POLJOPRIVREDNICI PORUČILI SA PROTESTA: Ono što udruženje nije moglo, uspele su izjave ministra – sad smo ujedinjeni!

• Način ponašanja vlasti, pre svih ministra poljoprivrede, kada su poljoprivrdnici izašli na ulice, ujedinio je svih 100 udruženja u Srbiji. Posle toga – proizvodjači sirovina az hranu bili su jedinstveni, kao nikad do sada!
• Loša agrarna poltika koju je vodilo 17 ministara od 2000. godine do danas u Srbiji uticala je se se ugasi  62.000 farmi! Posledica toga je smanjena proizvodnja sve skuplje hrane, kvantitatvino i kvalitativno!
• U 600 sela nema nijedne krave!
• Protest nije pitanje jedne grane poljoprivrede, već opstanka selai države! Naravno i egzistencije ljudi koji od tog rada žive;
• Napisana je nova Strategija za razvoj poljoprivrede od 2025. do 2034. godine. Glav nok zadadatak je da se Srbiji vrati Prerhambeni suverenitet! Kreatori ove buduće agroekonomske politike tvrde da ostaje ključno pitanje za njeno ostvarenje: da li će biti praćena stabilnim budžetskim okvirom svake godine, jednostavnijim procedurama i stvarnim uključivanjem lokalnih zajednica i proizvođača, ili će i ovaj dokument ostati pretežno samo deklarativan i pruihvatljiv, ali samo na papriu…

Branislav GULAN

Medju mnogima i poljoprivrednici u Badovincima izašli su na barikade, u okviru talasa blokada koje se u različitim terminima organizuju širom Srbije. U ovom mestu u Mačvi okupio se veliki broj proizvođača koji poručuju da su nezadovoljni stanjem na tržištu i da više ne mogu da pokriju ni osnovne troškove proizvodnje. Posle razgovora sa ministrom, ono što sami nismo uspeli, njegovo ponašanje je ujedinilo svih 100 udruženja poljoprivrednika u Srbiji!

• Loša agrarna poltika koju je vodilo 17 ministara od 2000. godine do danas u Srbiji uticala je se se ugasi  62.000 farmi! To je samo posledica tih straregija, aposebno poslednje vodjene od 2014. do 2024. godine. Jer, značajno je smanjena proizvoidnja sve skuplje hrane, kvantitatvino i kvalitativno!

Kako navodie proizvođači, proizvodnja hrane u Srbiji već duže vreme je „čist gubitak“ – nisu ni na nuli – zbog čega od države traže hitnu intervenciju. O razlozima protesta u emisiji na Insajder televiziji za javnost je govorio Milan Pajić iz udruženja „Naše mleko“ u Mačvi. On tvrdi da poljoprivrednici nisu odbili razgovor sa ministrom poljoprivrede iz hira, već da su na prethodni sastanak došli na njegov poziv, javlja Stefan Goranović!

Egzistencija ugrožena, ljudi ogorčeni!

„Sastanak nismo odbili iz nekog hira. Prihvatili smo prethodni poziv ministra. Mi nismo ni tražili sastanak, poslali smo samo zahteve koji su neophodni i koji se moraju ispuniti. Ministar je tražio da dođemo, došli smo“, rekao je Milan  Pajić iz Udruženja ,,Naše mleko’’. Po njegovim rečima, susret je za proizvođače bio razočaravajući. „Kad smo došli, to je bilo smešno. Sve ono što je ministar iznosio po nacionalnim kanalima – to su neistine“, naveo je on. Dodaje da su takve izjave dodatno pojačale nezadovoljstvo među poljoprivrednicima. Ljudi su sve više ogorčeni. Paradoksalno, ministar je uspeo ono što mi kao udruženje nismo – da ujedini poljoprivrednike u celoj Srbiji! On ističe da protest nije pitanje jedne grane poljoprivrede, već opstanka sela i države! Naravno i egzistencije ljudi koji od tog rada žive.

• A, prema rezultatima poslednjeg popisa u Srbijij, obavjenog 2023/24 godine, sad ima 508.365 gazdisntava. U svakom gazdinstvu je zaposleno po 2,2 lica. To je onda 1.150.653 lica koji su direktno povezani da bi proizvodili hranu na 3.257.100 hektara, korišćenkih agrarnih površina. Prema poslednjem popisu u Srbiji ih ukupno ima 4.073.703 hektara.
• U Srbiji imaoko 481.000 traktora i 46.000 kombajna. Vie[od jedne tre’ientie mehanizacije je stariej od svojih vlasnika! Znači da ti traktori u proseku imaju oko 30 godina! Zato poljoprivrednici traže i obnovu te mehanizacije. Jer, da bi da njima išli na njive i obavljali poslovfe, moraju da od tri stara traktora delove sklapaju u jedan koji može da ide na njive! A, Srboija dans je ze,mkaj koja je ugaisla sopstneu proiizvodnju traktora pa mroa da uvouoinove, stare i delove za njih!

