REVIZOR RAZOTKRIO NAJVEĆE ZLOUPOTREBE: Strategija treba da leči poljoprivredu! (2.)

• „Ne bojim se ja revizora“. Ovu rečenicu u Gogoljevom „Revizoru“ izgovara gradonačelnik pri kraju poslednjeg čina!
• Radili ste i revizije svrsishodnosti, poput subvencija u stočarstvu? Ta revizija je pokazala da su dotacije rasle, a broj grla opadao. Najveći efekat bio je uvođenje E-agrara, akcioni planovi i bolja kontrola subvencija;

• Stočarima je u Srbiji 2016, godine je iz Ministarstva poljoproivrede poslato 28 milijardi dinara. Dve godine kasnije selima je takođe upućeno oko 26 miliajri dinara… Ukupno se radi o 460 miliona evra.. DRI koji je to kontrolisao. Nije došlo do povećanja broja grla stoke, rastA proizvodnje mesa, njegovog izvoza. Drugi doe novca, od 26 milijardi dinara novca namanjen je poboljšanju života u ruralnim sredinama. Kontroilom DRI je utvršeno da ni toga nema…
• Agrar u Srbiji je teško bolestan. U protekloj deceniji je dobijao i pogrešne lekove, pa je  skoro uništen stočni fond. Mesare su pune od pokolja domaće stoke i uvoznog mes, navodi autor ovih redova;
• Prema izveštaju Republičkog zavoda za statistiku, od 9. januara 2026. godine, tokom 2025. godine u Republici Srbiji navodnjavano je 47.543 hektara poljoprivrednih površina kod poslovnih subjekata i zemljoradničkih zadruga. To je za 2,3 odsto manje nego u prethodnoj, 2024. godini!
•  Neefikasno upravljanje sistemima za navodnjavanje u javnoj svojini  ugrožava strateške ciljeve do 2034. godine, usled kašnjenja u donošenju planskih dokumenta i nefunkcionalnosti pojedinih sistema uprkos kapitalnim ulaganjima većim od 58 miliona evra u periodu od 2021. do 2024. godine;
• Analitičari utvrđuju da je rezultat takvog rada izgublјeni PREHRAMBENI SUVERENITET ZEMLJE! A, zavisni smo i od uvoza semena! Predviđeno je da nova Strategija razvoja poljoprivrede od 2026. pa do 2034. godine vrati taj prehrambeni suverenitet!
• Nakon revizije DRI u budžet Srbije uplaćeno je 114,4 miliona dinara i unapređeno upravljanje državnim poljoprivrednim zemljištem;
• U strategiji njoj između ostalog piše: Ostaje ključno pitanje i ove Strategije poljoprivrede i ruralnog razvoja Srbije, da li će strategija biti praćena stabilnim budžetskim okvirom, jednostavnijim procedirama i stvarnim uključivanjem lokalnih zajednica i proizvođača, ili će i ovaj dokument ostati preteženo deklarativan, kao i većina  sličnih, dosadašnjih u Srbiji, navodi vođa tima izrade Strategije poljoprivrede i ruralnog razvoj Srbije 2026.-2034 godine dr Tatjan Brankov specijalni savetnik minsitra poljoprivrede…

Branislav GULAN

Sistemi nerade, njive suve!

Prema izveštaju Republičkog zavoda za statistiku, od 9. januara 2026. godine, tokom 2025. godine u Republici Srbiji navodnjavano je 47.543 hektara poljoprivrednih površina od strane poslovnih subjekata i zemljoradničkih zadruga. To je bilo manje za 2,3 odsto nego u prethodnoj, 2024. godini!

Kada je 1977. godine nekadašnji visoki funkcioner SFRJ Stane Dolanc otvorio branu kod Novog Bečeja, čime je zvanično posle tri decenije bila završena gradnja hidrosistema Duanv – Tisa – Dunav, on je u govoru između ostalog rekao da će taj sistem omogućiti navodnjavanje 510.000 hektara i odvodnjavanje čak milion hektara.

