POGLEDI IZ SRBIJE: SELO, JUČE, DANAS I SUTRA… (2.)

Tužna slika sela u Srbii!

• Prema popisu polјoprivrede, a podacima RZS, do 2052.godine sa mape Srbije nestaće, prema sadašnoj situaciji, oko 3.000 sela, odnosno naselјenih mesta! Najpre nestaju ona gde se čeka ko će biti poslednji da ugasi svetlo  da bude poslednji u kući koja ostane.

• Sela u Srbiji nestaju ali sad dolazi vreme za spasavanje varošica, jer i one sve više liče na sela. U oko 86 odsto naselјa, odnosno sela, opada broj stanovnika. U selima, Srbije danas je prazno blizu 200.000 kuća! Od toga oko 50.000 nema ni naslednike, pa je teško utvrditi i vlasnike, kao bi se i one prodale, odnosno dodelile beskućnicima!

• Jer, akcijom MBS u poslednjih pet godina u selima širom Srbije oni koji prvi put rešavaju stambeni problem, starosti do 45 godina, dobili su 4.000 kuća! Pomoć  u kupovoni tih kuća u kojima poslednjih godina nije bilo života bila je – država koja je to finansirala. Na taj  način su sela Srbije dobila 17.100 novih stanovnika. Među njima je i oko 3.000 dece! Ali, problemi i dalјe ostaju!

• Poštu ni bankomat nema oko 2.000 sela, odnosno, naselјenih mesta!
• Blizu 3.000 sela nema vrtića!
• U dve trećine sela nema ambulante!
• U 20 odsto sela nema osnovne škole! Razlog je da nema đaka da idu u njih!

Branislav GULAN

U 2023. godini u Srbiji se prema podacima RZS navodnjavalo samo 47.529 hektara njiva u vlsništvu javnih preduzeća i zadruga. To je 1,4 odsto obradivih površina. U svetu se navodnjava čak 17 odsto obradivih površina! U 2025. godini i pored najave izgrađenih sistema i utrošenih para, na više stotina hilјada hektara, oni nisu proradili sisteme. Nјive su bile žedne! Prema podacaam RZS u 2025.godini navodnjavalo se samo 47.543 hektara njiva u javnom i zadružnom vlasništvu.  Istovremeno se od 4.072.000 hektara obradivih njiva  korisitilo 3.257.100 hektara oranica.To je bila i ostala najveća fabrika pod otvorenim nebom u Srbiji!

Cilј je da selo ponovo ima ekonomsku funkciju u savremenom društvu! Srbija se, realno, ne može takmičiti sa najrazvijenijim ekonomijama sveta u proizvodnji automobila, čipova ili visoke industrijske serije. Ali u stočarstvu, u proizvodnji hrane, u sistemu koji spaja zemlјu, znanje i tradiciju, tu imamo prostor i potencijal da budemo ozbilјni, konkurentni i prepoznatlјivi.

To nisu delatnosti prošlosti, već temelјi svake stabilne ekonomije.

• Kada se u selu ponovo pojavi stabilan prihod, kada mladi vide da trud ima rezultat, kada se vrednost zadržava tamo gde nastaje, tada se vraća život. Ne preko noći, ali trajno. Povratak selu ne počinje asfaltom ni parolama. On počinje povratkom logike, poverenja i sistema koji funkcioniše. Selo nam ne sme biti trošak. Ono mora postati investicija u stabilnost;
• Zemlјa koja izgubi ekonomsku funkciju svog sela vremenom gubi i sposobnost da odlučuje o sopstvenoj budućnosti. Povratak selu nije romantična ideja niti povratak u prošlost.To je ekonomska nužnost i jedna od najvažnijih strateških odluka koje jedno društvo može doneti o sopstvenoj budućnosti;

Hidrosistem za suve njive!

• Da bi se u nekim sredinama opstalo danas je na prvom mestu voda, i ovo je vek vode, kao što je prošli vek bio – vek nafte. Uz vodu vazduh, potrebna je i energija da bi se proizvela hrana, za sve one kjima je potrebna!
• Godišnje se broj obradivih njiva u Srbiji smanji za po 25.000 hektar zemlјišta!
• Prema podacima RZS, u 545 sela nema ženskog stanovništva u optimalnom dobu, a to je od 20 pa do 34 godine života;
• U 463 sela nema nijednog maloletnog deteta!
• Prema podacima RZS u 463, a to je 10 odsto sela, odnosno naselјenih mesta u Srbiji nema nijednog maloletnog deteta!