Od ukupnog broja gazdinstava, prema podacima RZS, njih 313.495 se bavi stočarstvom. Prosečna sarost gazdinstva je 60 godina. Pa ti stari ljudi hrane 6,6 mliona stanovnika Srbije i proizvode hranu za izvoz. Tek svaki 11 je nosilac gazdinstva je mladji od 40 godina!

• Prosečno gazdinstvo u Srbiji danas je veličine 6,4 hektara. Na njemu se nalazi samo po jedna krava, pet svinja, tri ovce, po tri košnice pčela i po 43 grla živine!

 „Naša egzistencija je ugrožena. Mi više ne možemo ovako da radimo. Jer, ovo je krajnji trenutak“, kažu poljoprivrednkici na protestima! Nepostoji ništa jače od države… Ona može da reši sve ako hoće’’…

Poljoprivrednici, okupljeni na blokadama puteva ističu da su pokušavavali da problem reše kroz dijalog.

„Slali smo mejlove ministarstvu, tražili sastanke, ali do toga nije dolazilo. Postoje udruženja koja sarađuju, da kažem režimska udruženja. Mi nismo bili prihvatljivi“. On naglašava da se u javnosti protest često svodi na problem mleka, ali da je situacija mnogo šira. „Ovde možda ima tri ili četiri proizvođača mleka. Ostali su tovljači jagnjadi, ljudi koji se bave tovom svinja, povrtari, voćari. Svi su ustali jer su videli da su im džepovi prazni. Probgleme je isti tza sve nas koji živimo od zemlje“, rekao je Pajić.

Kako dodaje, nezadovoljstvo je zajedničko u različitim granama poljoprivrede, jer, kako se tvrdi, u ovom trenutku gotovo svi rade sa gubitkom.

• Govoreći o sopstvenom primeru, Pajić navodi da njegova farma na godišnjem nivou proizvede oko 250.000 litara mleka, ali da uprkos tome posluje sa gubitkom. „Na mesečnom nivou gubitak je između 3.000 i 3.500 evra. To ne možemo da iznesemo. Jednostavno, moraćemo da gasimo farme. Nema nam druge, rekao je on. U protekloj deceniji zbog ovakvog stanja u agroekonomiji Srbije, ugašeno je čak 62.000 farmi!

Dodaje da se slična situacija dešava i u drugim granama stočarstva, uključujući tov svinja. „Ovo nam je poslednja prilika. Ovoliki broj ljudi je ovde jer su shvatili da su izgubili pa  m je  ovo sad im poslednja nada. Ako se nešto promeni – promeni. Ako ne, Bože moj“, naveo je Pajić.

Rezultat takvih agrarnih politika je da sad, prema podacima RZS u Srbiji imamo:

• U Srbiji sad ima 4.720 naseljenih mesta, čitaj sela. Od tog broja u više od 600 sela, prema pdoacima RZS,  nema više nijedne krave!
• U stajama se nalazi698.871 goveče. To je najmanje u poslednjih 100 godina!
• U oborima je sad 2.403.991 svinju. Broj svinja je samo za nekoliko stotina veći negošto ihje bilo u Srbiji posle Drugog svetskog rata!
• U torovima je samo i 1.684.13 ovaca…
• U selima se nalazi  samo 14.509.387 grla živine…
• Jedan od ključnih zahteva poljoprivrednika jeste zabrana uvoza mleka i mlečnih proizvoda, ali i drugih poljoprivrednih proizvoda za koje tvrde da su ugroženi prekomernim uvozom!

Da je do poljoporivrednika 2016. godine stiglo stočarima upućenih 28 milijardi evra i dve godine kasnije selima ( i u njima se nalaze stočari) 26 milijardi dianra. To je tada bilo 54 milijard dinara ili 460 miliona evra! Oni bi obnovili stočni fond,  sela bi nam drugačije izgledala. Pare su navodno, prema podacima DRI, stočarima i selima upućene iz Ministarstva poljoprivrede Vlade Srbije, ali do njih nisu srtigle. To je kontrolisala Državna revizorska institucija i utvrdila, da pare nisu stigle do onih kojima su namenjne. Da u agraru, ali ni u selima nema rezulta od uiglanaj tog novca.Ali, nema ni traga gde je onda nenamenski urošen taj novac. Da je stigao do stočara, oni danas ne bi bili na protestima. Već u svojim ekonomskim dvoristišima, stajama, oborima, njivama. Sela bi nam drugačije izgledala. A, posle popisa u poljoprivedi RZS je saopštila da će do 2052. godine sa mape Srbije nestati čak 3.000 sela! I da je sad u fazi nestajanja 1.200 sela koaj imaju manej od po 100 stanovnika!

