Home » 3 Poljoprivreda » Potencijal za rast izvoza kroz povećavanje voćarskih površina

Potencijal za rast izvoza kroz povećavanje voćarskih površina

 

Srbija je poljoprivredna zemlja koju karakterišu ekstenzivnost proizvodnje, debalansi između primarne proizvodnje i prerade, i rast neiskorišćenih poljoprivrednih površina.

Osnovna ideja za analizu mi je odgovor na pitanje koliko je moguće povećati izvozne prihode od voćarstva ukoliko bi se zapuštene površine zasadile voćem.

Kao i za većinu pitanja, i za ovo sam gotovo u potpunosti idiot, te ostavljam po strani zakone o nasleđivanju, podsticaje i troškove… Razvijam ideju na osnovu dostupnih podataka, a na mnogo pametnijim glavama je kako tu ideju i sprovesti u delo.

Priložene tabele nakon teksta su:

  1. Očekivana proizvodnja voća i grožđa u ovoj godini, u Srbiji;
  2. Jedinične izvozne cene voća u svetskoj trgovini (Trademap, kao i za ostale)
  3. Jedinične cene izvoza voća iz Srbije
  4. Vrednost izvoza Srbije po godinama i po proizvodima;
  5. Vrednost izvoza Srbije po zemljama uvoza;
  6. Vrednost svetskog izvoza po proizvodima;
  7. Rang lista zemalja po vrednosti izvoza voća.

 

Srbija je povećala izvoz voća sa 157 miliona evra u 2006. na 268 miliona evra u 2010. godini. Na osnovu rasta od 23% u periodu januar-septembar, u ovoj godini se može očekivati izvoz u vrednosti od 330 miliona evra. To znači da je vrednost više nego udvostručena u petogodišnjem periodu, što zbog povećavanja količina, tako i vrednosti.

U svetskom voćarskom izvozu Srbija se u 2010. godini našla na 37. mestu, sa udelom od 0,48% u ukupnoj vrednosti izvoza, uz mogućnost da će ove godine napredovati do 32. ili 33. mesta.

Hipotetičko povećavanje izvoza sa 0,33 na 2 milijarde evra dovelo bi Srbiju na 9. ili 10. mesto u svetu (uporedivo sa mestom kod izvoza kukuruza), što bi bilo u rangu Kine, ali daleko ispod Holandije, koja je uporediva sa Srbijom po površini, ne i po drugim parametrima. Rast udela, pod pretpostavkom da se ne menja vrednost izvoza drugih zemalja, bio bi na malo iznad 3,6%. To znači da smo, izuzev kod maline, premaleni da bi uticali na svetska cenovna kretanja, i da rast proizvodnje u Srbiji ne bi uticao na pad izvoznih cena.

Svetske izvozne cene po proizvodima se razlikuju, tako da izbor proizvoda za proizvodnju zavisi kako od mogućih cena prilikom izvoza, tako i prinosa i troškova proizvodnje. Podaci su priloženi kako o svetskim cenama, tako i o srpskim izvoznim.

Sad dolazim do moje računice.

Površina poljoprivrednog zemljišta u Srbiji je 5.051 hiljada hektara. U tome su oranice i bašte 3.295 hh, voćnaci 240, vinogradi 57, livade 624, pašnjaci 836 hiljada hektara.

U 3.295 hiljada hektara oranica 226 hiljada predstavljaju ugari i neobrađene oranice. U 2008. je bilo 199 hiljada hektara neobrađeno, a 209 u 2009. godini. Znači da u proseku svake godine se povećava zapuštena površina za 13,5 hiljada hektara što je 135 kvadratnih kilometara.

Rast površina pod voćem može se ostvariti kroz zasađivanje voćki u ovim neobrađenim oranicama, ili smanjivanjem površina livada i pašnjaka.

Ukoliko bi se površina pod voćnjacima povećala sa 240 na 480 hiljada hektara, celokupan prirast površine i proizvodnje išao bi u izvoz, jer domaća potrošnja je zadovoljena postojećim površinama.

Pođimo od pretpostavke da se sada izvozi 20% voćne proizvodnje, što daje 48 hiljada hektara pod voćnjacima (a bitno su manje površine, 15 hiljada hektara pod malinama i ne više od 10 hiljada pod svim ostalim voćem koje se plasira u izvoz). To znači da bi se izvozni prihodi mogli povećati 6 puta sa 330 na 2 milijarde evra, ukoliko bi se postizala sadašnja prosečna proizvodnja i ukoliko bi važile sadašnje izvozne cene.

Ukoliko bi 100.000 ljudi krenulo da se bavi voćarstvom, ili promenili postojeću upotrebu zemljišta, u proseku bi obrađivali po 2,4 hektra pod voćnjacima. Izvozni prihod bi garantovao 20.000 evra u proseku po angažovanom voćaru ili oko 8.333 evra po hektaru zemlje (16,7 tona po hektaru, bilo jabuka, krušaka, trešnji, višnji, breskvi, kajsija…). Ovo je bruto prihod u roku od 5 do 7 godina, neto prihod treba smanjiti za troškove održavanja, zaštite…

Ovo je sve najjednostavnija kalkulacija, a ovo mnoštvo tabela predstavlja informativnu osnovu za zainteresovane za voćarstvo i izvozni plasman svoje proizvodnje.

Kako do većih površina, proizvodnje i izvoza doći mnogo je složenije pitanje od mojih efektivno utrošenih dva sata kako bih sve ovo pripremio.

Jedan komentar na Potencijal za rast izvoza kroz povećavanje voćarskih površina

  1. Slažem se potpuno i apsolutno je tačno je da bi se povećanjem voćarskih (i povrtarskih) površina – povećao izvoz i samim tim i makroekonomska stabilnost. Po mom mišljenju, ono što je važno je podrška i motivacija sadašnjih proizvođača da povećavaju zasade, ali i budućih da se ohrabre i uđu u projekte vezane za poljoprivredu. Motivacija može da dolazi sa više strana, na primer mi to radimo kroz naš projekat na internetu http://www.agroprofil.rs, gde predstavljamo stabilne i jake proizvođače i kompanije koje već postoje u našem poljoprivrednom životu i koje mogu da budu motiv budućim proizvođačima, dok realnu i finansijsku podršku može da pruža i država, koja se verujem trudi da to i uradi, ali smatram da je i državi potrebna kako stručna i iskustvena podrška uz povratnu informaciju sa tržišta, ali i know-how. Dakle, potrebna je kako sinergija, tako i akcija uz međusobno poštovanje apsolutno svih strana, kako bi se stvari pokrenule ka većoj i organizovanijoj proizvodnji. Takođe, jedna od niza ideja je da veliki otkupljivači, prerađivači ili hladnjače, takođe mogu direktno da razvijaju male proizvođače kroz kupovinu sadnog materijala za njih i makar delimično obnavljanje postojećih zasada (jabuke, maline, višnje, kruške, kajsije i slično), gde sa jedne strane može da pomaže i država kroz subvencije, koje se doduše čekaju, te ako nisu spremni da ih sačekaju mali proizvođači – sigurno to jesu prerađivači i otkupljivači. I tako dalje. Da je to moguće, primer nam daje Poljska kroz organizovan sistem proizvodnje i ponude. Nije potrebno ići daleko i mnogo tražiti, jer uređeni sistemi već postoje, samo je potrebno ono najvažnije: korektno sarađivati uz međusobno poštovanje sa idejom o razvoju svih aktera u poljoprivrednom životu Srbije.
    Vladislav Vučković, urednik sajta Agroprofil.rs

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>