• Od 4,07 miliona hektara polјoprivrednih njiva, obrađuje se se oko 3.257.100 hektara;
• Razloge zašto nestaju sela u Srbiji, ona ima  za poslednjju deceniju manje 500.000 žitelja, treba tražiti u decenijama iza nas kada je zapostavlјano selo;
• Najbolјi dokaz je da 500 sela nema asfaltni put ni vezu sa svetom, u 1.000 sela nema ni prodavnice!

Kada je pušten u rad hidrosistem D-T-D, 1977. godine, počtkom rada brane na Tisi kod Novog Bečeja, narodu je tada bilo obećano da će se navodnjavati 510.000 hektara njiva i da se odvode suvišna voda sa milion hektara. Sve je to ostao samo san na papiru! Jer, njive su žedne vode, pa zato na njima nema ni dve ni tri žetve godišnje, što bi se realno moglo! A, to je obećavamno narodu. Ali, obećanja su ostala u fiokama, a potvrda tome je poslednji podatak RZS da se u Srbiji navodnjava samo 1,4 odsto javnih obadivih obradivih površina! O tome najbolje govori i nalaz DRI, napisan posle kontrole javnih sisema kajem 2025. godine. Jer, potrošeno je 58 milioan eva, a da njive su i dalje suve, kad nema kiša. Nema dovolјno navodnjavanih površina. Prošle 2025. godine bilo je samo 47.543 hektara površina u vlasništvu javnih preduzeča i zadruga.  Svemu što je lose u agraru Srbije pomogla tada loša Strategija razvoja polјoprivrede o ruralnh sredina  koja je trajala od 2014. do kraja 2024. godine.  Nјu je  napisalo 240 eksperata agrara Srbije na 145 strana. Oni su tada jendoglasno  podržali nerealan i nemoguć razvoj agrara u tom periodu od 9,1 odsto, odnono 6,1 odsto u lošijim godinama. Netačnost te strategije koja je napisana sa nerealnim želјama da će  agrar godišnje da raste po stoji od 9,1 odsto, odnosn u lošijim godinama od 6,1 odsto, svi su jednoglasno podržali! To je bila I nerealnost je bila i obmana tadašnjeg premijera, ministra agrara i naroda u Srbiji, upozoravao je recenzent te strategije pada, a ne rasta proizvodnje prof dr Kovilјko Lovre, nekadašnji savezni ministar polјoprivrede Jugoslavije. Niko ga nije  slušao. Rezultat te pogrešne strategija je da je Srbija izgubila PREHRAMBENI SUVERENITET! Treba dosta vremeni da se on vrati. Ističe se da će ova nova strategija konačno biti razvojna!

• Da bi se to ostvarile želјe i realni planovi prvo treba napuniti prazne staje govedima (potrebno je najmanje  dva miliona grla), obore sa svinjama pa da u njima bude bar pet milion grla, u torovima da bude oko 3,5 miliona ovaca  jos oko 90  miliona grla živine!

U svetu ima dosta zemalјa u kojima ima više krava nego lјudi!

• U četiri zemlјe sveta broj goveda premašuje broj stanovnika – što pokazuje koliko je stočarstvo važno za njihovu ekonomiju. U Argentini ima 53,8 miliona grla stoke i 45,5 miliona lјudi. Govedina je simbol nacionalne kuhinje i glavni izvozni proizvod;

Brazila ima čak 252,7 miliona grla i 211,1 miliona stanovnika. Kao jedan od vodećih izvoznika govedine, suočava se sa kritikama zbog uticaja stočarstva na amazonske šume.

U Urugvaju, na svakog stanovnika dolaze gotovo tri grla goveda – sa 11,9 miliona krava i samo 3,3 milioan lјudi. Goveda vkisokog kaltieta čine petinu izvoza zemlјe!

Na Novom Zelandu, gde ima 10 miliona grla i 5,2 miliona lјudi, stočarstvo je oslonac mlečne industrije!

