Макроекономија Економске анализе, Србија, окружење, и међународна економија
- „Ne bojim se ja revizora“. Ovu rečenicu u Gogoljevom „Revizoru“ izgovara gradonačelnik pri kraju poslednjeg čina!
- Radili ste i revizije svrsishodnosti, poput subvencija u stočarstvu? Ta revizija je pokazala da su dotacije rasle, a broj grla opadao. Najveći efekat bio je uvođenje E-agrara, akcioni planovi i bolja kontrola subvencija;
- Stočarima je u Srbiji 2016, godine je navodno iz Ministarstva poljoproivfrede poslato 28 milijardi dinara. Dve godine kasnije selima je takođe navodno upućeno oko 26 miliajri dinara… Ukupno se radi o 460 miliona evra.. DRI koji je to kontrolisao. Nije došlo do povećanja broja grlqa stoke, rast proivudonje mesa, njegovog izvoza. Deo novca navodno je namanejne poboljšanju životga u ruralnim sredina,ma aloi ni tamo se to globalno neprimećuje…
- Agrar u Srbiji je teško bolestan. U protekloj deceniji je dobijao i pogrešne lekove, pa je skoro uništen stočni fond. Mesare su pune od pokolja domaće stoke i uvoznog mesa!
- Prema izveštaju Republičkog zavoda za statistiku, od 9. januara 2026. godine, tokom 2025. godine u Republici Srbiji navodnjavano je 47.543 hektara poljoprivrednih površina kod poslovnih subjekata i zemljoradničkih zadruga. To je za 2,3 odsto manje nego u prethodnoj, 2024. godini!
- Neefikasno upravljanje sistemima za navodnjavanje u javnoj svojini ugrožava strateške ciljeve do 2034. godine, usled kašnjenja u donošenju planskih dokumenta i nefunkcionalnosti pojedinih sistema uprkos kapitalnim ulaganjima većim od 58 miliona evra u periodu od 2021. do 2024. godine;
- Rezultat takvog rada je izgublјeni je PREHRAMBENI SUVERENITET ZEMLJE. Zavisni smo i od uvoza semena! Predivdjeno je da nova Strategija razvoja poljoprivrede od 2026. pa do 2034. godine vrati taj prerhambeni suverenitet!
- Nakon revizije DRI u budžet je uplaćeno 114,4 miliona dinara i unapređeno upravljanje državnim poljoprivrednim zemljištem;
- U strategiji njoj između ostalog piše: Ostaje ključno pitanje i ove Strategije poljoprivrede i ruralnog razvoja Srbije, da li će strategija biti praćena stabilnim budžetskim okvirom, jednostavnijim procedirama i stvarnim uključivanjem lokalnih zajednica i proizvođača, ili će i ovaj dokument ostati preteženo deklarativan, kao i većina dosadašnjih u Srbiji, navodi vodja tiamk izrade Strategije poljoprivrede i ruralnog razvoaj Srbije 2026.-20234 godienj dr Tatjan Brankgo specijalni savetnik minsitra poljoprivrede…
Branislav GULAN
Ko se u Srbiji dans boji revizora i zbog čega? Kakav je njegov uticaj posle više od dve decenije od kada je donet Zakon o Državnoj revizorskoj instituciji (DRI)?
Šta sve piše u izveštajima državnih revizora, ko ih čita, a ko ne, za OKO magazin RTS govorio je predsednik Saveta DRI Ivica Gavrilović. Tekst prenosimo uz zanimljive analize, koje dobijamo od Državne revizorske institucije!
Pomenuti Gogoljev „Revizor“, koji se igrao i kao predstava u Ateljeu 212, počinje rečenicom koju gradonačelnik saopštava svojim saradnicima: „Zvao sam vas gospodo da vam saopštim jednu veoma neprijatnu vest – dolazi nam revizor“. Posle toga u gradu nastaje panika.
Ko je uznemiren zbog vaših izveštaja, gospodine Gavriloviću? Ko se boji revizora u Srbiji, pitan je izemđu ostalog revizor Gavrilović u emisiji OKO RTS?
