika. RZS najavljuke da će na mapi Srbije 2052. godine biti manje 3.000 sela!

• „Ako ne sačuvamo sela – izgubićemo i državu. Zato su ovakva gazdinstva ne samo poljoprivredne celine, već čuvari identiteta i budućnosti Srbije“, poručio je ministar  poljoprivrede nakon posete selu Vina;

Stop za uvoz mleka!

• Imajući u vidu da su mlekare opterećene istorijskim lagerima zbog povećanog uvoza, povećane proizvodnje i smanjene potrošnje, sadašnje Ministarstvo je zaustavilo izdavanje uvoznih dozvola za mleko, mlečne proizvode, kao i za proizvode na bazi palminog ulja koji zamenjuju mleko – rekao je tada Glamočić, a saopštilo to ministarstvo;

Ministar je razgovarao i sa predstavnicima najznačajnijih mlekara u Srbiji, među kojima su i Mlekara Imlek, Mlekara Ub, Somboled, Šabac, Meggle, Mlekara Lazar i Milk house.

Ministar je tada obavezao sve mlekare da dostave podatke o trenutnim zalihama, u cilju zajedničkog definisanja mera za smanjenje viškova, bez narušavanja stabilnosti tržišta. Naveo je da je potrebno izgraditi u najkraćem roku čvršće partnerstvo sa proizvođačima i prerađivačima mleka, kako bi se taj sektor sistemski unapredio i kako bi se „ojačala otpornost na izazove“ na domaćem i inostranom tržištu. Ministar je ukazao da je stanje u sektoru mleka posledica niza problema koji pogađaju celokupnu poljoprivredu, te da je potrebno trajno i organizovano raditi na njihovom rešavanju. Ministarstvo radi na formiranju jedinstvene platforme za komunikaciju svih aktera, što će omogućiti brže i efikasnije reagovanje na sve izazove!

• U saopštenju resornog ministarstva tada je bilo navedeno da je na sastanku konstatovano da postoje ozbiljni problemi sa kvalitetom mleka zbog pojave aflatoksina, što je uticalo na mogućnost izvoza;

 Istaknuto je da će biti preduzete mere za poboljšanje kvaliteta mleka kroz pravovremene tretmane u biljnoj proizvodnji, pri čemu će značajnu ulogu imati upotreba dronova za tretiranje kukuruza fungicidima. Ministarstvo će, kako je tada navedeno, obezbediti podsticaje i kredite za nabavku dronova.Na sastanku je utvrđeno da će se ubrzano rešavati problemi sa otkupom mleka, kao i da je manji zastoj u mlekari Ub „nastao zbog obaveznog remonta mašine, koji je već bio ranije zakazan“. Tada je proizvođačima rečeno da će otkup mleka u toj mlekari biti normalizovan, do 5. maja 2025. godine. Ali, problemi se opet javljaju!?

• Ministar ocenjuje da je zaštita domaće proizvodnje mleka i mlečnih proizvoda „apsolutni“ prioritet. U vezi sa inicijativama Ministarstva za jasnije deklarisanje proizvoda, prisutni proizvođači i prerađivači jednoglasno su podržali izmene koje omogućavaju da potrošači budu precizno informisani o sastavu proizvoda, posebno u slučajevima kada proizvod sadrži palmino ulje. Sprovođenje te uredbe redovno kontroliše i inspekcija!

Obećanja

• U slučaju ozbiljnih poremećaja na tržištu izazvanih prekomernim uvozom mleka po damping cenama, država će uvesti prelevmane – zaštitnu taksu ko­jom bi se nadoknadila razlika između niže cene uvezene robe i više cene domaće proizvodnje, najavilo je Minis­tarstvo poljoprivrede;

Ova mogućnost navedena je u dopuni saopštenja sa sastanka koji su održali predsed­nik Vlade Srbije Đuro Macut i ministri poljoprivrede Dragan Glamočić, pri­vrede Andrijana Mesarović i trgovi­ne Jagoda Lazarević sa predstavnici­ma proizvođača mleka i trgovinskih lanaca. Dopunu saopštenja zatražili su sami proizvođači mleka, jer se u prvo­bitnoj verziji nije pominjala mogućnost uvođenja prelevmana.