Navodnjavanje tolikih površina nikada nije nije bilo ni blizu, dok je odvodnjavanje funkcionisalo sve do 2005. godine! Tada su stigle velike vode iz susedne Rumunije. Kanal nije mogao da ih primi, pa su bile velike poplave.Tada se isticalo da je prilikom gradnje D-T-D, bilo iskopano oko 135 miliona kubika zemlje, a da je već tad bilo došlo vreme da se iz sistema očisti 15 miliona kubika mulja. Tek tada će sistem biti funkcionalan za privredu i turizam. Ukoliko se to ne uradi uskoro preti opasnost da ovaj sistem bud proglašen za najveću promašenu investiciju u Evropi posle Drugog svegskgo rata. Jer, prema prvoj projeckciji njegova gradnja tada je bila procenjena na 700 miliona tadašnjih dolara, dok je utrošeno oko milijarde dolara!

• Za navodnjavanje u 2025. godini, poslovni subjekti i zemljoradničke zadruge koje se bave poljoprivrednom proizvodnjom i uslugama u poljoprivredi ukupno su zahvatili 78.717 hiljada m³ vode, što je za 17,9 odsto više nego u prethodnoj godini. Najviše vode crpelo se iz vodotokova – 93,7 odsto, dok su preostale količine zahvaćene iz podzemnih voda i ostalih izvora. Navodnjavale su samo 47.543 hektara!

Najzastupljeniji tip navodnjavanja bio je orošavanjem. Od ukupne navodnjavane površine, orošavanjem se navodnjavalo 89,2 odsto površine, kapanjem 10,4 odsto površine, a površinski se navodnjavalo svega 0,4 odsto površine.

U svetu se navodnjava oko 17 odsto njiva.

U novoj Strategiji piše da se u Srbiji navodnjva tek nešto više od osam odsto povšrina. Inače u Srbji prema podacima RZS i poslednjem popisu poljoprivrede  postoji 4.073.703 hektara raspoloživog zemljišta. Od toga se koristi 3.257.100 hektara.

Dakle, tokom 2025. godine u Republici Srbiji navodnjavano je 47.543 hektara poljoprivrednih površina od strane poslovnih subjekata i zemljoradničkih zadruga, što je za 2,3 odsto manje nego u prethodnoj godini. Oranice i bašte (sa 92,9 osto) imaju najveći udeo u ukupno navodnjavanim površinama, a potom slede voćnjaci (sa 6,5 odsto) i ostale poljoprivredne površine (sa udelom od 0,6 odsto).

Metodološka objašnjenja

Republički zavod za statistiku od 1999. godine ne raspolaže pojedinim podacima za AP Kosovo i Metohija, tako da oni nisu sadržani u obuhvatu podataka za Republiku Srbiju.

Prema podacima analitičara agrar Srbije od 2000. godine do sad vodilo je 17 ministara poljoprivrede! Svi, oni pa i ovaj sadašnji, kada su sedali u tu fotelju gde je od  prvog do ovog posloednjeg (kome je ovo  sad drugi mandat, a 15. aprila 2026. godine bila je godinu dana) prosek ministarskog mandata trajao je pre ovog poslednjeg ministra oko 14. meseci!

Odmah po stupanju na dužnost svaki od njih je obećavao izgradnju novih sistema za navodnjavanje najmanje na 100.000 pa do milion hektara.  I većina od njih planirala je u obećanjima osnivanje poljoprivredne komore Srbije.

Inače, analize pokazuju da je prva agrarna komora osnovana daleke 1937. godine, a nova septembra 2017. godine. Ta nova, osnovana pre devet godina u Beogradu. U početku je imala na spisku čak 4.000 do 5.000 članova. Prostorije i danas postoje u Beogradu, ali ona u praksi ne postoji jer nije dobila podršku za rad od tadašnjih vlasti. Jer, je to prilikom osnivanja bilo udruženje građana!?