Danas u Srbiji  postoji:

• U stajama i na pašnjacima ima samo 698.871 grlo goveda. Toliko ih je bilo i pre100 godina!
• U oborima se nalazi tek 2.403.991 grlo svinja. Nјih je bilo toliko i 1947. godine odmah posle Drugog svetksog rata!
• U torovima se nalazi tek 1.684.013 grla ovaca. Pre samo dve decenije bilo  ih je dvostruko više!
• Gaji se samo 14.509.387 grla živine…
• Statistika ne beleži ali u zemlji ima i 14.000 konja i oko 1.000 magaraca!

Voda, hrana i energija…

Hidro sistem Dunav-Tisa-Dunv

Hidrosistem Dunav-Tisa-Dunav (Hs DTD) povezuje tokove reka Dunav i Tisa kroz Vojvodinu i predstavlјa jedinstveni hidrotehnički sistem, čije osnovne namene su: odvodnjavanje, navodnjavanje, snabdevanje vodom, prihvatanje upotreblјenih voda, plovidba, prihvatanje vode sa teritorije susednih zemalјa, šumarstvo, ribolov, turizam i rekreacija. 

Održavanje i funkcionisanje Hs DTD finansira se iz Budžetskog fonda za vode i to iz: naknade za odvodnjavanje, naknade za korišćenje vodnih objekata i sistema, i naknade za korišćenje vodnog dobra.

• Preko Hs DTD odvodnjava se ukupno 1.060.000 ha zemlјišta i to: iz Bačke 550.000 ha, a iz Banata 510.000 ha.
• Preko Hs DTD sa naše teritorije odvodnjava se 1.060.000 ha zemlјišta, sa mađarske teritorije 159.000 ha, a sa rumunske teritorije 285.000 ha zemlјišta.
• Hs DTD prihvata 326 m³/s vode i to: u Bačkoj 156 m³/s, a u Banatu 170 m³/s.
• Iz Hs DTD moguće je navodnjavati 510. 000 ha i to: u Bačkoj 210.000 ha (84 m³/s), a u Banatu 300.000 ha (120 m³/s).
• Dužina plovnih kanala Hs DTD iznosi 600,6 km i to: u Bačkoj 355,5 km, a u Banatu 245,1 km.
• Na Hs DTD plovidba teretnjaka nosivosti do 1.000 t trenutno je moguća na 345,3 km, plovila nosivosti 500 t na 558,3 km i plovila od 200 t nosivosti mogu ploviti na 600,6 km. Na kanalima Hs DTD ima oko 30 pretovarnih mesta – pristaništa, specijalizovanih pristaništa i pristaništa sa deponijom. Mogući godišnji promet na plovnim kanalima Hs DTD je oko 7.000.000 t. U proteklih nekoliko godina promet iznosi oko 1.000.000 t, a najveći ostvareni promet je bio 1979. godine i iznosio je 4.213.000 t. Vrste robe: šlјunak i pesak – 80 odsto, kamen – 5 odsto, polјoprivredni proizvodi 1 – 2 osto, drvo 3 – 5 odsto, ugalј, metali, nafta i naftni derivati – do 10 odsto.

Nestaju sela u ruralnom području!

Zračak nade je ono što čini Ministarstov za brigu o selu. Ono je od 2017. pa do 2021. godine uz pomoć države pomoglo rad 207 zadruga sa 2,2 milijarde dinara. Posle toga u selima beskućnicima do 45 godine života, koji prvi put rešavaju svoj stambeni problem podelјeno je 4.000 uselјivih kuća. Po prvi put imamo kretanja iz grada u sela. Jer je tre’ina tih došla iz grada da živi u selima. Tako su sela u Srbiji dobila 17.100 novih stanovnika. Najviše ih je u Vojvodini. I sad je u toku akcija dodele kuća selima onim koji hoće da žive u njima. Dobijene kuće posle uselјenja nemogu da otuđuju u prvoj deceeiji života u njima! Ko želi da ide da živi u se, trea uz pomoćmesnih zajednica da neuseljenu kuću, zatimk srede papirologiju i podnesu je i podnesu je nadležnoj komisiji u Ministarstvu za brigu o selu. Do sada su su dobili kuće svi koji su ispunjavali uslove konkursa. To znači da je dodeljeno 4.000 kuća. Tako susela dobila 17.100 novih stanovnika.Među njima je i oko 3.000 dece! Akcija je već petu godinu u toku  i traje od 1.februara do 1. novembra. U pojedinim selima po prvi put se posle više decenija čuje dečja graja! Koliki je to doprinos za sela Srbije, dokaz je primer Crne Trave, koja je opština zvanično ima 1.500 stanovnika. Mnogi njeni selјani ističu da na spavanju ima tek oko 1.100 stalnih žitelјa!