Da je taj navodno poslati novac stigao do onih kojima je namenjen u selima oni bi danas imali:

• Oko 1,6 miliona goveda;
• U tovilištima bar 6,5 miliona svinja;
• Više od tri miliona ovaca;
• Oko 95 miliona pilića i osam miliona koka nosilja!
• Mi danas u Srbiji imamo oko 600 sela u kojima više nema nijedne krave!

Mesare su pune jer smo poklali domaći stočni fond, ali iod uvoza mesa, mleka drugih portrepština koje smo nekada izvozili! I pored lo[ih usloa za proiyvdnju agrar ima suficit i u trgovini sa svetom. Primera radi, u 2024. godini iz  agrara Srbije bilo je izvezeno  proizvoda u vrednosti od 5,1 milijardu evra, a za uvoz je potrošeno 3,9 milijardi evra. Malo i nedovoljno, posebno u izvozu. Razlog su nerealne, netačne i po državu štetne strategije. Medju njim, posebno takva je bila od 2014. do 2024.godišnje, koju je napisalo na 145 stana naših 240 stručnjaka. Oni su tadaobmanuli narod, premijera, ministra, ali i – državu. Jer, oni su tada proizvodjačima hrane, na osnovu te optimističke, ali netačne i štetne strategije bili obećali med i mleko, odnosno godišnji rast u agraru od 9,1 odsto ili u lošije rodnim godinama najmanje 6,1 odsto! Umesto toga ta strategija donela je Srbiji gubitak Prehrambenog suvereniteta! Jer, je imala godišnji rast od samo 0,17 osto, a za celu deceniju samo od 1,7 odsto! Zbog loših agroekonomskih politika proizvodnja skoro svih kultura u Srbiji je niža nego li pre tri do pet decenija! Ali, ipak ima dovoljno većine potrepština. To je zato što Srbija ima velike potencijale za proizvodnju, pa koliko god se proizvede ima dovoljno osnovnih potreopština za domaće tržište za 6,6 miliona sanovnika, koliko dans ih ima u Srbiji.  To je za 500.000 manje nego li pre jedne decenije!

• Ipak, došlo je vreme kada i nema dovoljno mesa, pa je izgubljen Prehrambeni suverenitet Srbije! Njega sad treba  da vrati nova Strategija poljoprivrede koja će da važi od 2025. pa do 2034. Godine;
• Ne samo mleko i mlečne proizvode. Traži se zabranu uvoza svih proizvoda – voća, povrća i drugih – čija je cena oborena prekomernim uvozom. Nismo tražili zabranu za one proizvode koji nisu ugroženi, ali sada je praktično sve što se Srbiji proizvodi ugroženo!

Proizvodjači hane traže uredjeno tržište!

• Postavlja se pitanje, ako se domaća poljoprivrda u sve većoj meri oslanja na uvoz osnovnh inputa, poput semena, đubriva i zaštitnih sredstava, koliko je koncpet suvereniteta održiv u praksi, naročito u uslovima globalnih kriza, poremećaja tržišta i geopolitičkih rizika!

Na pitanje da li bi uvođenje ili povećanje prelevmana na uvoz mleka moglo da ublaži krizu, Pajić za javnost kaže da je za takve mere, prema njegovom mišljenju, sada kasno. „To je možda moglo da se reši ranije, dok je kriza bila manja. Sada je situacija toliko ozbiljna da mislim da to više ne može da pomogne“, naveo je on.

• Odgovornost za stanje na tržištu, kako tvrdi, snose nadležni koji su izdavali dozvole za uvoz. Jer, proizvodjači hrane urade svoje proizvedu dovoljnol. Država netreba d aim pronalazi kupce, ali treba sve probleme sisemski da reši, pa da nebude težeproati nego proizvesti!

„Ne moraju da zaustave uvoz, ali neka država otkupi to mleko, meso, voće i povrće. Šta će dalje da rade s tim – to je njihova stvar. Mi samo tražimo zdravo tržište, da možemo da radimo i živimo od svog rada“, rekao je Pajić.

• Poljoprivrednici nisu tražili povećanje subvencija, već uređeno tržište. „Subvencije postoje, ali više ne mogu da pokriju enormno visoke troškove. Mi nemamo drugo rešenje nego da izađemo na ulicu, da se bar čuje naš vapaj i glas“, istakao je.