• I tako. Ministri su se menjali, obećanja o novim, budućim sistemima za navodnajvanje su varirala, ali nisu nedostajala. Međutim, od tih novoobećanih, prema RZS, nijedno se do danas nije se ostvarilo u praksi! Slična obećanja dao je i sadašnji ministar izjavivši za javnost kako će uskoro proraditi novi sistemi za navodnjvanje na više od 100.000 hektara…Slično su obećavali i svi njegovi prethodnici!
• Ali, u poslednjih pola veka navodnjavane površine na njivama, javnim i zadružnim površinama, nisu bile veće od oko 55.000 hektara!
• Njive u Srbiji su žedne, prinosi na njivama su niži od onih koji su bili pre tri, četiri ili pet decenija. Razllog je što nema navodnjavanja pa su izostale, obećane, dve ili tri obećane žetve godišnje. Ali, nema ni stoke. A, onda nema ni prirodnog đubriva. Jer,ako bi i imali navodnvjanja, bez prirodnog đubriva,  bilo bi vište štete neo koristi.
• Zemlja je već i onako ispošćena, pa umesto nekadašnjih pet odsto humusa u proseku, sad ga ima samo 2,5 odsto! A, bez dovoljno prirodnog đubriva, nema bilo koristi;
• Srbija ima više od o četiri miliona hektara  obradiviih njiva, dok je prema izveštajima RZS ta velika fabrika pod otvorenim nebom proteklih godina koristila sa 3.257.100 hektara! Stručnjaci ističu da bi se samo na tim agrarnim površinama moglo proizvesti sirovina i hrane u vrednosti od 70 pa do 90 milijardi evra godišnje. Toliki se ukupan  BDP Srbije očekuje ove godine;
• Očekuje se poboljšanje da oporavak teško bolesnog agrara Srbije, počne od primene nove Strategije razvoja poljopirivrede i ruralnog razvoija od 2026. pa do 2034. godine. Tvorci kažu da je to dobar, dokument. Realniji od prethodnih, uz naglasak da će biti razvojni! Jer, prethodni je bio nerealan, neostvariv i – samo socijalni!
• U Srbiji sad postoji 508.365 gazdinstava, a u svakom od njih je zaposleno po 2,2  lica (što je ukupno 1.150.533 lica prema podacima RZS). Njima su data obećanja da će nova strategija biti – razvojna!?
• Jer, rezultat te prošle strategije bio je gubitak Prehrambenog suvereniteta Srbije. Sad nova strategija treba da napuni staje govedima, obore svinjama, torove ovcama… Tek posle toga moći će da isprave nasleđene greške od prošle strategije razvoja od 2014. pa do kraja 2025. godine! A, to je da se vrati Prehrambeni suverenitet u zemlju koja je do nedavno govorila da može da  hrani pola Evrope! A, sad nema dovoljno, recimo svinjskog mesa 6,6 mliona stanvonika (svakom odnjih potrebno je potrebno je godišnje po 15 kilograma svinjskog mesa).

Nikad manje stoke u Srbiji nije bilo nego danas, kada ;tiate ove redove.  Goveda ima kao pre 100 godina, svinja kao posle Drugog svetskog rata ili 1947. godine, ovaca nikada manje nije bilo. Sad se godišnje proizvodi u Srbiji tek oko 400.000 svih vrsta mesa. Godišnja potrošnja svih vrsta mesa po jednom stanovniku je oko 40 kilogama godišnje.

U Evropi je prosčna potrošnja mesa veća po stanovnikui nego u Sribji za oko 25 kilograma. To se nemože stići uz najveće stope rasta ni za pola veka!

• Da bi se izlečio agrar potrebno je da u stajama bude bar dva miliona grla goveda, oko šest miliona svinja, 3,5 miliona ovaca, 90 miliona grla živine i osam miliona koka nosilja!

U njima između ostalog piše: Ministarstvo poljoprivrede upravljanjem nije obezbedilo stabilnu predvidljivu politiku u sistemu podsticaja u stočarstvu. Napisao je revizor DRI  17. decemba 2019. godine. Prilikom planiranja nije se polazilo od potreba poljoprivrednika već se prilagođavalo dobijenim sredstvima kroz česte izmene Uredbe o raspodeli podsticaja u poljoprivredi i ruralnm razvoju i Pravilnika o uslovima i načinu ostvarivanja prava na podsticaje u stočarstvu. Takođe Ministarstvo poljoprivrede je vršilo samo delimičan nadzor na radom Uprave za agrarna plaćanja.

Uprava za agrarna plaćnja ne uspeva da obradi sve zahteve korisnika za podsticaje u stočarstvu, pa iz godine u godinu, neizmirene obaveze iz prethodnkih godina čine oko 35 odsto planiranih sredstava u tekućoj godini. Poljoprivredni proizvođači ne znaju kada će dobiti podsticajna sredstva i kada podnesu uredne zahteve jer odlučivanje po zahtevima dugo traje. Zahtevi se ne obrađuju po vremenu dospeća što stvara nesigurnost kod Ikorisnika podsticaja da će im podsticajna sredstva biti na raspolaganju za novi poroizvodni ciklus. Uprava nema propisane procedure u postupku dodele podsticajnih sredstava pa postoji rizik da poslovni proces.  Između ostalog, i zbog toga dugo traju.