• To su sve poražavajući podaci i ako se tako nastavi, već za pola veka bićemo manjina u sopstvenoj državi. Ljudi se sve više sele u gradove gde jedva preživlјavaju, a nisu stambeno obezbeđeni i zato se sve ređe odlučuju za potomstvo. Tako danas u Srbiji ima više od 260.000 momaka i 100.000 devojaka koji su zašli u petu deceniju, a da nisu zasnovali porodice;

Razloge zašto nestaju sela u Srbiji, pa ona ima ima i sve manje stanovnika, treba tražiti u decenijama iza nas kada je zapostavlјano selo. Najbolјi dokaz je da 500 sela nema asfaltni put ni vezu sa svetom, u 1.000 sela nema ni prodavnice. U njima se nalazi 50.000 kuća bez vlasnika i još blizu150.000 njih trenutno niko ne živi. U 2.000 sela nema pošte, u 230 njih ni osnovne škole, 2.760 sela nema vrtića, u dve trećine njih nema ni ambulante…

• Dakle, u Srbiji nisu zapostavlјena samo sela, nego celo njeno ruralno područje. Zato je sad vreme da se spsasavaju varošice. Jer, 1.200 sela imaju manje od po 100 sanovnkka  na spavannju. Sva ta sela nemaju šanse za opstanka pa ih sve ni netreba spašavati. Treba samo ona koja imaju šansu za opstanak i ostanak.  Dok nam nestaju i propadaju sela istovremeno propada i kapital ora koji smo utrošili za školovanje nezaposlene polјoprivredne stručnjake koji je pre dve godine bilo 32.000. Od toga oko 5.500 veterinara i agronoma

• Put uništenja neke zemlјe je iznurivanje sela, netajanje domaćeg semenarstva i uništavanje agrara!

• U Srbiji, prema podacima RZS, ima 4.720 naselјenih mesta, a nestaje svako četvrto. U 86 odsto njih opada broj stanovnika. Sela smo i sami ugasili jer po Ustavu ne postoji ni jedno! Zračak nade ka bolјitku video se u akciji ,,500 zadruga u 500 sela”. Ta akcija je ostvarena pre nego što je i planirano. Za četiri godine bespovratnu pomoć od 2,2 milijarde dinara dobilo je 207 starih i novih zadruga.Za to vreme osnovano je i 1.100 novih zadruga. Nјih, oko 100 od novoosnoanih, nije izdržalo postojeće ekonomske uslove sredina gde su osnovane, pa su nestale. Ostale zadruga  koje postoje u Srbiji u njih oko 2.900 bore se za opstanak i ostanak!        

Najkraći put do uništenja jedne zemlјe je, izumiranjem sela i uništavanjem agrara. Prvi koraci su da ona ostane bez semenarstva. Srbija se sad nalazi na tom putu. Puno se govori o selu. Ali po Ustavu, u Srbiji nepostoji ni jedno selo! Dakle, prvi korak ka uništavanju učinili smo sami, jer smo sela izbacili iz Ustava. U njemu piše da su sve su to naselјena mesta, a ima ih oko 4.720!?  Od tog broja 1.200, ili svako četvrto selo je u fazi nestajanja. Jer, u 1.034 ima manje od po 100 žitelјa, a u 550 ima manje od po 50 stanovnika. U zemlјi ima 6,6 miliona stanovnika, a više od polovine živi u naselјenim mestima, odnosno selima koja nestaju! Jer, u 86 odsto naselјenih mesta opada broj stanovnika.  Srpsko selo karatkeriše i nešto starije stanovništvo (43,6 godina) nego što je ono u gradu (41,3). Dakle, zračak nade za opstanak nekadašnjih sela i ostanak u njima vidi se u akciji ,,500 zadruga u 500 sela”. Akcija je davno ispunjena, pa danas ima oko 1.000 novih zadruga koje se trudse da opstanu i ostanu! A, MBS vodi  niz drugih akcija kao što je dodela kuća, n Miholjski  susreti sela ,kupovina  buseva, obnovu domova kulture…. Sve to znači boljitak života u sivm toim seoskim mestima…