On je potom rekao:
– Mislim da se u Srbiji niko nikoga ne boji. DRI nije organ straha, već organ kontrole! Oni koji nas poznaju znaju da nemaju razloga za strah i da od nas mogu da očekuju profesionalnu saradnju i korektan odnos. Same revizije ne bi trebalo da se boje, već da imaju respekt prema organu koji kontroliše trošenje javnih sredstava.
Kakav je uticaj DRI? Tražili ste razrešenje direktora Doma zdravlja u Jagodini, ali i gradonačelnika Beograda Aleksandra Šapića. Šta se dešava sa tim zahtevima?
– Od 2023. do 2025. godine podneli smo oko 32 zahteva za preduzimanje mera i sedam zahteva za razrešenje. Mi time pokrećemo postupak, a odluku donose nadležni organi. Nažalost, u nekim slučajevima izostaje njihova reakcija.
Da li se nepravilnosti ponavljaju?
– Nažalost, da. To ukazuje na sistemski problem. Recimo, pitanje plata vaspitačica u Beogradu ponavlja se godinama, ali nije jedini problem. Isplaćivane su i jednokratne novčane pomoći koje u suštini predstavljaju uvećanje zarada, a to je zabranjeno Zakonom o budžetu.
Šta ste otkrili kod političkih stranaka?
– U periodu od 2015. godine do danas sproveli smo 36 revizija. Zajedničko je nedovoljno pravdanje sredstava i to što se ne izdvaja propisanih pet odsto za obuku i usavršavanje. Često ne postoji verodostojna dokumentacija za šta je novac potrošen.
Podnosite li prijave?
– Uglavnom za privredni prestup, i to i protiv političkih stranaka.
A javna preduzeća?
– Najveći problem su javne nabavke, slabe interne kontrole i nedostatak transparentnosti. Dešava se da se poslovi ugovaraju bez tendera i da se plaća nešto što nije ni urađeno!
Naveli ste da je „Srbijagas“ bez tendera ugovarao poslove vredne 39 milijardi dinara!?
– Da. To je vredelo oko 300 miliona evra. Ostale nepravilnosti su otklonili, ali ove u vezi sa javnim nabavkama nisu.
Koliko je novca nenamenski potrošeno u poslednjoj deceniji?
– Više od 20 milijardi dinara, odnosno oko 170 miliona evra preko odobrenih sredstava!
Da li se taj iznos smanjuje?
– Trend je u smanjenju. Najveći iznos je bio na početku praćenja, jedne godine čak 11 milijardi dinara!
Radili ste i revizije svrsishodnosti, poput subvencija u stočarstvu?
– Ta revizija je pokazala da su dotacije rasle, a broj grla opadao. Najveći efekat bio je uvođenje E-agrara, akcioni planovi i bolja kontrola subvencija.
A, liste čekanja u zdravstvu?
– Uputili smo 14 preporuka Ministarstvu zdravlja, RFZO-u i zdravstvenim ustanovama. Očekujemo da će dovesti do smanjenja lista čekanja, ali ćemo efekte pratiti godinama.
Bavili ste se i novcem koji se daje udruženjima?
– Tu je utvrđena nedovoljna transparentnost, bez kalendara konkursa i bez merenja efekata. Davalo se zna se kome, ali ne i za šta konkretno i sa kojim rezultatima.
Čita li neko vaše izveštaje?
– Čitaju ih oni koje revidiramo. Naši izveštaji ostvaruju efekte – prošle godine evidentirano je više od 90 milijardi dinara imovine i obaveza i ostvarene uštede od oko 570 miliona dinara. Takođe utičemo i na izmene zakona.
Za kraj – pre DRI radili ste u vojnoj službi?
– Radio sam u Vojno-bezbednosnoj agenciji. Kao major sam otišao iz vojske i u slučaju mobilizacije bio bih angažovan sa tim činom., rekao je između ostalog u emisiji OKO predsednik Saveta Dri Ivica Gavrilović.
Evo nekoliko izvešgaja DRI dosavljenih javnosti, pa penosuimkoneke delove iz njih.
Državno zemljište korišćeno bez ugovora!