Govoreći o blokadama, Pajić kaže, da poljoprivrednicima nije lako da zaustavljaju saobraćaj. „Nije prijatno da stojite ovde i vraćate ljude. Propuštamo samo one koji idu u zdravstvene ustanove, hitne slučajeve, malu decu. Ostali ne prolaze“, rekao je on.

Na ocene da bi zabrana uvoza mogla dodatno da poveća cene hrane, Pajić odgovara da se odgovornost prebacuje na proizvođače. „Predsednik je rekao da možemo da jedemo kvalitetan paradajz mnogo jeftinije, aludirajući da mi kao seljaci stalno dobijamo budžetska sredstva. Mi smo još 2023. tokom godine pregovora rekli da smo spremni da se odreknemo subvencija u korist građana – da građani imaju subvencije za kupovinu domaće robe, a da nama bude plaćeno ono što nam sleduje“, naveo je on.

Vlast kroz subvencije prikriva svoje greške!

Jer, prošla grešna Strategija poljoprivrede i ruralnog razvoja od 2014. do 2024. godine koja je donela svo današnje zlo agraru Srbije, posebno gubiak Prehrambenog suvereniteta, bila je socijalnog karaktera. Ova sad, ipak, bar zasad, treba da bude razvojna!

• Sad se optužuje vlast da kroz subvencije prikriva posledice uvozne politike. Jer, subvencijama se samo nadoknađuje šteta nastala prekomernim uvozom. Ali sada ni to više ne pokriva troškove!
• To se misli i na ovogodišnji rekordan Agrarn budžet od 147,5 milijardi dinara. Jer, ako bi on otišao u zdrav agrar, a  u Srbiji je on teško bolestan, od njega bi bilo i koristi, kada bi došao do onih kojima je potreban i koji bi ga opravdali kroz nove tone i kvalitet proizvedene robe. Jer, im ali bi pouen staje  goved,a obore svinaj, tovare ovaca, lepa i sredjena sela!
• Ovako ostaje neverica i za novu Strategiju od 2025. do 2034. godine!

On je reagovao i na, kako kaže, izjavu ministra poljoprivrede,  da proizvođači mleka imaju 4.000 evra po kravi. „To je apsurd. Da li bi neko bio na ulici da ima 4.000 evra po grlu? To su smešne cifre i sramota. S obzirom da je ministar iz struke, posle svih ovih izjava mislim da je neprihvatljivo više s njim razgovarati “, rekao je predsednik Udruženja stočara u Mačvi.

Agrar, kolateralna šteta!?

Dodaje da, ukoliko država ima drugačije prioritete, to treba jasno da kaže.

„Ako treba da budemo kolateralna šteta zbog ulaska u Evropsku uniju ili zbog otvaranja rudnika, neka to neko izađe i kaže jasno i glasno, da ljudi znaju na čemu su. Jer, mi sno uvek mora biti ubedljivo. A, ne ovako kao do sad ai sada što se priča“, poručio je Pajić, nakon 17 dana blokade, a to još nije kraj!

• Mačva je za vreme blolade puteva od strane proizvodjača hrane bila potpuno zatvorena – praktično nije bilo moguće ući ili izaći do 16 časova, a blokade se, kako navodi, prostirale od Srema pa sve do Jadra, ističući da njihova istrajnost zavisila od postupaka vlasti. A, tako je bilo i u celoj Srbiji.  „Ima nas dosta. Ljudi su nezadovoljni i iscrpljeni. Već 17 dana smo bili smo neprekidno na ulici.  Kako budu oni postupali prema nama, tako ćemo mi prema njima. Ako dođe do upotrebe sile, ne znam kako će se to završiti“, zaključuje u razgovoru za javnost Milan Pajić iz udruženja “Naše Mleko” u Mačvi;
• Autori ove nove Strategije koja će da važi od 2025. do 2034. godine, ističe se da je realnija, tačnija i konkretnija od prošle, koja je bila štetna za agrar, proizvođače hrane narod i kreatore agroeinomske politike. Ovo trebga da bude razvoijan, a prošla je bila socijalna stratebgija. Ključ za primenu nove strategije agrara nalazi kod kod kreatora agroekonkmske politike i vlasti koja o svemu odlučuje. kod koje se nalazhi ključ za njenu primenu i ostvarenje u praksi. Bez tgoaneće biti ni rezultata!
• Zato tvrde da ostaje ključno pitanje za ostvarenje nove Strategije: da li će biti praćena stabilnim budžetskim okvirom svake godine, jednostavnijim procedurama i stvarnim uključivanjem lokalnih zajednica i proizvođača U suprotnom će i ovaj dokument ostati pretežno samo deklarativan i prihvatljiv, ali samo na na papiru!              

                                                  (Autor je analitičar i publicista)