Ipak, i pored tih akcija, sumorna je slika sela Srbije… Posebno brdsko planinskih područja. Treba istaći da selјak ne služi samo da bi proizvodio hranu, on je čovek koji treba da ima i dostojan život! Srbija se nalazi između demografski najstarijim zemlјama u Evropi. Jer, godišnje umre oko 102.000 žitelјa, a rodi se manje od 65.000 što je na nivou Prvog svetskog rata. A, sela su nekada bila glavna baza za rađanje dece. Dakle, samo na osnovu mortaliteta nestane po jedna varoš kao što je Bačka Palanka, Negotin, Vršac ili Kikinda. Trend smanjenja stanovništva nastaviće se i do 2052. godine, kada će Srbija imati manje od šest miliona stanovnika. Ako se tako nastavi trend mortiliteta Srbija će se vratiti na nivo od  100 godina unazad. Poslednjih godina u svet godišnje sa kartom u jednom pravcu iz Srbije ode oko 60.000 mladih i školovanih.

To su sve poražavajući podaci i ako se tako nastavi. Jer, već za pola veka bićemo manjina u sopstvenoj državi. Ljudi se sve više sele u gradove gde jedva preživlјavaju, a nisu stambeno obezbeđeni i zato se sve ređe odlučuju za potomstvo. Tako danas u Srbiji ima više od 260.000 momaka i 100.000 devoja koji su zašli u petu deceniju, a da nisu zasnovali porodice.

Razloge zašto nestaju sela u Srbiji, pa ona ima i sve manje stanovnika, treba tražiti u decenijama iza nas kada je zapostavlјano selo. Najbolјi dokaz je da 500 sela nema asfaltni put ni vezu sa svetom, u 1.000 sela nema ni prodavnice. U njima se nalazi 50.000 kuća bez vlasnika i još 150.000 njih u kojima trenutno niko ne živi. U 2.000 sela nema pošte ni bankomata, u 230 njih ni osnovne škole, 2.760 sela nema vrtića, u dve trećine njih nema ni ambulante… Dakle, u Srbiji nisu zapostavlјena samo sela, nego celo njeno ruralno područje. I dok nam nestaju i propadaju sela istovremeno propada i kapital od 1,5 milijardi dolara koji smo utrošili za školovanje nezaposlene polјoprivredne stručnjake koji je pre godinu i po dana bilo 32.000. Od toga oko 5.500 veterinara i agronoma.

Da društvo zna šta će sa selom, imalo bi valјanu, realnu straltegiju, odnosno akcioni plan. U dosadašnjoj strategiji bili su netačni, nerealni i neostvarivi programi i želјe. To je pokazala njihova realizacija. Za poslednje tri decenije, do bolesti Kortone 19, rast agrarne proizvodnje u Srbiji je samo 0,45 odsto! Umesto planiranog fizičkog rasta agrarne proizvodnje od devet ili bar 6,1 odsto u 2015. godini imali smo pad od osam odsto, pa u 2016. godini toliki rast, zatim u 2017. godini kada je suša nanela štete od 1,5 milijardi dolara pad od 11 odsto i – prema podacima RZS u 2018. godini rast od 15,7 osto. Rast je bio zahvalјujući Bogu i proizvodnji kukuruza od blizu sedam miliona tona i pšenici od oko tri miliona tona. I te proizvode smo izvozili u naturi hvaliti se sa tim potezima. Istovremeno ćemo uvozimo žive tovlјenike, njih oko 400.000 komada godišnje, blizu 500.000 prasica i više desetina hiljada tona mesa najlošijeg kvaliteta. To bi sve trebalo da budu obrnuti procesi, da se kukuuruz potroši ovde, pa da se izvoze artikli iz viših faza preradei oni izvoze.