U dodatnom saopštenju ponovljeno je da su na sas­tanku analizirani aktuelni izazovi u sek­toru mlekarstva, nastali kao posledica poremećaja na evropskom i globalnom tržištu mleka, kao i potencijalni utica­ji tih kretanja na domaće tržište. Kako je navedeno, postignuta je saglasnost da se, u uslovima očekivanog pojeft­injenja mleka u Evropi i regionu, kroz dogovor svih aktera u lancu – od pri­marnih proizvođača do trgovine – radi na snižavanju cena mlečnih proizvoda, sa ciljem povećanja potrošnje, ali bez ugrožavanja domaće proizvodnje i ot­kupnih cena!

Predstavnici udruženja proizvođača mleka i odgajivača gove­da izneli su više konkretnih zahteva, ukazujući na potrebu očuvanja sigur­nosti otkupa mleka, sprečavanja pri­tisaka na otkupne cene, jače kontrole uvoza i suzbijanja šverca mlečnih proi­zvoda, kao i na značaj institucionalne podrške sektoru stočarstva. Ministarka privrede Andrijana Mesarović izjavila je  da će država podržati dogovore koji vode ka većoj potrošnji mleka i stabili­zaciji tržišta, ali bez prelamanja tereta krize preko leđa poljoprivrednika!

• Mi­nistar poljoprivrede Dragan Glamočić naglasio je da Srbija ostaje čvrsto uz svoje poljoprivredne proizvođače i da država neće dozvoliti nelojalnu kon­kurenciju, damping cene i urušavanje domaćeg stočarstva!

 Posebna pažnja posvećena je kontroli uvoza i suzbij­anju nelegalnog prometa, a direktor policije Dragan Vasiljević najavio je pojačane kontrole na graničnim pre­lazima i u unutrašnjosti zemlje. Naja­vljeno je i jačanje veterinarske službe, kao i da će, u cilju efikasnije kontrole tržišta i pune zaštite interesa domaćih proizvođača i potrošača, na čelo Up­rave za veterinu biti postavljen direk­tor koji ispunjava sve stručne kriterij­ume.

Ministarstvo je najavilo izmene Zakona o poljoprivredi kojima će se propisati obavezni rokovi plaćanja za kvarljive proizvode, čime će se dodatno zaštititi interesi domaćih proizvođača i prerađivača.Takođe, Ministarstvo poljoprivrede će u saradnji sa Ministarstvom trgovine stalno raditi na kontroli i ograničavanju marži za mleko i mlečne proizvode.

Na početku  prošle 2025. godine postignut je i dogovor mlekara i ministarstva: Imlek i Dr Milk otkupljuju viškove, pa je rečeno, biće otkpljeni svi viškovi  sireva  i mleka, njglašeno je, 24. januara 2025. godine. Na sastanku u ministarstvu poljoprivrede, kome je prisustvovao tadašnji ministar dr Aleksandar Martinović, kao i predstavnici nekoliko mlekara, dogovoreno je da će dve velike mlekare – Imlek iz Beograda i Dr Milk iz Ub, tada  za nekoliko dana hitno otkupiti sve viškove mleka! Dogovor je postignut pošto su, kako je saopšteno posle sastanka, razmotreni svi problemi u vezi sa viškom mleka koji se pojavio u pojedinim delovima zemlje.

• Ministri se menjaju, a prpoblemi se rešavaju, ali i javljaju novi! Sadašnji ministar je 17 po redu od 2000. godine. Vreme provedeno u fotelji ministra poljoptibtrfr do sada je bilo 14 meseci. Ali većina problema se ostavlja uvek narednom ministru za rešavanje…!

U vreme eks ministra  dr Aleksandra Martinovića, na sastanku je takođe dogovoren i modalitet otkupa svih viškova sireva koji su, pre svega, lagerovani u manjim i srednjim mlekarama u centralnoj Srbiji. U Srbiji se godišnje proizvodi oko 60.000 tona 17 vrsta sireva. Izvozi se jefitno oko 15.000 tona, priliko uvoza skupo se plaća kupovina oko 12.500 tona godišnje. „Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede apsolutno će biti na raspolaganju proizvođačima mleka u rešavanju svih izazova sa kojima se suočavaju“, poručio je tada Martinović.

                                                                              (Autor je analitičar i publicista)