- Nakon revizije DRI u budžet uplaćeno 114,4 miliona dinara i unapređeno upravljanje državnim poljoprivrednim zemljištem;
- Državna revizorska institucija (DRI) objavila je Izveštaj o efektima revizije svrsishodnosti poslovanja „Efikasnost korišćenja poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini“. Sprovođenje preporuka DRI omogućilo je naplatu 114,4 miliona dinara u 2023. godini. Sredstva su prikupljena od tri pravna lica koja su koristila državno zemljište bez ugovora, a uspeh naplate direktna je posledica iniciranih upravnih sporova i sudskih mera po preporuci državnog revizora;
Revizija je dovela i do unapređenja i ujednačenja sistema upravljanja na nivou jedinica lokalne samouprave. Uvođenjem pisanih procedura i pravilnika, Zrenjanin i Vršac su precizno uredili planiranje zakupa, kontrolu uzurpacije i raspodelu odgovornosti u upravljanju državnim zemljištem.
Povećan obuhvat inspekcijskog nadzora i novi kontrolni instrumenti omogućili su otkrivanje nepravilnosti, pokretanje prekršajnih i krivičnih postupaka i jačanje odgovornosti zakupaca i jedinica lokalnih samouprava.
Paralelno sa digitalizacijom i povezivanjem baza podataka katastra i Uprave za imovinu, Ministarstvo poljoprivrede i Uprava za poljoprivredno zemljište uveli su nove kontrolne instrumente kako bi se uredilo stanje u opštinama i gradovima. Umesto dosadašnje nejasne prakse, lokalnim samoupravama su dostavljeni priručnici i digitalni API servisi koji su omogućili preciznu identifikaciju stanja za preko 120.000 hektara zemljišta koje je ranije bilo van sistema zbog evidencionih grešaka. Ovo usklađivanje podataka sa faktičkim stanjem na terenu smanjilo je nepodudarnost u evidencijama za 32 odsto, čime su iz sistema zakupa izbrisane parcele koje su se greškom vodile kao oranice, a u stvarnosti su objekti, groblja ili dečija igrališta. Time je obezbeđeno da podaci u sistemu budu ažurni, a da preostalo državno poljoprivredno zemljište bude dostupno legalnim zakupcima kroz transparentnije digitalne konkurse.
Iako je naplata dugova od velikih zakupaca koji su godinama koristili parcele bez ugovora značajan uspeh, analiza efekata pokazuje da je od 15 preporuka revizije potpuno ispunjeno deset, a delimično četiri. Kao najveći nedostatak ostaje činjenica da Republika Srbija već 19 godina čeka na donošenje Poljoprivredne osnove, čime je onemogućeno strateško upravljanje i zaštita zemljišta. Jedinice lokalne samouprave treba da obezbede blagovremeno donošenje Godišnjih programa, i preduzmu adekvatne mere protiv nezakonitog korišćenja i promene namene državnog zemljišta. Grad Zrenjanin treba da uspostavi redovan mehanizam kontrole i overe knjige polja za biljnu proizvodnju. Ovu knjigu su zakupci dužni da vode kako bi se obezbedilo praćenje agrotehničkih mera i ostvarenih prinosa na državnom zemljištu. Ukoliko se ona ne vodi može doći do degradacije kvaliteta zemljišta usled nepoštovanja plodoreda i izostanka stručnog nadzora diplomiranog inženjera poljoprivrede.
Upravljanje sistemima za navodnjavanje u javnoj svojini
Pare potrošene, njive i dalje suve!
- Uprkos kapitalnim ulaganjima od preko 58 miliona evra u infrastrukturu za navodnjavanje u ovom periodu, pojedini sistemi za navodnjavanje nisu stavljeni u funkciju!