I pored pogodnih prirodnih resursa za razvoj stočarstva, mere podsticaja u stočastvu nisu dovele do značajnog napretka u izvozu i obimu proizvodnje posmatranih vrsta životinja. Ministarstvo poljoprvirede je kreator Strategije poljoprivrede i ruralnog ravoja kao i Nacionalnog programa za poljopoproivredu, međutim, navedena dokumenta u sebi sadrže više opisne nego merljive ciljeve i smernice pa je nemoguće oceniti da li je stepen razvoja stočarstva u revidiranom periodu ostvario strateške ciljeve.

• Na osnovu ovog nalaza tada je Državna revizorska institucija dala preporuke Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i Upravi za agarna plaćanja šta treba da učine da bi se ovo ispravilo…

Da li je nadležno ministarstvo nešto uradilo na ispravljanju – izveštaja, o tome posle nalaza DRI – nigde nema. Na okruglom stolu u UNS o problemima u agraru, gde je bila pomenuta i ova tema, nadležni iz ministarstva agrara su  autoru ovh redeova potvdili da su bili upoznati sa nalazom DRI ali da oni to tada nisu baš ni uvažavali ni uzimali za stvarnost!

Posle toga u izveštanju RZS o broju stoke u Srbiji na dan 1. decemra 2025. godine, se iznose brojke o još mnogo manjem stanju  broja stoke, nego u vreme kontrole DRI! Jer, ono je još mnogo lošije nego u vreme kada je to kontrolisala DRI.

• U izveštaju RZS između ostalog piše da sada u Srbiji ima ukupno tek 698.771 grlo goveda, zatim 2.403.981 grlo svinja, pa 1.684.013 grla ovaca i 14.509.387 grla živine;
• A, u izveštaju DRI od 17. decembra 2019. godine između ostalog u Izveštaju o reviziji svrsishodnosti posloovanja ,,Efektivnost podsticaja u stočarstvu’’ je zapisano: …,, Iako je u priodu od 2016.- 2018. . godine R. Srbija iz budžeta izdvojila oko 28 milijardi dinara za podsticaje  u stočarstvu nije došlo do povećanja broja grla kod pojedinih vrsta životinja, proizvodnje mesa i povećanja izvoza u oblasti stočarstva!
• Nakon ovog izveštaja DRI došao je izveštaj o reviziji i svrsishodnosi poslovanja ,,Podsticaji merama ruralnog razvoja’’, sa datumom od 14. decembra 2020. godine;
• I u njemu između ostalog piše: … Iako je izdvojeno najmanje 26 milijardi dinara za podsticaje merama ruralnog razvoja, nije moguće oceniti stepen ostvarenja ciljeva politike ruralnog razvoja, zato što planska akta nisu blagovremeno doneta i ne sadrže očekivane rezultate pojedinih mera…

U njemu se imeđu  ostapov navodi: …Ruralne oblasti u R. Srbiji se susreću sa brojnim problemima kao šo su staračka gazdinstva, zastarela poljoprivredna mehanizacija i dr. Poslednjih godina uvojen je veliki broj dokumenata, zakona kao i podzakonskih akata, koji regulišu oblast ruralnog razvoja, ipak stanje još uvesk njije zadovoljavajuće. Tada je prema podacima RZS prosečna starost  nosioca gazdinstva bila 61 godina, dok je  na njivama bilo dosta traktora koji su stariji od svojih vlasnika!

Nacionalni porogam ruralnog razvoja, kao jedan od ključnih dokumenata za realizciju ciljeva politike ruralnog razvoja, nije blagovremeno donet i ne sadrži jasno definisane indikatore za merenje očekivanog rezultata. Iz navededenih razloga teško je utvrditi da li su programi podrške za sprovođenje poljoprivredne politike i politike ruralnog razvoja jedinica lokalne vlasti usklađeni sa  nacionalnim programom. Jer preko 74 odsto jedinica lokalne samoupraves, uključujući i opštinu Mali Zvornik, nije donelo strategiju ruralnog razvoja!