• Na kraju te strategijee od 2014. do 2024. godine godšnji rast proizvodnje bio je samo 0,17 odsto, a za deset godina tek 1,7 odsto!
• Na blizu 4,1 miliona hektara polјoprivrednih površina vrednost proizvodnje je do nedavno bila 1.200 dolara po hektaru. Prema najnovijim podacima buduće Strategije razvoja polјoprivede u Srbiji od 2026. do 2034. godien to je sad oko 1.800 evra godoišnje po hektaru.
• BDP u Sribji sve do nedavno je bio oko 8.900 evra godišnje po stanvoniku, a sad je kako ističu vlasti blizu 14.000 evra!?

Oni koji se bave polјoprivredom u Danskoj, koja ima 5,6 miliona stanovnika, i u oborima 32 miliona svinja, imaju godišnji prihod po hektaru 37.000 eva, a u Holandiji 27.000 evra. U Srbiji proizvodimo manje od 400.000 tona svih vrsta mesa godišnje, trošimo po stanovniku manje od 40 kilograma godišnje. Pre dve decenije proizvodili smo 650.000 i trošili po stanovniku 65 kilograma.

Da bi se vratili u tu prošlost kada smo izvozili godišnje 54.500 tona ,,bebi bifa” potrebna je nova agrarna i socijalna reforma.  Od toga je bilo iz današnje Sribje čak 34.000 tona. Sad je to godišnje od do 300 do 450 tona godišnje. Dakle, 100 puta manje! Jer, u 2015. godini smo izvezli samo 315 tona ,,bebi bifa”, godinu dana kasnije 415 tona, u 2017. godini 480 tona, a u 2018. godini  tek nešto više od 300 tona ,,bebi bifa’’. Te godine smo poklali gotovo svu junad u zemlјi (bilo ih je oko 12.000) i hvalili se sa izvozom gotovo 5.000 tona junećeg i goveđeg mesa u Tursku. Kad ćemo u Kinu obećanih 500.000 tona, tona godišnje kada je godišnja proizvodnja tog mesa u Srbiji samo 76.000 tona? Reeksport moždada se oavlja dok vas neotkriju da to ćinite, jer je zabanjeno!

• Cilј nove Strategije polјorivrede i ruralnog razvoja od 2026. do 2034.godine je da se vrati izgublјeni Prehrambeni suverenitet zemlјe. Da bi to postigli prvo moramo da povećamo agrarnu proizvodnju koja je na nivou od pre tri, četiri ili pet decenija. Uporedo sa tim treba da se napune staje govedima oborima svinjama, torovima ovcama. Nužno je da počnu da rade davno obećani sistemi za navodnjavanje. Jer, danas se navodnjava samo 47.543 hektara u vlasništvu javnih preduzeća i zadružnih njiva;
• Prema podacima RZS danas se u stajama Srbije nalazi samo 698.871 grlo goveda, 2.403.991 grlo svinja, 1.68. 4013 ovaca, 149.000 koza i  14.59.387 kokošaka.
• Cilј je da imamo najmanje dva miliona grla goveda, oko 5,5 miliona svinja, 3,5 milioan ovaca…

Oporavak zemlјe

Do pokretanja akcije ,,500 zadruga u 500 sela“ Srbija je bila zemlјa u kojoj se godišnje gasilo po 100 zadruga, a do sredine marta 2019. godine osnovano je 1.100  novih. Za četiri godine 207 zadruga dobilo je bespovratno za oporavak 2,2 milijarde dinara. To znači da je otvoreno i nekoliko stotina malih, zadružnih preduzeća. Cilј je da se pomogne nerazvijenim ruralnim krajevima i sitnim proizvođačima čije njive imaju prosek od oko 2,5 hektara. Takvih vlasnika malih njiva, ima u zemlјi oko 263.000. A, ukupno ima 508.365 gazdinstava, U svakom od njih je po 2,2 zaposlena lica. To znači da od agrara direktnpoživi više od 1.150. 653 osobne zaposlene u primarnoj delatnosti agrara. 