- Sistemi za navodnjavanje u javnoj svojini su izgrađeni na površini od oko 105.000 hektara, što je manje od šest odsto od zemljišta koje ima povoljne uslove za navodnjavanje. Međutim, zbog nedostatka održavanja i nebrige od strane vlasnika i korisnika, sistemi su u funkciji na značajno manjoj površini;
- Veliki broj izgrađenih sistema za navodnjavanje nije pušten u upotrebu, iako je u više slučajeva navodno bila završena izgradnja fizičkih objekata (npr. brana i akumulacija „Mali Iđoš“, crpna stanica „Mali Iđoš 2“, podsistem „Srbobran“ i sistem „Jaseničke kapi“), navodi se u izveštaju kontrole Državne revizorske institucije, o reviziji svrsishodnosti poslovanja – Upravljanje sistemima za navodnjavanje u javnoj svojini, obavljene u drugoj polovini sušne, 2025. godine;
- Dobar deo nevolja u agraru Srbije su posledica protekle neadekvatne Strategije poljoprivrede I ruralnog razvoja od 2014. do 2024. godine, konstatuju analitičari.
- Neefikasno upravljanje sistemima za navodnjavanje u javnoj svojini ugrožava strateške ciljeve do 2034. godine, usled kašnjenja u donošenju planskih dokumenta i nefunkcionalnosti pojedinih sistema uprkos kapitalnim ulaganjima većim od 58 miliona evra u periodu od 2021. do 2024. godine;
- O Strategije poljoporivrede u vremenu od 2026. do 2034. godine koju uskoro treba da usvoji Vlada Srbije,očekuje da bude razvojna. To znači da nova Strategija poljoprivrede od 2026. do 2034. godine treba ba leči bolesnu poljoprivredu. Prvi i osnovni zadaka je da vrati izgbibljeni Prehrambeni suverenitet Srbiji, specoijalni savetnik minjistra poljoprivrede u Valdi Srbije dr Tatjana Brankov. Ona je istovremeno iprofsor Ekonomskgo fakulteta u Subotici oi predsednkik Društva agrtoekonoimista Srbije.
Ali, da bi se bolesni agara izlečiopki vrati prehrambeni suverenitet Srbiji, potrebno je prvoda se staje napune govedima, obori svinjama, torovi ovcama, a posle toga i da se Srbiji!
Počinje lečenje bolesnog agrara!
Prema podacima Državne revizorske institucije Srbije, od planiranih 160.000 hektara poljoprivrednih površina za navodnjavanje u okviru Akcionog plana za sprovođenje Strategije upravljanja vodama na teritoriji Republike Srbije za period 2021–2023. godine, realizovano je samo 30 odsto tog plana!
- Izvor DRI: Upravljanje sistemima za navodnjavanje u javnoj svojini Broj: 400-300/2025-07/35 Beograd, 3. septembar 2025. godine 1;
- Uprkos kapitalnim ulaganjima od preko 58 miliona evra u infrastrukturu za navodnjavanje u ovom periodu, pojedini sistemi za navodnjavanje nisu stavljeni u funkciju! Veliki broj izgrađenih sistema za navodnjavanje nije pušten u upotrebu, iako je u više slučajeva završena izgradnja fizičkih objekata (npr. brana i akumulacija „Mali Iđoš“, crpna stanica „Mali Iđoš 2“, podsistem „Srbobran“ i sistem „Jaseničke kapi“);
- Dodatni problem predstavlja kašnjenje u izradi ključnih planskih dokumenata, među kojima je i program navodnjavanja i odvodnjavanja u Republici Srbiji za period do 2032. godine, koji je, i pored obezbeđene tehničke podrške u iznosu od 1,2 miliona evra bespovratnih sredstava, i dalje u fazi izrade;
Javna vodoprivredna preduzeća nisu uspostavila potpunu i pouzdanu evidenciju o sistemima za navodnjavanje, niti su u registar vodnih objekata uneli sve relevantne elemente infrastrukture (kanale, crpne stanice). Većina sistema nije preneta na upravljanje JVP „Srbijavode“ zbog lošeg fizičkog stanja, nedostatka dokumentacije o izgradnji ili vlasništvu. Uprkos značajnim ulaganjima u infrastrukturu, planirano povećanje navodnjavanih poljoprivrednih površina nije postignuto, jer svi novoizgrađeni i rekonstruisani sistemi nisu pušteni u rad, što ugrožava ostvarenje strateških ciljeva u oblasti poljoprivrede i upravljanja vodama.