Ministarstvo poljoprivrede, prilikom planiranja sredstava za podsticaje, nije polazilo od smernica predviđenih Strategijom poljoprivrede i ruralnog razvoja već se prilagođavalo zahtevima za podsticaje  kroz česte izmene Uredbi i prenosilo sredstva sa manje traženih podsticaja na one podsticaje koji su u određenoj godini pokazali trend rasta, kako bi zadovoljili sve pristigle zahteve.  To je dovelo do otežanog sprovođenja politike ruralnog razvoja. Pravo na podsticajna sredstva, iz bužeta R. Srbije, ostvare svi uredno podneti zahtevi (kao i neki neuredno podneti zahtevi) korisnika podsticaja bez obzira na visinu planirana sredstva za datu vrstu podsticaja u određenoj godini.

• Međutim, Uprava za agrarna plaćanja jednim korisnicima podsticaja obradi zaheve u roku kraćem od 30dana, a za druge je neophodno čak i više od 500 dana!

Ministarstvo poljopvrede nevodi Registar podsticaja u kome bi tgrebalo da budu javno dostupni podaci o vrsti i visini ostvarenih podsticaja po korisniku podsticaja. Ministarstvo poljoprivrfede sprpovodi kontrolu na licu mesta isključiov po nalozima Uprave za agrarna plaćanja, umesto na bazi procene rizika.

Preporuke DRI

Na osnovu ovih nalaza DRI, je između ostalog Ministarstvu za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu napisalo preporuke šta treba da se čini da bi se sve ove nepravilnosti dovele u red.  Za okruglim stolom koji organizovalo Udruženje novinara Srbije, i o ovom problemu autor ovih redova, pitao je prisutne članove nadležnog ministarstva, znaju li za kontrole DRI o kontroli  subvencija za stočarstvo od 28 milijardi dinara i za sela od 26 milijardi dinara, i da li je taj novac  stiao do tih korisnika, kojima je namenjen! Odgovor je bio isti bio kao i za prezhodne nalaze. Da su upoznatti… A, pisanih izveštaja o tome šta je učinjeno na ispravkama grešaka i rimedbi reviyora, kao i da li su se se primenile ove preporuke, do sada nikada i nigde nismo uspeli da vidimo rezultate!

• Istekao je rok Vladi koja je ovo sprovodila u delo. Dolazili su i odlazili novi ministra agrara. Niko se nije bavio ovim problemom. Zvanično o tome nikada nide nije bilon i govora! Gde su potrošene pare od ova dva projekta (26 plus 28 milijardi dinara = 54 milijarde dinara). Kada se to pretvori u evre to je tad abilo najmanje 460 miliona evra!  O kolikim parama se radi najbolje je kada se zna da je tada  agrarni budžet bio 400 miliona evra! Nema rezultata gde su potrošene pare. Ali ni traga  da li je novac možda nenamenski potrošen;
• Da je došao do stočara i sela, bilo bi više proizvedene hrane i manje uvoza mesa. Jer, je samo prošle 2025. godine za uvoz 100.000 tona svinjsko mesa potrošeno oko milijardu evra. Bilo bi i manje protesta i blokada puteva od strane nezadovoljnih poljoprivrdnika i žitelja sela, a je donjih došao taj njima namenjeni novac);  
• Da su pare namenjene stočarima od 28 milijardi dinara stigle do njih bilo mnogo više stoke u Srbiji, a da su pare od 26 milijardi stigle u sela, ona bi bila sređenija i privlačnija za život u njima. Sela bi bila privlačnija za život,jer bi se sa tim novcem  ona obnovila;

Sve su ovo lekovi za teško oboleli agrar u Srbiji. Jer, je to bilo u protekloj deceniji, ali je agara i sad teško boletan. Jer, nije dobijao prave lekove. Dakle, pogrešno je lečen, pa je uništen stočni fond, izgublјen je PREHRAMBENI SUVERENITET ZEMLJE. On treba da se vrati, ali prvo moraju da se napune  staje sa govedima, obori sa svinjama i torovi sa ovcama..  Potrebno je da u Sribji postoji najmanje dva miliona goveda, blizu šest miliona svinja, oko 3,5 miliona ovaca, 90 miliona živine i oko osam miliona koka nosilja.