Da bi opstali i ostali oni moraju da se udruže i zajednički da nastupaju. Ukoliko se neudruže, ne da će propasti, nego će nestati! Pored toga želјa je da se zaustavi iselјavanje iz sela i da se u njima pokrenu mali prerađivački pogoni… To značajno pomaže i ujednačavanju regionalnog razvoja u Srbiji. Za sada je na ovaj način uz bezpovratnu pomoć države zadrugama, prvi put posle posle osam decenija bolјa životna egzistencija za više desetina hilјada  gazdinstava.

Razvojna, umesto socijalne strategije!

Da društvo zna šta će sa selom, imalo bi valјanu, realnu strategiju, odnosno akcione ili nacionalne planove. Najavlјuje se da ćemo uskoro dobiti prvo valјanu strategiju. A, da će njeno sprovođenje zavisiti od toga da li će imati budžetsku, odnosno materijalne podrške države i lokalnih samouprava. To bi trebalo da bude samo početak bolјeg seoskog živoga u Srbiji  koji se čeka već više od pola veka… Dakle, po obećanju to će biti razvojna strategija.

U dosadašnjoj strategiji, koja je bila socijalnog karaktera, nalazili  su se netačni, nerealni i neostvarivi programi i želјe. To je pokazala njihova realizacija. Jer, od 240 naših domaćih stručnjaka bio je obećano med i mleko, odnosno godišnji agrarni rast od 9,1 odsto ili u lošijim godinama 6,1 odsto. To je bila prevara i obmana, naroda,  tadašnjeg premijera, tadašnjeg ministra polјorpovirede…

• Umesto strategije rasta od 2014. pa do kraja 2024. godine, dobili smo strategiju pada. Jer, u toj decniji kada je narodu bilo obećano med i mleko, agrar je imao godišnji rast samo od 0,17 odsto ili u celoj deceniji je bilo samo 1,7 odsto. Ugašeno je 62.000 firmi! Izgublјen je PREHRAMBENI SUVERENITET!

Umesto planiranog fizičkog rasta agrarne proizvodnje od devet ili bar 6,1 odsto u 2015. godini imali smo pad od osam odsto, pa u 2016. godini toliki rast, zatim u 2017. godini kada je suša nanela štete od 1,5 milijardi dolara pad od 11 odsto i –  prema podacima RZS u 2018. godini rast od 15,7 osto. Rast je bio zahvalјujući Bogu i proizvodnji kukuruza od blizu sedam miliona tona i pšenici od oko tri miliona tona. I te proizvode ćemo izvoziti i hvaliti se sa tim potezima. Istovremeno ćemo uvoziti žive tovlјenike, njih oko 400.000 komada godišnje,500.000 prasića i više desetina hiljada tona mesa najlošijeg kvaliteta će dolaziti iz uvoza za narod u Srbiji. To bi sve trebalo da budu obrnuti procesi, da se kukuuruz potroši ovde, pa da se izvoze artikli iz viših faza prerade.

Do pokretanja akcije ,,500 zadruga u 500 sela“ Srbija je bila zemlјa u kojoj se godišnje gasilo po 100 zadruga, a do sredine marta 2021. godine osnovano je 1.100 novih. Od tog boraj stotina zadruga nije opstalo. I drugika je teško jer u selima gde se nalaze nema prerađiačkih kapaciteta za agarnu proizvodnju u tim regionima. Starim i noivim zadrugarama je za te četiri godine dodelјeno bespovratno 2,2 milijarde dinara koje su im pomogle da opstanu. Sad su oet u teškoj situcaiji, jer njihov položaj i problemi koje imaju nisu sistemski rešeni! Ukoliko se neudruže, ne da će propasti, nego će nestati! Pored toga želјa je da se zaustavi iselјavanje iz sela i da se u njima pokrenu mali prerađivački pogoni… To će značajno da pomogne i ujednačavanju regionalnog razvoja u Srbiji. Za sada je na ovaj način uz bezpovratnu pomoć države zadrugama, koje su je dobile, po prvi put posle posle osam decenija, obezbeđena bolјa životna egzistencija za više hilјada gazdinstava.

• Ostaje klјučno pitanje: da li će strategija biti praćena stabilnim budžetskim okvirom, jednostavnijim procedurama i stvarnim uklјučivanjem lokalnih zajednica i proizvođača, ili će i ovaj dokument ostati pretežno deklarativan. Dakle, kao i svi dosadašnji!