Neefektivno upravljanje sistemima za navodnjavanje u javnoj svojini ugrožava strateške ciljeve do 2034. godine, usled kašnjenja u donošenju planskih dokumenata i nefunkcionalnosti pojedinih sistema uprkos kapitalnim ulaganjima većim od 58 miliona evra u periodu 2021–2024. godine, piše između ostalog u izveštaju DRI psole obavljene kontrole.
Sistemi za navodnjavanje u javnoj svojini su izgađeni na površiniod 105.000 hektara, što je manje od šest odsto od zemljišta koje ima povoljne uslove za navodnjavanje. Međutim, zbog nedostatka održavanja i nebrige od strane vlasnika i korisnika, sistemi su u funkciji na značajno manjoj površini.
- Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, od planiranih 160.000 hektara poljoprivrednih površina za navodnjvanje u okviru Akcionog plana za sprovođenje Strategije upravljanja vodama na teritoriji Republike Srbije za period 2021 – 2023. godine, realizoano je samo 30 odsto tog plana!
- Uprkos kapitalnim ulaganjima od peko 58 miliona evra u infrastrukturu za navodnjavnje u ovom periodu, pojedini sistemi za navodanvjanje nisu stavljeni u funkcijui, piše u izveštaju DRI. To znači da veliki broj izgrađenih sistema za navodnjavanje nije pušten u upotrebu, iako je u više slučajeva završena izgradnja fizičkih objekata (npr. brana i akumulacija ,,Mali Iđoš“, crpna stanica ,,Mali Iđoš 2’’, podsistem ,,Srbobran’’, i sistem ,,Jaseničke kapi’’).
Dodatni problem predstavlja kašnjenje u izradi ključlnih planskih dokumenata, među kojima je i program navodnjavanja i odvodnjavanja u Srbiji za period do 2032. godine koji je i pored obezbeđene tehničke podrške u iznosu od 1,2 miliona evra bespovratnih sredstava, i dalje u fazi izrade.
Javna vodoprivredna preduzeća nisu uspostavila potpunu i pouzdanu evidenciju o sistemima za navodnjavanje, niti su u registar vodnih objekata uneli sve relevenatne elemente infrastrukture (kanale, crne stanice…). Većina sistema njje preneta na upravljanje JVP ,,Srbijavode’’ zbog lošeg fizičkog stanja, nedostatka dokumentacije, o izgradnji ili vlasništvu. Uprkos značajnm ulaganjima u infrastrukturu, planirano povećanje navodnjavanja poljoprivrednih površina njje postignuto, jer svi novoizgrađeni i rekonstruisani sistemi nisu pušteni u rad, što ugrožava ostvarenje strateških ciljeva u oblasti poljoprivrede u upravljanja vodama, piše između ostalog u izvešaju DRI.
Nakon obavljenih kontrola i pregleda Državna revizorska institucija je subjektima revizije dala sledeće ključne preporuke:
Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede – Republičkoj direkciji za vode:
– Treba da preduzme sve neohodne aktivnosti kako bi se doneo Akcioni plan za realizaciju Strategije upravljanja vodama na teritoriji Republike Srbije i program navodnjavanja;
JVP „Srbijavode“ Beograd i „Vode Vojvodine“ Novi Sad:
– Predlaže se da se preduzmu aktivnosti na započetim projektima izgradnje, rekonstrukcije i sanacije sistema za navodnjavanje, kako bi ovi sistemi bili stavljeni u funkciju u cilju obezbeđenja planirane količine vode za navodnjavanje;– Treba da se preduzmu potrebne aktivnosti kako bi u registar vodnih objekata bili uneti neophodni podaci za sve kanale i crpne stanice koje se odnose na sisteme za navodnjavanje bez obzira na oblik svojine
Kanal Dunav – Tisa – Dunav je jedinstveni sistem kanala protiv poplava kao i za navodnjavanje zemljišta… Kao plovni put, za otpadne vode, za turizam, lov i ribolov. Sistem kanala koji se protežu na oko 12.700 km², između reka Dunav i Tisa, u Bačkoj i Banatu nateritorije Vojvodine istovar tereta.