 Državno zemlјište korišćeno bez ugovora

• Nakon revizije DRI u budžet uplaćeno 114,4 miliona dinara i unapređeno upravljanje državnim poljoprivrednim zemljištem;

Državna revizorska institucija (DRI) objavila je iIzveštaj o efektima revizije svrsishodnosti poslovanja „Efikasnost korišćenja polјoprivrednog zemlјišta u državnoj svojini“. Sprovođenje preporuka DRI omogućilo je naplatu 114,4 miliona dinara u 2023. godini. Sredstva su prikuplјena od tri pravna lica koja su koristila državno zemlјište bez ugovora, a uspeh naplate direktna je posledica iniciranih upravnih sporova i sudskih mera po preporuci državnog revizora.

Revizija je dovela i do unapređenja i ujednačenja sistema upravlјanja na nivou jedinica lokalne samouprave. Uvođenjem pisanih procedura i pravilnika, Zrenjanin i Vršac su precizno uredili planiranje zakupa, kontrolu uzurpacije i raspodelu odgovornosti u upravlјanju državnim zemlјištem. Povećan obuhvat inspekcijskog nadzora i novi kontrolni instrumenti omogućili su otkrivanje nepravilnosti, pokretanje prekršajnih i krivičnih postupaka i jačanje odgovornosti zakupaca i jedinica lokalnih samouprava.

Paralelno sa digitalizacijom i povezivanjem baza podataka katastra i Uprave za imovinu, Ministarstvo polјoprivrede i Uprava za polјoprivredno zemlјište uveli su nove kontrolne instrumente kako bi se uredilo stanje u opštinama i gradovima. Umesto dosadašnje nejasne prakse, lokalnim samoupravama su dostavlјeni priručnici i digitalni API servisi koji su omogućili preciznu identifikaciju stanja za preko 120.000 hektara zemlјišta koje je ranije bilo van sistema zbog evidencionih grešaka. Ovo usklađivanje podataka sa faktičkim stanjem na terenu smanjilo je nepodudarnosti u evidencijama za 32 odsto, čime su iz sistema zakupa izbrisane parcele koje su se greškom vodile kao oranice, a u stvarnosti su objekti, groblјa ili dečija igrališta. Time je obezbeđeno da podaci u sistemu budu ažurni, a da preostalo državno polјoprivredno zemlјište bude dostupno legalnim zakupcima kroz transparentnije digitalne konkurse.

Iako je naplata dugova od velikih zakupaca koji su godinama koristili parcele bez ugovora značajan uspeh, analiza efekata pokazuje da je od 15 preporuka revizije potpuno ispunjeno deset, a delimično četiri. Kao najveći nedostatak ostaje činjenica da Republika Srbija već 19 godina čeka na donošenje Polјoprivredne osnove, čime je onemogućeno strateško upravlјanje i zaštita zemlјišta. Jedinice lokalne samouprave treba da obezbede blagovremeno donošenje Godišnjih programa, i preduzmu adekvatne mere protiv nezakonitog korišćenja i promene namene državnog zemlјišta. Grad Zrenjanin treba da uspostavi redovan mehanizam kontrole i overe knjige polјa za bilјnu proizvodnju. Ovu knjigu su zakupci dužni da vode kako bi se obezbedilo praćenje agrotehničkih mera i ostvarenih prinosa na državnom zemlјištu. Ukoliko se ona ne vodi može doći do degradacije kvaliteta zemlјišta usled nepoštovanja plodoreda i izostanka stručnog nadzora diplomiranog inženjera polјoprivrede.

Da b i se on izlečio pripremjena je nova Strategija poljoporivrede i ruralnog razvoja od 2026. do 2034 godine. Jer, ona treba da  i izleči ovaj bolesni agrar i da vrati prehrambeni suverenitet Srbiji. U njoj između ostalog piše: Ostaje ključno pitanje i ove Strategiej raz voiaj poljoprivred ei ruralnog razvoja Srbije, da li će strategija b itipraćena stabilnim budžetskim okvirom, jednostavnkijim procedirama i stvarnim uključivanjem lokalnih zajednica i proiyvođača, ili će i ovaj dokument ostati preteženo deklarativan, kaoi većinadosadašnjih u Srbiji!

                                                   (Autor je analitičar i publicista)