Izmene Ii dopune

Specijalna savetnica ministra polјoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Tatjana Brankov izjavila je da se najvažnije izmene u okviru Predloga strategije polјoprivrede i ruralnog razvoja Srbije za period od 2026. do 2034, odnose na očuvanje zdravlјa pčela, organsku proizvodnju, čija je uloga značajno osnažena, kao i na razvoj bio-distrikata.

“Organska proizvodnja je sada jasnije povezana sa zaštitom životne sredine, klimatskim promenama, biodiverzitetom, javnim zdravlјem i ruralnim razvojem. Razmatra se i uvođenje dodatnih podsticaja, posebno u zaštićenim prostorima kao i veće uklјučivanje organizacija iz ovog sektora kao partnera Ministarstva”, navela je Brankov za okruglim stolom u Beogradu u okviru javne rasprave o Predlog strategije polјoprivrede i ruralnog razvoja Srbije za period 2026-2034. godine.

• Ona je istakla da je struktura Predloga strategije u potpunosti usklađena sa zakonskim okvirom i da su definisani vizija, opšti cilј i šest posebnih cilјeva razvoja sektora polјoprivrede i ruralnih područja;

“Javne konsultacije su već sprovedene u decembru 2025. godine, a nacrt je razmatran i na sednici Odbora za polјoprivredu Narodne skupštine, koji je većinom glasova podržao ovaj dokument. Tokom konsultacija identifikovano je 18 primedbi, od kojih je većina usvojena, čime je tekst dodatno unapređen”, rekla je Brankov, saopštilo je ministarstvo.

 Po njenim rečima, javna rasprava je trajala je  do 30. marta 2026. godine i svi zainteresovani imali su mogućnost da dostave svoje predloge i sugestije, saopšteno je iz resornog ministarstva.

• Vođa proejtka Tatjana Brankov je ukazala na značaj jačanja uloge lokalnih samouprava i lokalnih akcionih grupa, kao i na unapređenje politika ruralnog razvoja kroz nacionalne programe i IPARD;
• Posebna pažnja, kako je navela, posvećena je pčelarstvu, sa cilјem očuvanja zdravlјa pčela, biodiverziteta i smanjenja upotrebe hemijskih sredstava. “Predložen je i pilot-program prirodnog pčelarstva, uz naučni nadzor, kao i uvođenje digitalnih rešenja za praćenje proizvodnje i porekla meda”, dodala je Brankov.
• Ona je naglasila da su u strategiju uvrštene i mere za očuvanje autohtonih rasa biljai i goveda, podrška mladima u polјoprivredi, razvoj stočarstva i unapređenje direktne odaje proizvoda “sa praga”.

“Takođe, predloženo je osnivanje Saveta za zaštitu polјoprivrednog zemlјišta i uvođenje zvanja ovlašćenog agronoma, kao i dalјe unapređenje vodoprivrede, posebno u kontekstu upravlјanja vodnim resursima u uslovima klimatskih izazova”, rekla je Brankov.

Kako kaže, određeni predlozi nisu prihvaćeni, pre svega, oni koji se odnose na detalјne finansijske i regulatorne mehanizme, jer strategija predstavlјa okvirni dokument, dok će se konkretne mere razrađivati kroz posebne programe i zakonska rešenja.

U nastavku diskusije, učesnici su ocenili da je predlog strategije sveobuhvatniji u odnosu na prethodne, ali su ukazali na potrebu dodatne razrade pojedinih oblasti, posebno u sektoru proizvodnje mleka i položaja malih proizvođača.

Evropska unija  njenih 27 članica izdvojile su 2024. odine 31,7 milijardi evra javnkh sredstaa za podršku zemlјama u razvoju u borbi protiv klimatskih promena. Pored toga mobilisano je još 11 mlijardi evra privatnog kapitala za smanjenjee emisije štetnih gasova i prilagođavanje klimatskih promenama. U tome grantovi čne gotovo 50 odsto ukupnih doprinosa. EU ističe da će  nastaviti da jača finanijske mehanizme I da podržava sprovođenje Pariskog sporazuma, uz ispunjavanje cilјa razvijenih zemalјa da godišwe mobiliše oko 100 milijardi dolara za klimatsko finansiranje.

                                (Autor je analitičar i publicista)