- Gradnja hidrosistema D-T-D započeta je 1947. godine. Tada je bilo planirano ulaganje u njegovu izgradnju od oko 700 miliona dolara. Posle tri decenije gradnje u sistem je tada uloženo više od milijardu dolara! Presecanjem vrpce, od strane tada visokog funkcionera SFRJ Staneta Dolanca nakon tri decenije gradnje D-T-D, puštanjem u rad brane kod Novog Bečeja, daleke 1977. godine, počeo je njegov rad. Prilikom presecanja vrpe, Dolanc je tada između ostalog, istakao da će se zahvaljujući izgradnji tog sistema navodnjavati 510.000 hektara, a odvodnjavti milion hektara, piše aautor ovih redeova koji je prisustvoa otvaranjju hidrosistema D-T-D sad već daleke 1977. godine u Novom Bečeju.
Navodnjavanja u tom obimu nikada nije bilo na obećanim površinama, utvrdili su analitičari. Kada je kopan hidrosistem iskopano je oko 135 miliona kubika zemlje. Posle njegovog puštanja u rad, odvođenje suvišnih voda je funkconisalo sve do 2005. godiene. Tada su stigle velike vode posle posle poplava u Rumuniji. Zbog previše mulja u hidrosistemu, a, tada je procenjeno da ga ima više od 15 miliona kubika, sistem nije mogao da primi sve suvišne vode. One su poplavile veći deo Banata i Bačke u Vojvodini. Sistem nije ni danas u punoj funkciji sve dok se ne očisti taj suvišni mulj. Jer, mulj ne omogućava bezbednu plovidbu za privredu i turizam. Kada je otkrivena ta suvišna količina mulja, obrazloženje nadležnih je bilo, da od tada pa do danas, nije bilo dovoljno novca da se uveze mašina koja bi to mogla da obavi čišćenje sisema. A, domaćih mašina za taj posao do sada nije bilo bar u Srbiji!
Od 1958–1976. godine rađena je rekonstrukcija, kao i novi kanali u postojećem sistemu kanala koji su pravljeni još za vreme Austro-Ugarske, tada poznato pod imenom Ferenc čatorna (Ferenc-csatorna).
U tom periodu sagrađeno je 84 mosta – 62 za vozila, 19 za železnicu i tri pešačka mosta. Jedna od najznačajnih građevina na kanalu je brana kod Novog Bečeja na Tisi, koja reguliše vodostaj i navodnjava oko 300.000 hektara zemljišta u glavnom kanalu u Banatu, piše u zvaničnom dokumentu!?
Tolikog navodnjavanja u celoj Srbiji nikada nije bilo!
| Sistem manjih kanala koji čine kanal D-T-D | |||
| Ukupna dužina (km) | Plovno (km) | Neplovno (km) | |
| Begeč-Bogojevo | 90.0 | 90.0 | – |
| Vrbas-Bezdan | 90.0 | 89.9 | – |
| Novi Sad-Savino Selo | 80.9 | 80.9 | – |
| Bajski kanal | 39.1 | 39.1 | – |
| Odžaci-Sombor | 12.7 | 12.7 | – |
| Bački Petrovac-Karavukovo | 52.0 | 52.0 | – |
| Prigrevica-Bezdan | 31.7 | 31.7 | – |
| Kosančić-Mali Stapar | 21.1 | 21.1 | – |
| Jegrička | 65.4 | – | 65.4 |
| # Bačka (ukupno) | 420.8 | 355.4 | 65.4 |
| Banatska Palanka-Novi Bečej | 147.3 | 147.3 | – |
| Begej | 34.6 | 34.6 | – |
| Plovni Begej | 31.4 | 31.4 | – |
| Stari Begej | 37.1 | – | 37.1 |
| Kikindski kanal | 50.3 | 32.0 | 18.3 |
| Zlatica | 35.0 | – | 35.0 |
| Tamiš | 116.8 | 3.0 | 113.8 |
| Karašac | 5.8 | – | 5.8 |
| Brzava | 19.9 | – | 19.9 |
| Moravica | 17.4 | – | 17.4 |
| Rojga | 12.6 | – | 12.6 |
| # Banat (ukupno) | 508.2 | 248.3 | 259.9 |
| # Ukupno | 929.0 | 603.7 | 325.5 |
(Nastaviće se)